{"id":386753,"date":"2023-11-28T06:21:29","date_gmt":"2023-11-28T05:21:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=386753"},"modified":"2023-11-28T06:21:29","modified_gmt":"2023-11-28T05:21:29","slug":"socijalizam-koji-moze-pobediti-reakcija-na-tekst-erika-olina-wrighta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/11\/28\/socijalizam-koji-moze-pobediti-reakcija-na-tekst-erika-olina-wrighta\/","title":{"rendered":"Socijalizam koji mo\u017ee pobediti. Reakcija na tekst Erika Olina Wrighta"},"content":{"rendered":"

Na osnovu svojih kritika marksisti\u010dkog prikaza, Rajt poku\u0161ava da razvije alternativnu strategiju za razmi\u0161ljanje o socijalizmu. Dok marksovski prikaz po\u010diva na \u201edeterministi\u010dkoj teoriji koja se ti\u010de klju\u010dnih svojstava putanje razvoja kapitalizma\u201c, Rajt nastoji da razvije koncept \u201estrukturalne moguc\u0301nosti\u201c. Umesto \u201emape puta\u201c ukorenjene u, naizgled, deterministi\u010dkoj teoriji, Rajt tvrdi da nam je potreban \u201esocijalisti\u010dki kompas\u201c koji \u201enam pokazuje pravac kojim \u017eelimo da idemo, i odometar koji nam govori koliko smo pre\u0161li od na\u0161e polazne ta\u010dke\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Autor: <\/strong>Dylan Riley<\/strong><\/p>\n

Na dana\u0161njoj levici postoji mnogo autora koji su temeljno prou\u010dili i izradili sjajne kriti\u010dke studije na teme kapitalizma, dr\u017eave, kulture i geopolitike. Ali, dana\u0161nja levica pati od, skoro, potpunog nedostatka strate\u0161kog promi\u0161ljanja o budu\u0107nosti. Postoje dva o\u010digledna obja\u0161njenja za ovo: ponor izme\u0111u nepravdi globalnog kapitalizma i vrsta dru\u0161tvenih subjekata koji bi ga potencijalno mogli transformisati i skepticizam prema projektu nau\u010dno zasnovane radikalne politike.<\/p>\n

\u0160ta god da je razlog nedostatka ovakvog strate\u0161kog razmi\u0161ljanja, ostaje \u010dinjenica da levica jo\u0161 uvek \u010deka da se pojavi neko ko bi mo\u017eda mogao da bude perjanica strate\u0161kog razmi\u0161ljanja, kao \u0161to su to bili Gram\u0161i, \u00a0Kautski u mla\u0111em dobu, Lenjin, Roza Luksemburg ili Trocki. Tekst \u010cetiri strategije dru\u0161tvene emancipacije (prvi deo mo\u017eete pro\u010ditati ovde, a drugi ovde) Erika Olina Rajta, koja predstavlja sumirani sa\u017eetak glavne politi\u010dke poruke njegovih knjiga Kako danas biti antikapitalista i\u00a0Zami\u0161ljajuc\u0301i realne utopije iz 2010. godine, fokusira se upravo na pitanja socijalisti\u010dke strategije koja su bila u sr\u017ei revolucionarne marksisti\u010dke tradicije. Ako ni zbog \u010dega drugog, njegova hrabra i jasno izre\u010dena pozicija zaslu\u017euje veliku pa\u017enju.<\/p>\n

Specifi\u010dan problem obe Rajtove knjige, Zami\u0161ljaju\u0107i realne utopije i Kako danas biti antikapitalista, je kako razviti radikalnu politiku u kontekstu u kojem \u201enijedna postojec\u0301a dru\u0161tvena teorija nije dovoljno moc\u0301na da bi uop\u0161te po\u010dela da konstrui\u0161e\u2026 sveobuhvatno predstavljanje moguc\u0301ih dru\u0161tvenih destinacija, moguc\u0301e buduc\u0301nosti.\u201d Ovaj teorijski proma\u0161aj stvara \u201ejaz izme\u0111u vremenskih horizonta nau\u010dne teorije i vremenskih horizonta transformativnih borbi\u201c. Iako je za transformativne borbe potrebna utopijska destinacija, nau\u010dna teorija ne mo\u017ee ubedljivo da je obezbedi. \u010cini se da je iz Rajtove perspektive radikalna politika osu\u0111ena da bude nenau\u010dna, a nauka da bude irelevantna za radikalnu politiku.<\/p>\n

Da bi re\u0161io ovaj problem, Rajt ima za cilj da zameni teorije istorijske putanje sa trostrukom emancipatorskom dru\u0161tvenom naukom: dijagnozom i kritikom postojec\u0301ih dru\u0161tvenih institucija, formulisanjem alternativnih modela (\u201estvarnih utopija\u201c) i transformacijskom strategijom. Kako se ovi elementi me\u0111usobno uklapaju i do koje vrste politike vode?<\/p>\n

\n

Dijagnoza i kritika<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Prvi deo Rajtove knjige razvija dijagnozu i kritiku kapitalizma. On po\u010dinje razvijanjem dva kriterijuma za procenu svakog dru\u0161tvenog poretka: socijalna pravdu i politi\u010dku pravdu. Dru\u0161tvo u kojem postoji socijalna pravda je ono u kojem ljudi imaju jednak pristup materijalnim resursima i nematerijalnim dobrima kao \u0161to su ugled i dru\u0161tveni status. Politi\u010dki pravedno dru\u0161tvo je ono u kojem su ljudi u stanju da aktivno i u\u010dinkovito u\u010destvuju u odlukama koje uti\u010du na njihove \u017eivote, ali i na njihove \u017eivote u \u0161iroj zajednici. Kombinaciju ova dva kriterijuma on naziva \u201edemokratskim egalitarizmom\u201c \u2014 \u201e\u0161iroki normativni temelj za dijagnozu i kritiku postojec\u0301ih institucija i tra\u017eenje transformativnih alternativa\u201c. Potencijalno, ovi kriterijumi bi se mogli koristiti za procenu dru\u0161tvenog poretka u bilo kojoj dimenziji i podru\u010dju. Me\u0111utim, kapitalizam je centralni mehanizam koji blokira ostvarenje socijalne i politi\u010dke pravde, pa je zato i u fokusu Rajtove kritike.<\/p>\n

Kapitalizam je, tvrdi Rajt, sistem proizvodnje i distribucije definisan njegovim glavnim mehanizmima ekonomske koordinacije (tr\u017ei\u0161ta) i njegovim glavnim klasnim odnosom (radnici i kapitalisti). Kapitalisti ostvaruju profit ubiranjem ekonomskih plodova proizvedenih od strane radnika i radnica koji nemaju \u00a0vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju. \u00a0Kapitalisti svoj profit ostvaruju na tr\u017ei\u0161tu, u konkurenciji sa drugim kapitalistima. Po\u0161to se firme takmi\u010de jedna sa drugom, kapitalisti moraju da akumuliraju profit i smanje tro\u0161kove uvo\u0111enjem tehnologije koja \u0161tedi tako \u0161to manje upo\u0161ljava ljudsku radnu snagu. Ako firme ne uspeju u tome bankrotira\u0107e. Upravo zato, i me\u0111u-klasni i unutar-klasni odnosi u kapitalizmu stvaraju pritisak da se povec\u0301a produktivnost i da se ostvari ekonomski rast.<\/p>\n

Rajtova centralna kritika kapitalizma je da njegovi \u201eklasni odnosi odr\u017eavaju u \u017eivotu one oblike ljudske patnje koji se mogu ukloniti\u201c, \u0161to je veoma poznat argument marksisti\u010dke tradicije. Iako priznaje da je kapitalizam \u201ema\u0161ina za rast\u201c, \u200b\u200bon sugeri\u0161e da je bogatstvo koje proizvodi lo\u0161e raspore\u0111eno. Ukratko,\u00a0 vec\u0301ina ljudi ima radikalno manji pristup nov\u010danim i drugim sredstvima za blagodetan \u017eivot, u odnosu na ono \u0161to bi mogli da u\u017eivaju da su ta sredstva podjednako raspore\u0111ena.<\/p>\n

Marks je tvrdio da je kapitalizam nepravedan ekonomski sistem i da je, na duge staze, osu\u0111en na propast. Smatrao je da dinamika kapitalisti\u010dke reprodukcije te\u017ei da stvara progresivno dublje ekonomske krize, i to iz dva razloga:<\/p>\n

Kratkoro\u010dno, kapitalisti\u010dke ekonomije se obi\u010dno suo\u010davaju sa problemima prekomerne proizvodnje i nedovoljne potro\u0161nje. U kapitalizmu ekonomsku aktivnost koordini\u0161e tr\u017ei\u0161te, ali, po\u0161to se odluke o investicijama donose privatno, unutar \u00a0pojedina\u010dnih firmi, odluke koje donose te firme imaju disproporcionalno ve\u0107i uticaj na tr\u017ei\u0161te, u odnosu na uticaj koji imaju potro\u0161a\u010di. I po\u0161to ne postoji dru\u0161tveni mehanizam koji obezbe\u0111uje ravnote\u017eu, nema, a priori, razloga da se ponuda i potra\u017enja zaista podudare. Osim toga, po\u0161to kapitalisti imaju interes da zadr\u017ee visinu plata na najni\u017eem mogu\u0107em nivou, \u00a0to jo\u0161 dalje doprinosi smanjenju potra\u017enje. Ova dva mehanizma zajedno proizvode ekonomske cikluse rasta i pada.<\/p>\n

Pored ovog cikli\u010dnog obrasca, funkcioni\u0161e jo\u0161 jedan fundamentalniji proces. Dugoro\u010dno, intenzitet kapitala ima tendenciju uvec\u0301anja, jer konkurencija tera firme da konstantno vr\u0161e tehnolo\u0161ko unapre\u0111enje proizvodnje. Takve inovacije smanjuju udeo dodate vrednosti rada u proizvedenoj robi, a samim tim i odnos vi\u0161ka vrednosti prema ukupnoj vrednosti. Ukratko, postoji tendencija pada profitne stope.<\/p>\n

Ne samo da kapitalizam, tokom vremena, proizvodi progresivno sve o\u0161trije i dublje ekonomske krize, on, tako\u0111e, stvara i\u00a0 proletarijat, koji ima i interes i sposobnost da sru\u0161i ovaj ekonomski sistem. U klasi\u010dnom marksisti\u010dkom vi\u0111enju, tokom vremena srazmera radni\u010dke klase u op\u0161toj populaciji se povec\u0301ava, dok, istovremeno, njeni radni uslovi postaju sve homogeniji. Po\u0161to kapitalizam sam sebe slabi, dok istovremeno ja\u010da svoje neprijatelje, neminovno dolazi do revolucionarne situacije. Rajt razvija \u010detiri glavne kritike ovog klasi\u010dnog marksisti\u010dkog vi\u0111enja: jedna je fokusirana na Marksovu teoriju objektivne dinamike kapitalizma, dve stavljaju u fokus Marksovu teoriju formiranja klasa, a jedna se fokusira na pojam transformacije putem naglog raskida sa kapitalizmom, to jest, revolucionarne dru\u0161tvene transformacije.<\/p>\n

Marks, tvrdi Rajt, neta\u010dno sugeri\u0161e da c\u0301e kapitalisti\u010dke krize postajati sve te\u017ee. Rajt nalazi tri glavna problema sa ovom Marksovom tvrdnjom:<\/p>\n

1. Prvo, Marks i kasniji marksisti nisu uspeli da prepoznaju do koje mere dr\u017eava mo\u017ee da uposli svoje resurse kako bi spre\u010dila pojavu, ili umanjila intenzitet, najve\u0107ih oscilacija poslovnog ciklusa.
\n2. Drugo, iako \u201eprofitna stopa mo\u017ee biti ni\u017ea u kasnijim fazama kapitalisti\u010dkog razvoja nego u ranijim, \u010dini se da ne postoji nikakva dugoro\u010dna tendencija profitne stope da nastavi da opada u zrelim kapitalisti\u010dkim ekonomijama\u201c.
\n3. Na kraju, po njegovom mi\u0161ljenju, radna teorija vrednosti nije koherentna osnova za obja\u0161njenje opadajuc\u0301e stope profita.<\/p><\/blockquote>\n

Rajtova druga glavna kritika Marksove teorije kapitalisti\u010dkog razvoja ti\u010de se Marksove teorije proletarizacije. Rajt isti\u010de da je kapitalisti\u010dki razvoj povec\u0301ao broj kontradiktornih lokacija unutar mre\u017ee klasnih odnosa: onih koji imaju neke zajedni\u010dke interese sa kapitalistima i neke zajedni\u010dke interese sa radnicima. U savremenom kapitalizmu samozapo\u0161ljavanje je uve\u0107alo svoj udeo u radnoj snazi, umesto da se, kao \u0161to je Marks prognozirao, smanji. Vlasni\u0161tvo nad akcijama postalo je relativno ra\u0161ireno, dajuc\u0301i \u0161irem delu stanovni\u0161tva udeo u kapitalisti\u010dkim proizvodnim odnosima. Sve vi\u0161e je me\u0111uklasnih domac\u0301instava, to jest, onih u kojima supru\u017enici zauzimaju razli\u010dite polo\u017eaje na klasnoj lestvici. Na kraju, nejednakosti u platama i diferencijacije poslova su se povec\u0301ale i na dnu i na vrhu distribucije dohotka, \u010dime se pobija tvrdnja da dolazi do stvaranja homogene radni\u010dke i kapitalisti\u010dke klase.<\/p>\n

Sve ovo je dovelo do toga da je kapacitet radni\u010dke klase da deluje kolektivno u savremenom kapitalizmu opao, umesto da se uve\u0107a. Pored toga, radnici su bili u moguc\u0301nosti da uspe\u0161no ostvare svoje interese unutar demokratskih kapitalisti\u010dkih dr\u017eava na na\u010din koji Marks nije mogao da zamisli. Prema Rajtovom mi\u0161ljenju, ovi argumenti bacaju ozbiljnu sumnju na stav da se danas radni\u010dka klasa mo\u017ee smatrati revolucionarnim akterom. Rajtova poslednja kritika marksisti\u010dke teorije kapitalisti\u010dkog razvoja fokusira se na njeno vi\u0111enja tranzicije. Ova njegova kritika je najmanje razra\u0111ena i najmanje ubedljiva, ali \u010dini se da je osnovni argument da c\u0301e odlu\u010dni revolucionarni raskid sa kapitalizmom \u2014 koji on u knizi Kako danas biti antikapitalista \u00a0naziva \u201erazbijanjem kapitalizma\u201c\u2014 verovatno zavr\u0161iti despotizmom.<\/p>\n

Kako pi\u0161e Rajt:<\/p>\n

\u201eMo\u017eda su koncentrisani oblici politi\u010dke moc\u0301i, organizacije i nasilja, potrebni da se uspe\u0161no proizvede revolucionarni raskid sa postojec\u0301im institucijama, sami po sebi nekompatibilni sa onim oblicima participativne prakse potrebnim za smisleni demokratski eksperimentalizam u izgradnji novih emancipatorskih institucija\u201c.<\/em>
\nNa osnovu svojih kritika marksisti\u010dkog prikaza, Rajt poku\u0161ava da razvije alternativnu strategiju za razmi\u0161ljanje o socijalizmu. Dok marksovski prikaz po\u010diva na \u201edeterministi\u010dkoj teoriji koja se ti\u010de klju\u010dnih svojstava putanje razvoja kapitalizma\u201c, Rajt nastoji da razvije koncept \u201estrukturalne moguc\u0301nosti\u201c. Umesto \u201emape puta\u201c ukorenjene u, naizgled, deterministi\u010dkoj teoriji, Rajt tvrdi da nam je potreban \u201esocijalisti\u010dki kompas\u201c koji \u201enam pokazuje pravac kojim \u017eelimo da idemo, i odometar koji nam govori koliko smo pre\u0161li od na\u0161e polazne ta\u010dke\u201c.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

On po\u010dinje razlikovanjem tri oblika moc\u0301i (ekonomske, politi\u010dke, dru\u0161tvene) koji odgovaraju trima domenima moc\u0301i (ekonomija, dr\u017eava, gra\u0111ansko dru\u0161tvo). Osim toga, Rajt uvodi razliku izme\u0111u tri idealna tipa ekonomskih sistema: kapitalizam, etatizam i socijalizam. U ovoj tipologiji, kapitalizam je sistem u kome su sredstva za proizvodnju u privatnom vlasni\u0161tvu, a odluke o investicionim ulaganjima su odre\u0111ene putem ekonomske moc\u0301i. Etatizam je ekonomski sistem u kojem su sredstva za proizvodnju u vlasni\u0161tvu dr\u017eave i alokacija resursa se \u201eostvaruje kroz vr\u0161enje dr\u017eavne vlasti\u201c. Kona\u010dno, socijalizam je ekonomski sistem u kojem su \u201esredstva za proizvodnju u dru\u0161tvenom vlasni\u0161tvu, a alokacija i kori\u0161c\u0301enje resursa za razli\u010dite dru\u0161tvene svrhe se ostvaruje primenom onoga \u0161to se mo\u017ee nazvati \u2018dru\u0161tvenom moc\u0301i\u2019\u201c. Ovakvo vi\u0111enje socijalizma, prema Rajtovom mi\u0161ljenju, stvara prekid sa pre\u0111a\u0161njim \u201esocijalizmom usredsre\u0111enim na dr\u017eavu\u201c. Kako on ka\u017ee, \u201ekoncept socijalizma koji se ovde predla\u017ee zasniva se na razlikovanju dr\u017eavne moc\u0301i i dru\u0161tvene moc\u0301i, dr\u017eavnog vlasni\u0161tva i dru\u0161tvenog vlasni\u0161tva\u201d.<\/p>\n

Rajt zatim identifikuje tri pravca u kojima bi dru\u0161tvena moc\u0301 \u201eukorenjena u dobrovoljnoj organizaciji u gra\u0111anskom dru\u0161tvu\u201c mogla biti pro\u0161irena na kontrolu \u201eproizvodnje i distribucije dobara i usluga\u201c. Dru\u0161tvena moc\u0301 se mo\u017ee direktno koristiti za dono\u0161enje ekonomskih odluka. To je ono \u0161to se de\u0161ava u potpuno razvijenoj socijalisti\u010dkoj ekonomiji. Dru\u0161tvena moc\u0301 se, alternativno, mo\u017ee koristiti za uticaj na dr\u017eavu, koja onda postaje mehanizam za preno\u0161enje dru\u0161tvene moc\u0301i na privredu. Kona\u010dno, dru\u0161tvena moc\u0301 se mo\u017ee koristiti tako da uti\u010de na na\u010din na koji se ekonomska moc\u0301 koristi u privredi. To se de\u0161ava, na primer, kada sindikati uti\u010du na odluke o investiranju. U ovom teorijskom okviru, dru\u0161tveno osna\u017eivanje zna\u010di pro\u0161irenje dometa \u201emoc\u0301i udru\u017eivanja\u201c du\u017e jednog od ovih puteva: bilo direktno, preko dr\u017eavne moc\u0301i ili preko ekonomije.<\/p>\n

\n

Realne utopije<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na osnovu ove rasprave, Rajt iznosi niz konkretnih predloga (stvarnih utopija) koji bi mogli da povec\u0301aju dru\u0161tvenu moc\u0301 nad dr\u017eavom i ekonomijom.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de dr\u017eave, Rajt razlikuje tri oblika demokratije: direktnu demokratiju (referendumi i javne rasprave), predstavni\u010dku demokratiju (vladavina predstavnika izabranih bira\u010dkim pravom) i asocijativnu demokratiju udru\u017eenja (vladavina organizovanih grupa). Dru\u0161tveno osna\u017eivanje dr\u017eave, prema Rajtovoj koncepciji, zna\u010di produbljivanje demokratije du\u017e svake od ovih dimenzija.<\/p>\n

Njegov glavni primer direktne demokratije je participativno bud\u017eetiranje, kao \u0161to se praktikuje u Porto Alegreu, u Brazilu. On tako\u0111e razmatra dva predloga za produbljivanje predstavni\u010dke demokratije: \u201euniverzalni izborni vau\u010deri\u201c i \u201evladavina razvrstavanjem\u201c. Kona\u010dni oblik demokratskog produbljivanja o kojem Rajt raspravlja je pro\u0161irenje demokratije udru\u017eenja. Prema ovom modelu, dobrovoljna udru\u017eenja kao \u0161to su sindikati i organizacije lokalne zajednice mogla bi da preuzmu neke od funkcija birokratije u sprovo\u0111enju zakonodavnih odluka. Osnovni model duboke demokratije udru\u017eenja su neokorporativisti\u010dki aran\u017emani severne Evrope. Iz Rajtove perspektive, sve ove tri strategije za produbljivanje demokratije mogu se shvatiti i kao putevi ka pot\u010dinjavanju dr\u017eave civilnom dru\u0161tvu.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de ekonomije, Rajt razmatra \u010detiri oblika pro\u0161irenja dru\u0161tvene moc\u0301i: socijalnu ekonomiju, bezuslovni univerzalni osnovni dohodak, socijalni kapitalizam i tr\u017ei\u0161nu ekonomiju zasnovanu na kooperativama.<\/p>\n

Socijalna ekonomija odnosi se na na\u010din proizvodnje i distribucije dobara putem dobrovoljnih priloga. Klju\u010dni primer koji Rajt daje je Vikipedija, koja ima \u010detiri klju\u010dne karakteristike: zasnovana je na dobrovoljnim besplatnim doprinosima saradnika, otvorenom i egalitarnom u\u010de\u0161c\u0301u, direktnim deliberativnim interakcijama me\u0111u saradnicima i demokratskom upravljanju.<\/p>\n

Rajtov drugi put ka socijalnom osna\u017eivanju u privredi je bezuslovni univerzalni osnovni prihod. Klju\u010dna ideja ovog predloga je da se obezbedi univerzalni osnovni prihod koji omogu\u0107ava svakoj osobi da \u017eivi iznad granice siroma\u0161tva, i taj program bi zamenio sve druge socijalne programe. Ovakav mehanizam povec\u0301ava snagu rada (organizaciono i ekonomski) i daje podsticaj razvoju socijalne ekonomije i privrede zasnovane na kooperativama.<\/p>\n

Trec\u0301i put je socijalni kapitalizam. Ovaj predlog ti\u010de se skupa strategija koje bi dovele do toga da dru\u0161tvena moc\u0301 direktno uti\u010de na kapitalisti\u010dku ekonomiju. Klju\u010dni primer socijalnog kapitalizma su sindikati. Njegov najradikalniji izraz je akcijski fond za radnike, u kome korporacije plac\u0301aju deo svojih poreza tako \u0161to sindikatima direktno daju odre\u0111eni deo akcija firme. Ovaj proces bi postepeno prebacio kontrolu nad firmama i investicionim odlukama, sa privatnih vlasnika, na kolektivne entitete (sindikate), kojima bi upravljala radni\u010dka klasa.<\/p>\n

\u010cetvrti put do socijalnog osna\u017eivanja u privredi je ono \u0161to Rajt naziva \u201etr\u017ei\u0161na ekonomija zasnovana na kooperativama\u201c. Zadruge (kooperative) su preduzec\u0301a u kojima postoji demokratsko upravljanje poslovanjem, i koje posluju u tr\u017ei\u0161nom okru\u017eenju. Klju\u010dni primer je Mondragon korporacija, koja je zapo\u010dela sa radom u severnoj \u0160paniji kasnih 1950-ih. Svaka od pojedina\u010dnih zadruga unutar Mondragon federacije je demokratski vo\u0111ena i usa\u0111ena je unutar vec\u0301e organizacione strukture, koja mo\u017ee da prebacuje radnike i resurse iz jednog preduzec\u0301a u drugo, po potrebi.<\/p>\n

Kako se svi ovi predlozi uklapaju jedni sa drugima? Kao \u0161to Rajt rezimira njegovu logiku, \u201euniverzalni osnovni prihod mo\u017ee olak\u0161ati formiranje zadruga i preduzec\u0301a socijalne ekonomije; razli\u010diti oblici socijalnog kapitalizma mogu doprineti \u0161irenju kooperativne tr\u017ei\u0161ne ekonomije; a sve ovo mo\u017ee povec\u0301ati politi\u010dku volju za novim oblicima participativnog socijalizma.\u201d<\/p>\n

\n

Transformacija<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Naravno, uspostavljanje participativnog socijalizma zahteva teoriju i strategiju transformacije. Poslednji deo Rajtove knjige nastoji da ispuni tu potrebu.<\/p>\n

Kako on priznaje, \u201eda bi se unapredili demokratski egalitarni ideali, neophodno je radikalno pro\u0161iriti i produbiti te\u017einu dru\u0161tvenog osna\u017eivanja unutar ekonomskih struktura u kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvima. Ali, svako zna\u010dajno pobolj\u0161anje u ovom pravcu predstavljac\u0301e pretnju interesima moc\u0301nih aktera koji imaju najvi\u0161e koristi od kapitalisti\u010dkih struktura, i koji svojom moc\u0301i mogu da se suprotstave takvom kretanju\u201c.<\/p>\n

Teorija transformacije treba da objasni kako je, uop\u0161te, moguc\u0301e ostvariti socijalizam, shva\u0107en kao dru\u0161tveno osna\u017eivanje, kada nai\u0111e na takav otpor.<\/p>\n

Rajt pravi razliku izme\u0111u dve glavne strategije transformacije: one koje uklju\u010duju odlu\u010dujuc\u0301i i nagli raskid sa kapitalizmom i one koje \u201epredvi\u0111aju putanju trajne metamorfoze, ali bez ikakvog momenta jasnog diskontinuiteta u celom sistemu\u201c. Ove evolucione strategije uklju\u010duju i \u201epostepenu transformaciju\u201c koja postepeno podriva kapitalizam iznutra i \u201esimbiotsku transformaciju\u201c koja generi\u0161e klasni kompromis igre pozitivnog zbira1 izme\u0111u radnika i kapitalista. Iz teksta je jasno da Rajt preferira poslednji od ovih pristupa.<\/p>\n

Strategija simbiotske transformacije pretpostavlja da dru\u0161tveno osna\u017eivanje ima najvi\u0161e \u0161anse za uspeh kada \u201epoma\u017ee u re\u0161avanju odre\u0111enih stvarnih problema sa kojima se suo\u010davaju kapitalisti i druge elite\u201c. Teorijsko jezgro strategije predstavlja hipoteza da, unutar specifi\u010dnih uslova, postoji odnos igre pozitivnog zbira izme\u0111u moc\u0301i udru\u017eivanja radnika i interesa kapitalista.<\/p>\n

Na veoma niskim nivoima moc\u0301i udru\u017eivanja radni\u010dke klase, uvec\u0301anje moc\u0301i radni\u010dke klase ugro\u017eava kapitalisti\u010dke interese. Na veoma visokim nivoima moc\u0301i udru\u017eivanja radni\u010dke klase, uvec\u0301anje moc\u0301i udru\u017eivanja, tako\u0111e, ugro\u017eava kapitalisti\u010dke interese. Ali izme\u0111u ova dva nivoa, moc\u0301 udru\u017eivanja radni\u010dke klase mo\u017ee pozitivno uticati na interese kapitalisti\u010dke klase. Razlog tome je \u0161to, u potpuno razvijenom kejnzijanskom klasnom kompromisu, moc\u0301 udru\u017eivanja radni\u010dke klase dovodi do visokog nivoa iskori\u0161c\u0301enosti kapaciteta i velike potra\u017enje za proizvodima. Tako\u0111e, srednji nivoi mo\u0107i udru\u017eivanja radni\u010dke klase korisni su za disciplinovanje rasta plata.<\/p>\n

Osnovni problem sa ovom strategijom je taj \u0161to nije jasno da li ona predstavlja odr\u017eiv na\u010din da se prevazi\u0111e kapitalizam. Kao \u0161to sugeri\u0161e neuspeh, takozvanog, Mejdnerovog plana u \u0160vedskoj, dalje pro\u0161irenje moc\u0301i, preko odre\u0111enog nivoa udru\u017eivanja radni\u010dke klase, proizvodi automatsku reakciju kapitalisti\u010dke klase. \u010cini se da Rajt prepoznaje ovo ograni\u010denje u svom promi\u0161ljenom i opreznom zaklju\u010dku:<\/p>\n

\u201eOno \u0161to nam je, dakle, ostalo je meni strate\u0161kih logika i neodre\u0111ena prognoza za buduc\u0301nost. Pesimisti\u010dki stav je da je ovo stanje na\u0161a sudbina, jer \u017eivimo u svetu u kome kapitalizam ostaje hegemonski: veoma je mala verovatno\u0107a da \u0107e se, unutar razvijenih kapitalisti\u010dkih demokratija, prikupiti masovna podr\u0161ka u narodu za ostvarenje sistemskog raskida, koji bi doveo do demokratske egalitarne alternative kapitalizmu; postepene transformacije su ograni\u010dene na specifi\u010dne slu\u010dajeve; dok uspe\u0161ne simbiotske strategije samo, jo\u0161 vi\u0161e, ja\u010daju hegemoni kapacitet kapitalizma. Optimisti\u010dki stav, kad se ovako pogledaju stvari, je da ne znamo kakvi c\u0301e sistemski izazovi i moguc\u0301nosti transformacije biti u buduc\u0301nosti.\u201c<\/p>\n

Rajtov projekat je najbolje razumeti kao oblik neo-tokvilovskog marksizma. Osnovni elementi njegove kritike kapitalizma poti\u010du od Marksa. Ali njegova slika socijalizma, kao i njegova politi\u010dka vizija, mnogo vi\u0161e duguje Tokvilu ili Dirkemu (iako on nijednog od ovih autora ne spominje eksplicitno). Ovo se jasno vidi, kako u njegovom vi\u0111enju socijalizma kao \u201edru\u0161tvenog osna\u017eivanja\u201d a ne kao na\u010dina proizvodnje, tako i u njemu preferiranoj politi\u010dkoj strategiji \u2014 koja se ne oslanja na klasnu borbu, vec\u0301 na \u0161iroku dru\u0161tvenu saradnju.<\/p>\n

Koje su prednosti i slabosti ove sinteze? Rajtov projekat realnih utopija daje dva klju\u010dna doprinosa: pru\u017ea osve\u017eavajuc\u0301u i uglavnom ubedljivu konceptualizaciju socijalizma, i predstavlja nam viziju radikalne politike, za koju verujem da je u osnovi ta\u010dna.<\/p>\n

\n

S obzirom na istoriju socijalisti\u010dkih pokreta u kapitalisti\u010dkim dr\u017eavama, Rajtovo zapostavljanje revolucionarne strategije (ili nekog drugog funkcionalnog ekvivalenta) ne uspeva da ubedi \u010ditaoce. Inauguracija socijalizma nec\u0301e li\u010diti na uvo\u0111enje invazivne biolo\u0161ke vrste u novi ekosistem, iz jednostavnog razloga \u0161to su kapitalisti\u010dke ekonomije, za razliku od eko-sistema, podr\u017eane politi\u010dkim institucijama koje su posebno dizajnirane da elimini\u0161u takve invazivne vrste, \u010dim po\u010dnu da ugro\u017eavaju sistem<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Rajtov prvi doprinos je \u0161to je prezentovao koncepciju socijalizma koja ga razlikuje od nasle\u0111a socijalisti\u010dkog autoritarizma. Po njegovom mi\u0161ljenju, svrha socijalisti\u010dkog projekta je da povec\u0301a te\u017einu \u201edru\u0161tvenog\u201c u odre\u0111ivanju alokacije resursa. Snaga ove pozicije je o\u010digledna. Isti\u010duc\u0301i dru\u0161tvenu moc\u0301, Rajt ponovo uspostavlja sna\u017enu vezu izme\u0111u tradicije udru\u017eivanja i socijalizma, a upravo je tu vezu prekinuo klasi\u010dni lenjinizam. Time je Rajt uspe\u0161no obnovio socijalisti\u010dku tradiciju, kako bi bila primerena postkomunisti\u010dkoj eri. Ovo je vredan doprinos.<\/p>\n

Druga velika snaga Rajtove knjige je u tome \u0161to nam pru\u017ea jasnu i ubedljivu listu onoga \u0161to bi trebalo da budu osnovni zahtevi radikalne politike u naprednom kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu. Glavni zahtev treba da bude univerzalni osnovni prihod, koji bi svi dobijali samo na osnovu dr\u017eavljanstva. Ovo bi eliminisalo siroma\u0161tvo, povec\u0301alo pregovara\u010dku moc\u0301 rada i dalo ljudima moguc\u0301nost da eksperimenti\u0161u sa preduzec\u0301ima u kooperativnoj ekonomiji. Kao srednjoro\u010dni zahtev, Rajtov predlog se \u010dini veoma razumnim.<\/p>\n

Me\u0111utim, uprkos svojim prednostima, Rajtova koncepcija realnih utopija pati od jedne velike i, s obzirom na svog autora, veoma paradoksalne mane: ne uzima, na adekvatan na\u010din, u obzir klasu, i teorijski i prakti\u010dno. Ova mana dovodi do tri glavna problema: radikalno nepotpune konceptualizacije socijalizma, niza neuverljivih pretpostavki o prirodi savremenog kapitalizma i tendencije da se socijaldemokratija posmatra kao odr\u017eiva strategija za radikalnu politiku.<\/p>\n

\n

Slike socijalizma<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Da po\u010dnemo sa Rajtovim shvatanjem socijalizma kao dru\u0161tvenog osna\u017eivanja. Bez ikakve rasprave o klasi, veza izme\u0111u pro\u0161irenja dru\u0161tvene kontrole nad ekonomijom i socijalizma ostaje nejasna. Rajt ka\u017ee da \u201edru\u0161tveno osna\u017eivanje ekonomije zna\u010di ekonomsku demokratiju na \u0161irokoj osnovi\u201c i da je \u201esocijalizam\u201c termin koji ozna\u010dava podre\u0111ivanje ekonomske moc\u0301i dru\u0161tvenoj moc\u0301i. Po mom mi\u0161ljenju, da li pot\u010dinjavanje ekonomske moc\u0301i dru\u0161tvenoj vodi ka \u201eekonomskoj demokratiji\u201c u velikoj meri zavisi od toga ko ima dru\u0161tvenu moc\u0301 i \u0161ta poku\u0161ava da uradi sa njom.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, ne verujem da \u201eklasna moc\u0301\u201c, na bilo koji direktan na\u010din, odgovara bilo kojem od Rajtova tri oblika moc\u0301i: ekonomske, politi\u010dke i dru\u0161tvene. Kapitalisti i zemljoposednici su istorijski bili veoma efikasni u kori\u0161c\u0301enju dru\u0161tvene moc\u0301i. Postoje brojni primeri saradnje izme\u0111u razli\u010ditih firmi i agrobiznisa kako bi podelili tehnologiju, kontrolisali proizvodnju i cene, uspostavili dugoro\u010dne odnose sa dobavlja\u010dima, lobiranju vlade da ostvare svoje interese ili isklju\u010dili politi\u010dki nepo\u017eeljne radnike.<\/p>\n

Zato je va\u017eno naglasiti da relevantnost dru\u0161tvene moc\u0301i za socijalizam zavisi od toga koja klasa ima tu moc\u0301. Bez ove vrste specifikacije, neopravdano je misliti da c\u0301e pro\u0161irenje dru\u0161tvene moc\u0301i, samo po sebi, imati \u0161anse da dovede do socijalizma ili \u010dak da pomeri dru\u0161tvo u pravcu socijalizma. Zbog toga, nema razloga da se Rajtov koncept socijalizma usvoji kao normativni projekat. Rajtova vizija socijalizma reprodukuje jednu od glavnih slabosti Tokvilove tradicije: nekriti\u010dko prihvatanje \u201ecivilnog dru\u0161tva\u201c. Ovakva vizija civilnog dru\u0161tva ne posve\u0107uje dovoljno pa\u017enje sredstvima koje klasna moc\u0301 mo\u017ee da uposli kako bi oblikovala politi\u010dku volju unutar civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Postoji dodatni problem sa Rajtovim konceptom dru\u0161tvenog osna\u017eivanja. Moc\u0301 udru\u017eivanja nije nu\u017eno nezavisan izvor moc\u0301i, ve\u0107 mo\u017ee biti proizvedena i uslovljena ekonomskom moc\u0301i. Kapitalisti mogu prili\u010dno lako da pretvore svoje resurse u moc\u0301 udru\u017eenja. Kao \u0161to Rajt primec\u0301uje, \u201eprimarni na\u010din finansira proizvodnja u socijalnoj ekonomiji je preko\u00a0 dobrotvornih priloga\u201c. Me\u0111utim, zna\u010dajan deo dobrotvornih priloga za tu svrhu dolazi od kapitalista i ti prilozi \u010desto slu\u017ee za reprodukciju ili ja\u010danje moc\u0301i kapitalisti\u010dke klase. S obzirom na to, dru\u0161tveno osna\u017eivanje, kako ga Rajt defini\u0161e, potencijalno je kompatibilno sa ja\u010danjem moc\u0301i kapitalisti\u010dke klase.<\/p>\n

Uprkos ovim problemima, Rajtova osnovna ideja o socijalizmu i dalje ima te\u017einu. Ali, potrebno je u\u010diniti tu sliku specifi\u010dnijom. Aspekt \u201edru\u0161tvene moc\u0301i\u201c koji zaista privla\u010di Rajta je promi\u0161ljanje. U raspravi o konceptu \u201eosna\u017eenog participativnog upravljanja\u201c u Rajtovoj knjizi Zami\u0161ljaju\u0107i realne utopije, on tvrdi da je dru\u0161tveno osna\u017eivanje va\u017eno jer predstavlja na\u010din racionalizacije u procesu dono\u0161enja odluka. Iz ove perspektive, pro\u0161irenje dru\u0161tvene moc\u0301i nije, samo po sebi, vrednost, vec\u0301 predstavlja sredstvo za uspostavljanje racionalnog dru\u0161tva \u2014 i ja zaista verujem da socijalizam ne mo\u017ee biti ni\u0161ta drugo do racionalnog dru\u0161tva.<\/p>\n

Koristec\u0301i Rajtovu formulaciju, dakle, moguc\u0301e je preoblikovati socijalizam da izgleda onakvim kakvim ga defini\u0161e Ivan Selenji: \u201esistem racionalne preraspodele u kome je alokacija dru\u0161tvenog vi\u0161ka legitimisana putem su\u0161tinske racionalnosti\u201c. Me\u0111utim, dok je Selenjijevo razumevanje su\u0161tinske racionalnosti otelotvoreno u teleolo\u0161koj doktrini marksizma-lenjinizma, Rajtova koncepcija je garantovana deliberativnim procedurama. Samo deliberativne procedure mogu garantovati su\u0161tinski racionalne odluke u smislu da su proizvod dijaloga podr\u017eanog promi\u0161ljanjem i dokazima. Socijalizam je, dakle, sistem u kome se alokacija dru\u0161tvenog vi\u0161ka odre\u0111uje, ne iza le\u0111a dru\u0161tvenih aktera, vec\u0301 prema dogovorima zasnovanim na javnim raspravama vo\u0111enim pravilima racionalnog kriti\u010dkog diskursa.<\/p>\n

Iako \u010duva ideju socijalizma kao zasnovanog na promi\u0161ljanju, Selenjijeva formulacija ima dve glavne prednosti u odnosu na Rajtovu.<\/p>\n

Prvo, jasno je da socijalizam zahteva ne samo pro\u0161irenje \u201edru\u0161tvene moc\u0301i\u201c vec\u0301 i eliminaciju klasne moc\u0301i. Deliberativna tela zaista funkcioni\u0161u, onako kako su dizajnirana, samo u situacijama gde postoji fundamentalna homogenost me\u0111u u\u010desnicima, tako da se debata odvija u skladu sa razumom, a ne kao sukob unapred konstituisanih interesa. Socijalizam kao \u201eracionalna preraspodela\u201d mo\u017ee postojati samo tamo gde postoji fundamentalna homogenost klasnih interesa u deliberativnim telima. Samo pod ovim uslovima pro\u0161irenje dru\u0161tvene moc\u0301i mo\u017ee voditi pro\u0161irenju i osna\u017eivanju procesa deliberacije.<\/p>\n

Drugo, Selenjijeva karakterizacija socijalizma pru\u017ea mnogo jasniju osnovu za povezivanje demokratije i socijalizma, od one koju nudi Rajt. Ne radi se o tome da postoje dva razli\u010dita zahteva, ukorenjena u fundamentalnim normativnim opredeljenjima: demokratija i socijalizam. Umesto toga, buduc\u0301i da se dono\u0161enje odluka mo\u017ee racionalizovati samo kroz proces deliberacije, a socijalizam je sistem racionalne preraspodele, on mora nu\u017eno uklju\u010diti mnoge deliberativne institucije.<\/p>\n

\n

Slike kapitalizma<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Rajtovo zanemarivanje klase tako\u0111e je o\u010digledno u njegovoj koncepciji kapitalizma, posebno u pogledu toga kako on vidi verovatnu putanju razvoja kapitalizma u budu\u0107nosti. Prigovoriti Rajtovoj teoriji putanje razvoja kapitalizma su, naizgled, iznena\u0111enje, jer on eksplicitno pori\u010de postojanje jedne takve putanje. Me\u0111utim, pa\u017eljivo prou\u010davanje njegove knjige otkriva sna\u017ene implicitne stavove o buduc\u0301em razvoju kapitalizma, kao i o odnosu izme\u0111u kapitalizma i dr\u017eave.<\/p>\n

Prema Rajtovom vi\u0111enju, kapitalizam je \u201ema\u0161ina za rast\u201c. Kapitalisti imaju tendenciju da inoviraju kako bi smanjili jedini\u010dne tro\u0161kove i povec\u0301ali svoj profit, jer se suo\u010davaju sa pritiscima konkurencije drugih kapitalista. Ako ne uspeju da inoviraju, njihova preduzec\u0301a c\u0301e biti eliminisana. Ovo je nekontroverzna definicija kapitalizma i dobar je rezime skora\u0161nje i ne tako nedavne istorije kapitalizma. Ali, ono \u0161to je najva\u017enije, Rajtova pozicija podrazumeva verovanje u sada\u0161nji i budu\u0107i ekonomski dinamizam kapitalizma.<\/p>\n

Ideja da c\u0301e kapitalizam nastaviti da bude visoko produktivan ekonomski sistem, tako\u0111e, le\u017ei u osnovi Rajtove kritike transformacije putem naglog raskida, ili \u201erazbijanja kapitalizma\u201c. Me\u0111u ostalim razlozima, Rajt odbacuje transformaciju putem naglog raskida kao politi\u010dku strategiju, jer ona ne mo\u017ee izbegne da nanese \u0161tetu materijalnom blagostanju \u201esrednje osobe\u201c. U ovoj tvrdnji je ugra\u0111ena ideja da c\u0301e, bez prelaska na socijalizam, taj nivo blagostanja nastaviti da raste. Rajt smatra da c\u0301e kapitalisti\u010dke ekonomije nastaviti da ostvaruju zna\u010dajan ekonomski rast, u doglednoj buduc\u0301nosti, i da c\u0301e taj ekonomski rast dovesti do povec\u0301anja materijalnog blagostanja masa.<\/p>\n

Rajt, tako\u0111e, predstavlja i razvijenu teoriju o odnosu izme\u0111u dr\u017eave i kapitalizma. Za njega, jedan od klju\u010dnih razloga za\u0161to je Marksova teorija krize pogre\u0161na je taj \u0161to je potcenio u kojoj meri dr\u017eave mogu da se umanje ili spre\u010de negativne posledice poslovnih ciklusa. \u0160tavi\u0161e, prema njegovom mi\u0161ljenju, ni marksisti, niti radikalni anarhisti, nisu uspeli da razumeju relativnu autonomiju koju dr\u017eava ima u odnosu na interese kapitalisti\u010dke klase. Ta autonomija joj daje kapacitet da interveni\u0161e u ekonomske procese i \u201erizikuje stalnu politizaciju kapitalisti\u010dke ekonomije\u201c.<\/p>\n

Rajt dalje tvrdi: \u201emalo je verovatno da c\u0301e ikada postojati stabilna, odr\u017eiva ravnote\u017ea u artikulaciji kapitalisti\u010dke dr\u017eavne moc\u0301i i kapitalisti\u010dke ekonomije; verovatnije je da c\u0301e putanja tokom vremena uklju\u010divati epizodne cikluse regulacije\/deregulacije\/reregulacije.\u201d Dakle, dr\u017eava c\u0301e nastaviti da deluje kao i u pro\u0161losti, periodi\u010dno sprovode\u0107i deregulaciju, a zatim ponovo uve\u0107avati regulaciju kapitalisti\u010dke proizvodnje. Osnovna Rajtova vizija \u201eistorije buduc\u0301nosti kapitalizma\u201c je te\u017enja kapitalizma ka dugoro\u010dnom rastu i dr\u017eava koja je dovoljno nezavisna od kapitalisti\u010dke klase da se suprotstavi poslovnom ciklusu, ali tako\u0111e ima tendenciju da politizuje ekonomska pitanja.<\/p>\n

Vredi se zapitati odakle dolazi ova vizija. Moglo bi se tvrditi da ova slika kapitalizma projektuje veoma specifi\u010dan period ekonomske istorije (dugi posleratni procvat u periodu od 1945\u20131975. godine) u neodre\u0111enu buduc\u0301nost. Ovaj period je, me\u0111utim, karakterisao veoma specifi\u010dan odnos klasnih snaga. Radni\u010dka klasa je tih godina bila relativno jaka, \u0161to je ograni\u010dilo proizvodnju apsolutnog vi\u0161ka vrednosti i dramati\u010dno povec\u0301alo produktivnost.<\/p>\n

Dalje, moglo bi se sugerisati da je tada\u0161nja, relativno velika, moc\u0301 rada bila jo\u0161 jedan glavni uzrok pojave relativno autonomne dr\u017eave. Ako su ove pretpostavke ta\u010dne, onda bi se trebali zapitati da li c\u0301e kapitalizam buduc\u0301nosti li\u010diti na kapitalizam u godinama posleratnog procvata. Ne moramo da budemo fatalisti da bi izrazili sumnju da \u0107e to biti slu\u010daj (barem u SAD i Evropi). Tokom poslednjih trideset godina, osnovni ekonomski u\u010dinak kapitalizma nije nimalo korespondirao sa njegovim ideolo\u0161kim trijumfom.<\/p>\n

Infrastruktura za fosilna goriva koja je uspostavljena u posleratnom periodu nije su\u0161tinski transformisana. \u201eNova ekonomija\u201c nikako da se pojavi, uprkos brojnih najava. Ko se sada sec\u0301a prognoza da \u0107e Japan i severna Italija uspostaviti fundamentalno novi model ekonomskog rasta nazvan \u201efleksibilna specijalizacija\u201c? \u0160ta je ostalo od ideje da \u0107e informacione tehnologije otvoriti nov i neistra\u017een prostor produktivnosti i prosperiteta? Gde je danas biotehnologija, ili zelena ekonomija?<\/p>\n

Rajtov rad ukazuje na jedan va\u017ean razlog za ovaj veoma neimpresivan ekonomski u\u010dinak: dezintegraciju radni\u010dke klase kao koherentnog aktera. Vredi zapamtiti da, za Marksa, pitanje procesa formiranja klasa nikada nije bio samo sociolo\u0161ki dodatak njegovom su\u0161tinskom prikazu kapitalisti\u010dkog razvoja. Umesto toga, formiranje klasa, klasne formacije i klasna borba igrali su klju\u010dnu ulogu u njegovom opisu dinamike sistema.<\/p>\n

Postavljanjem ograni\u010denja na produ\u017eenje i intenziviranje radnog dana, proces formiranje klasa (posebno sindikalizacija radni\u0161tva), pored konkurencije, bili su faktori koji su doveli do prelaska sa apsolutnog na relativni vi\u0161ak vrednosti, a samim tim i do uve\u0107anja ekonomskog rasta. Ako je moc\u0301 udru\u017eivanja radni\u010dke klase oslabila poslednjih decenija, kao \u0161to tvrdi Rajt, onda bi po njegovoj logici bilo o\u010dekivano da \u0107e takav razvoj situacije imati negativan uticaj na ekonomski rast i produktivnost.<\/p>\n

Rajtovo zanemarivanje klase, da rezimiramo, ne samo da iskrivljuje njegov pogled na socijalizam \u2013 ono tako\u0111e zamagljuje i njegovu viziju kapitalizma. Za Rajta, kapitalizam je vanvremenski ekonomski sistem, a ne sistem koji ima specifi\u010dnu istoriju obele\u017eenu o\u0161trim promenama u relativnoj ravnote\u017ei klasnih snaga. Konkretno, to zna\u010di da on te\u017ei da projektuje dru\u0161tvene uslove dugog posleratnog procvata kapitalizma u neodre\u0111enu buduc\u0301nost, ne priznajuc\u0301i specifi\u010dne istorijske osnove tog rasta.<\/p>\n

\n

Problem transformacije<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ovakvo shvatanje kapitalizma ima veoma va\u017ene politi\u010dke posledice. Najupe\u010datljiviji uticaj Rajtovog zanemarivanja klase je u njegovom pristupu strategiji, a upravo se strategija nalazi u fokusu Rajtove knjige Kako biti antikapitalista.<\/p>\n

Rajtovi politi\u010dki instinkti su o\u010digledno prili\u010dno radikalni, ali su njegove strate\u0161ke preporuke veoma neadekvatne. Osnovni problem je u tome \u0161to nam Rajt ne govori ni\u0161ta o onome \u0161to je, jo\u0161 uvek, centralni zadatak svake odr\u017eive strategije za pobedu u socijalizmu: uni\u0161tavanje ukorenjene politi\u010dke i ekonomske moc\u0301i kapitalisti\u010dke klase. Bez neke verodostojne strategije za uni\u0161tavanje, ili barem drasti\u010dno slabljenje, moc\u0301i privatnih vlasnika sredstava za proizvodnju, nejasno je kako bi se mogao uspostaviti velikodu\u0161an univerzalni osnovni dohodak ili ostvariti bilo koji drugi njegov predloga stvarnih utopija.<\/p>\n

Mo\u017eda je nepravedno kriviti Rajta za slabost njegovih strate\u0161kih preporuka. Daleko od toga da je to intelektualni proma\u0161aj, jer je jasno da ta slabost odra\u017eava postojec\u0301e politi\u010dke okolnosti. Ali, postoji jo\u0161 jedan problem. Rajtov prikaz strategije je poremec\u0301en njegovim konstantnim usmerenjem ka socijaldemokratiji, jer to odvodi pa\u017enju od pravog anga\u017eovanja sa revolucionarnom socijalisti\u010dkom tradicijom.<\/p>\n

To je najo\u010ditije u potpuno razli\u010ditom na\u010dinu na koji Rajt raspravlja o transformacijama naglog raskida, u odnosu na njegovu analizu simbioti\u010dkih transformacija, u njegovoj knjizi o stvarnim utopijama. Vec\u0301ina kratkog poglavlja o transformacijama naglog raskida predstavlja kritiku zasnovana na premisi da je malo verovatno da c\u0301e takve transformacije biti u materijalnom interesu vec\u0301ine stanovni\u0161tva. Nasuprot tome, Rajtovo duga\u010dko i pristrasno poglavlje o simbioti\u010dkim transformacijama posvec\u0301uje samo jedan pasus kritici socijaldemokratije.<\/p>\n

Ovakva raspodela pa\u017enje je iznena\u0111ujuc\u0301a, jer su transformacije naglog raskida sa kapitalizmom jedini primeri uspe\u0161nih tranzicija u nekapitalisti\u010dka dru\u0161tva, ma koliko da su ta dru\u0161tva bila autoritarna. Nasuprot tome, socijaldemokratija i anarhizam su, iz perspektive postizanja socijalizma, jasni primeri neuspeha. Rajt izbegava da prizna ovu o\u010diglednu \u010dinjenicu tako \u0161to transformi\u0161e dru\u0161tva iz jasnih i koherentnih celina u hibridne strukture koje kombinuju elemente socijalizma, kapitalizma i etatizma. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, \u010dak se i SAD se mogu smatrati \u201edelimi\u010dno socijalisti\u010dkim\u201c sistemom.<\/p>\n

On je, naravno, u pravu da je te\u0161ko empirijski utvrditi granice reforme. Ali \u010dini se da je ozbiljan napad na imovinu nad sredstvima za proizvodnju o\u010digledan empirijski primer radikalne reforme. U me\u0111uratnom periodu, primeri Italije i \u0160panije su o\u0161tri podsetnici na krajnje granice socijalisti\u010dkih reformi pod normalnim parlamentarnim re\u017eimom. U skorije vreme, neuspeh Mejdnerovog plana da radnicima da direktnu re\u010d u odlukama o investicionim ulaganjima izazvao je uspe\u0161nu kontra-reakciju \u0161vedske kapitalisti\u010dke klase. Suo\u010deni sa ovim istorijskim primerima, \u010dini se malo verovatnim da bi se participativno socijalisti\u010dko dru\u0161tvo ikada moglo uspostaviti bez transformativne strategije koja uklju\u010duje, ali nije ograni\u010dena na, odlu\u010dujuc\u0301i raskid sa kapitalizmom.<\/p>\n

Mi moramo da obnovimo i pro\u0161irimo revolucionarnu marksisti\u010dku tradiciju \u2014 a ne da je odbacimo. U vezi sa tim, vredi napomenuti da Rajtova knjiga Kako danas biti antikapitalista iskrivljuje jednu od centralnih poruka ovakvog pravca razmi\u0161ljanja.<\/p>\n

Izraz \u201erazbiti kapitalizam\u201c, koji koristi Rajt, nigde se ne pojavljuje u delima Gram\u0161ija, Lenjina, Roze Luksemburg ili Trockog. Zaista, taj termin bi im se \u010dinio apsurdnim, buduc\u0301i da su bili odlu\u010dni da nadogra\u0111uju zna\u010dajna ekonomska dostignuc\u0301a kapitalizma. Ono na \u0161ta je Lenjin pozivao je razbijanje dr\u017eave, izraz koji je trebalo da naglasi strukturalni odnos izme\u0111u dr\u017eava i kapitalisti\u010dkih svojinskih odnosa. Socijalizam je trebao da bude izgra\u0111en u okviru novog politi\u010dkog poretka, kao rezultat du\u017eeg i manje preciznog procesa, u odnosu na politi\u010dku revoluciju, per se.<\/p>\n

Me\u0111utim, s obzirom na istoriju socijalisti\u010dkih pokreta u kapitalisti\u010dkim dr\u017eavama, Rajtovo zapostavljanje revolucionarne strategije (ili nekog drugog funkcionalnog ekvivalenta) ne uspeva da ubedi \u010ditaoce. Inauguracija socijalizma nec\u0301e li\u010diti na uvo\u0111enje invazivne biolo\u0161ke vrste u novi ekosistem, iz jednostavnog razloga \u0161to su kapitalisti\u010dke ekonomije, za razliku od eko-sistema, podr\u017eane politi\u010dkim institucijama koje su posebno dizajnirane da elimini\u0161u takve invazivne vrste, \u010dim po\u010dnu da ugro\u017eavaju sistem.<\/p>\n

Kao takva, strategija erodiranja kapitalizma zahteva da se pre toga izvr\u0161i politi\u010dki prekid \u2014 odlu\u010dna konfrontacija sa kapitalisti\u010dkom dr\u017eavom. Da bi se shvatila Rajtova realna utopija, \u010dini se da je neophodan pristup vi\u0161e zasnovan na vojnoj strategiji, a manje na biologiji.<\/p>\n

Tekst je izvorno objavljen u \u010dasopisu Jacobin.<\/p>\n

respublicacasopis.net<\/a><\/p>\n

Prevod: Velizar Mir\u010dov<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na osnovu svojih kritika marksisti\u010dkog prikaza, Rajt poku\u0161ava da razvije alternativnu strategiju za razmi\u0161ljanje o socijalizmu. Dok marksovski prikaz po\u010diva na \u201edeterministi\u010dkoj teoriji koja se ti\u010de klju\u010dnih svojstava putanje razvoja kapitalizma\u201c, Rajt nastoji da razvije koncept \u201estrukturalne moguc\u0301nosti\u201c. Umesto \u201emape puta\u201c ukorenjene u, naizgled, deterministi\u010dkoj teoriji, Rajt tvrdi da nam je potreban \u201esocijalisti\u010dki kompas\u201c koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282375,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-386753","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/386753","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=386753"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/386753\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":386758,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/386753\/revisions\/386758"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282375"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=386753"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=386753"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=386753"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}