{"id":390432,"date":"2024-01-07T05:18:15","date_gmt":"2024-01-07T04:18:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=390432"},"modified":"2024-01-07T05:18:15","modified_gmt":"2024-01-07T04:18:15","slug":"poremecaj-secanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/07\/poremecaj-secanja\/","title":{"rendered":"Poreme\u0107aj se\u0107anja"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e:<\/strong> Pankaj Mishra<\/strong><\/p>\n

Prikaz knjiga: 1. Esra \u00d6zy\u00fcrek, Subcontractors of Guilt: Holocaust Memory and Muslim Belonging in Postwar Germany \/ Krivica na podugovor: Pam\u0107enje Holokausta i pripadnost muslimana u posleratnoj Nema\u010dkoj, Stanford, 2023; 2. Andrew Port, Never Again: Germans and Genocide after the Holocaust \/ Nikad vi\u0161e: Nemci i genocid posle Holokausta, Harvard, 2023.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

U martu 1960. godine, u Njujorku su se sastali Konrad Adenauer, tada kancelar Zapadne Nema\u010dke, i njegov izraelski kolega, David Ben-Gurion. Osam godina ranije, Nema\u010dka je prihvatila da Izraelu isplati milione maraka od\u0161tete, mada dve zemlje jo\u0161 nisu imale uspostavljene diplomatske odnose. Adenauerova poruka prilikom susreta u Njujorku bila je jasna. Rekao je da je Izrael \u201etvr\u0111ava zapada\u201c i dodao: \u201eVe\u0107 sada mogu da potvrdim da smo spremni da vam pomognemo i da vas ne\u0107emo ostaviti na cedilu\u201c. \u0160est decenija kasnije, bezbednost Izraela ostaje jednako va\u017ean Staatsr\u00e4son (nacionalni interes) nema\u010dke dr\u017eave, \u0161to je ponovila i Angela Merkel 2008. godine. U sedmicama posle 7. oktobra, nema\u010dki lideri su \u010desto ponavljali ovu re\u010d, uz puno \u017eestine i bez mnogo razumevanja. Solidarnost s jevrejskom dr\u017eavom u\u010dvr\u0161\u0107uje predstavu Nema\u010dke o sebi kao zemlji koja ima pravo da se ponosi kao jedina dr\u017eava koja je se\u0107anje na zlo\u010dina\u010dku pro\u0161lost u\u010dinila temeljom sopstvenog kolektivnog identiteta. Ali u vreme susreta s Ben-Gurionom, 1960. godine, Adenauer je ve\u0107 radio na obrtanju procesa denacifikacije koji su zemlji nametnuli zapadni okupatori 1945. godine i potiskivanju se\u0107anja na ne\u010duvene u\u017ease judeocida. Nema\u010dki narod, po Adenauerovom mi\u0161ljenju, i sam je bio \u017ertva Hitlerovog re\u017eima. Tvrdio je da je u doba nacizma ve\u0107ina Nemaca, zapravo, \u201espremno pomagala jevrejskim sugra\u0111anima kad god im se za to pru\u017eila prilika\u201c.<\/p>\n

Iza naklonosti Zapadne Nema\u010dke Izraelu krili su se motivi koji nadilaze nacionalnu sramotu ili ose\u0107aj du\u017enosti, pa \u010dak i predrasude kancelara, koga je jedan biograf opisao kao tipi\u010dnog \u201ekolonijalistu s kraja 19. veka\u201c, koji nije podnosio arapski nacionalizam Gamala Abdela Nasera i bio je ushi\u0107en napadom Engleske, Francuske i Izraela na Egipat 1956. Sa intenziviranjem hladnog rata Adenauer je zaklju\u010dio da je Nema\u010dkoj potrebno vi\u0161e suvereniteta, kao i zna\u010dajnija uloga u zapadnim ekonomskim i vojnim savezima; dugo putovanje Nema\u010dke na zapad odvijalo se preko Izraela. Posle susreta 1960, Nema\u010dka je postala najva\u017eniji isporu\u010dilac vojne opreme izraelskoj dr\u017eavi i glavni pokreta\u010d njene ekonomske modernizacije. Posle odlaska u penziju, Adenauer je jednom izjavio da je upu\u0107ivanje novca i oru\u017eja u Izrael bilo klju\u010dno za obnovu \u201eme\u0111unarodnog statusa\u201c Nema\u010dke i da se \u201emo\u0107 Jevreja ni danas ne sme potcenjivati, naro\u010dito u Americi\u201c.<\/p>\n

Ova \u201eneprincipijelna politi\u010dka igra\u201c \u2013 kako ju je opisao Primo Levi \u2013 ubrzala je rehabilitaciju Nema\u010dke, svega nekoliko godina nakon \u0161to je svet otkrio pune razmere njenog genocidnog antisemitizma. U posleratnoj Nema\u010dkoj cvetao je strate\u0161ki filosemitizam koji je parazitirao na istim starim antisemitskim stereotipima, ovog puta iskori\u0161\u0107enim za slikanje sentimentalnih prikaza \u017eivota Jevreja. Me\u0111u ljudima zga\u0111enim takvim razvojem doga\u0111aja bio je i pisac Man\u00e8s Sperber. \u201eTvoj filosemitizam me deprimira\u201c, pisao je jednom prijatelju, \u201edegradira me, kao kompliment koji se upu\u0107uje na osnovu apsurdnog nerazumevanja\u2026 Na\u010din na koji nas precenjujete tvrde\u0107i da volite \u010ditav narod mo\u017ee biti opasan. Ne treba mi to i ne \u017eelim da moj \u2013 ili bilo koji drugi narod \u2013 bude voljen na taj na\u010din.\u201c<\/p>\n

U knjizi Nema\u010dka i Izrael: izbeljivanje istorije i izgradnja dr\u017eave (2020), Daniel Marwecki opisuje kako su predstave o Izraelu kao novom otelovljenju jevrejske snage razbudile uspavane nema\u010dke fantazije. Izve\u0161taji zapadnonema\u010dke delegacije sa su\u0111enja Eichmannu u Jerusalimu 1961. puni su divljenja \u201enovoj, naprednoj izraelskoj omladini\u201c, ljudima koji su \u201evisoki, \u010desto plave kose i plavih o\u010diju, slobodnih i odlu\u010dnih pokreta, pravilnih crta lica\u201c, ljudi koji ne pokazuju \u201egotovo nijednu od osobina koje su nekada smatrane tipi\u010dno jevrejskim\u201c. Komentari\u0161u\u0107i uspeh Izraela u ratu 1967, Die Welt izra\u017eava \u017ealjenje zbog neosnovanih optu\u017ebi koje su Nemci u pro\u0161losti upu\u0107ivali na ra\u010dun jevrejskog naroda: da \u201ene poseduju nikakav nacionalni ose\u0107aj; da za bitku nikada nisu spremni, ali uvek rado profitiraju na tu\u0111im ratnim naporima\u201c. Jevreji su, zapravo, \u201emali, sr\u010dani narod heroja i genija\u201c. Kompanija Axel Springer, kojoj pripada Die Welt, bila je jedan od prvih posleratnih poslodavaca za mnoge penzionisane naciste.<\/p>\n

Prikazivanje Izraelaca kao arijevskih ratnika \u2013 Moshe Dayan zapravo li\u010di na Erwina Rommela, prime\u0107uje autor jednog \u010dlanka u Bildu \u2013 nije protuma\u010deno kao kontradiktorno. \u0160tavi\u0161e, takvi prikazi su bili imperativ za mnoge od ljudi koji su imali najvi\u0161e koristi od nema\u010dkog ekonomskog \u010duda. Marwecki pi\u0161e da je kreditima i isporukama vojne opreme Adenauer uspeo da \u201ekontroli\u0161e tok postupka\u201c protiv Adolfa Eichmanna: bio je \u0161okiran kada je saznao da ga je Mosad prona\u0161ao samo nekoliko sedmica posle susreta s Ben-Gurionom (nije znao da je jedan nema\u010dki tu\u017eilac Jevrejin u tajnosti obavestio Izraelce o Eichmannovoj lokaciji) i strahovao je od stvari koje bi se na su\u0111enju mogle otkriti. Ulo\u017eio je mnogo truda da njegov najbli\u017ei saradnik, Hans Globke, ne bude razotkriven kao inspirator nirnber\u0161kih rasnih zakona. Mnogi prljavi detalji ostali su skriveni u poverljivim dosijeima nema\u010dkog kancelara i nema\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe. Ali Bettina Stangneth je u arhivima prona\u0161la dovoljno materijala da u knjizi Eichmann pred Jerusalimom (2014) poka\u017ee da je po Adenauerovom nalogu CIA uklonila reference na Globkea u jednom \u010dlanku objavljenom u \u010dasopisu Life. Tako\u0111e je poznato da je novinar i fikser po imenu Rolf Vogel po Adenauerovim uputstvima ukrao potencijalno inkrimini\u0161u\u0107i dosije o Globkeu od jednog isto\u010dnonema\u010dkog advokata u hotelu King David u Jerusalimu.<\/p>\n

Na veliko Adenauerovo olak\u0161anje, izraelski saveznici su po\u0161tovali svoj deo dogovora i za\u0161titili su Globkea. Marwecki opisuje taj dogovor kao \u201eoblik trgovine specifi\u010dan za nema\u010dko-izraelske odnose\u201c: moralni oprost jo\u0161 ne dovoljno denacifikovanoj i duboko antisemitskoj Nema\u010dkoj u zamenu za novac i oru\u017eje. I jednoj i drugoj zemlji odgovaralo je da se arapski protivnici Izraela, pre svih Nasser (\u201eHitler sa Nila\u201c), prika\u017eu kao istinsko otelovljenje nacizma. Ukorenjenost podr\u0161ke nacistima u Nema\u010dkoj bila je znatno potcenjena na su\u0111enju Eichmannu, dok je prisustvo nacizma u arapskim zemljama preuveli\u010dano, \u0161to je izazvalo ogor\u010denost bar jednog od posmatra\u010da: Hannah Arendt je napisala da \u201eu istoriji stradanja Jevreja u rukama nacista Globke zaslu\u017euje mnogo istaknutije mesto nego biv\u0161i jerusalimski muftija\u201c. Tako\u0111e je primetila da je Ben-Gurion objavio oprost Nemcima opisuju\u0107i ih kao \u201epristojan\u201c narod, a nijednom nije \u201epomenuo pristojne Arape\u201c.<\/p>\n

U knjizi Trgovina krivicom: se\u0107anje na holokaust i muslimanska pripadnost u posleratnoj Nema\u010dkoj, Esra \u00d6zy\u00fcrek opisuje kako nema\u010dki politi\u010dari, zvani\u010dnici i novinari danas, kada je krajnja desnica u usponu, aktiviraju stare mehanizme sanitacije Nema\u010dke demonizacijom muslimana. Nema\u010dka policija je u decembru 2022. spre\u010dila poku\u0161aj pu\u010da Reichsb\u00fcrgera, ekstremisti\u010dke grupe s vi\u0161e od dvadeset hiljada \u010dlanova koja je planirala napad na Bundestag. AfD, partija povezana s neonacistima, druga je najpopularnija stranka u zemlji, delom i zbog lo\u0161ih ekonomskih poteza koalicije koju predvodi Olaf Scholz. Ipak, uprkos neskrivenom antisemitizmu \u010dak i me\u0111u vode\u0107im politi\u010darima poput Huberta Aiwangera, zamenika predsednika Bavarske, \u201ebeli Nemci hri\u0161\u0107anskog porekla\u201c jo\u0161 \u017eive u uverenju \u201eda su odavno stigli do kona\u010dnog odredi\u0161ta iskupljenja i pune demokratizacije\u201c, pi\u0161e \u00d6zy\u00fcrek. \u201e\u0160iri problem antisemitizma u nema\u010dkom dru\u0161tvu\u201c projektuje se na manjinu arapskih imigranata koji se dodatno stigmatizuju kao \u201eantisemiti najmanje spremni na pokajanje\u201c, zbog \u010dega im je potrebno \u201edodatno prevaspitavanje i disciplinovanje\u201c.<\/p>\n

I judeofobija i islamofobija su u porastu u Nema\u010dkoj posle upada Hamasa u Izrael, izraelske invazije na Gazu, iza koje ostaje samo spr\u017eena zemlja, i o\u0161trih reakcija nema\u010dkih vlasti na poku\u0161aje javnog izra\u017eavanja podr\u0161ke Palestini. Predsednik Frank-Walter Steinmeier nedavno je pozvao Nemce \u201earapskog porekla\u201c da se odreknu mr\u017enje prema Jevrejima i osude Hamas. Onda je vicekancelar Robert Habeck uputio muslimanima jo\u0161 eksplicitnije upozorenje: u Nema\u010dkoj \u0107e biti tolerisani samo ako se odreknu antisemitizma. Aiwanger, politi\u010dar koji ina\u010de ne mo\u017ee da odoli nacisti\u010dkim pozdravima, pridru\u017eio se horu koji izvor nema\u010dkog antisemitizma vidi pre svega u \u201enekontrolisanoj imigraciji\u201c. Isticanjem nema\u010dke muslimanske manjine kao \u201eglavnog nosioca antisemitizma\u201c, nagla\u0161ava \u00d6zy\u00fcrek, zanemaruje se \u010dinjenica da su gotovo \u201e90 procenata antisemitskih zlo\u010dina po\u010dinili nema\u010dki beli desni\u010dari\u201c.<\/p>\n

Netanyahu i sam tra\u017ei inspiraciju u posleratnim poku\u0161ajima Nema\u010dke da opere sopstvenu istoriju. Na primer, 2015. je tvrdio da \u010dovek koji je ubedio Hitlera da Jevreje masovno ubija umesto da ih jednostavno protera nije bio niko drugi do jerusalimski veliki muftija. Tri godine kasnije, posle inicijalnih kritika odluke poljske stranke Pravo i pravda da kriminalizuje govor o kolaboracionisti\u010dkoj pro\u0161losti Poljske, i sam je podr\u017eao sli\u010dan zakon koji predvi\u0111a nov\u010dane kazne za nepo\u017eeljne izjave. Onda je podr\u017eao revizionisti\u010dka tuma\u010denja holokausta u Litvaniji i Ma\u0111arskoj, pohvaliv\u0161i obe zemlje za hrabru borbu protiv antisemitizma. (Efraim Zuroff, istori\u010dar koji je pomogao da se mnogi od biv\u0161ih nacista na\u0111u pred sudom, uporedio je to s \u201epohvalama Kju-kluks-klanu za doprinos pobolj\u0161anju rasnih odnosa na Jugu\u201c.) Nedavno je zajedno s Elonom Muskom posetio jedan od kibuca koje je Hamas napao, samo nekoliko dana nakon \u0161to je Musk objavio tvit koji se mogao protuma\u010diti kao podr\u0161ka antisemitskim teorijama zavere. Njegovi istupi posle 7. oktobra ostavljaju kod slu\u0161alaca utisak da im \u010dita zapisnik sa su\u0111enja Eichmannu. Svakodnevno ponavlja da je u rat protiv \u201enovih nacista\u201c u Gazi u\u0161ao da bi za\u0161titio \u201ezapadnu civilizaciju\u201c, a ostatak njegove kohorte jevrejskih supremacista mu tercira. Ljudi iz Gaze su \u201eni\u017ea ljudska bi\u0107a\u201c, \u201e\u017eivotinje\u201c, \u201enacisti\u201c.<\/p>\n

Osvetni\u010dka retorika koja pristi\u017ee iz opsednute tvr\u0111ave zapada nailazi na dobar prijem u Evropi i Americi. Beli nacionalisti se ve\u0107 dugo poistove\u0107uju s Izraelom: etno-nacionalnom dr\u017eavom koja kr\u0161i sve me\u0111unarodne pravne, diplomatske i eti\u010dke kodekse jezikom etni\u010dke homogenosti, nepokolebljivom politikom teritorijalne ekspanzije, nezakonitim ubijanjem i razaranjem. Ta ekstremna verzija onoga \u0161to Alfred Kazin u privatnom dnevni\u010dkom zapisu iz 1988. opisuje kao \u201emilitantni, neustra\u0161ivi, \u2019ne mo\u017ee nam niko ni\u0161ta\u2019 Izrael\u201c danas ima i funkciju palijativa za egzistencijalne strepnje vladaju\u0107ih klasa u Engleskoj i Americi. U knjizi Na\u0161 ameri\u010dki Izrael (2018) Amy Kaplan je opisala kako ameri\u010dke elite svoje strahove i fantazije projektuju na Izrael. Dr\u017eavni filosemitizam kakav praktikuje Nema\u010dka, a koji prakti\u010dno oblikuje odnose Nema\u010dke i Izraela, mnogo je slo\u017eenija i pogubnija pojava.<\/p>\n

Izrael je jo\u0161 pre napada Hamasa i uz blagoslov Amerike ugovorio dosad najve\u0107u isporuku nema\u010dkog oru\u017eja. Financial Times je po\u010detkom novembra izvestio da je prodaja nema\u010dkog oru\u017eja Izraelu u porastu posle napada: koli\u010dina uvezena 2023. uve\u0107ana je u odnosu na pro\u0161lu godinu vi\u0161e od deset puta. Dok je Izrael bombardovao stambene zgrade, izbegli\u010dke kampove, \u0161kole, bolnice, d\u017eamije i crkve u Gazi, a izraelski ministri objavljivali \u010ditavom svetu planove za etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje, Scholz je uporno ponavljao prihva\u0107enu dr\u017eavnu ortodoksiju: \u201eIzrael je zemlja koja po\u0161tuje ljudska prava i me\u0111unarodne zakone i postupa u skladu s njima.\u201c Dok se Netanyahuova kampanja neselektivnog ubijanja i razaranja intenzivirala, zapovednik nema\u010dkih vazdu\u0161nih snaga, Ingo Gerhartz, doputovao je u Tel Aviv da pohvali \u201epreciznost\u201c izraelskih pilota; tako\u0111e je pozirao fotografima dok je u uniformi davao krv za izraelske vojnike.<\/p>\n

Kao izraz posleratne nema\u010dko-izraelske simbioze jo\u0161 vi\u0161e uznemirava postupak nema\u010dkog ministra zdravlja, Karla Lauterbacha, koji je retvitovao video snimak na kom Douglas Murray, lider engleske krajnje desnice, obja\u0161njava za\u0161to su pripadnici Hamasa gori od nacista. \u201eGledajte i slu\u0161ajte\u201c, prokomentarisala je Karin Prien, zamenica predsednika CDU i ministarka obrazovanja za \u0160lezvig-Hol\u0161tajn. \u201eOvo je sjajno\u201c, napisao je Jan Fleischhauer, biv\u0161i pomo\u0107nik urednika Spiegela. \u201eZaista sjajno\u201c, slo\u017eila se Veronika Grimm, \u010dlanica nema\u010dkog Saveta ekonomskih eksperata. List S\u00fcddeutsche Zeitung, koji je 2021. optu\u017eio pet libanskih i palestinskih novinara Deutsche Wellea za antisemitizam, sada s jednako klimavim argumentima kao antisemitu optu\u017euje indijskog pesnika i istori\u010dara umetnosti Ranjita Hoskotea zbog povla\u010denja paralela izme\u0111u cionizma i hindu nacionalizma. Die Zeit je skrenuo pa\u017enju \u010ditaocima na veliki skandal: \u201eGreta Thunberg javno podr\u017eava Palestince\u201c. Otvoreno pismo Adama Toozea, Samuela Moyna i drugih profesora koji su kritikovali izjavu J\u00fcrgena Habermasa kojom je podr\u017eao izraelske postupke inspirisalo je urednika Frankfurter Allgemeine Zeitung da zaklju\u010di da Jevreji imaju velikog \u201eneprijatelja\u201c na univerzitetima, na odsecima za postkolonijalne studije. Der Spiegel je na naslovnoj strani objavio Scholzovu sliku i citat s izjavom da treba \u201evratiti masovne deportacije\u201c.<\/p>\n

\u201eNema\u010dki zvani\u010dnici\u201c, izve\u0161tava New York Times, \u201epretresaju stare peticije i objave na dru\u0161tvenim mre\u017eama, uklju\u010duju\u0107i one starije od deset godina\u201c. Kulturne institucije na dr\u017eavnom bud\u017eetu ka\u017enjavaju umetnike i intelektualce poreklom s globalnog juga za svako izra\u017eavanje podr\u0161ke Palestincima, oduzimaju im nagrade i povla\u010de pozive; nema\u010dke vlasti poku\u0161avaju da disciplinuju \u010dak i jevrejske pisce, umetnike i aktiviste. Candice Breitz, Deborah Feldman i Masha Gessen samo su poslednje u nizu javnih li\u010dnosti koje sad moraju da slu\u0161aju \u201epredavanja\u201c, kako je to jednom rekao Eyal Weizman, \u201edece i unuka ubica na\u0161ih roditelja koji se usu\u0111uju da nas optu\u017ee za antisemitizam\u201c.<\/p>\n

\u0160ta se dogodilo s toliko hvaljenom kulturom istorijskog pam\u0107enja u Nema\u010dkoj? U knjizi U\u010diti od Nemaca (2020) Susan Neiman je s divljenjem pisala o konceptu Vergangenheitsbew\u00e4ltigung (suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u), ali sada ka\u017ee da vi\u0161e nije tako sigurna. \u201eProces svo\u0111enja istorijskih ra\u010duna u Nema\u010dkoj oteo se kontroli\u201c, napisala je u oktobru. \u201eOvaj isti bes\u2026 stajao je iza napada na Jevreje u pro\u0161losti\u201c. U knjizi Nikada vi\u0161e: Nemci i genocid posle holokausta, koja istra\u017euje reakcije Nema\u010dke na masovna ubistva u Kambod\u017ei, Ruandi i na Balkanu, Andrew Port tvrdi da je mogu\u0107e da je \u201eina\u010de divljenja dostojno razra\u010dunavanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u holokausta na neki na\u010din desenzibilizovalo Nemce. \u010cvrstina uverenja da je rasizam predaka zauvek ostavljen u dalekoj pro\u0161losti paradoksalno je otvorila vrata bestidnom ispoljavanju nekih novih oblika rasizma.\u201c<\/p>\n

To donekle obja\u0161njava ravnodu\u0161nost prema sudbini Palestinaca i prihva\u0107en stav da je svaki poku\u0161aj kritike Izraela izraz bigoterije (\u0161to je ina\u010de u suprotnosti s istorijskom podr\u0161kom Nema\u010dke brojnim rezolucijama kojima su ispadi Izraela bili osu\u0111ivani). Port je mogao dopuniti argument i analizom nesposobnosti Nema\u010dke da prizna \u2013 da ne govorimo o pla\u0107anju od\u0161tete \u2013 prvi genocid 20. veka: masovna ubistva koja su po\u010dinili nema\u010dki kolonisti u jugozapadnoj Africi od 1904. do 1908. Port tako\u0111e precenjuje zasluge nema\u010dke kulture se\u0107anja koja je uspela da odr\u017ei privid uspe\u0161nosti samo zahvaljuju\u0107i tome \u0161to nema\u010dka vladaju\u0107a klasa donedavno nije imala tako mnogo prilika da \u010ditavom svetu pokazuje svoje istorijske zablude, svakako manje nego zagovornici brexita koji nisu ni poku\u0161avali da sakriju snove o mo\u0107i i samodovoljnosti iz vremena imperije.<\/p>\n

***<\/h2>\n

Poku\u0161aji dr\u017eave da popravi imid\u017e savremene Nema\u010dke osu\u0111ivanjem doga\u0111aja iz pro\u0161losti neretko su izazivali unutra\u0161nji otpor. Rudolf Augstein, osniva\u010d i urednik Der Spiegela, jedan od prvih mentora biv\u0161ih nacista, primetio je 1998. da je berlinski Memorijal holokausta napravljen po ukusu pripadnika ameri\u010dkih elita s \u201eisto\u010dne obale\u201c. Istorijsko se\u0107anje je previ\u0161e nepostojano da bi ga politi\u010dke i kulturne institucije uspe\u0161no dr\u017eale pod kontrolom; malo je verovatno da kolektivno moralno obrazovanje mo\u017ee proizvesti stabilan i homogen stav koji \u0107e trajati kroz generacije. Na delu je mnogo drugih faktora od kojih zavisi \u0161ta \u0107e se na kraju zapamtiti, a \u0161ta zaboraviti, a nema\u010dko nacionalno nesvesno ve\u0107 je optere\u0107eno vekovima tajnovitosti, zlo\u010dina i zata\u0161kavanja. Govore\u0107i u Vajmaru 1994, Jurek Becker, jedan od retkih jevrejskih pisaca koji su bili u prilici da \u017eive i u Isto\u010dnoj i u Zapadnoj Nema\u010dkoj, zaklju\u010dio je da su za o\u017eivljavanje militantnog neonacizma u ujedinjenoj Nema\u010dkoj krivi nacisti koji su sve ovo vreme uspevali da odr\u017ee prisustvo u Zapadnoj Nema\u010dkoj zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci predvodnika Hladnog rata:<\/p>\n

\u201ePobrinuli su se da osvrti na nacisti\u010dku pro\u0161lost uvek budu blagi, bez strogih sudova, ili da ih ni ne bude, ako je to mogu\u0107e\u2026 Podr\u017eavali su jedni druge i ja\u010dali uticaj svoje grupe. Spre\u010davali su napredovanje ljudi koji su ih prozreli. Govorili su da u prokazanoj pro\u0161losti nije ba\u0161 sve bilo tako crno i da s prljavom vodom ne treba izbaciti i dete. Onda su stigli do ideje da je fa\u0161izam, zapravo, samo reakcija na istinski zlo\u010din na\u0161eg doba, a to je bolj\u0161evizam.\u201c<\/p>\n

Mnogo ljudi na visokim polo\u017eajima radilo je na demontiranju uobi\u010dajene predstave zapadnih Nemaca o sopstvenoj ulozi u Tre\u0107em rajhu. Franz Josef Strauss, veteran Wehrmachta na \u201ekrvavim poljima\u201c isto\u010dne Evrope, Adenauerov ministar odbrane i kasnije premijer Bavarske, mislio je da se \u201ezadatak ostavljanja pro\u0161losti iza nas\u201c mo\u017ee najefikasnije obaviti kroz vojnu saradnju s Izraelom. Ralf Vogel, poznat po izjavi da je \u201euzi u ruci nema\u010dkog vojnika najbolja bro\u0161ura protiv antisemitizma\u201c, bio je jedan od prvih zagovornika takvog pristupa \u2013 onoga \u0161to je Eleonore Sterling, biv\u0161a logora\u0161ica i prva profesorka politi\u010dkih nauka u Nema\u010dkoj, 1965. godine opisala kao \u201einstrumentalni filosemitizam\u201c koji potiskuje \u201eistinsko razumevanje, kajanje i oprez\u201c. Nemilosrdna dijagnoza Franka Sterna iz knjige Izbeljivanje \u017eute zvezde (1992) aktuelna je i danas: nema\u010dki filosemitizam, pisao je on, primarno je \u201epoliti\u010dki instrument\u201c koji se koristi ne samo za \u201epravdanje odre\u0111enih opcija u spoljnoj politici\u201c, nego i za \u201eprizivanje i projektovanje moralnog stava u trenucima kada je unutra\u0161nja stabilnost zemlje ugro\u017eena antisemitskim, antidemokratskim i ekstremno desni\u010darskim silama\u201c.<\/p>\n

Ovo nije prvi put da se demokratski deficiti prikrivaju pozivanjem na Staatsr\u00e4son. Na primer, u nastojanjima da isposluje nove ugovore s Izraelom, Nema\u010dka je 2021. osporila pravo Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda da istra\u017euje ratne zlo\u010dine na okupiranim teritorijima. Polovinom decembra, nakon \u0161to je ubijeno dvadeset hiljada Palestinaca i dok milionima raseljenih preti epidemija, Die Welt ne odustaje od stava da je \u201eparola \u2019Sloboda za Palestinu\u2019 nova verzija pozdrava \u2019Heil Hitler\u2019\u201c. Nema\u010dki \u010delnici blokiraju zajedni\u010dke evropske pozive na prekid vatre. Mo\u017ee nam se u\u010diniti da Weizman preteruje kada ka\u017ee da se \u201epod okriljem podr\u0161ke izraelskom nacionalizmu rehabilituje i o\u017eivljava nema\u010dki nacionalizam\u201c. Ali jedino evropsko dru\u0161tvo koje je poku\u0161alo da izvu\u010de pouke iz svoje mra\u010dne pro\u0161losti o\u010digledno ima te\u0161ko\u0107a u se\u0107anju na glavne nau\u010dene lekcije. Izra\u017eavaju\u0107i bezuslovnu solidarnost s Netanyahuom, Smotrichom, Gallantom i Ben Gvirom nema\u010dki politi\u010dari i kreatori javnog mnjenja ne ispunjavaju istorijsku obavezu koju imaju prema Izraelu. Daljim ja\u010danjem autoritarnog v\u00f6lkisch rasizma unutar zemlje dovode u pitanje i obavezu koju imaju pred ostatkom sveta: da nikada vi\u0161e ne budu sau\u010desnici u izlivima ubila\u010dkog etno-nacionalizma.<\/p>\n

London Review of Books<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Beli nacionalisti se ve\u0107 dugo poistove\u0107uju s Izraelom: etno-nacionalnom dr\u017eavom koja kr\u0161i sve me\u0111unarodne pravne, diplomatske i eti\u010dke kodekse jezikom etni\u010dke homogenosti, nepokolebljivom politikom teritorijalne ekspanzije, nezakonitim ubijanjem i razaranjem<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":277275,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-390432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=390432"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390432\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":390435,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390432\/revisions\/390435"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/277275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=390432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=390432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=390432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}