{"id":387312,"date":"2023-12-04T07:18:36","date_gmt":"2023-12-04T06:18:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=387312"},"modified":"2023-12-04T07:18:36","modified_gmt":"2023-12-04T06:18:36","slug":"pogresne-istorijske-analogije-zasto-je-zapad-potcenio-rusiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/12\/04\/pogresne-istorijske-analogije-zasto-je-zapad-potcenio-rusiju\/","title":{"rendered":"Pogre\u0161ne istorijske analogije \u2013 za\u0161to je Zapad potcenio Rusiju"},"content":{"rendered":"

Autor: Robert Ingli\u0161<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nakon \u0161to je ukrajinska kontraofanziva 2023. godine pretrpela neuspeh \u2013 uprkos slanju naoru\u017eanja vrednog vi\u0161e milijardi dolara i vi\u0161emese\u010dnoj obuci \u2013 otpo\u010delo je nizanje izgovora za poraz.<\/p>\n

Oni idu otprilike ovako:<\/p>\n

Zapad je bio previ\u0161e spor u obezbe\u0111ivanju raketa i aviona;
\nRusija je imala previ\u0161e vremena na raspolaganju da pripremi rovove i minska polja;
\nUkrajini je bilo potrebno vi\u0161e vremena da nau\u010di taktike ratovanja sadejstvom razli\u010ditih elemenata vojske kao i da na efikasan na\u010din anga\u017euje zapadna oklopna vozila.
\nIpak, u temelju ovih izgovora jeste jedan \u0161iri analiti\u010dki neuspeh koji bi tek trebalo priznati: manjkave i \u010desto neadekvatne istorijske analogije vodile su vojne planere da potcene rusku otpornost.<\/p>\n

\u010cak je i danas \u2013 uz stra\u0161nu cenu preteranog samopouzdanja koja je postala svima o\u010digledna, pa i Ukrajini, koja se na\u0161la na prekretnici \u2013 i dalje aktuelna ista pogre\u0161na analiza ruskog protivnika.<\/p>\n

Iznova i iznova, donosioci politi\u010dkih odluka i komentatori zasnivaju svoja o\u010dekivanja o ratu na pogre\u0161nim istorijskim analogijama. Jedan primer je rusko prihvatanje masovnih \u017ertava i pribegavanje napadima \u201eljudskim talasom\u201d, u kojima se trpe gubici u odnosu tri ili \u010detiri ruska za svakog stradalog ukrajinskog vojnika.<\/p>\n

\n

Ponavljanje istorije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Iznova i iznova \u2013 sve do ovog trenutka \u2013 komandanti i komentatori navode ovo kao znak velike ruske slabosti. Bez obzira da li se govori slo\u017eenom terminologijom o \u201estepenu asimetri\u010dnog iscrpljivanja\u201d ili se ruski vojnici jednostavno ozna\u010davaju kao \u201etopovska hrana\u201d, analiti\u010dari \u010desto bele\u017ee da je takvo olako rasipanje ljudskih \u017eivota nasle\u0111e tromih sovjetskih i caristi\u010dkih armija.<\/p>\n

Ali ono \u0161to oni \u010desto propu\u0161taju da primete jeste da ova taktika neretko donosi pobede. Carske armije trpele su te\u0161ke gubitke u borbama sa \u0161vedskim, persijskim i turskim snagama dok su gradile rusku imperiju. Bore\u0107i se protiv Napoleona, Rusi su imali isti broj \u017ertava koliko i Francuzi, uprkos tome \u0161to su imali prednost borbe na sopstvenoj zemlji i \u0161to su bolje bili pripremljeni za rusku zimu.<\/p>\n

Sovjetski mar\u0161al \u017dukov pretrpeo je 860.000 \u017ertava spram nema\u010dkih 200.000 u bici kod Kurska u Drugom svetskom ratu. Tako\u0111e je izgubio 1.500 tenkova naspram 500 nema\u010dkih, ali je Kursk zapam\u0107en po velikom trijumfu Sovjeta, koji je skr\u0161io poslednje nade Hitlera u pobedu. Mo\u017ee li neko da zamisli kako Nema\u010dka proslavlja nesrazmeran odnos u \u017ertvama dok trpi poraze od \u201eStaljinovih hordi\u201d?<\/p>\n

Koliko god ova taktika izgledala \u0161okantno \u2013 u pitanju je resurs kojim Moskva raspola\u017ee, a Kijev ne. Razmotrimo bitku za Bahmut i dnevne biltene koji su se hvalisali ukrajinskim uspesima u eliminisanju hiljada Rusa, sve do trenutka kada je Bahmut pao u ruke pla\u0107eni\u010dkoj grupi Vagner \u2013 \u0161to je neobi\u010dno podsetilo na broj\u010dane bilanse \u017ertava\u00a0 (body-count bulletins) u Vijetnamskom ratu.<\/p>\n

U Bahmutu, Ukrajina je pred navalom lako zamenljivih ruskih osu\u0111enika izgubila nezamenljivi krem svoje armije, koji je pretvoren u juri\u0161ne trupe u bezizglednoj odbrani strate\u0161ki neva\u017enog grada, za koji se predsednik Zelenski zaklinjao da nikada ne\u0107e pasti. Prose\u010dna starost ukrajinskih vojnika je sada 43 godine.<\/p>\n

Gubitak Bahmuta je o\u0161tetio ukrajinski moral, dok analiti\u010dari tvrde da je tada zapravo pao ruski moral. I oni nas podse\u0107aju na vojne katastrofe koje su izazivale ruske ustanke u pro\u0161losti \u2013 1905. godine posle poraza u Rusko-japanskom ratu, ili debakl u Prvom svetskom ratu, koji je vodio ka kolapsu vladavine dinastije Romanov 1917. godine.<\/p>\n

Kad se uzmu u obzir njihove pote\u0161ko\u0107e i patnje, zbog \u010dega Rusi ponovo ovo ne bi uradili i zbacili Putina? Analiti\u010dari i tuma\u010di \u010desto ignori\u0161u da je, nakon decenija ekonomskog haosa i globalnog poni\u017eenja 1990-ih godina 20. veka, Putin zavredio po\u0161tovanje zbog uspostavljanja stabilnosti i vra\u0107anja nacionalnog samopo\u0161tovanja. Car Nikolaj II je, nasuprot tome, vi\u0161e li\u010dio na Borisa Jeljcina \u2013 slab i izolovan vladar, koji se oslanjao na omra\u017eene savetnike i koji je vladao u haoti\u010dnoj situaciji.<\/p>\n

\n

Pogre\u0161ne analize<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tako\u0111e je verovatno da, za razliku od udaljenog debakla u ratu sa Japanom ili evropskog krvoproli\u0107a koje je izazvao austrijsko-srpski nesporazum, mnogi Rusi veruju u ispravnost ovog rata, zato \u0161to Krim i Donbas smatraju istorijski i kulturno ruskim teritorijama.<\/p>\n

Bez obzira da li poti\u010de od duboko usa\u0111enih imperijalnih sklonosti ili od decenija anti-zapadne propagande, Rusi i dalje podr\u017eavaju Putina i \u010dak su i ponosni na uspeh svoje borbe protiv svega \u0161to NATO mo\u017ee da sru\u010di na njih. Nastojanje da se razumeju gledi\u0161ta Putina i njegovih ljudi ne zna\u010di da je neko \u201eproruski\u201d orijentisan, bez obzira da li njihove stavove smatramo pogre\u0161nim ili odbojnim. Naprotiv, takav pristup je klju\u010dan kako bi se \u201eblagovremeno razmi\u0161ljalo\u201d\u00a0uz adekvatne istorijske analogije, i od vitalnog je zna\u010daja kako bi se izbegla varljiva pretpostavka da \u0107e se ruski vojnici i gra\u0111ani pona\u0161ati onako kako bismo se mi pona\u0161ali.<\/p>\n

Uo\u010di ukrajinske kontraofanzive, \u0161ef ameri\u010dkog zdru\u017eenog general\u0161taba general Mark Majli je rekao da Rusima \u201enedostaje vo\u0111stvo, nedostaje im sna\u017ena volja, njihov moral je slab a njihova disciplina se naru\u0161ava\u201d. Naravno, ukoliko je va\u0161a glavna istorijska lekcija ta da se ruska armija lomi pod pritiskom, onda pa\u017eljivo tra\u017eite znake nezadovoljstva i ubrzo uo\u010davate kako kolaps samo \u0161to nije nastupio.<\/p>\n

Tako povr\u0161no poznavanje istorije, sjedinjeno sa pristrasno\u0161\u0107u potvr\u0111ivanja, vodi ka pogre\u0161noj analizi. Zaustavljene \u017eestokim ruskim otporom, ukrajinske trupe su i same govorile Majliju da gre\u0161i: \u201eO\u010dekivali smo manji otpor. Oni dr\u017ee polo\u017eaje, ini imaju vo\u0111stvo. To nije ne\u0161to \u0161to \u010desto govorite o svom neprijatelju\u201d.<\/p>\n

Kako se kriza u Kijevu produbljuje, uz izno\u0161enje razli\u010ditih optu\u017ebi u javnost, komandanti na svim nivoima Ukrajinskih oru\u017eanih snaga saglasni su da su i oni i njihovi NATO savetnici te\u0161ko proma\u0161ili u procenjivanju ruske istrajnosti: \u201eOva velika kontraofanziva bila je zasnovana na jednostavnoj ra\u010dunici: kada Moskalji (uvredljiv izraz za etni\u010dkog Rusa)\u00a0vidi bredlija ili leoparda, on \u0107e jednostavno pobe\u0107i\u201d.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de pitanja preno\u0161enja borbi u Rusiju? Nekada\u0161nji direktor CIA, general Dejvid Petreus, predvideo je da \u0107e se ruska odlu\u010dnosti \u201euru\u0161iti\u201d posle ukrajinskih napada dronovima na Moskvu. Takvi napadi \u201eprene\u0107e rat u blizinu ruskog naroda\u201d i mo\u017eda \u0107e uveriti Putinov re\u017eim da je, poput sovjetskog hladnoratovskog gliba u Avganistanu, sada\u0161nji ruski rat u Ukrajini \u201eu kona\u010dnici neodr\u017eiv\u201d.<\/p>\n

U stvari, sovjetske elite nisu sagledavale rat u Avganistanu kao neodr\u017eiv, niti su se preterano brinule oko javnog mnjenja. Bilo je potrebno da do\u0111e i do smene generacija i do pojave hrabrog novog vo\u0111e za kojeg je prioritet bilo pobolj\u0161anje veza sa Zapadom \u2013 Mihaila Gorba\u010dova \u2013 da kona\u010dno isposluje izlazak iz rata.<\/p>\n

Poenta nije da rat nije skup. Rat u Avganistanu je bio skup, a ukrajinski rat je jo\u0161 i skuplji. Poenta je da prihvatanje poraza u velikom ratu \u2013 koji se opravdava kao vitalni nacionalni interes \u2013 nije verovatno, sve dok ne do\u0111e i do postavljanja novog lidera i do promena u vladaju\u0107oj eliti.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de \u201epreno\u0161enja rata do ruskog naroda\u201d bombardovanjem Moskve, da li je tako ne\u0161to ikada davalo efekta? NATO je 1999. godine, bombarduju\u0107i Beograd, preneo rat sa Kosova ka srpskom narodu, \u0161to ih je samo svrstalo na stranu diktatora Slobodana Milo\u0161evi\u0107a; 25 godina kasnije, Srbi su ostali sna\u017eno proruski i anti-NATO orijentisani. A kada su \u010de\u010denski pobunjenici bombardovali Moskvu i druge ruske gradove po\u010detkom 2000-ih godina, to je samo u\u010dvrstilo Ruse oko Putina i pomoglo da se opravda njegova sve autoritarnija vladavina.<\/p>\n

\n

Poslednja lekcija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ovo nisu puke istorijske prepirke, ve\u0107 primeri pogre\u0161nih analogija na kojima su se zasnivala i strategijska o\u010dekivanja i takti\u010dke odluke. I one su skupo pla\u0107ene \u2013 i u pogledu ukrajinskih \u017eivota, i u pogledu zapadne podr\u0161ke. Samouverenost me\u0111u va\u0161ingtonskim i briselskim elitama je opala, iako zvani\u010dnici i dalje tvrde da Ukrajina pobe\u0111uje i da Putin \u201ene mo\u017ee izdr\u017eati du\u017ee od Zapada\u201d. U stvari, po\u0161to NATO prazni svoja skladi\u0161ta opreme i propu\u0161ta zadate rokove za proizvodnju nove municije, te\u0161ko je ne do\u0107i do suprotnog zaklju\u010dka, ukoliko neko nije zarobljen jo\u0161 jednom pogre\u0161nom analogijom iz Drugog svetskom rata: onoj o Americi kao \u201earsenalu demokratije\u201c.<\/p>\n

Mnogi su poredili inovativne privatne ameri\u010dke proizvo\u0111a\u010de oru\u017eja sa ruskim, tehnolo\u0161ki oskudnim dr\u017eavnim fabrikama, predvi\u0111aju\u0107i da \u0107e Moskva uskoro ostati bez municije. Umesto toga, Rusija je iznova i iznova opovrgavala narativ \u201eda je kod njih sve u snazi bez pameti\u201d, ne samo tako \u0161to je proizvodila vi\u0161e tenkova, artiljerije i artiljerijske municije od Zapada, ve\u0107 i mudrim zaobila\u017eenjem sankcija, te razvojem novih precizno vo\u0111enih bombi, dronova i raketa. Mo\u017eda ovo omalova\u017eavanje ruske domi\u0161ljatosti zaboravlja ka\u0107u\u0161u, vi\u0161ecevni lanser raketa, legendarno artiljerijsko oru\u0111e koje su kasnije u Drugom svetskom ratu iskopirali i Nemci i Amerikanci.<\/p>\n

Uz nadolaze\u0107i krizu snadbevanja Kijeva municijom, korisno je pa\u017eljivije pogledati ameri\u010dku proizvodnju naoru\u017eanja u Drugom svetskom ratu, kada je \u201earsenal demokratije\u201d u izvesnom smislu vi\u0161e podse\u0107ao na Putinovu nego na Bajdenovo ekonomiju. Danas, me\u0111utim, Va\u0161ington se suo\u010dava sa slo\u017eenim nizom institucionalnih prepreka: \u201emodeli proizvodnje sa najni\u017eim tro\u0161kovima\u201d, nevoljnost izvo\u0111a\u010da poslova da gomilaju zalihe, izvozna ograni\u010denja i regulative o za\u0161titi \u017eivotne sredine \u2013 \u0161to su sve faktori koji ne optere\u0107uju Putina.<\/p>\n

Poslednja lekcija koju bi trebalo izvu\u0107i iz \u201etrke naoru\u017eanja\u201d u Drugom svetskom ratu jeste opreznost protiv tehnolo\u0161ke oholosti koja je primetna kada se Zapad razme\u0107e superiorno\u0161\u0107u\u00a0tenkova Leopard ili Abrams u odnosu na ruske tenkove T-72 i T-80. Nema\u010dki tenkovi Tigar bili su o\u010digledno nadmo\u0107ni u odnosu na sovjetske tenkove T-34 u Drugom svetskom ratu, ali su potonji bili jeftini, pouzdani i laki za masovnu proizvodnju. Kod Kurska, sovjetske snage su imale broj\u010danu prednost u tenkovima u odnosu 2:1.<\/p>\n

Stoga kada NATO planeri i medijski analiti\u010dari ponavljaju refren o \u201etopovskoj hrani\u201d u vezi sa te\u0161kim gubicima koje Rusi trpe dok napreduju u bici za Avdejevku, trebalo bi da razmotre dosetku koja se pripisuje sovjetskom ratnom vo\u0111i Josifu Staljinu: \u201eKvantitet, sam po sebi, predstavlja poseban kvalitet\u201d.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n

Prevod: Milo\u0161 M. Milojevi\u0107\/Novi Standard<\/p>\n

Izvor:\u00a0responsiblestatecraft.org<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zapadna politika u Ukrajini zasnovana je na nizu pogre\u0161nih istorijskih analogija koje su oblikovale kako strate\u0161ki, politi\u010dki pristup, tako i takti\u010dki pristup na bojnom polju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339283,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-387312","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/387312","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=387312"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/387312\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":387315,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/387312\/revisions\/387315"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339283"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=387312"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=387312"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=387312"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}