Nau\u010dnici istra\u017eiva\u010di su uspeli nakon 150 godina da \u201codgonetnu\u201d za\u0161to je ljudski urin \u017eut odnosno \u017eute boje? Nau\u010dnici imaju ne\u0161to da podele sa onima koji su se pitali \u0161ta daje urinu posebnu boju \u2013 \u017eutu!<\/p>\n
Vi\u0161e od 150 godina je misterija za\u0161to urin iz ljudskog tela izlazi je \u017eute boje.<\/p>\n
Ali nova studija objavljena u sredu u \u010dasopisu Nature Microbiology otkrila je \u201c\u017euti kod\u201d. Nau\u010dnici sa Univerziteta Merilend i Nacionalnog instituta za zdravlje ka\u017eu da su identifikovali bilirubin (BilR) kao klju\u010dni enzim koji \u010dini ne\u010dije te\u010dno zlato- urin, \u017eutim.<\/p>\n
Za one koji ne znaju urin \u010dini me\u0161avinu vode, elektrolita i otpada koji filtriraju bubrezi.<\/p>\n
Nau\u010dnici su identifikovali urobilin kao krivca za \u017eutu pigmentaciju u urinu 1868. godine, ali ono \u0161to je izazvalo boju zbunjivalo je istra\u017eiva\u010de do nedavno.<\/p>\n
\u201cNeverovatno je da je svakodnevni biolo\u0161ki fenomen tako dugo bio neobja\u0161njiv, a na\u0161 tim je uzbu\u0111en \u0161to mo\u017ee da ga objasni\u201c, rekao je Brantli Hol, docent na Odseku za c\u0301elijsku biologiju i molekularnu genetiku Univerziteta Merilend, za Merilend Today.<\/p>\n
Proces se de\u0161ava kada crvena krvna zrnca do\u0111u do kraja svog \u017eivotnog ciklusa sa \u0161est meseci i razgra\u0111uju se u svetlo narand\u017easti pigment bilirubin.<\/p>\n
Tipi\u010dno, pigment po\u010dinje da prodire u creva, gde se mo\u017ee ili izlu\u010diti ili delimi\u010dno reapsorbovati. Nakon \u0161to su stigli do creva, nova studija je otkrila da mikroorganizmi u crevima mogu da transformi\u0161u bilirubin u razne druge molekule.<\/p>\n
\u201cMikrobi creva kodiraju enzim bilirubin reduktazu koji pretvara bilirubin u bezbojni nusproizvod koji se zove urobilinogen\u201c, objasnio je Hol.<\/p>\n
\u201cUrobilinogen se zatim spontano razgra\u0111uje u molekul koji se zove urobilin, koji je odgovoran za \u017eutu boju koja nam je svima poznata.<\/p>\n
Otkric\u0301e onoga \u0161to \u010dini urin \u2013 \u0161to igra klju\u010dnu ulogu za lekare u pomaganju u dijagnostikovanju \u0161irokog spektra bolesti i poremec\u0301aja u ljudskom telu \u2013 \u017euta boja se pozdravlja kao \u201cizvanredan\u201c proboj koji je re\u0161io kriti\u010dni deo \u201cslagalice\u201c o ve\u0107em razumevanju ljudskog tela.<\/p>\n
\u201cDa su neki od ovih starijih nau\u010dnika imali tehnologiju koju imamo danas, verovatno bi je prona\u0161li\u201d, rekao je Hol.<\/p>\n
Jedan od glavnih nalaza na\u0161ih studija je da je ovaj gen \u010desto bio odsutan kod novoro\u0111enih beba\u201c, dodao je istra\u017eiva\u010d. Plan je da se preduzme sledec\u0301i korak u studijama na ljudima, posebno za nedono\u0161\u010dad sa visokom stopom \u017eutice.<\/p>\n
\u201cSada kada smo identifikovali ovaj enzim, mo\u017eemo po\u010deti da istra\u017eujemo kako bakterije u na\u0161im crevima uti\u010du na nivoe bilirubina u cirkulaciji i srodna zdravstvena stanja poput \u017eutice\u201c, rekao je koautor studije i istra\u017eiva\u010d Nacionalnog instituta za zdravlje Ksiaofang Jiang.<\/p>\n
\u201cOvo otkric\u0301e postavlja osnovu za razumevanje osovine creva i jetre.\u201d<\/p>\n
Ovo novo nau\u010dno otkric\u0301e dovodi istra\u017eiva\u010de korak bli\u017ee razumevanju uloge crevnih mikrobioma u ljudskom zdravlju. (Izvor: Zanimljivostidana.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici istra\u017eiva\u010di su uspeli nakon 150 godina da \u201codgonetnu\u201d za\u0161to je ljudski urin \u017eut odnosno \u017eute boje? Nau\u010dnici imaju ne\u0161to da podele sa onima koji su se pitali \u0161ta daje urinu posebnu boju \u2013 \u017eutu!\u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":284136,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-390744","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390744","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=390744"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390744\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":390747,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390744\/revisions\/390747"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/284136"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=390744"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=390744"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=390744"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}