Stara izreka ka\u017ee da je \u201ebolje davati nego primati\u201c a psiholozi su se tim povodom bavili temom \u2013\u00a0 \u0161ta se de\u0161ava u na\u0161em mozgu kada dajemo poklon, posebno bliskoj osobi
\nStara izreka ka\u017ee da je \u201ebolje davati nego primati\u201c<\/p>\n
Poklon je, po svemu sude\u0107i, naj\u010de\u0161\u0107e izgovorena re\u010d u decembru, kada po\u010dinje potraga za savr\u0161enim darovima za porodicu i prijatelje. Stara izreka ka\u017ee da je \u201ebolje davati nego primati\u201c a psiholozi su se tim povodom bavili temom \u2013\u00a0 \u0161ta se de\u0161ava u na\u0161em mozgu kada dajemo poklon?<\/p>\n
Kada se nekome daje poklon aktiviraju se delovi mozga zadu\u017eeni za zadovoljstvo i poverenje<\/strong><\/p>\n \u2013 Davanje poklona aktivira regione mozga koji imaju veze sa zadovoljstvom, dru\u0161tvenom vezom i poverenjem, stvarajuc\u0301i efekat takozvanog \u201etoplog sjaja\u201c. Ispostavilo se da davanje poklona, posebno kada darujemo blisku osobu, aktivira klju\u010dne puteve nagra\u0111ivanja u na\u0161em mozgu, pod uslovom da ne dozvolimo da stres oduzme radost te prilike \u2013 ka\u017ee dr Emiliana Simon-Thomas, direktorka\u00a0 \u00a0Greater Good Science Center i istra\u017eiva\u010d na University of California, koja prou\u010dava korene saosec\u0301anja, srec\u0301e i altruizma.<\/p>\n Nekoliko studija u poslednjoj deceniji pokazalo je da tro\u0161enje novca na nekog drugog, osim na sebe, podsti\u010de ose\u0107aj srec\u0301e. To je zato \u0161to kada se pona\u0161amo velikodu\u0161no \u2013 bilo da doniramo novac u dobrotvorne svrhe ili dajemo voljenoj osobi ne\u0161to \u0161to zaista \u017eeli \u2013 stvara se vi\u0161e interakcije izme\u0111u delova mozga koji imaju veze sa obradom dru\u0161tvenih informacija i osec\u0301anjem zadovoljstva.<\/p>\n Oksitocin kao \u201ehormon ma\u017eenja\u201c<\/strong><\/p>\n U studiji, koju su vodili istra\u017eiva\u010di sa University of Zurich in Switzerland u \u0160vajcarskoj, na primer, istra\u017eiva\u010di su odabrali 50 osoba i dali im po 100 dolara. Polovini ispitanika nalo\u017eili su da novac potro\u0161e na sebe, a drugoj polovini da potro\u0161e na nekog drugog, dragu osobu, u naredne \u010detiri nedelje. Zatim su izvr\u0161ili funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) kako bi izmerili aktivnost u mozgu koja se dovodi u vezu sa velikodu\u0161no\u0161c\u0301u i zadovoljstvom tokom procesa dru\u0161tvenog deljenja. Otkrili su da su oni ljudi koji su tro\u0161ili novac na druge osobe imali velikodu\u0161nije i po\u0161tenije interakcije sa drugim ljudima i bili vi\u0161e sre\u0107niji nakon zavr\u0161etka eksperimenta.<\/p>\n \u2013 Ovaj su\u0161tinski u\u017eitak da se nekome u\u010dini ne\u0161to dobro ljudi \u010desto nazivaju \u201etopli sjaj\u201c. Ali, su\u0161tinski, jedinstveni deo tog ose\u0107aja nagrade prilikom davanja poklona, u pore\u0111enju sa ne\u010dim kao \u0161to je primanje nagrade ili osvajanje novca, je aktiviranje puteva u mozgu koji osloba\u0111aju oksitocin \u2013 neuropeptid koji signalizira poverenje, sigurnost i vezu. \u010cesto se naziva \u201ehormonom ma\u017eenja\u201c \u2013 isti\u010de dr Simon-Thomas.<\/p>\n Ovi efekti na mozak su \u010dak prisutni i tokom razli\u010ditih koraka koji vode do stvarnog otvaranja poklona, kupovine i umotavanje poklona. Kompletno iskustvo smi\u0161ljanja \u0161ta da kupite za nekoga koga volite i jednostavno predvi\u0111anje kako \u0107e ta osoba reagovati kada budete zajedno u sobi dok se poklon otvara aktivira te iste puteve nagra\u0111ivanja i sve je to deo radosti davanja poklona, navodi dr Simon-Thomas.<\/p>\n Da li je zaista bolje davati poklon nego primati ga?<\/strong> \u2013 Ako dobijete poklon od nekoga kome je mnogo stalo do vas i zaista volite ono \u0161to vam je poklonio\u00a0 to c\u0301e doneti veoma sli\u010dan odgovor nagra\u0111ivanja oksitocinom \u2013 ka\u017ee dr Simon-Thomas, ali podse\u0107a da dok davanje i primanje poklona \u010desto mo\u017ee da dovede do nade i uzbu\u0111enja, prilikom davanja poklona mo\u017ee da do\u0111e do drugih emocija, uklju\u010dujuc\u0301i stres i anksioznost.<\/p>\n Dr Scott Rick, profesor marketinga na University of Michigan\u2019s Ross School of Business poznat je po tome \u0161to je razvio skalu tro\u0161enja, koja je otkrila da postoje stvarne razlike u mozgu i pona\u0161anju izme\u0111u onih koji se tro\u0161e i rasipnika i da se one dovode u vezu sa emocionalnim iskustvom koje se zove \u201ebol plac\u0301anja\u201c.<\/p>\n \u2013 Kada sve pro\u0111e kako treba, to mo\u017ee da bude divna stvar, ali mo\u017ee se javiti i dosta anksioznosti oko toga koliko novca se tro\u0161i ili da li c\u0301e se poklon svideti nekome ili ne \u2013 nagla\u0161ava dr Rick navode\u0107i da postoji jo\u0161 zastra\u0161ujuc\u0301e iskustvo kada ste u poziciji u kojoj dobijete poklon od nekoga od koga to niste o\u010dekivali, a nemate sopstveni dar da uzvratite tu pa\u017enju. (Izvor:telegraf.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stara izreka ka\u017ee da je \u201ebolje davati nego primati\u201c a psiholozi su se tim povodom bavili temom \u2013\u00a0 \u0161ta se de\u0161ava u na\u0161em mozgu kada dajemo poklon, posebno bliskoj osobi
\nUmetnost i nauka davanja poklona pokazuje da davanje i primanje mogu da budu prili\u010dno ujedna\u010deni u smislu onoga \u0161to se de\u0161ava u mozgu.<\/p>\n
\nStara izreka ka\u017ee da je \u201ebolje davati nego primati\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":310295,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-388630","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388630","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=388630"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388630\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":388634,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388630\/revisions\/388634"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/310295"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=388630"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=388630"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=388630"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}