Osobine li\u010dnosti kao \u0161to neuroticizam, ekstraverzija (dru\u0161tvenost), otvorenost, saradljivost i savesnost, pet su velikih crta li\u010dnosti koje bi mogle da budu u tesnoj vezi sa razvojem demencije. Meta analiza objavljena u \u010dasopisu The Alzheimer\u2019s Association, ukazuje na vezu bitnih osobina li\u010dnosti i demencije.<\/p>\n
\u00a0Pozitivne i negativne osobine li\u010dnosti<\/strong> Neuroticizam i demencija<\/strong> \u2013 Uo\u010deno je i da su osobe koje su imale ni\u017ee nivoe savesnosti, ekstrovertnosti bili u pove\u0107anom riziku \u2013 objasnio je Salinas.<\/p>\n Nasuprot tome, prime\u0107eno je da su ljudi sa pozitivnim osobinama li\u010dnosti, uklju\u010duju\u0107i ekstrovertnost i savesnost, imali manji rizik od razvoja bolesti. Ekstrovertne li\u010dnosti imaju aktivan dru\u0161tveni \u017eivot i zna\u010di im kontakt sa prijateljima u nastojanju da prevazi\u0111u neku prepreku u \u017eivotu.<\/p>\n 5 osobina li\u010dnosti<\/strong> Savesnost se odre\u0111uje kao efikasnost i organizovanost naspram ekstravagancije i nepa\u017enje. Savesne osobe imaju jaku volju, pouzdane su, ta\u010dne.<\/p>\n Ekstraverzija se posmatra kao energi\u010dna li\u010dnost koja lako stupa u kontakt sa drugim ljudima, nasuprot usamljenih i rezervisanih osoba. Ovo su komunikativni i pri\u010dljivi ljudi.<\/p>\n Saradljivost se percipira kao prijateljstvo i saose\u0107anje, naspram racionalnog i kriti\u010dnog. Osobe koje imaju izra\u017eenu ovu crtu li\u010dnosti vole da poma\u017eu drugim ljudima i veruju da \u0107e i njima uvek neko pomo\u0107i. Ljudi kod kojih je manje izra\u017eena ova crta li\u010dnosti su egocentri\u010dni, takmi\u010darski nastrojeni.<\/p>\n Neuroticizam je osobina sa odlikama osetljivosti, nervoze naspram samouverenosti i otpornosti. Neuroti\u010dne osobe slabije se bore protiv stresa mogu da budu veoma impulsivne. Nasuprot tome, ljudi koji imaju slabiju crtu neuroticizma emocionalno su stabilne li\u010dnosti, dobro kontroli\u0161u te\u0161ke i nepredvi\u0111ene situacije.<\/p>\n Da li je odre\u0111eni tip li\u010dnosti faktor rizika za demenciju?<\/strong> Dr Riddhi Patira iz University of Pittsburgh Alzheimer\u2019s Disease Research Center koji prou\u010dava frontotemporalnu demenciju nagla\u0161ava da nije jasna veza izme\u0111u crta li\u010dnosti i nekog odre\u0111enog oblika demencije. Ne zna se da je otkrivena povezanost izme\u0111u crta li\u010dnosti i na primer, Alchajmerove bolesti, kao jednog oblika demencije ili op\u0161tih problema sa pam\u0107enjem.<\/p>\n Neuroti\u010dnost i nesanica<\/strong> \u2013 San je neophodan za revitalizaciju mozga. Tokom sna mozak se \u010disti od toksina i nepotrebnih materija stvorenih u toku budnog stanja. Smanjuju se upale i rizik od Alchajmerove bolesti \u2013 objasnio je Patira.<\/p>\n Osobine li\u010dnosti i lo\u0161e navike<\/strong> Sve ovo zahteva trud i disciplinu i nije lako za svakoga, ne mo\u017eemo nekada, ma koliko \u017eeleli da spavamo. U toj situaciji nije lo\u0161e da potra\u017eimo i stru\u010dno mi\u0161ljenje, ka\u017eu nau\u010dnici.<\/p>\n Kako da smanjimo rizik od demencije?<\/strong> Veruje se da su fizi\u010dki aktivne osobe za\u0161ti\u0107enije od delovanja demencije, ali i svih ostalih bolesti. Mediteranska ishrana sa mnogo povr\u0107a, vo\u0107a, maslinovog ulja, ribe i ograni\u010denim koli\u010dinama mle\u010dnih proizvoda se pokazala kao dobra prevencija. Ovaj na\u010din ishrane \u0161titi nas od visokog krvnog pritiska, povi\u0161enog holesterola, dijabetesa, koje su neke od mogu\u0107ih osnova za razvoj demencije.<\/p>\n U\u010denje i intelektualna radoznalost<\/strong> Dementni poreme\u0107aji uglavnom nemaju genetsku osnov<\/strong>u \u010citanje je jedan od najboljih na\u010dina “treninga mozga” tokom godina<\/strong><\/p>\n Demencija i Alchajmerova bolest – koja je razlika izme\u0111u ova dva stanja Osobine li\u010dnosti kao \u0161to neuroticizam, ekstraverzija (dru\u0161tvenost), otvorenost, saradljivost i savesnost, pet su velikih crta li\u010dnosti koje bi mogle da budu u tesnoj vezi sa razvojem demencije. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":388831,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-388828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388828","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=388828"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388828\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":388833,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388828\/revisions\/388833"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/388831"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=388828"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=388828"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=388828"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nAnalizirano je osam manjih studija u kojima je u\u010destvovalo 44.531 osoba starih izme\u0111u 49 i 81 godinu. Od 44.531 osoba, njih 1.703\u00a0 razvilo je demenciju. Istra\u017eiva\u010di su izu\u010davali vezu izme\u0111u pet velikih osobina li\u010dnosti i demencije. Predmet istra\u017eivanja bili su ispitanici sa pozitivnim osobinama li\u010dnosti kao \u0161to su samopouzdane, entuzijazam, radost i osobe koje su vi\u0161e bile sklone izlivima besa, nervozi i strahu.<\/p>\n
\nOsobe koje su imale visok nivo neuroticizma, osobine li\u010dnosti koja se, kako tvrde mnogi stru\u010dnjaci, odnosi pre svega na emocionalnu nestabilnost, imali su ve\u0107i rizik od razvoja demencije, ka\u017ee dr Joel Salinas, klini\u010dki asistent i neurolog sa NYU Langone Health, koji nije bio uklju\u010den u studiju.<\/p>\n
\nOtvorenost se posmatra kao spremnost za nova iskustva, ove osobe su preduzimljive i radoznale, nasuprot doslednosti i oprezu. To su otvorene osobe, intelektualno radoznale, spremne da prihvate i drugo mi\u0161ljenje.<\/p>\n
\nU ovom istra\u017eivanju otkrivena je povezanost izme\u0111u osobina li\u010dnosti i rizika od demencije, ali istra\u017eiva\u010di navode da jo\u0161 uvek ne mogu da odrede, da li je neki odre\u0111eni tip li\u010dnosti jak faktor rizika za pojavu demencije.<\/p>\n
\nSa druge strane, stru\u010dnjaci koji su u\u010destvovali u ovom istra\u017eivanju navode da neuroti\u010dne ili anksiozne osobe \u010desto pate od nesanice.<\/p>\n
\nOsobe koje su usamljenije i sklonije depresiji, mogu razviti i neke lo\u0161e \u017eivotne navike (slabija fizi\u010dka aktivnost, ishrana sa dosta masno\u0107a i \u0161e\u0107era) koje pove\u0107avaju rizik od demencije.\u00a0Stru\u010dnjaci, ipak, nagla\u0161avaju da ve\u0107i stepen neuroticizma i negativni afekti navedenih crta li\u010dnosti nisu razlog za paniku, jer ne postoji direktna veza izme\u0111u crta li\u010dnosti i razvoja demencije. Preporuka je da ove osobe budu fizi\u010dki aktivne, da se zdravo hrane i kvalitetno spavaju.<\/p>\n
\nDr Salinas smatra da postoji dosta toga \u0161to mo\u017eemo da uradimo, kako bismo smanjili rizik. Zdrave \u017eivotne navike mogu da nas donekle za\u0161tite od demencije, barem u toj meri da se demencija razvije u \u0161to kasnijem \u017eivotnom dobu.<\/p>\n
\nBitno je da budemo komunikativni otvoreni, da se uzajamno podr\u017eavamo. Savet je da stalno u\u010dimo ne\u0161to novo, da budemo intelektualno radoznali i aktivni. Lekari savetuju i da prilikom fizi\u010dke aktivnosti, kao \u0161to je na primer, vo\u017enja bicikla glavnu za\u0161titimo kacigom. Povrede glave mogu da pove\u0107aju rizik od demencije.<\/p>\n
\nStru\u010dnjaci ka\u017eu da nema potvrde da je demencija, kako se uglavnom veruje, uslovljena genetskim \u010diniocima. Veliki broj dementnih poreme\u0107aja nema naslednu osnovu.<\/p>\n
\nPo\u017eeljno je da dobre navike praktikujemo i u mla\u0111em \u017eivotnom dobu i da radimo na ja\u010danju pozitivnih crta li\u010dnosti. I pored toga nema garancije da ne\u0107emo postati dementni, ali bi\u0107emo u boljoj poziciji ako do\u0111e do bolesti, utoliko \u0161to \u0107e se mogu\u0107i simptomi demencije mo\u017eda ispoljiti u bla\u017eem obliku.(Izvor:eklinika.telegraf.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"