{"id":389671,"date":"2023-12-28T14:09:57","date_gmt":"2023-12-28T13:09:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=389671"},"modified":"2023-12-28T14:09:57","modified_gmt":"2023-12-28T13:09:57","slug":"projekat-iris-nadahnjujuce-ruralno-nasljedje-odrzive-prakse-zastite-i-ocuvanja-planinskih-pejzaza-i-sjecanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/12\/28\/projekat-iris-nadahnjujuce-ruralno-nasljedje-odrzive-prakse-zastite-i-ocuvanja-planinskih-pejzaza-i-sjecanja\/","title":{"rendered":"Projekat IRIS – Nadahnjuju\u0107e ruralno naslje\u0111e: Odr\u017eive prakse za\u0161tite i o\u010duvanja planinskih pejza\u017ea i sje\u0107anja"},"content":{"rendered":"

Zaklju\u010dci i preporuke sa radionice o Sinjajevini<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Zavr\u0161na konferencija evropskog projekta IRIS \u201eNadahnjuju\u0107e ruralno naslije\u0111e: Odr\u017eive prakse za\u0161tite i o\u010duvanja planinskih pejza\u017ea i sje\u0107anja\u201c odr\u017eana je u Kola\u0161inu, Crna Gora, od 19-21. oktobra 2023. godine.<\/p>\n

Klju\u010dni dan zavr\u0161ne konferencije IRIS projekta vezano za Crnu Goru je bio petak, 20. oktobar, kada je organizovana radionica o Sinjajevini. Cilj ove radionice je bio da se iskoristi kao platforma za diskusiju sa svim klju\u010dnim akterima i razli\u010ditim stru\u010dnjacima o budu\u0107oj potencijalnoj za\u0161titi, unapre\u0111enju ba\u0161tine i participativnom odr\u017eivom razvoju Sinjajevine usmjerenom na zajednicu, koji bi tako\u0111e mogao da bude inspiracija i za druga planinska podru\u010dja Crne Gore i Balkanu.<\/p>\n

Na radionici o Sinjajevini bilo je oko 50 u\u010desnika\/ca, uklju\u010duju\u0107i predstavnike\/ce partnera na projektu IRIS iz Francuske, Italije, \u0160panije i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i me\u0111unarodne stru\u010dnjake iz Hrvatske, Italije i Albanije, kao i razli\u010dite lokalne i nacionalne aktere vezane za Sinjajevinu, uklju\u010duju\u0107i i predstavnike iz Ministarstva kulture, Uprave
\nza za\u0161titu kulturnih dobara, Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine, Univerziteta Crne Gore, op\u0161tina Kola\u0161in, Mojkovac, \u017dabljak i Danilovgrad, Nacionalnog parka Biogradska gora, razli\u010ditih nevladinih organizacija uklju\u010duju\u0107i Regionalnu razvojnu agenciju za Bjelasicu, Komove i Porokletije, Centar za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Crne Gore, Fondaciju
\nPetrovi\u0107 Njego\u0161, Vrhovi Crne Gore, Natura, Sinjavinski maraton i Sa\u010duvajmo Sinjajajevinu kao i predstavnici lokalnih zajednica. Na konferenciji su bili i klju\u010dni predstavnici donatora Zajedni\u010dke programske inicijative o kulturnoj ba\u0161tini i globalnim promjenama (JPI CH), generalni sekretar i predsedavaju\u0107i, koji su istovremeno predstavljali i francusko
\nMinistarstvo kulture \u010diji su dio.<\/p>\n

Prvi dio radionice obuhvatao je prezentacije rezultata projekta IRIS na pilot podru\u010dju Sinjajevine, nakon \u010dega su uslijedile prezentacije o mogu\u0107nostima Sinjajevine od strane nacionalnih aktera sa fokusom na za\u0161titu prirode, kulturnu ba\u0161tinu i ruralni turizam a zatim i prezentacije lokalne perspektive od strane op\u0161tina i lokalnih zajednica povezanih sa Sinjajevinom. Prezentacije su zaokru\u017eene zna\u010dajnim i inspirativnim me\u0111unarodnim perspektivama iz \u0160panije i Hrvatske. Radionica o Sinjajevini je zavr\u0161ena radom u grupama, gdje su u\u010desnici zavr\u0161ne konferencije zajedno diskutovali o klju\u010dnim temama vezanim za Sinjajevinu:<\/p>\n

\u25aa Poljoprivreda i ruralni razvoj.
\n\u25aa Pitanja upravljanja, svojine i prava kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta.
\n\u25aa Za\u0161tita prirode i biodiverziteta.
\n\u25aa Za\u0161tita \u017eivog naslje\u0111a.<\/p>\n

Grupe koje su \u010dinili stru\u010dnjaci iz razli\u010ditih zemalja i razli\u010ditih profila, nau\u010dnici, predstavnici civilnog sektora, donosioci odluka i predstavnici lokalne zajednice, dali su niz preporuka za unapre\u0111enje za\u0161tite prirode, ba\u0161tine i odr\u017eivog razvoja Sinjajevine koji uklju\u010duje i fokusiran je na zajednicu.<\/p>\n

\"Igra<\/p>\n

\n

Radna grupa o poljoprivredi i ruralnom razvoju<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Poljoprivreda i ruralni razvoj su klju\u010dni za budu\u0107nost i odr\u017eivi razvoj pa\u0161njaka i katuna Sinjajevine. Potrebno je pru\u017eiti podr\u0161ku lokalnoj zajednici koja i dalje odr\u017eava tradicionalnu poljoprivrednu praksu na katunima, posebno zbog njihove jedinstvene vrijednosti u smislu kvaliteta proizvoda i ekolo\u0161ke odr\u017eivosti. Predstoje\u0107e prilike u Crnoj Gori koje se odnose na EU LEADER program su veoma va\u017ene u tom smislu, posebno kroz mogu\u0107nost formiranja Lokalnih akcionih grupa (LAG). Informisanost o tom procesu je sprovedena kroz
\naktivnosti Mre\u017ee za ruralni razvoj Crne Gore, a od strane lokalnih zajednica ve\u0107 postoji zainteresovanost za formiranje Lokalne akcione grupe LAG Sinjajevina. Taj proces treba da se nastavi, posebno kada se steknu formalni uslovi za formiranje LAG-ova u Crnoj Gori. Nekoliko preporuka u vezi sa tim aspektom bi bile slijede\u0107e.<\/p>\n

Sinjajevina administrativno pokriva teritoriju \u010detiri op\u0161tine: Kola\u0161in, Mojkovac, \u017dabljak i \u0160avnik, ali je dodatno povezana i sa op\u0161tinama Bijelo Polje i Danilovgrad, odakle dolaze pojedine sto\u010darske porodice koje koriste katune na Sinjajevini. \u0160to se ti\u010de budu\u0107eg sastava LAG-a Sinjajevina, trebalo bi da se sastoji od maksimalno 49% zastupljenosti javnog sektora, a najmanje 51% zastupljenosti civilnog i privatnog sektora, \u0161to bi trebalo da uklju\u010duje razli\u010dite zainteresovane strane uklju\u010duju\u0107i: grupe proizvo\u0111a\u010da (npr. proizvo\u0111a\u010de tradicionalnih proizvoda – skorup, kola\u0161inski lisnati sir, itd.), Udru\u017eenje sto\u010dara, lokalne nevladine organizacije, planinarske klubove, \u0161kole i druge lokalne subjekte. Sastav ovog tipa treba da obezbijedi sna\u017eno uklju\u010divanje lokalnih aktera koji su duboko povezani sa potrebama podru\u010dja. Anga\u017eovanje rali\u010ditih zainteresovanih strana i participativni pristup u procesu formiranja i upravljanja LAG-om, kao i drugim procesima koji se odnose na ruralni razvoj, izuzetno su va\u017eni.<\/p>\n

Jedan od prvih koraka trebalo bi da bude izrada strategije podru\u010dja \u2013 strategije lokalne akcije za Sinjajevinu. Ova strategija treba da obuhvati slijede\u0107e klju\u010dne aspekte:<\/p>\n

\u25aa Razvoj infrastrukture, uklju\u010duju\u0107i pobolj\u0161anje vodosnabdijevanja, puteva, internet konekcije, implementaciju sistema solarne energije i turisti\u010dkih staza.
\n\u25aa Inicijative za ja\u010danje kapaciteta, kao \u0161to su organizovanje ljetnjih \u0161kola, studijskih putovanja i programa obuke odraslih.
\n\u25aa Promovisanje inovacija u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
\n\u25aa Marketing i brendiranje kako bi se stvorila posebna oznaka \u201eSinjajevina\u201c kroz \u0161eme kvaliteta.
\n\u25aa O\u010duvanje i promocija kulturne ba\u0161tine, uklju\u010duju\u0107i organizovanje lokalnih festivala i podr\u0161ku tradicionalnim i novim zanatima.
\n\u25aa Mjere za osna\u017eivanje mladih u katunima, uklju\u010duju\u0107i mogu\u0107nosti obuke, pripravni\u0161tva i programe podr\u0161ke.
\n\u25aa Zagovaranje i anga\u017eovanje sa kreatorima politika za rje\u0161avanje izazova sa kojima se suo\u010dava tradicionalna industrija sira.
\n\u25aa Pro\u0161irenje poljoprivredne proizvodnje uz spre\u010davanje degradacije \u017eivotne sredine.
\n\u25aa Saradnja i umre\u017eavanje sa drugim LAG-ovima radi zajedni\u010dkog znanja i resursa.
\n\u25aa Razvoj objekata za preradu i skladi\u0161tenje poljoprivrednih proizvoda.
\n\u25aa Promovisanje diversifikacije poljoprivrednih proizvoda kako bi se smanjilo oslanjanje na jednu robu.
\n\u25aa Kreiranje aktivnosti za djecu u katunima kao podr\u0161ka lokalnim porodicama i odr\u017eavanju vitalnosti zajednice.
\n\u25aa Organizovanje sajma sireva Sinjajevine radi predstavljanja i proslavljanja lokalnih proizvoda.<\/p>\n

Holisti\u010dki i od strane zajednice vo\u0111en pristup poljoprivredi i ruralnom razvoju u Sinjajevini mora se podsticati i podr\u017eavati, a mogu\u0107nosti koje se odnose na budu\u0107i LAG Sinjajevina, uklju\u010divanjem \u0161irokog spektra zainteresovanih strana mogu doprinijeti odr\u017eivom razvoju i o\u010duvanju ovog vrijednog podru\u010dja.<\/p>\n

\"Sinjavina\"<\/p>\n

\n

Radna grupa o pitanjima upravljanja, svojine i prava kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na osnovu prirodnih vrijednosti Sinjajevine, Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine Crne Gore je 2016. godine izradila \u201eStudiju za\u0161tite i uspostavljanja za\u0161ti\u0107enog prirodnog dobra na podru\u010dju Sinjajevine\u201c, koju je sa dvije tre\u0107ine kofinansirala Evropska unija, a kojom je predlo\u017eeno da Sinjajevinu treba za\u0161tititi kao regionalni park prirode, jer se administrativno nalazi na teritoriji \u010detiri op\u0161tine: Kola\u0161ina, Mojkovca, \u017dabljaka i \u0160avnika.<\/p>\n

Prema Zakonu o za\u0161titi prirode prije 2016. godine lokalne samouprave\/op\u0161tine zajedni\u010dki pokre\u0107u proces za\u0161tite, dok je progla\u0161enje za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja trebalo da uradi svaka op\u0161tina posebno. Na\u017ealost, do progla\u0161enja Sinjajevine za Park prirode jo\u0161 uvijek nije do\u0161lo, vjerovatno i zbog slo\u017eenih administrativnih procedura sa \u010detiri op\u0161tine i planiranja vojnog poligona na zna\u010dajnom dijelu ovog podru\u010dja 2019. godine.<\/p>\n

Kroz konkretne aktuelne prakse u drugim za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima u Crnoj Gori pokazalo se da ovaj zakonski model prije 2016. godine nije efikasan.<\/p>\n

Prema izmenama Zakona o za\u0161titi prirode nakon 2016. godine, op\u0161tine i dalje zajedni\u010dki pokre\u0107u proces za\u0161tite, ali progla\u0161enje za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja vr\u0161i Vlada:<\/p>\n

\u201ePark prirode, spomenik prirode i predio izuzetnih odlika koji se nalaze napodru\u010dju vi\u0161e jedinica lokalne samouprave progla\u0161ava Vlada na predlog jedinica lokalne samouprave na \u010dijoj se teritoriji nalazi, uz prethodno pribavljeno mi\u0161ljenje Ministarstva i organa dr\u017eavne uprave nadle\u017enih zaposlove poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede i za poslove kulture.\u201c (\u010dlan 34, Zakon o za\u0161titi prirode) Dakle, iako je proces za\u0161tite Sinjajevine kao Parka prirode po\u010deo 2016. godine, prema tada\u0161njem Zakonu o za\u0161titi prirode kojim bi svaka op\u0161tina trebalo da ga proglasi odvojeno, predlog ove radne grupe je da se proces ponovo pokrene, po va\u017ee\u0107em Zakonu o za\u0161titi prirode, tako da op\u0161tine i dalje zajedni\u010dki pokrenu proces
\nza\u0161tite, ali da progla\u0161enje za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja vr\u0161i Vlada \u0161to bi olak\u0161alo premo\u0161\u0107avanje eventualnih sukoba ili nesporazuma izme\u0111u op\u0161tina.<\/p>\n

Jedno od klju\u010dnih pitanja vezanih za budu\u0107e za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje je njegovo upravljanje. Preporu\u010duje se da upravlja\u010dko tijelo koje \u0107e biti uspostavljeno za Sinjajevinu uklju\u010di razli\u010dite zainteresovane strane, a ne samo op\u0161tinske. To tijelo bi trebalo da \u010dine predstavnici svih op\u0161tina koje su administrativno i po upotrebi vezane za Sinjajevinu, relevantni stru\u010dnjaci i civilni sektor, uz posebno zna\u010dajno prisustvo predstavnika lokalnih zajednica i sto\u010dara.<\/p>\n

\"Sinjajevina:<\/p>\n

\n

Prava svojine i kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na Sinjajevini postoje razli\u010diti oblici svojine i prava kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta, ali je ipak veliki dio zemlji\u0161ta zajedni\u010dki, kojim se upravlja po obi\u010dajnom pravu, koje nije prepoznato u formalnom pravnom sistemu. Stoga, predlog je da se pobolj\u0161a situacija u vezi sa pitanjima prava svojine i kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161te kroz:<\/p>\n

– Izmjene postoje\u0107ih zakona: Zakona o svojinsko-pravnim odnosima i Zakona o dr\u017eavnoj imovini, mogu\u0107e u budu\u0107nosti i kroz stvaranje Nacionalne zemlji\u0161ne koalicije, koja je trenutno u fazi izrade strategije, u korist katuna Crne Gore.
\n– Dono\u0161enje novog zakona Lex specialis, Zakona o katunima
\n– Dokumentovanje i ponovno tra\u017eenje prava vlasni\u0161tva\/ kori\u0161\u0107enja od strane onih koji to najvi\u0161e \u017eele i sa najve\u0107im \u0161ansama da dobiju takva potra\u017eivanja, tako da to mo\u017ee da postane presedan, a samim tim i model za druga budu\u0107a potra\u017eivanja prava na zemlji\u0161te zajednica.
\n– Javni konkursi za pa\u0161njake koji su formalno dr\u017eavni ili op\u0161tinski trebali bi da sadr\u017ee kriterijume koji bi davali prednost sada\u0161njim tradicionalnim korisnicima, a strance stavljali u nepovoljniji polo\u017eaj pred lokalnim zajednicama.
\n– Stalno uzimati u obzir tradicionalne strukture upravljanja koje bi trebalo da budu prisutne kao opcija u postoje\u0107im javnim tenderima za dr\u017eavno\/op\u0161tinsko zemlji\u0161te, ili za raspolo\u017eiva sredstva iz poljoprivrednog bud\u017eeta. Na primjer, direktive EU za drugi uzastopni programski period prepoznaju i stimuli\u0161u kolektivni pristup (npr. pastirska dobra ili koordinisane akcije) kao na\u010din da se postigne ve\u0107a efikasnost u za\u0161titi \u017eivotne sredine u poljoprivredi.
\nPravne preporuke za Sinjajevinu bile bi da se prona\u0111u inovativni na\u010dini za odr\u017eavanje tradicionalnih praksi tako \u0161to \u0107e se ugraditi u postoje\u0107i pravni okvir, jer su katuni najbolji primjer odr\u017eivog kori\u0161\u0107enja prirodnih resursa. Istovremeno, novi pravni okviri prilago\u0111eni integralnoj za\u0161titi i unaprje\u0111enju katuna su tako\u0111e jo\u0161 jedan mogu\u0107i va\u017ean put.<\/p>\n

\"Sinjavina:<\/p>\n

\n

Radna grupa o za\u0161titi prirode i biodiverzitetu<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Podru\u010dje Sinjajevine karakteri\u0161u zna\u010dajne vrijednosti za biodiverzitet. To je jedinstven pejza\u017e, prostrani pa\u0161njak na planinskoj visoravni koji se zbog svoje specifi\u010dne geomorfologije do\u017eivljava kao \u201ezeleno more\u201c.<\/p>\n

Sinjajevina ima va\u017enu botani\u010dku vrijednost. Prisutni su razli\u010diti tipovi pejza\u017ea: fragmenti \u0161uma, vla\u017ena podru\u010dja, pa\u0161njaci, stjenoviti predjeli (litice, sipari ili stjenoviti pa\u0161njaci). Na tom prostoru su stvorena specifi\u010dna stani\u0161ta koja podr\u017eavaju raznolikost: biljaka, mikroorganizama, mikroorganizama u zemlji\u0161tu uklju\u010duju\u0107i gljive i bakterije, insekata, ptica, gmizavaca, sisara, itd. Svakako je potrebno vi\u0161e studija na nivou biodiverziteta, kao i o ekosistemskim uslugama i funkcionalnim prijetnjama, uklju\u010duju\u0107i studije o nutritivnoj vrijednosti trava za stoku, istra\u017eivanja zasnovana na polenu za razumijevanje evolucije platoa Sinjajevine, rekonstrukcije pro\u0161log vegetacionog pokriva\u010da i dr.<\/p>\n

Neke od najzna\u010dajnijih pretnji biodiverzitetu koje su prepoznate su:
\n– Masovni turizam, koji karakteri\u0161u aktivnosti poput vo\u017enje van puteva i priliva velikog broja ljudi u planinska podru\u010dja.
\n– Potencijalna izgradnja vetrenja\u010da, iako je izvor obnovljive energije, naru\u0161ava prirodni pejza\u017e i ugro\u017eava \u017eivotinje, posebno ptice, dok je Sinjajevina zbog njenog zna\u010daja za ptice selice predlo\u017eena kao za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje EU Natura 2000.
\n– Upotreba antibiotika i drugih savremenih lijekova u sto\u010darstvu, izaziva zabrinutost zbog njihovog uticaja na prirodni ekosistem.
\n– Obnova \u0161uma se za sada de\u0161ava tek na marginama platoa. Iako obnova \u0161uma mo\u017ee pove\u0107ati biodiverzitet i obezbijediti ogrijevno drvo za sto\u010dare, ona predstavlja i prijetnju, jer se zamjenom pa\u0161njaka \u0161umama gubi jedinstveni hiljadugodi\u0161nji pastoralni ekosistem i biodiverzitet. Me\u0111utim, \u010dak i ako prijetnja zamjene pa\u0161njaka \u0161umama nije trenutna, jer to su procesi koji se de\u0161avaju u ciklusima od jednog vijeka ili manje, rje\u0161enja za njih se ne mogu implementirati na neposrednom nivou. Ako izgubimo sto\u010darstvo, izgubi\u0107emo najbolje sredstvo protiv povratka \u0161ume u hiljadama godina star koevoluirani pastoralni ekosistem. Dakle, prijetnja od povratka \u0161ume nije trenutna, ve\u0107 je prijetnja nestanka najva\u017enijeg oru\u0111a protiv nje neminovna (npr. nestanak sto\u010darstva) i stoga moramo hitno reagovati na ovo.<\/p>\n

Da bi se o\u010duvao ovaj jedinstveni biodiverzitet, preporuke bi uklju\u010divale:<\/p>\n

– Odr\u017eavanje ili pove\u0107anje prisustva sto\u010dara u katunima;
\n– Podr\u017eavanje njihovog na\u010dina \u017eivota u katunima kroz usluge, infrastrukturu i ve\u0107e subvencije planirane na odr\u017eiv na\u010din;
\n– Pove\u0107anje istra\u017eivanja u razli\u010ditim aspektima biodiverziteta i ekologije Sinjajevine i katuna uop\u0161te;
\n– Intenziviranje me\u0111unarodne nau\u010dne saradnje po tom polju.
\nOvakav pristup ne samo da bi pomogao u o\u010duvanju prirodnih vrijednosti Sinjajevine, ve\u0107 i na\u010dina \u017eivota koji je u skladu sa prirodom i koji predstavlja zna\u010dajno \u017eivo naslje\u0111e.<\/p>\n

\"Sinjavina:<\/p>\n

\n

Radna grupa o za\u0161titi \u017eivog naslje\u0111a<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Sinjajevina sa svojim katunima i katunskim na\u010dinom \u017eivota predstavlja vrijedan kulturni pejza\u017e sa o\u010duvanim praksama \u017eivog naslje\u0111a. Bavljenje ovom izuzetnom planinskom ba\u0161tinom zahtijeva holisti\u010dki pristup.<\/p>\n

Cilj bi bio da se vrijedna ba\u0161tina Sinjajevine za\u0161titi u svim njenim aspektima, materijalnim i nematerijalnim, odr\u017eavanjem tih zna\u010dajnih praksi i pejza\u017ea. Formalna za\u0161tita, prvo na nacionalnom, a potom i na me\u0111unarodnom nivou, va\u017eni su koraci u tom pravcu.<\/p>\n

Prvi zna\u010dajni koraci u tom pravcu su napravljeni, imaju\u0107i u vidu da je Uprava za za\u0161titu kulturnih dobara Crne Gore 2021. godine prihvatila inicijativu za za\u0161titu Katunovanja ili tradicije izdiga na katune kao nematerijalne kulturne ba\u0161tine na nacionalnom nivou, kao i da su aktivnosti vezano za ovaj proces uklju\u010dene u godi\u0161nji program za 2024. Va\u017eno je da uporedo sa procesom formalne za\u0161tite na nacionalnom nivou, Crna Gora mo\u017ee da zapo\u010dne i proces pridru\u017eivanja ve\u0107 upisanoj Transhumanci, sezonskom izdigu stoke migratornim rutama na Mediteranu i Alprima na UNESCO Reprezentativnoj listi nematerijalne kulturne ba\u0161tine \u010dovje\u010danstva. U tom smislu pomo\u0107 koju nude me\u0111unarodni partneri koji imaju iskustva u ovakvom procesu, posebno iz \u0160panije i Francuske koji su posjetili Sinjajevinu i u\u010destvovali na Radionici, mo\u017ee biti veoma zna\u010dajna i oni su iskazali punu
\nspremnost za saradnju i podr\u0161ku ovakvim procesima u Crnoj Gori.<\/p>\n

Formalna za\u0161tita materijalne i nematerijalne ba\u0161tine Sinjajevine naravno ne bi trebalo da bude cilj sama po sebi, ve\u0107 za\u0161tita njenih vrijednosti kroz aktivnosti koje su ih oblikovale i odr\u017eavale.<\/p>\n

Ovoj veoma osetljivoj planinskoj ba\u0161tini potreban je pa\u017eljiv pristup. U cilju doprinosa za\u0161titi kulturne ba\u0161tine mogu biti korisna odre\u0111ena dodatna istra\u017eivanja, kako bi se potvrdile vrijednosti i kontinuitet \u017eivota na katunskim podru\u010djima, kao i podr\u017eali budu\u0107i procesi.<\/p>\n

Paralelno odr\u017eivi razvoj i osna\u017eivanje lokalnih zajednica ovog podru\u010dja je veoma zna\u010dajno, kroz bavljenje turizmom, poljoprivredom, proizvodnjom, hranom, gastronomijom, koji treba na adekvatan na\u010din da uzmu u obzir vrijednosti ba\u0161tine.<\/p>\n

Da bi se o\u010duvalo \u017eivo naslje\u0111e i sa\u010duvala vrijedna graditeljska ba\u0161tina i kulturni pejza\u017e, u\u010de\u0161\u0107e zajednice je od su\u0161tinskog zna\u010daja u svim procesima. Poseban fokus treba posvetiti preno\u0161enju znanja i uklju\u010divanju mladih, \u0161to podrazumijeva istovremeno pru\u017eanje mogu\u0107nosti da se nastavi na dobro ure\u0111en i koordinisan na\u010din.<\/p>\n

Paralelno, internacionalizacija tih procesa mo\u017ee biti veoma korisna, kroz saradnju sa me\u0111unarodnim stru\u010dnjacima i njihovu pomo\u0107, \u0161to bi ba\u0161tini katuna dalo \u0161iru dimenziju, pa \u010dak i privuklo ve\u0107u pa\u017enju za Crnu Goru i u\u010dinilo je primjerom dobre prakse na ovom polju.<\/p>\n

Generalno, veoma je va\u017eno informisati o vrijednostima i zna\u010daju ba\u0161tine, posebno donosioce odluka, ali i sve ostale klju\u010dne aktere, kao i uspostaviti platformu za saradnju. \u0160irenje znanja i vrijednosti mo\u017ee zna\u010dajno biti podr\u017eano kori\u0161\u0107enjem novih tehnologija (npr. GIS).<\/p>\n

Saradnja svih aktera u tom procesu je klju\u010dna. Potrebni su podr\u0161ka i sredstva za sve aktivnosti da bi za\u0161tita ovog osjetljivog, ali neprocjenjivog i vi\u0161edimenzionalnog naslje\u0111a (izme\u0111u ostalog proizvodnja hrane, prakse vezane za sto\u010darstvo i kori\u0161\u0107enja zajedni\u010dkog zemlji\u0161ta, upravljanje pejza\u017eom, predanje, itd.) bila djelotvorna i da se ono ne bi izgubilo zauvjek.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zaklju\u010dci i preporuke sa radionice o Sinjajevini<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":389674,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-389671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/389671","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=389671"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/389671\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":389676,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/389671\/revisions\/389676"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/389674"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=389671"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=389671"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=389671"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}