{"id":391642,"date":"2024-01-22T07:21:21","date_gmt":"2024-01-22T06:21:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=391642"},"modified":"2024-01-22T07:22:02","modified_gmt":"2024-01-22T06:22:02","slug":"mitra-mitrovic-se-vratila-na-ulice-beograda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/22\/mitra-mitrovic-se-vratila-na-ulice-beograda\/","title":{"rendered":"Mitra Mitrovi\u0107 se vratila na ulice Beograda"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vida Kne\u017eevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eNakon dvije godine rada na istra\u017eivanju, pisanju kratkih biografskih crtica za zavr\u0161nu publikaciju i oslikavanja deset murala \u0161irom Srbije, mural Mitre Mitrovi\u0107 u centru Beograda predstavlja najbolji mogu\u0107i zaokru\u017eetak\u201c, izjavila je za Ma\u0161inu Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, istra\u017eiva\u010dica u okviru projekta \u201eIzuzetne \u017eene Srbije\u201c.<\/p>\n

Mural Mitre Mitrovi\u0107, prema re\u010dima Bobi\u010di\u0107 \u2013 ali ne samo nje, ve\u0107 i nekoliko drugih \u017eena \u010diji su likovi oslikani na zidovima \u0161irom gradova Srbije \u2013 zna\u010dajan je dvostruko. \u201eOna je podjednako dio pri\u010de o \u017eenskoj emancipaciji u Jugoslaviji, kao i pri\u010de o revolucionarnoj dru\u0161tvenoj emancipaciji 20. vijeka\u201c.<\/p>\n

Govore\u0107i o trenutku nastanka ovog murala oslikanog na zidu zgrade u ulici Mar\u0161ala Birjuzova, na\u0161a sagovornica je istakla da \u201eu vreme kada desnica na vlasti svim snagama poku\u0161ava revizionisti\u010dki da izbri\u0161e socijalisti\u010dko jugoslovensko naslje\u0111e, kad su ulice preimenovane, spomenici revolucije i nevinih \u017ertava nacizma i doma\u0107ih kolabolacionista zapu\u0161teni ili osknavljeni, Mitra Mitrovi\u0107 se vra\u0107a na ulice Beograda.\u201c<\/p>\n

\n

Znamo li ko je bila Mitra Mitrovi\u0107<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Mitra Mitrovi\u0107 je bila jedna od klju\u010dnih u\u010desnica revolucionarnog komunisti\u010dkog pokreta u Jugoslaviji. Prvo kao studentkinja knji\u017eevnosti, zatim kao \u010dlanica studentskog revolucionarnog pokreta, te kona\u010dno i \u010dlanica Komunisti\u010dke partije Jugoslavije tih burnih tridesetih godina 20. veka, \u00a0svojim legalnim i ilegalnim radom doprinosila je povezivanju mnogih progresivnih aktera, organizacija i pokreta u jednu \u2013 Narodno-oslobodila\u010dku borbu.<\/p>\n

Njen uporni rad na osnivanju Omladinske sekcije Dru\u0161tva \u201e\u017denski pokret\u201c, te ure\u0111ivanju \u010duvenog feministi\u010dkog \u010dasopisa\u00a0\u017dena danas tih predratnih godina, pripremio je teren za stvaranje onoga \u0161to \u0107e tokom ratnih dana postati najmasovnija \u017eenska organizacija na jugoslovenskim prostorima koja je uspela da mobili\u0161e najve\u0107i broj \u017eena:\u00a0Antifa\u0161isti\u010dki front \u017eena.<\/p>\n

Citiraju\u0107i njene re\u010di u propratnom tekstu o iskustvu strahota Drugog svetskog rata i \u201enadljudske\u201c antifa\u0161isti\u010dke borbe, autorke projekta isti\u010du da je Mitra Mitrovi\u0107 predstavnica \u201etada\u0161nje mlade generacije koja se okrenula socijalizmu kako bi se prvo borila protiv unutra\u0161nje nepravde, a potom i protiv naci-fa\u0161isti\u010dke okupacije\u201c.<\/p>\n

\u201eOva je generacija kao pobedni\u010dka iza\u0161la iz rata, a potom od temelja gradila novi socijalisti\u010dki sistem,\u201c navele su.<\/p>\n

U tim pomenutim re\u010dima u predgovoru autobiografiji pod nazivom \u201eRatno putovanje\u201c (1953.) Mitra Mitrovi\u0107 je zapisala:<\/p>\n

\u201eNi\u0161ta mi, me\u0111utim, ne bi smetalo ako bi mlad svet \u010ditao ove moje uspomene kao neko daleko, nedo\u017eivljeno iskustvo, iskustvo starijih, kao neku istoriju koja se ne\u0107e ponoviti. To zato \u0161to smo se mi u narodnoj revoluciji borili i da rata vi\u0161e ne bude. Htela bih da smo zauvek pobedili rat, pa makar moje uspomene, u onom svom delu koji kazuje strahote rata, bile jednom zastarela pri\u010da.\u201c<\/p>\n

\n

Mitra Mitrovi\u0107 kao zna\u010dajna kulturna i dru\u0161tvena radnica u \u00a0novoj, socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kao prva ministarka u istoriji Srbije i Jugoslavije \u2013 na poziciji ministarke prosvete u Prvoj Vladi Narodne Republike Srbije, Mitra Mitrovi\u0107 bila je, u posleratnim godinama, jedna od najzaslu\u017enijih za masovno opismenjavanje jugoslovenskog naroda.<\/p>\n

Bila je i poslanica Narodne skup\u0161tine Srbije i Savezne skup\u0161tine SFRJ u vi\u0161e saziva, kasnije sekretarka Komisije za \u0161kolsku reformu i direktorka Saveznog zavoda za prou\u010davanje \u0161kolskih i prosvetnih pitanja.<\/p>\n

U obrazovnim politikama koje je zastupala tih godina sigurno mo\u017eemo prona\u0107i uticaje Roze Luksemburg i njenog pisanja o zna\u010daju obrazovanja i kulturnog delovanja, te njenog revolucionarnog eksperimentisanja u ranom Sovjetskom savezu, kako o tome u razli\u010ditim povodima pi\u0161e knji\u017eevna teoreti\u010darka, Stanislava Bara\u0107.<\/p>\n

O njenoj velikoj anga\u017eovanosti u rukovo\u0111enju prosvetnom politikom i kulturnim \u017eivotom u Srbiji, te o njenoj posleratnoj reputaciji kao \u201eza\u0161titnici talentovanih mladih stvaralaca, posebno onih okupljenih oko tek obnovljenog NIN-a\u201c, pi\u0161e i istori\u010dar Veljko Stani\u0107, u nedavno objavljenoj nau\u010dnoj studiji posve\u0107enoj autobiografskim zapisima iz Li\u010dne zaostav\u0161tine Mitre Mitrovi\u0107 (\u201ePar\u010de velikog \u017eivota\u201c: Mitra Mitrovi\u0107 o tridesetim godinama 20. veka\u201c, objavljen u zborniku posve\u0107enom \u010dasopisu \u017dena danas, 2022.)<\/p>\n

Veljko Stani\u0107 nam u svojoj studiji daje i kratki portret Mitrine li\u010dnosti iz pera Miodraga B. Proti\u0107a, modernisti\u010dkog slikara, istori\u010dara umetnosti, jednog od inicijatora i prvog direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, zapisanog po\u010detkom devedesetih godina 20. veka:<\/p>\n

\u201eLice trouglasto \u2013 \u010delo \u0161iroko, ispod nagla\u0161enih obrva o\u010di razmaknute, krupne, crne, kao na fajumskim likovima. (Milunovi\u0107 ju je tako i naslikao.) Sivi kostim, uski blejzer, i zvonasta duga suknja, ta\u0161na preko ramena o kai\u0161u (se\u0107anje na partizanske oficirske torbice) \u2013 ta moda se i nazivala Mitrinom.\u201c Uz ovakav opis koji se, makar u tragovima, mo\u017ee nazreti i na samom muralu u Birjuzovoj, Proti\u0107 je dodao da je Mitra tih godina, oko svog Ministarstva po\u010dela da okuplja najpoznatije knji\u017eevnike, likovne umetnike i muzi\u010dare, te da je ona u Srbiji postavila temelje kulturne politike pedesetih, \u201eu nju uvela kolektivnu pamet, li\u010dnosti od znanja, ukusa i ugleda\u201c.<\/p>\n

Uspevela je da obezbedi relativno velika sredstva, kako dalje navodi, za otkup \u201enajboljih likovnih dela i imenovala stru\u010dnu komisiju koja ih je birala, pa je broj izlo\u017ebi posle 1950. brzo porastao \u2013 primer su sledili Beograd, federacija, dr\u017eavne ustanove\u2026 U vrhu vlasti zastupala davna\u0161nju ideju o osnivanju Moderne galerije.\u201c<\/p>\n

Sve su ovo malo poznate \u010dinjenice iz njene posleratne radne biografije koje su dovele do tektonskih promena i ogromnog razvoja u sferi kulture, umetnosti i obrazovanja u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji.<\/p>\n

\n

Mitra ponovo zakora\u010duje u na\u0161 prostor<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na\u0161a sagovornica, knji\u017eevna kriti\u010darka, Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, komentari\u0161e da se tako od svih mogu\u0107ih termina u protekle dve godine ba\u0161 tih nekoliko prednovogodi\u0161njih dana pomalo simboli\u010dno pogodilo da \u201ekada su odr\u017eavani najskoriji studentski protesti bude prolje\u0107e u decembru, i da se kona\u010dno poklope sve kockice\u201c kako bi umetnica Jana Danilovi\u0107 mogla da oslika mural Mitre Mitrovi\u0107.<\/p>\n

\u201eSa zida u Mar\u0161ala Birjuzova kao da ponovo zakora\u010duje u na\u0161 prostor, da se prkosno pridru\u017ei novim generacijama u borbi protiv fa\u0161izma\u201c, navela je.<\/p>\n

Bobi\u010di\u0107 je govorila i o izazovima sa kojima su se suo\u010davali partneri na projektu, posebno tim iz Ambasade Holandije koji je producirao izvo\u0111enje oslikavanja. \u201eIzazovi su bili vi\u0161estruki, od birokratskih, organizacionih, \u010dak i onih uslovljenih vremenskim prilikama\u201c, naglasila je i zaklju\u010dila:<\/p>\n

\u201eKona\u010dno svi su murali zavr\u0161eni, reakcije su uglavnom bile vrlo pozitivne i naro\u010dito nas raduje \u0161to su sve te hrabre \u017eene kona\u010dno vidljive u javnom prostoru na jedan savremen i anga\u017eovan na\u010din. Tako\u0111e, va\u017eno nam je bila da u izradu murala budu podjednako uklju\u010dene muralistkinje.\u201c<\/p>\n

Projekat \u201eIzuzetne \u017eene Srbije\u201c, pokrenula je Ambasada Kraljevine Holandije u saradnji sa Centrom za \u017eenske studije i Kulturnim centrom GRAD u cilju oslikavanja murala posve\u0107enih izuzetnim \u017eenama iz na\u0161e pro\u0161losti. Na muralima su predstavljene: Vera Nikoli\u0107, Jovanka Bon\u010di\u0107 Katerini\u0107, Branislava Perovi\u0107 Ne\u0161kovi\u0107, Ljubica Mari\u0107, Gina Ranji\u010di\u0107, Jelena Dimitrijevi\u0107, Vera Crven\u010danin Kulenovi\u0107, Mitra Mitrovi\u0107, Hafizi Demirovi\u0107 i Jelisaveta Na\u010di\u0107.<\/p>\n

masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vida Kne\u017eevi\u0107 \u201eNakon dvije godine rada na istra\u017eivanju, pisanju kratkih biografskih crtica za zavr\u0161nu publikaciju i oslikavanja deset murala \u0161irom Srbije, mural Mitre Mitrovi\u0107 u centru Beograda predstavlja najbolji mogu\u0107i zaokru\u017eetak\u201c, izjavila je za Ma\u0161inu Na\u0111a Bobi\u010di\u0107, istra\u017eiva\u010dica u okviru projekta \u201eIzuzetne \u017eene Srbije\u201c. Mural Mitre Mitrovi\u0107, prema re\u010dima Bobi\u010di\u0107 \u2013 ali ne samo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":391645,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-391642","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391642","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=391642"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391642\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":391646,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/391642\/revisions\/391646"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/391645"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=391642"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=391642"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=391642"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}