{"id":387372,"date":"2023-12-05T07:30:44","date_gmt":"2023-12-05T06:30:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=387372"},"modified":"2023-12-05T07:30:44","modified_gmt":"2023-12-05T06:30:44","slug":"hert-vilders-antiislamski-populista-ili-nesto-mnogo-gore","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/12\/05\/hert-vilders-antiislamski-populista-ili-nesto-mnogo-gore\/","title":{"rendered":"Hert Vilders \u2013 antiislamski populista ili ne\u0161to mnogo gore?"},"content":{"rendered":"

Autor: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nakon dvadeset pet godina politi\u010dke participacije u okviru holandskog parlamenta, Hert Vilders (Geert Wilders), predsednik Partije slobode (PPV) uspeo je da ostvari najbolji rezultat na nedavno odr\u017eanim izborima u Holandiji. Partija slobode je osvojila \u010dak 37 (od 150) mesta u parlamentu, daleko vi\u0161e od bilo kog svog takmaca, a ono \u0161to najvi\u0161e \u0161okira, jeste to \u0161to je ista partija na pro\u0161lim parlamentarnim izborima imala 17 mandata. \u0160to \u0107e re\u0107i da je za vi\u0161e nego duplo nadma\u0161ila svoj prethodni rezultat.<\/p>\n

Pobeda Vildersa na izborima je izazvala strah i zebnju u zapadnoevropskoj javnosti. Iako je pitanje da li \u0107e Vilders uspeti da prona\u0111e koalicione partnere sa kojima bi formirao ve\u0107inu, njegov rezultat nu\u017eno mora privu\u0107i pozornost i biti indikator izvesnih dru\u0161tveno-politi\u010dkih kretnji na zapadu Evrope. Kada se uzme u obzir da se radi o zemlji u kojoj je nivo useljeni\u0161tva izrazito visok, te da je ta zemlja bliska centru zapadnoevropskih dru\u0161tveno-politi\u010dkih tokova, pozornost biva dodatno poja\u010dana.<\/p>\n

Vilders je svoju kampanju zasnovao na nekoliko klju\u010dnih ta\u010daka. Prva je ta da \u0107e \u201epodi\u0107i granice\u201c i smanjiti broj useljavanja u Holandiju. Zatim, je rekao da \u0107e Holandiju vratiti Holan\u0111anima, \u0161to je tipi\u010dna krajnje desni\u010darska floskula. Poznat je po tome \u0161to se zala\u017ee za zabranu Kurana u Holandiji, ali i po tome \u0161to se zala\u017ee za izlazak Holandije iz EU. Nije iznena\u0111uju\u0107e ni to ko mu je me\u0111u prvima \u010destitao na pobedi. Naravno, Marin Le Pen, tvrde\u0107i kako je holandski narod pokazao da im je stalo da stanu u odbranu nacionalnog identiteta.<\/p>\n

\n

Dug holandski put desnom stranom<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Da bi se bolje razumeo put razvoja ovog politi\u010dara i njegove partije, neophodno je vratiti se u pro\u0161lost, sa ciljem oslikavanja konteksta razvoja desni\u010darskih partija. Nakon Drugog svetskog rata, holandska desnica je imala svoje turbulentne periode. U zemlji je nakon rata, do\u0161lo do zabrane svih desni\u010darskih stranaka, ali su te stege polako vremenom popu\u0161tale. Iako je u Holandiji oko 100.000 ljudi procesuirano izgubiv\u0161i gra\u0111anska prava, usled saradnje sa okupatorom, ostaci predratnih nacista su tra\u017eili na\u010dine da se politi\u010dki organizuju.<\/p>\n

Prvi poku\u0161aj osnivanja jedne krajnje desni\u010darske partije nakon rata bila je Fondacija biv\u0161ih politi\u010dkih zatvorenika na \u010dijem \u010delu je stajao biv\u0161i SS-ovac Paul van Tinen. Pokret je zbog svojih pronacisti\u010dkih stavova ubrzo zabranjen. Nakon toga, 1953. dolazi do stvaranja Nacionalnog evropskog socijalnog pokreta. Samo ime pokreta je ukazivalo na zloslutnu ideologiju, a taj poku\u0161aj ujedinjenja fa\u0161ista je tako\u0111e okon\u010dan zabranom nakon dve godine.<\/p>\n

Zna\u010dajan krajnje desni politi\u010dki pokret u Holandiji, koji je ostavio ogroman uticaj na sve kasnije stranke sli\u010dnih, ili istih ideolo\u0161kih provenijencija, posredno i na PPV bila je Holandska narodna unija. Iako se isprva odrekla desnih ekstremista, Holandska narodna unija po\u010detkom osamdesetih se vra\u0107a svojim korenima. Osnovni ciljevi ove partije bili su ujedinjenje svih koji govore holandskim jezikom, uklju\u010duju\u0107i pretenzije na teritoriju Belgije, procesom stvaranja Velike Holandije uz progon svih neholan\u0111ana. Ova nedvosmisleno fa\u0161isti\u010dka stranka je zagovarala antidemokratske stavove, korporativizam i otvoreni rasizam. Iako je zabranjena 1991, ona biva obnovljena krajem poslednje decenije dvadesetog veka.<\/p>\n

Druga zna\u010dajna krajnje desna politi\u010dka opcija u Holandiji nastala iz Holandske narodne unije jeste Partija centra, koja, poput svoje prethodnice, nije imenom otkrivala svoju pravu politi\u010dku poziciju. Partija centra je po\u010divala na manifestu koji je sadr\u017eao nekoliko ta\u010daka gde se jasno videla ektremno desna ideologija. Stavovi koji su dominirali bili su vezani za antiimigrantsku politiku koja \u0107e i kasnije biti okosnica razvoja holandske krajnje desnice. Stranka je imala izuzetne ksenofobne tendencije. Tako je na primer, slogan stranke za evropske izbore 1984, glasio Stranci, mar\u0161 iz Evrope! Iako njen lider Hans Janmat, ranije nije imao desni\u010darsku pro\u0161ost, vrlo lako se prilagodio nadolaze\u0107em trendu ja\u010danja krajnje desnih ideologija koji nakon pada Berlinskog zida, zahvata \u010ditavu Evropu.<\/p>\n

Iako je trend rasta krajnje desnice u Evropi tokom devedesetih ja\u010dao, nova Janmatova partija Demokrate centra izdvojena iz Partije centra nije uspevala da ostvari zna\u010dajnije rezultate, jer su partiju pratile afere. Stranka je permanentno poku\u0161avala da ispegla svoj medijski imid\u017e, ali nije prestala da oko sebe okuplja profa\u0161isti\u010dke elemente, \u0161to im se 1994. na izborima obilo o glavu. Naime, istaknuti \u010dlan partije u Amsterdamu bio je izvesni Ige Graman, poznat po tome \u0161to je osamdesetih uhap\u0161en zbog podmetanja po\u017eara u centru za narkomanske zavisnike, useljenike poreklom iz Surinama.<\/p>\n

Janmatova partija je zagovarala otvoreni rasizam, prilago\u0111avanje stranaca holandskom na\u010dinu \u017eivota ili napu\u0161tanju Holandije, zalagala se za ujedinjenje Holandije i celokupnog Flamanskog prostora, uz \u017ee\u0161tok otpor multikulturalizmu. Protivila se potpunoj slobodi veroispovesti za islamske vernike, uz stereotipiziranje putem etiketa da je najve\u0107i broj narkomana i kriminalaca upravo iz redova muslimana. Stranka je imala jaka upori\u0161ta u gradovima, gde je imigrantska populacija bila najbrojnija kao \u0161to su Amsterdam, Utreht i Hag.<\/p>\n

\n

Politi\u010dki put Herta Vildersa<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Po\u010detak novog stole\u0107a na holandskoj politi\u010dkoj sceni bio je veoma buran. Ja\u010danje krajnje desnice sa akcentom na islamofobne trendove, nastavio se iz dva bitna razloga \u2013 jednog globalnog i jednog lokalnog.<\/p>\n

Na globalnom planu 11. septembar i napad Al-Kaide na Kule bliznakinje i Pentagon, prouzrokovao je nagli porast islamofobnih tendencija, kako u SAD, tako i u Zapadnoj Evropi. Na lokalnom planu, do\u0161lo je do porasta useljeni\u0161tva u Holandiju, naro\u010dito iz Turske i Maroka, ali i pojave jednog novog politi\u010dara krajnje desne orijentacije, sociologa Pima Fortajna.<\/p>\n

Ovaj ideolo\u0161ki i politi\u010dki konvertit, deklarisani homoseksualac opre\u010dnih politi\u010dkih stavova, bio je \u017eestok kriti\u010dar multikulturalizma, Islama za koji je smatrao da je nazadna religija, i zalagao se za strogu kontrolu useljenika, naro\u010dito onih muslimanske veroispovesti. Uz to, bio je antiglobalista, protivio se me\u0161anju SAD u globalna pitanja, promovisao legalizaciju droga i prostitucije i ekstremnu primenu neoliberalnih politika. U javnosti je poneo epitet holandskog Le Pena.<\/p>\n

Na op\u0161te iznena\u0111enje, na izborima odr\u017eanim 2002. Lista Pima Fortajna uspeva da osvoji 36% glasova i time porazi socijaldemokrate, zelene i liberale. Dogovorena je koalicija sa Demohri\u0161\u0107anima, \u010dime je Fortajn sasvim izvesno trebalo da postane novi premijer Holandije. Me\u0111utim, 6. maja 2002. mladi aktivista za za\u0161titu \u017eivotinja Folker van der Graf izvr\u0161io je atentat, usmrtiv\u0161i ga s pet hitaca. Tako je ovog radikalnog desni\u010dara vrlo \u010dudnih stavova, \u010dak i za krajnje desni\u010dare spre\u010dio da formira novu vladu.<\/p>\n

Na tragu Fortajnovih ideja, ali i jo\u0161 jednog nemilog doga\u0111aja koji je potresao Holanidju u vidu ubistva reditelja Tea van Goga, tako\u0111e islamofoba, dolazi do \u0161ireg preispitivanja u holandskom dru\u0161tvu oko toga, koliko je zapravo useljeni\u0161tvo iz islamskih zemalja doprinelo destabilizaciji dru\u0161tva i gde bi trebalo povu\u0107i granice po pitanju upliva imigranata u zemlju. Takav kontekst preispitivanja i pozitivne klime za rast islamofobnih tendencija, izrodio je Herta Vildersa i njegovu Partiju za slobodu.<\/p>\n

Vildersova partija ubrzo postaje vrlo zapa\u017eena na politi\u010dkoj sceni Holandije. Na izborima za evropski parlament 2009 osvojila je 17%, da bi 2010 na holandskim izborima dobila 15,4% i 24 mesta u parlamentu. Na svim kasnijim izborima, iako uz blage padove PPV je uspevao da se odr\u017ei kao tre\u0107a najja\u010da partija u Holandiji. Sve do ove godine kada postaje najja\u010da stranka.<\/p>\n

Hert Vilders je biv\u0161i konzervativac koji je usled ja\u010danja krajnje desnih tendencija i otvaranja novih dru\u0161tvenih pitanja u holandskom dru\u0161tvu, zao\u0161trio svoju politiku udesno.<\/p>\n

Svoj jak islamofobni i antiimigracijski stav isti\u010de kritikom Kurana koga poredi sa Hitlerovim Mein Kampfom. Tvorac je kovanice \u201eislamofa\u0161izam\u201c, te permanentno upozorava na opasnost od prevladavanja muslimana u holandskom dru\u0161tvu, gde bi Holan\u0111ani mogli biti manjina.
\nU svetlu sada\u0161njih sukoba Izraela i Palestine, u kojem je establi\u0161ment odmah stao uz Izrael, jasno je da je islamofobni trend na Zapadu dodatno poja\u010dan, \u0161to je umnogome pomoglo da Vildersove politi\u010dke ideje dobiju zna\u010dajan fokus u javnosti i me\u0111u bira\u010dima. Pritom, Vilders se otvoreno zala\u017ee za proterivanje Palestinaca iz Zapadne obale u Jordan, a prijatelj je sa Avigdorom Libermanom, izraelskim radikalnim desni\u010darem. Vilders sam za sebe ka\u017ee da nema ni\u0161ta sa nacistima i da je prijatelj jevrejskog naroda, bez obzira \u0161to je govorio da bi muslimani u Holandiji trebalo da \u010detkicama za zube \u010diste ulice po Holandiji, kao Jevreji u Austriji nakon An\u0161lusa.<\/p>\n

\n

Antiislamski populista, ili ne\u0161to drugo?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pobedom PPV-a na holandskim izborima, najve\u0107i broj medija je ovu vest preneo opisuju\u0107i Herta Vildersa kao antiislamskog populistu. No, sve gore izre\u010deno nam govori da stvari ba\u0161 i ne stoje tako u potpunosti. Postavlja se pitanje je li Vilders antiislamski ili ne\u0161to drugo, i da li je populista, ili ne\u0161to drugo?<\/p>\n

Pojam antiislamizam ima \u0161iroko i ne ba\u0161 precizno zna\u010denje. Iako ga neretko smatraju sinonimnim terminom za islamofobiju, on bi u osnovi podrazumevao suprotstavljanje i negiranje stavova i ideja koje promovi\u0161e Islam kao jedna od monoteisti\u010dkih religija. Dakle, to je pojam koji bi se odnosio vi\u0161e na religijski diskurs, na verske ideje, na ono \u0161to se religijski propoveda. Antiislamizam je pojam vi\u0161e u sferi ideja i uglavnom cilja na neslaganje i neprihvatanje.<\/p>\n

Islamofobija je pak ne\u0161to druga\u010diji termin. Pre svega novijeg je datuma i kao takav se po\u010deo upotrebljavati tokom sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Islamofobija ne podrazumeva samo neslaganje i negiranje sa onim \u0161to Islam propoveda, ve\u0107 i ose\u0107anje straha i mr\u017enje, pa i posledi\u010dno negativne prakse prema muslimanima iz straha i mr\u017enje.<\/p>\n

U kontekstu migrantske krize koja u talasima traje od 2015. do danas i masovnih migracija sa Bliskog Istoka u Evropu, krajnji desni\u010dari poput Vildersa su kao \u201edrugost\u201c prepoznali Muslimane sa Bliskog Istoka, tuma\u010de\u0107i njihova masovna doseljavanja u Zapadnu Evropu kao ugro\u017eavanje evropskog identiteta zasnovanog na judeo-hri\u0161\u0107anskom kulturnom nasle\u0111u. Takav kontekst je doprineo ja\u010danju islamofobije koja biva sve sna\u017enija i koja se ne odnosi samo na izbeglice sa Bliskog Istoka, ve\u0107 i na populaciju Muslimana ro\u0111enih u dr\u017eavama Zapadne Evrope.<\/p>\n

Sa porastom delovanja raznih teroristi\u010dkih formacija koje se pozivaju na Sveti rat, poput AL Kaide ili ISIS-a i njihovih strategija i radikalizacije borbe, a sada i izraelsko-palestinskog rata, konsekventno su se poja\u010dali islamofobni trendovi u Evropi, povla\u010de\u0107i za sobom promociju legitimizacije potencijalnih nasilnih praksi prema muslimanima kao kolektiviteta.<\/p>\n

Kako Hert Vilders nije neko ko izra\u017eava samo negativne stavove o Islamu kao religiji, ve\u0107 predla\u017ee i strategije eliminacije muslimana iz holandskog dru\u0161tva, iskazuje otvoreno prezrenje i mr\u017enju prema muslimanima i praksama Islama kao religije, ali i govori o potrebi za strate\u0161kom za\u0161titom od pretnje muslimana koji se nekontrolisano useljavaju u Holandiju, o njemu bi trebalo govoriti pre kao o islamofobu, nego kao antiislamisti.<\/p>\n

S druge strane, postavlja se pitanje da li je on populista. Populizam je isto tako vrlo neodre\u0111en i neprecizan termin. On se odnosi na lidere, partije i pokrete koje gledaju da svojim politi\u010dkim idejama i stavovima privuku populus \u2014 \u0161iroke mase koje smatraju ugro\u017eenima od strane vladaju\u0107ih struktura, predstavljaju\u0107i se kao neko ko radi u njihovom interesu, nasuprot odnaro\u0111enih korumpiranih ekonomskih i politi\u010dkih elita. Drugim re\u010dima, ovaj termin je vi\u0161e usmeren ka antielitizmu, nego ka antiislamizmu.<\/p>\n

O Hertu Vildersu se zato preciznije mo\u017ee govoriti kao radikalnom desni\u010daru, a ne populisti. Prema definiciji sociologa Jova Baki\u0107a, radikalna desnica predstavlja, ideolo\u0161ko usmerenje pokreta i stranaka na krajnjoj desnici, koji se nalaze izme\u0111u ekstremne i konzervativne desnice, i zastupaju autoritarni i ksenofobi\u010dni etnopluralisti\u010dki nacionalizam uz verbalno prihvatanje demokratije, ali i \u017eestoku kritiku uloge partijskih elita i svih ostalih politi\u010dkih stranaka u njoj i zalaganje za primenu nekih radikalno-demokratskih sredstava (referendum, narodna inicijativa, opoziv poslanika), dok u borbi za vlast ne upotrebljavaju fizi\u010dko nasilje. Ona naj\u010de\u0161\u0107e odbacuje kao neosnovane i neopravdane optu\u017ebe politi\u010dkih protivnika za fa\u0161izam, iako neki od \u010dlanova mogu imati li\u010dne ili idejne bliskosti s fa\u0161isti\u010dkim pokretima iz pro\u0161losti ili ekstremno-desnim pokretima sada\u0161njice. Bez obzira na njih, me\u0111utim, oni se poku\u0161avaju verbalno distancirati od krajnje desnice uop\u0161te, a od ekstremne posebno, kako bi mogli ra\u010dunati na izborni uspeh.<\/p>\n

Vildersovo politi\u010dko delovanje se daleko vi\u0161e uklapa u ovu definiciju. On odbacuje optu\u017ebe da je fa\u0161ista nagla\u0161avaju\u0107i jake veze sa Izraelom. Bez obzira \u0161to su njegove politi\u010dke ideje veoma bliske ve\u0107ini navedenih krajnje desnih politi\u010dkih opcija iz holandske pro\u0161losti. Tako\u0111e, on poku\u0161ava da se distancira od krajnje desnice, zarad izbornog uspeha, \u0161to mu je sada po\u0161lo za rukom, a zala\u017ee se za referendum kao radikalno-demokratski metod po pitanju izlaska Holandije iz EU. Zaklju\u010dno, o Hertu Vildersu, preciznije je govoriti kao Islamofobnom radikalnom desni\u010daru, a ne Antiislamskom populisti.<\/p>\n

Ostaju otvorena pitanja za\u0161to se takva kvalifikacija u zapadnim medijima izbegava? Da li je mo\u017eda razlog u tome \u0161to \u017eivimo u trenutku gde je stvarnost potrebno ulep\u0161avati i gurati pod tepih sve negativne politi\u010dke pojave, poput naglog uspona krajnje desnice? Da li je potrebno svesno ili ne, potpuno terminolo\u0161ki razvodnjavati politi\u010dko mi\u0161ljenje i delovanje onih koji u centru Evrope promovi\u0161u retrogradne fa\u0161isti\u010dke ideje, potpuno nesaglasne sa idejama prosvetiteljstva, kao temeljima moderne evropske civilizacije? Da li je neophodno zatvarati o\u010di pred zlom koje nam stoji pred vratima u samom centru Evrope i \u010deka da pokuca? Ako bar malo znamo \u0161ta se u pro\u0161losti na\u0161eg kontinenta de\u0161avalo, znamo da se o\u010di pred ovakvim pojavama ne smeju zatvarati.<\/p>\n

www.masina.rs<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U kontekstu migrantske krize koja u talasima traje od 2015. do danas i masovnih migracija sa Bliskog Istoka u Evropu, krajnji desni\u010dari poput Vildersa su kao \u201edrugost\u201c prepoznali Muslimane sa Bliskog Istoka<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":386375,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-387372","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/387372","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=387372"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/387372\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":387375,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/387372\/revisions\/387375"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/386375"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=387372"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=387372"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=387372"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}