{"id":390088,"date":"2024-01-03T07:09:29","date_gmt":"2024-01-03T06:09:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=390088"},"modified":"2024-01-03T07:12:13","modified_gmt":"2024-01-03T06:12:13","slug":"dvesta-godina-monroove-doktrine-kako-je-celi-svet-postao-americko-dvoriste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/01\/03\/dvesta-godina-monroove-doktrine-kako-je-celi-svet-postao-americko-dvoriste\/","title":{"rendered":"Dvesta godina Monroove doktrine \u2013 kako je celi svet postao ameri\u010dko dvori\u0161te"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nikola Tanasi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U svom redovnom Govoru o stanju nacije 2. decembra 1823. godine, peti po redu ameri\u010dki predsednik, D\u017eejms Monro, formulisao je nekoliko na\u010dela ameri\u010dke spoljne politike koja su izazvala veliku pa\u017enju i u doma\u0107oj javnosti, ali i u latinoameri\u010dkim i evropskim dr\u017eavama. Ovih par teza se uglavnom ticalo politi\u010dkog suvereniteta niza dr\u017eava koje su se nakon Napoleonovih ratova izborile za nezavisnost od \u0161panske monarhije, a koje je veliki broj evropskih kolonijalnih sila posmatrao kao plen koji treba zadobiti.<\/p>\n

U najkra\u0107im crtama, te teze su podrazumevale da zemlje koje su se izborile za svoju politi\u010dku nezavisnost na ameri\u010dkim kontinentima ne smeju biti predmet evropske rekolonizacije, dok \u0107e SAD smatrati svaki poku\u0161aj me\u0161anja evropskih sila u unutra\u0161nja pitanja slobodnih ameri\u010dkih zemalja \u2013 uklju\u010duju\u0107i nametanje vlastitih politi\u010dkih sistema \u2013 udarom na vlastiti mir i bezbednost.<\/p>\n

Zauzvrat, govorio je Monro, Amerika ne\u0107e osporavati prava i pretenzije evropskih sila u njihovim postoje\u0107im ameri\u010dkim kolonijama, niti \u0107e se me\u0161ati u unutra\u0161nju evropsku politiku.<\/p>\n

U trenutku kada je ameri\u010dki predsednik dr\u017eao svoj govor \u2013 uglavnom utemeljen na dokumentu koji je sastavio njegov naslednik u Beloj ku\u0107i, a tada\u0161nji dr\u017eavni sekretar D\u017eon Kvinsi Adams \u2013 SAD su se sastojale od 24 savezne dr\u017eave, uklje\u0161tene izme\u0111u ogromnih teritorija Britanske i \u0160panske imperije, i malo ko je video u tom spoljnopoliti\u010dkom programu ne\u0161to vi\u0161e od solidarnosti sa pokretom za oslobo\u0111enje i ujedinjenje Ju\u017ene Amerike po severnoameri\u010dkom modelu, koje je u to vreme (sa mnogo elana i slabim uspehom) sprovodio harizmati\u010dni Simon Bolivar.<\/p>\n

Tek u retrospektivi, nakon \u0161to je unija kolonija iz transatlantske bestragije prvo prerasla u najnapredniju i najbr\u017ee rastu\u0107u ekonomiju sveta, zatim u lokalnog hegemona sa mesijanskim kompleksom, a na kraju u globalnu supersilu koja je crtala mape me\u0111uratne Evrope i Isto\u010dne Azije, Adamsov suvoparni dokument \u2013 posthumno nazvan “Monroova doktrina” \u2013 prepoznat je kao vizionarska politi\u010dka strategija koja je poslu\u017eila kao jedan od klju\u010dnih instrumenata u pretvaranju ameri\u010dke republike u imperiju sa globalnim ambicijama.<\/p>\n

\n

Izolacionizam i (anti)kolonijalizam<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Lepota ove doktrine \u2013 kao i svih velikih strate\u0161kih dokumenata u istoriji \u010dove\u010danstva \u2013 le\u017eala je u njenoj ambivalentnosti. Amerika je mogla da se poziva na nju, tvrde\u0107i da ona na nivou nacionalne politike obavezuje Va\u0161ington da se suprotstavlja kolonijalizmu i bori za “slobodu i prosperitet” svih naroda Amerike. Kada im je to odgovaralo, Doktrina je bila temelj izolacionisti\u010dke politike, koja se opet pozivala na \u010duveni govor D\u017eona Kvinsija Adamsa iz 1821. godine, u kome je dr\u017eavni sekretar tvrdio da “Amerika ne ide u inostranstvo u potrazi za \u010dudovi\u0161tima koja \u0107e uni\u0161titi, ona dobronamerno \u017eeli slobodu i nezavisnost za sve.<\/p>\n

U drugim trenucima, Doktrina je bila povod za vojne intervencije, embarga, pomorske blokade, sankcije, finansiranje politi\u010dkih prevrata i oru\u017eanih pobuna, pa i otvorene okupacije i aneksije “slobodnih i nezavisnih” latinoameri\u010dkih zemalja, ako bi njihova politika bila procenjena kao bilo kakav oblik pretnje za “zemlju slobodnih i dom hrabrih”.<\/p>\n

Za tih prvih sto godina primene doktrine, SAD su vi\u0161e nego udvostru\u010dile svoju teritoriju i zaokru\u017eile svoje posede na severnoameri\u010dkom kontinentu \u2013 u velikoj meri za ra\u010dun “slobodnog i nezavisnog” Meksika, ali i kroz seriju niskointenzitetnih, ali okrutnih i \u010desto potpuno genocidnih ratova protiv uro\u0111eni\u010dkog, indijanskog stanovni\u0161tva \u2013 a zatim su neprimetno pro\u0161irile pojam \u201eameri\u010dkog dvori\u0161ta\u201c (American backyard) da uklju\u010duje i \u0161panske posede u Karibima i Pacifiku. Na taj na\u010din Amerika je svojoj kolonijalnoj imperiji pripojila Portoriko, Gvam, Havaje, Marijanska ostrva, Samou, ali su tako\u0111e uspostavili kolonijalne, klijentisti\u010dke re\u017eime na Kubi i Filipinima.<\/p>\n

Mornarica “izolacionisti\u010dke Amerike” ukinula je dvoipovekovnu izolaciju Japana pod pretnjom granatiranjem japanske prestonice i u\u010destvovala u Drugom opijumskom ratu i gu\u0161enju Bokserskog ustanka u Kini.<\/p>\n

“Oslobo\u0111eni” narodi Kube, Havaja, i Filipina ubrzo su bili u prilici da na sopstvenoj ko\u017ei isprobaju dvostruke ar\u0161ine ameri\u010dke tehnokratije koje su pre njih osetili autohtoni ameri\u010dki narodi \u010cirokija, Lakota, Koman\u010da, Krika, Irokeza, ali i ameri\u010dki Ju\u017enjaci koji su ideju samouprave i samoopredeljenja shvatili previ\u0161e doslovno.<\/p>\n

Ali najneprijatnija iznena\u0111enja \u010dekala su “ravnopravne” republike slobodnih ameri\u010dkih narod, kada god bi se usudile da po\u0111u uz brk interesima Velikog brata.<\/p>\n

\n

Imperija u kutiji sa peskom<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Amerika je od evropskog kolonijalizma preuzela sve najgore osobine \u2013 rasizam, d\u017eingoizam, mesijanski kompleks \u2013 kite\u0107i se istovremeno palminom granom republikanizma i politike samoopredeljenja. Monroova doktrina bila je idealno oru\u017eje \u2013 sa jedne strane je progla\u0161avala uzvi\u0161ene ideale slobode i ravnopravnosti (koje su se sa ameri\u010dkog kontinenta sve vi\u0161e prelivale na ameri\u010dke zavisne teritorije i uskoro-ameri\u010dke-kolonije), sa druge je pretvarala Zapadnu hemisferu u ameri\u010dku “kutiju sa peskom”, unutar koje je mogla da raste, razvija se, i u relativnom miru od turbulencija svetske politike sprovodi svoje politi\u010dke eksperimente.<\/p>\n

Ve\u010dito verni simulakrumima “pravne dr\u017eave” i “demokratskih procedura”, ameri\u010dke institucije su uredno redefinisale i nadogra\u0111ivale Doktrinu kako bi se pod nju mogle podvesti sve agresivnije ambicije i sve nezasitiji apetiti mlade imperije.
\nJedna od prvih zvani\u010dnih “izmena i dopuna” \u2013 “Olnijev korolar” iz 1895. \u2013 dozvolio je Americi da posreduje (posredstvom svoje vojske i mornarice) u teritorijalnim sporovima u Latinskoj Americi, \u0161to je dovelo do me\u0161anja u spor Britanije i Venecuele oko regije Gvajana Eskiba (na takav na\u010din da to dan-danas predstavlja potencijalni izvor regionalne nestabilnosti). “Ruzveltov korolar” poslu\u017eio je kao uvod u seriju “dekolonizacija” u Karibima i Centralnoj Americi koje je vodio ameri\u010dki predsednik Teodor Ruzvelt (tzv. “banana ratovi”), pri \u010demu su dovoljan povod za intervenciju bili “ugro\u017eeni interesi ameri\u010dkih kompanija”, uklju\u010duju\u0107i i naplatu dugova koje su latinoameri\u010dke dr\u017eave naivno nagomilale kod ameri\u010dkih banaka<\/p>\n

“Lod\u017eov korolar” pro\u0161irio je Doktrinu na rad stranih korporacija, \u010dija je delatnost na ameri\u010dkom kontinentu mogla da izazove agresivnu reakciju ameri\u010dke dr\u017eave.
\nU pitanju je spoljnopoliti\u010dka praksa koju teoreti\u010dari \u010desto nazivaju “topovnja\u010dkom diplomatijom” (gunboat diplomacy).<\/p>\n

Odbijete da vratite kredit i u va\u0161im lukama osvanu ameri\u010dke topovnja\u010de. Odlu\u010dite da date kredit nekome kome ne bi trebalo? Topovnja\u010de. Preuzmete rudnik ili naftno polje koje se Amerikancima ba\u0161 dopadaju? Topovnja\u010de.<\/p>\n

\n

Atlantik i Pacifik kao mare nostrum<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Najzad, po\u010detkom\u00a0 XX veka, uz veliko nastojanje predsednika Vudroa Vilsona, SAD su “iza\u0161le iz lju\u0161ture” i po\u010dele da rade ono \u0161to su obe\u0107ale da ne\u0107e raditi \u2013 da se me\u0161aju u unutra\u0161nje stvari Evrope i da “tra\u017ee \u010dudovi\u0161ta koja \u0107e ubiti”.<\/p>\n

U toj konverziji iz izolacionisti\u010dke politike u globalnog hegemona, promenila se i osnovna namena Atlantskog i Tihog okeana. Ono \u0161to je isprva predstavljalo “nepremostivi zid” koji je Ameriku \u0161titio od “\u010dudovi\u0161ta” u drugim krajevima planete, sada su postala dva krila ameri\u010dkog imperijalizma i poligoni za ostvarivanje upravo onakvog uticaja u Evropi i Isto\u010dnoj Aziji, kakav su sto godina kasnije hteli da spre\u010de na sopstvenom kontinentu.<\/p>\n

“Ameri\u010dko dvori\u0161te” se izgradilo, a ono \u0161to je u njemu raslo po\u010delo je da pu\u0161ta korenje i sa druge strane \u017eivice. Dalekoisto\u010dne zemlje poput Japana, Koreje i Kine odjednom su se na\u0161le na \u2013 Zapadnoj hemisferi.<\/p>\n

Jedan od najtraumati\u010dnijih doga\u0111aja ameri\u010dke istorije \u2013 japanski iznenadni napad na Perl Harbor \u2013 u se\u0107anju nacije ostao je zapisan kao \u010din “nepravedne i ni\u010dim izazvane agresije”, koju je Amerika, kako je to rekao predsednik Hari Truman u svom \u010duvenom govoru povodom bacanja atomske bombe na Hiro\u0161imu, “vi\u0161estruko naplatila”.
\nPritom Amerikanci decenijama nisu mogli da se na\u010dude Japancima koji su bili spremni da bez ostatka polo\u017ee glave za “ostrva koja im ne pripadaju”, a da je retko ko postavljao pitanje za\u0161to su Amerikanci spremni da pobiju stotine hiljada civila zbog tih istih ostrva, koja im nisu pripadala ni\u0161ta manje nego Japancima.<\/p>\n

Imperija je bila ro\u0111ena, a od Doktrine koja ju je porodila ostala je samo spremnost da se “\u017eeli sloboda nezavisnost za sve” i da se ta “sloboda i nezavisnost” brani svim sredstvima.<\/p>\n

Hladni rat i posthladnoratovska ameri\u010dka politika predstavljaju seriju ratova, intervencija, iznu\u0111ivanja, reketiranja (i raketiranja) suverenih nacija da uvedu onu vrstu “slobode i nezavisnosti” koja je odgovarala ameri\u010dkoj korporativnoj oligarhiji. Kao \u0161to lepo pokazuje mapa zona odgovornosti ameri\u010dkih flota, za dvesta godina od usvajanja Monroove doktrine, cela planeta je postala “Zapadna hemisfera” i “ameri\u010dko dvori\u0161te”. I puna je \u010dudovi\u0161ta koje samo Amerika mo\u017ee da ubije.<\/p>\n

\n

Moralizam, realpolitika i \u010dudovi\u0161ta<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kao zenit ameri\u010dke intervencionisti\u010dke politike \u010desto se pominje nelegalna i siled\u017eijska agresija na SR Jugoslaviju, prilikom koje su \u2013 u najboljem duhu Kserksove ekspedicije na Heladu \u2013 u stroj uterani svi “zapadni” saveznici, kako bi cipelarenjem jedne male, ali nepo\u0107udne dr\u017eave mogli da “zbiju redove” i izgrade “borbenu solidarnost”. Ta solidarnost je po\u010dela da se osipa ve\u0107 u narednim intervencijama u Avganistanu i Iraku, a danas smo do\u0161li u situaciju \u2013 kako je to primetio jedan komentator \u2013 da Amerika vi\u0161e nije u stanju da obezbedi nedvosmislenu vojnu podr\u0161ku saveznika \u010dak ni za tako samorazumljivu vojnu akciju kao \u0161to je obezbe\u0111ivanje vitalnog trgovinskog puta u Crvenom moru.<\/p>\n

Nije samo ameri\u010dka kontrola nad (sve manjim i sve zaparlo\u017eenijim) “dvori\u0161tem” u me\u0111uvremenu posustala \u2013 pokolebala se i vekovima nedodirljiva ameri\u010dka samonabe\u0111enost i vera u svoju “o\u010ditu sudbinu” (manifest destiny) da donese slobodu, demokratiju i civilizaciju varvarima celog sveta \u2013 po\u010dev od Apa\u010da, Koman\u010da i Irokeza, preko Vijetnamaca, Arapa i Somalijaca, pa sve do Srba, Rusa i Belorusa. Pre deset godina, Obamin dr\u017eavni sekretar D\u017eon Keri proglasio je “Monroovu doktrinu mrtvom” i pozvao na “jednakost, saradnju i zajedni\u010dku odgovornost” me\u0111u ameri\u010dkim dr\u017eavama.<\/p>\n

Odgovornost za \u0161ta, pitate? Za “zajedni\u010dke vrednosti i interese”, naravno. Monro pro\u0111e, moralizam nikada.<\/p>\n

Kada je do\u0161lo vreme da se u Americi obele\u017ei dvesta godina od Monroovog \u010duvenog govora, to su uglavnom u\u010dinili razli\u010diti istorijski instituti, koji su lamentirali za starom slavom, ili upozoravali na opasnosti od zamke kolonijalizma u koji je Amerika (slu\u010dajno) upala, ali eto, ne\u0107e vi\u0161e. Redak izuzetak bio je kolumnista “Blumberga” Hal Brands, koji je pozvao SAD da se sa po\u010detkom “Drugog hladnog rata” vrate Monroovoj doktrini kao temelju na kome je izgra\u0111en dana\u0161nji “liberalni me\u0111unarodni poredak”.<\/p>\n

Poziv je, izgleda, stigao kasno. Amerika se ume\u0161ala u evropska posla toliko temeljno, da je pitanje da li \u0107e se Evropa od tog me\u0161anja ikada oporaviti. Istovremeno, strane sile se otvoreno petljaju u politiku latinoameri\u010dkih dr\u017eava i Amerika ne mo\u017ee da ih zaustavi.<\/p>\n

Njeni “mir i bezbednost” danas deluju kao da su nepovratno izgubljeni. Jednostavno, previ\u0161e dugo je ubijala \u010dudovi\u0161ta po svetu, a nije ih ubila. Sada su \u010dudovi\u0161ta besna. I dolaze po Ameriku.<\/p>\n

RT Balkan<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Previ\u0161e dugo je ubijala \u010dudovi\u0161ta po svetu, a nije ih ubila. Sada su \u010dudovi\u0161ta besna. I dolaze po Ameriku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":390091,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3661],"class_list":["post-390088","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-monroova-doktrina"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390088","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=390088"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390088\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":390094,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/390088\/revisions\/390094"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/390091"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=390088"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=390088"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=390088"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}