{"id":388412,"date":"2023-12-17T08:47:43","date_gmt":"2023-12-17T07:47:43","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=388412"},"modified":"2023-12-17T08:47:43","modified_gmt":"2023-12-17T07:47:43","slug":"uloga-velike-britanije-u-teroristickoj-operaciji-nato-a","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/12\/17\/uloga-velike-britanije-u-teroristickoj-operaciji-nato-a\/","title":{"rendered":"Uloga Velike Britanije u teroristi\u010dkoj operaciji NATO-a"},"content":{"rendered":"

Autor: Kit Klarenberg*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nedavno deklasifikovani fajlovi iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova dodali su zabrinjavaju\u0107e detalje u pri\u010du o operaciji \u201eGladio<\/a>\u201c. Organizacija je otkrivena 1990. godine, kada je javnost saznala da CIA, MI6 i NATO obu\u010davaju i raspore\u0111uju podzemnu armiju nacisti\u010dkih paravojnih formacija \u0161irom Evrope, da potkopavaju politi\u010dke protivnike, uklju\u010duju\u0107i i napade pod la\u017enom zastavom.<\/p>\n

Me\u0111u njima je bio i mladi Silvio Berluskoni, medijski oligarh koji je bio premijer Italije u \u010detiri razli\u010dite vlade od 1994. do 2011. godine. Bio je \u010dlan tajne zavereni\u010dke grupe hladnoratovskih politi\u010dkih elita posve\u0107enih Gladijevim ciljevima, P2 (P2, Propaganda Due), Berluskoni, koji je preminuo 12. juna 2023. godine, nesumnjivo je odneo vi\u0161e od jedne va\u017ene tajne u grob.<\/p>\n

Te\u0161ko je poverovati da je nezgodna istina sa\u010duvana u britanskim dokumentima o operaciji \u201eGladio\u201c do trenutka deklasifikacije. Ipak, nedavno objavljeni materijal je veoma elokventan. Dokumenti, koji pokrivaju buran period od dvanaest meseci od prve objave o \u201eGladiju\u201c, ilustruju koliko je londonska obave\u0161tajna ma\u0161ina pa\u017eljivo pratila de\u0161avanja na kontinentu.<\/p>\n

Dokumenti ne samo da bacaju novo svetlo na zaveru, ve\u0107 nagla\u0161avaju va\u017enost \u201eGladija\u201c u ulozi britanskih obave\u0161tajca u pridru\u017eivanju ameri\u010dkim kolegama u savremenim zaverama, a koje uklju\u010duju podzemne snage u rasponu od Sirije do Ukrajine.<\/p>\n

Delovi dosijea sa kojih je skinuta tajnost sna\u017eno sugeri\u0161u da su Britanci znali mnogo vi\u0161e o nevi\u0111enim krivi\u010dnim delima nego \u0161to su javno priznavali, uklju\u010duju\u0107i poku\u0161aj svrgavanja savezni\u010dke italijanske vlade i otmicu i ubistvo njenog lidera.<\/p>\n

\u201ePODZEMNI POKRET OTPORA\u201c KRE\u0106E NA POSAO<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eGladio\u201c je uklju\u010divao grupu antikomunisti\u010dkih partizanskih armija \u201ekoje su ostale u pozadini\u201c, \u010dija je zvani\u010dna misija bila da odbije napredovanje Crvene armije u slu\u010daju sovjetske invazije. U stvari, ove snage su po\u010dinile bezbroj nasilnih i krivi\u010dnih dela kao deo \u201estrategije napetosti\u201c usmerene na diskreditaciju levice i opravdavanje mera dr\u017eavne bezbednosti.<\/p>\n

Operativac \u201eGladia\u201c, Vin\u010denco Vin\u010diguera, koji je 1984. godine dobio do\u017eivotnu zatvorsku kaznu, zbog podmetanja bombe pod automobil u Italiji, pri tome su ubijena tri policajca, a dvojica ranjena, objasnio je:<\/p>\n

\u201eMoramo da napadnemo civile, mu\u0161karce, \u017eene, decu, nevine ljude, strance, one koji su veoma daleko od politi\u010dkih igara. Razlozi za to su jednostavni: ovi teroristi\u010dki napadi treba da nateraju ljude u Italiji da od svoje vlade tra\u017ee pove\u0107anu bezbednost\u2026 Ljudi voljno menjaju slobodu za bezbednost, mogu\u0107nost da se \u0161etaju ulicama, voze vozovima i idu u banku. Takva je politi\u010dka logika teroristi\u010dkih napada. Oni prolaze neka\u017enjeno jer dr\u017eava ne mo\u017ee sama sebe da izvede pred sud.\u201d<\/p>\n

Skandal u zapadnim prestonicama oko razotkrivanja \u201eGladija\u201c je ve\u0107 nekoliko meseci dominira na naslovnicama mejnstrim medija. Evropski parlament je reagovao dono\u0161enjem Rezolucije kojom se osu\u0111uje postojanje \u201ealternativne podzemne obave\u0161tajne i vojne organizacije bez ikakve demokratske kontrole, koja \u0107e se verovatno nezakonito me\u0161ati u unutra\u0161nje politi\u010dke poslove zemalja \u010dlanica i koja raspola\u017ee nezavisnim arsenalom i vojnim resursima. ugro\u017eavanje demokratskih struktura onih zemalja u kojima deluju\u201c.<\/p>\n

Rezolucija je pozvala sve evropske dr\u017eave da sprovedu nezavisne sudske i parlamentarne istrage o \u201eGladiju\u201c. Me\u0111utim, to nije donelo opipljive rezultate, sa izuzetkom istraga u Belgiji, Italiji i \u0160vajcarskoj. \u0160tavi\u0161e, istra\u017eitelji su zna\u010dajno redigovali zaklju\u010dke i poku\u0161ali da spre\u010de njihovo prevo\u0111enje na engleski. Ovo mo\u017ee objasniti za\u0161to je ovaj, sigurno istorijski skandal, tako brzo zata\u0161kan i zaboravljen.<\/p>\n

S tim u vezi, nedavno deklasifikovani dokumenti mogu postati jedan od najvrednijih primarnih izvora na\u0161eg vremena, daju\u0107i predstavu o poreklu i unutra\u0161njem delovanju tajnih teroristi\u010dkih formacija NATO-a u Italiji.<\/p>\n

Uzmimo, na primer, memorandum koji je pripremio Fran\u010desko Ful\u010di (Francesco Fulci), stalni predstavnik Italije pri UN, a koji je 6. novembra 1990. podeljen u\u010desnicima \u201estrogo tajnog\u201c sastanka Severnoatlantskog saveta (glavnog tela NATO-a za dono\u0161enje odluka), a zatim poslat visokim britanskim zvani\u010dnicima, uklju\u010duju\u0107i i one koji su bili u inostranstvu.<\/p>\n

Prema memorandumu koji je tada\u0161nji premijer Rima \u0110ulio Andreoti uru\u010dio \u201e\u0161efu italijanske parlamentarne istra\u017ene komisije o teroristi\u010dkim incidentima\u201c, bele\u0161ka po\u010dinje \u010dinjenicom da su se posle Drugog svetskog rata razvile zapadne obave\u0161tajne agencije \u201e nekonvencionalna sredstva odbrane, stvaraju\u0107i skrivenu mre\u017eu otpora na svojim teritorijama radi prikupljanja informacija, sabota\u017ee, propagande i diverzija u slu\u010daju neprijateljske okupacije.\u201d<\/p>\n

Ispostavilo se da su vlasti Rima po\u010dele da postavljaju temelje za takvu organizaciju 1951. godine. \u010cetiri godine kasnije, italijanska vojna obave\u0161tajna slu\u017eba (SIFAR) i \u201eodgovaraju\u0107a savezni\u010dka slu\u017eba\u201c (\u010ditaj CIA) su se zvani\u010dno dogovorile o organizaciji i aktivnostima \u201etajne postokupacione mre\u017ee\u201c:<\/p>\n

\u201e\u2019Gladio\u2019 je uklju\u010divao agente koji su delovali na teritoriji koji su, na osnovu godina, pola i aktivnosti, mogli da izbegnu mogu\u0107u deportaciju i zatvaranje od strane stranih okupatora; mogli su se lako kontrolisati \u010dak i izvan okupirane teritorije; pokret je bio strogo poverljiv i stoga je podeljen na \u201e\u0107elije\u201c kako bi se minimizirala svaka potencijalna \u0161teta uzrokovana eventualnom pojavom prebega, nesre\u0107ama ili upadima u mre\u017eu\u201c.<\/p>\n

\u201eMre\u017ea tajnog otpora\u201c imala je posebne jedinice za informativne operacije, sabota\u017ee, propagandu, radio komunikaciju, \u0161ifrovanje, prijem i evakuaciju ljudi i opreme. Svaka od ovih struktura trebalo je da deluje autonomno, \u201esa komunikacijom i koordinacijom obezbe\u0111enim spolja\u201c.<\/p>\n

SIFAR je uspostavio posebno tajno odeljenje za regrutovanje i obuku \u201eGladio\u201c operativaca. Do tada je imala pet \u201egerilskih odreda spremnih za raspore\u0111ivanje u oblastima od posebnog interesa\u201d, \u0161irom Italije, koji su \u010dekali da budu aktivirani za dalji neprekidan rad.<\/p>\n

\u201eOperativni materijali\u201c, uklju\u010duju\u0107i razne eksplozive, oru\u017eje (minobaca\u010de, ru\u010dne bombe, pi\u0161tolje i no\u017eeve) i municija, bili su sakriveni u 139 tajnih podzemnih skrovi\u0161ta. Aprila 1972., radi dodatne bezbednosti, preme\u0161teni su u obli\u017enje kancelarije vojne policije.<\/p>\n

Zvani\u010dno je obnovljeno samo 127 oru\u017earnica. U gornjoj bele\u0161ci se navodi da su u oktobru 1964. godine najmanje dva od njih \u201everovatno oplja\u010dkala nepoznata lica\u201c. Mo\u017ee se samo naga\u0111ati ko je to bio i \u0161ta su uradili sa ukradenim oru\u017ejem.<\/p>\n

BRITANSKO U\u010cE\u0160\u0106E U POKU\u0160AJU DR\u017dAVNOG UDARA<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ful\u010di je na samitu Severnoatlantskog saveta kona\u010dno upitan da li je \u201eGladio\u201c ikada odstupio od svojih pravih ciljeva, odnosno delovao van uloge \u201eza\u0161titne\u201c sile koja bi bila potrebna u slu\u010daju sovjetske invazije. Nije mogao dodati ni\u0161ta novo u bele\u0161ku, ali je potvrdio da je \u201eoru\u017eje kori\u0161\u0107eno u nekim od teroristi\u010dkih akata dobijeno iz skrovi\u0161ta koje je napravio \u2018Gladio\u2019\u201c.<\/p>\n

Ovo mo\u017ee odra\u017eavati \u010dinjenicu da je jedan od \u201eispravnih ciljeva\u201c operacije bilo politi\u010dki motivisano nasilje. Izve\u0161taj SIFAR-a iz juna 1959. godine, koji je otkrio istori\u010dar Daniele Ganser (Daniele Ganser), potvr\u0111uje da je operacija uklju\u010divala gerilsku akciju protiv \u201eunutra\u0161njih pretnji\u201c, od samog po\u010detka. U italijanskom kontekstu, to je podrazumevalo sistematsko terorisanje levice.<\/p>\n

Kako je popularnost Komunisti\u010dke partije Italije rasla uo\u010di izbora 1948. godine, CIA je ulivala novac u demohri\u0161\u0107ansku kasu i vodila prate\u0107u antikomunisti\u010dku propagandnu kampanju. Tajna operacija je bila toliko uspe\u0161na u spre\u010davanju levi\u010darske vlade da do\u0111e na vlast u Rimu, toliko da se Lengli tajno me\u0161ao u sve lokalne izbore najmanje narednih 24 godine.<\/p>\n

Me\u0111utim, tajne operacije CIA nisu bile dovoljne da spre\u010de Italijane da s vremena na vreme biraju pogre\u0161ne vlade. Na op\u0161tim izborima 1963. ponovo su pobedili demohri\u0161\u0107ani, ovoga puta pod vo\u0111stvom levi\u010darskog politi\u010dara Alda Moroa, koji je nastojao da napravi koaliciju sa socijalistima i demokratskim socijalistima. Tokom slede\u0107e godine izbio je dugotrajan spor izme\u0111u strana u vezi sa oblikom uprave.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, specijalisti za operacije SIFAR-a i CIA-e kao \u0161to je \u201eameri\u010dki D\u017eejms Bond\u201d Vilijam Harvi, kovali su zaveru da spre\u010de ovu vladu da do\u0111e na vlast. Kao deo operacije \u201cFortepiannoe solo\u201d, operativci \u201eGladija\u201c su poslati da insceniraju name\u0161teni i namerno neuspe\u0161ni poku\u0161aj ubistva Moroa.<\/p>\n

Otmi\u010dari su, prema planu, trebali da tvrde da su im komunisti naredili da ubiju Moroa, \u010dime su opravdali nasilno zauzimanje sedi\u0161ta nekoliko politi\u010dkih partija i listova, kao i hap\u0161enje napa\u0107enih levi\u010dara koji su dr\u017eani u tajnom sedi\u0161tu filijale \u201eGladio\u201c na Sardiniji. Na kraju, plan je poni\u0161ten, iako do kraja 1964. jo\u0161 uvek nije skinut sa dnevnog reda.<\/p>\n

Moro je postao premijer bez incidenata i vladao je zemljom do juna 1968. godine. \u010cetiri godine kasnije \u201eFortepiannoe solo \u201d je dospeo pod oko istra\u017eitelja, ali rezultati nisu objavljeni sve dok javnost nije saznala za postojanje \u201eGladija\u201d. Iako se u zaklju\u010dcima nije pominjala uloga Velike Britanije u planiranom pu\u010du, nedavno objavljeni dokumenti sna\u017eno ukazuju na njenu ume\u0161anost.<\/p>\n

Tada\u0161nji predsednik Italije Fran\u010desko Kosiga zahtevao je da ministarstvo dostavi \u201edetalje o merama koje je UK preduzela 1964. godine\u201c, navodi se u dokumentu Forin ofisa iz februara 1991. o nedavnim de\u0161avanjima u vezi sa skandalom.<\/p>\n

Kosiga je to o\u010digledno u\u010dinio po nalogu sudije \u201e\u010dije istrage o nere\u0161enim teroristi\u010dkim napadima su prvo otkrile operaciju Gladio\u201d i koji je preduzeo \u201ekorak bez presedana\u201d zahtevaju\u0107i od predsednika da d\u00e2 izjavu pod zakletvom. Do ovog trenutka, Kosiga je ve\u0107 priznao da je saznao za odgovaraju\u0107e tajne snage dok je bio zamenik ministra odbrane 1966. godine.<\/p>\n

Njegov zahtev upu\u0107en Forin ofisu sna\u017eno sugeri\u0161e da je britanska obave\u0161tajna slu\u017eba igrala va\u017enu ulogu u \u201eFortepiannom solo\u201c i da je italijanski predsednik bio dobro svestan zavere.<\/p>\n

Dana 16. marta 1978, Moro je kidnapovan od strane levi\u010darske jedinice \u201eCrvenih brigada\u201c na putu do sastanka na visokom nivou gde je planirao da blagoslovi novu koalicionu vladu koju su podr\u017eavali komunisti. Pet njegovih telohranitelja je ubijeno u tom slu\u010daju.<\/p>\n

Posle dva meseca zato\u010deni\u0161tva, kada je postalo jasno da vlada ne\u0107e pregovarati sa \u201eCrvenim brigadama\u201c niti \u0107e zameniti nekog od njihovih zatvorenika za Moroa, otmi\u010dari su pogubili biv\u0161eg italijanskog premijera, a le\u0161 izre\u0161etan mecima ostavljen je da trune u prtlja\u017eniku automobila.<\/p>\n

Morovo ubistvo izazvalo je neke osnovane sumnje da su se operativci \u201eGladija\u201c infiltrirali u Crvene brigade kako bi gurnuli grupu na preteranu brutalnost i podstakli potrebu javnosti za konzervativnim re\u017eimom koji podr\u017eava brutalne mere radi uspostavljanja zakona i reda. A ubistvo je, vi\u0161e od bilo \u010dega drugog, bilo u skladu sa ciljevima strategije tenzije policijske dr\u017eave.<\/p>\n

Da li je Moro bio \u017ertva \u201eGladija\u201c ili ne, jasno je iz memoranduma Forin ofisa sa kojeg je 5. novembra 1990. godine deklasifikovan, a koji je napisao tada\u0161nji britanski ambasador u Rimu D\u017eon E\u0161ton (John Ashton), da je London znao gde je vi\u0161e nego \u0161to je ikada otkriveno iz zvani\u010dnih izvora.<\/p>\n

\u201ePostoje posredni dokazi da su jedan ili vi\u0161e Moroovih kidnapera u tajnosti bili u kontaktu sa bezbednosnim vlastima u to vreme; i da su ove namerno zanemarile da proveri tragove koji bi mogli da dovedu do kidnapera i da spasu Morov \u017eivot\u201c, napisala je E\u0161ton.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, prema britanskom diplomati, predsedni\u010dki komitet za vanredne situacije koji je poku\u0161ao da spase Moroa bio je deo zloglasne P2 masonske lo\u017ee, koju su \u010dinile politi\u010dke elite lojalne \u201eGladiju\u201c.<\/p>\n

Prema re\u010dima E\u0161tona, P2 je bila samo jedna od mnogih \u201emisterioznih desni\u010darskih snaga\u201c koje su poku\u0161avale \u201eda preko terorizma i uli\u010dnog nasilja da izazovu represivnu reakciju protiv italijanskih demokratskih institucija\u201c, kao deo \u201estrategije tenzija\u201c. A predsednik Kosiga nije bio svestan da su njegovi \u010dlanovi direktno u\u0161li u krizni komitet.<\/p>\n

U aprilu 1981. godine, magistrati Milana organizovali su raciju na vilu italijanskog finansijera i samoprogla\u0161enog fa\u0161iste Licija Gelija (Licio Gelli), koji je osnovao lo\u017eu. Tamo su prona\u0161li spisak \u010dlanova od 2.500 ljudi, uklju\u010duju\u0107i italijanske politi\u010dare, bankare, \u0161pijune, finansijere, industrijalce, kao i visoke slu\u017ebenike za sprovo\u0111enje zakona i vojne zvani\u010dnike. Me\u0111u najistaknutijim \u010dlanovima klike bio je Silvio Berluskoni.<\/p>\n

Morov \u201eistorijski kompromis\u201d i dolazak Andreotijeve vlade na vlast bio bi \u201eposlednji korak stranke pre njenog sopstvenog ulaska u vladu\u201d. E\u0161ton je rekao da je ovaj razvoj doga\u0111aja \u201ebio prokletstvo za P2\u201c koji je \u201etada efektivno kontrolisao [talijanski] bezbednosni aparat\u201c, kao i mnoge neestabli\u0161mente i ameri\u010dke politi\u010dare\u201c, i mogao bi \u201ejednom zauvek da elimini\u0161e svaku mogu\u0107nost ostvarivanja komunisti\u010dke Partije nacionalne mogu\u0107nosti\u201c.<\/p>\n

E\u0161ton je priznao \u201eposredne dokaze\u201c o \u201epodr\u0161ci SAD P2\u201c. U stvari, osniva\u010d lo\u017ee, Geli, bio je toliko blisko povezan sa ameri\u010dkim nacionalnim bezbednosnim i obave\u0161tajnim aparatom da ga je rimski ogranak CIA direktno optu\u017eio za stvaranje paralelne antikomunisti\u010dke vlade u prestonici.<\/p>\n

Dalja istraga je otkrila da je 1969. Henri Kisind\u017eer pomogao da se nadgleda regrutovanje 400 visokih italijanskih i NATO oficira za operativce P2. SAD su bile toliko zahvalne D\u017eeliju za antikomunisti\u010dku \u010distku da su ga u\u010dinile po\u010dasnim gostom na inauguracijama ameri\u010dkih predsednika D\u017eeralda Forda, D\u017eimija Kartera i Ronalda Regana.<\/p>\n

E\u0161ton je zaklju\u010dio memorandum napomenom da niko nikada ne\u0107e saznati istinu o ume\u0161anosti Va\u0161ingtona u krvavi period \u201eolovnih sedamdesetih\u201d. Puno u\u010de\u0161\u0107e Ujedinjenog Kraljevstva u teroristi\u010dkim napadima, svrgavanjima vlada, kampanjama destabilizacije i drugim gnusnim mahinacijama pod okriljem operacije \u201eGladio\u201c, ne samo u Italiji ve\u0107 i \u0161irom Evrope, tako\u0111e \u0107e gotovo sigurno ostati tajna, naravno svesno.<\/p>\n

Tek 1993. godine javnost je saznala kako SAD i Velika Britanija predaju municiju borcima \u201eGladija\u201c da podsti\u010du krvave napade \u0161irom Italije. Kako je Fran\u010desko Ful\u010di rekao na \u201estrogo tajnom\u201c sastanku sa prijateljima iz NATO-a, Va\u0161ington i London su bili ti koji su snabdevali svoje izvr\u0161ioce, uklju\u010duju\u0107i i za bomba\u0161ki napad na Centralnu stanicu u Bolonji 1980. godine, u kojem je poginulo 85 ljudi, a povre\u0111eno vi\u0161e od 200.<\/p>\n

Gotovo svi odgovorni za ove gnusne zlo\u010dine uspeli su da izbegnu pravdu. Nekoliko glavnih osumnji\u010denih za masakr u Bolonji, uklju\u010duju\u0107i tvrdokornog nacistu i istaknutog agenta MI6 Roberta Fiorea, pobeglo je u London. Britanija je odbila da ih izru\u010di, uprkos optu\u017ebama protiv njih u odsustvu za zlo\u010dine.<\/p>\n

Veliko iskustvo ste\u010deno od strane britanskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi tokom operacije \u201eGladio\u201c postavlja pitanja o poukama koje MI6 primenjuje u trenutnim tajnim operacijama na razli\u010ditim popri\u0161tima rata. Kako je \u201eThe Grayzone\u201c saznao u novembru 2022. godine, da su veterani britanske vojske i obave\u0161tajnih slu\u017ebi obu\u010davali i sponzorisali teroristi\u010dku gerilsku vojsku u isto\u010dnoj Ukrajini da sabotiraju Krim i druga podru\u010dja na kojima se govori ruski. Plan je predvi\u0111ao obuku pripadnika \u0107elija radikalnih Ukrajinaca \u010diji su zadaci uklju\u010divali \u201ega\u0111anje, kretanje, komunikaciju i pre\u017eivljavanje\u201c.<\/p>\n

inosmi.ru<\/a><\/p>\n

naukakultura.com<\/a><\/p>\n

S ruskog preveo Zoran Milo\u0161evi\u0107<\/p>\n

* Autor je britanski istra\u017eiva\u010dki novinar<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eMoramo da napadnemo civile, mu\u0161karce, \u017eene, decu, nevine ljude, strance, one koji su veoma daleko od politi\u010dkih igara. Razlozi za to su jednostavni: ovi teroristi\u010dki napadi treba da nateraju ljude u Italiji da od svoje vlade tra\u017ee pove\u0107anu bezbednost\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":388415,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-388412","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388412","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=388412"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388412\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":388416,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388412\/revisions\/388416"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/388415"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=388412"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=388412"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=388412"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}