{"id":386046,"date":"2023-11-20T08:20:38","date_gmt":"2023-11-20T07:20:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=386046"},"modified":"2023-11-20T08:21:12","modified_gmt":"2023-11-20T07:21:12","slug":"oteto-iz-tmine-necovecni-zaborav-vukovara-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/11\/20\/oteto-iz-tmine-necovecni-zaborav-vukovara-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Oteto iz tmine: Ne\u010dove\u010dni zaborav Vukovara u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Autor: Bojan Ton\u010di\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Jo\u0161 jedna, 32. godi\u0161njica pada Vukovara u ruke agresora prolazi u Srbiji u ritmu ne\u010dove\u010dnog zaborava, mirnodopskog i\u017eivljavanja i kontinuiteta sa ratovima devedesetih, u atmosferi ti\u0161ine koja nije odavanja pijeteta \u017ertvama, nego kukavi\u010dko \u0107utanje u\u010desnika i sau\u010desnika u zlo\u010dinu. Iz vrha vlasti ne \u010duje se, kao ni tri decenije unazad, nikakav znak stida i kajanja, kakvim bi se odaslala poruka naznaka normalnosti gra\u0111anima Srbije i stradalim susedima. Nezaborav zlo\u010dina, bedno zata\u0161kavanje velikosrpskih ciljeva koje su prihvatili milioni zlikovaca i vlasnika poslovne sposobnosti, remete i ove godine \u017dene u crnom, Helsin\u0161ki odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i jo\u0161 neke nevladine organizacije \u0161irom Srbije. Beskompromisni ostaci savesti delegitimizovanog dru\u0161tva i protivnici militantnih kartografa iza kojih su ostajali devastirani toponimi i patnja, obezglavljeni i mrtvi.<\/p>\n

U novijoj istoriji Srbije, obele\u017eenoj zavojeva\u010dkim poduhvatima, ostaju crvene brojke na kalendaru: 25. avgust, po\u010detak Vukovarske operacije Jugoslovenske narodne armije, formacija predvo\u0111enih srpskim komandnim kadrom i oja\u010danih rezervistima i dobrovoljcima iz Srbije; ostaje i 18. novembar, dan kada su vi\u0161estruko brojnije i opremljenije jedinice osvojile Vukovar. Ostaje i datum za neke ud\u017ebenike, ud\u017ebenike iz kakvih se u Srbiji ne\u0107e predavati: 19. septembar, dan kada su \u017eitelji Beograda ispratili tenkove put Slavonije, bacaju\u0107i cve\u0107e pred tenkovske gusenice i ma\u0161u\u0107i jugoslovenskim zastavama. Re\u0161eni da brane dr\u017eavotvornu kama-ideologiju, sme\u0161tenu u istorijski plan krvo\u017eedne inteligencije i vlastohlepnog predsednika Slobodana Milo\u0161evi\u0107a “svi Srbi u jednoj dr\u017eavi” (2,3 miliona glasova).<\/p>\n

Oni zahtevniji me\u0111u gra\u0111anstvom podseti\u0107e se kako je, dok su gra\u0111ani Vukovara umirali u skloni\u0161tima ili branili svoj grad, u Skup\u0161tini Srbije vo\u0111ena rasprava dva poslanika. Vojislav \u0160e\u0161elj i Zoran \u0110in\u0111i\u0107 izmenjivali su replike, \u0110in\u0111i\u0107 je bio za to da se sa \u0161lemova koje su nosili vojnici JNA ukloni petokraka, a \u0160e\u0161elj je bio protiv toga, logiciraju\u0107i da bi Srbija u tom slu\u010daju mogla da bude ozna\u010dena kao agresor. Nijedan od njih dvojice nije pomenuo prekid sumanutog ubijanja.<\/p>\n

\u017dene u crnom podse\u0107aju da je Vukovar 1991. godine bio punih 87 dana pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Tokom opsade Vukovara po\u010dinjen je ratni zlo\u010din urbicida i kulturocida \u2013 uni\u0161teno je istorijsko jezgro grada; Vukovar je postao simbol varvarskog uni\u0161tavanja gradova u ratu. Ubijeno je i ranjeno vi\u0161e hiljada hiljada ljudi, a na dan pada grada proterano je preko 14.000 ljudi sa podru\u010dja op\u0161tine Vukovar. Za ostacima 400 osoba jo\u0161 se traga.<\/p>\n

\u201cNakon po\u010detka opsade grada Vukovara, na teritoriji Srbije formirano je nekoliko logora za hrvatske ratne zarobljenike\/ce sa teritorije Hrvatske. Oni su u logorima u Srbiji boravili od par dana do devet meseci. Kroz logore je pro\u0161lo oko 7.000 osoba, a u njima je du\u017ee zadr\u017eano oko 3.500 ljudi; od posledica premla\u0107ivanja i zlostavljanja, kao i usled nedostatka adekvatne medicinske pomo\u0107i, u logorima u Srbiji preminuo je ve\u0107i broj zato\u010denika. Za sve ove zlo\u010dine osu\u0111eno je samo jedno lice \u2013 niskorangirani pripadnik Teritorijalne odbrane. Sramno je da u Srbiji nije su\u0111eno visokorangiranim oficirima JNA, Vojske Jugoslavije i MUP-a za ratne zlo\u010dine nad zarobljenim hrvatskim civilima i ratnim zarobljenicima 1991. i 1992. godine. I to dokazuje da dr\u017eava Srbija \u0161titi i slavi ratne zlo\u010dince (na primer. osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca Veselina \u0160ljivan\u010danina), produ\u017eava politiku konfrontacije i otvorenih pitanja sa Hrvatskom naro\u010dito po pitanju nestalih, te procesuiranju ratnih zlo\u010dina”, isti\u010du \u017dene u crnom.<\/p>\n

Hrvatski zarobljenici bili su sme\u0161teni i u logorima Staji\u0107evo u op\u0161tini Zrenjanin i Begejci u op\u0161tini \u017diti\u0161te. Nevladine organizacije godinama bezuspe\u0161no poku\u0161avaju da dobiju dozvolu za postavljanje spomen-obele\u017eja na tim lokalitetima. \u017drtvama i porodicama stradalih nije dozvoljeno da obi\u0111u mesta na kojima su bili logori, uprkos dogovoru Kolinde Grabar Kitarovi\u0107 i Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

U ovogodi\u0161njem pismu odbornicima tamo\u0161njih skup\u0161tina ka\u017ee se, izme\u0111u ostalog, da je u logorima u Vojvodini, kao \u0161to je poznato i pouzdano dokumentovano, ubijen ve\u0107i broj hrvatskih ratnih zarobljenika, dok su ostali bili izlo\u017eeni ne\u010dove\u010dnom postupanju, zbog \u010dega su mnogi od njih postali invalidi.<\/p>\n

“Postavljanjem spomen plo\u010de doprineli bismo ja\u010danju procesa pomirenja i poverenja na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije, te obezbedili neku vrstu simboli\u010dke (ali vi\u0161estruko va\u017ene) reparacije \u017ertvama tog logora i njihovim porodicama. Ujedno, postavljanje spomen plo\u010de \u0107e biti zna\u010dajan korak na planu osloba\u0111anja na\u0161e zemlje od tereta koje su ostavili ratovi 90-ih godina, u kojima je JNA pod kontrolom re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, uz srpske paravojne formacije, po\u010dinila stravi\u010dne zlo\u010dine. Zlo\u010dini su \u010dinjeni, to je danas poznato, i na drugim stranama. Me\u0111utim, mi se moramo suo\u010diti sa zlo\u010dinima koji su po\u010dinjeni u na\u0161e ime, a na drugima je da se suo\u010davaju sa zlo\u010dinima koji su po\u010dinjeni u njihovo ime. Bez tog suo\u010davanja i bez utvr\u0111ivanja istine o tim zbivanjima, nema nade da \u0107e do\u0107i do promene moralnog poretka, vrednosnog sistema i kulturnih obrazaca. A bez te promene Srbija je osu\u0111ena na moralnu propast”, isti\u010du \u017dene u crnom.<\/p>\n

Veliki arhitekta, umetnik, filozof i gradona\u010delnik Beograda od 1982. do 1986. godine, Bogdan Bogdanovi\u0107, zapisao je 19. novembra 1991. godine: “U celom tom ludilu ima jedne stra\u0161ne metode \u2014 ru\u0161enje grada je najjednostavniji na\u010din da se promeni regionalna etni\u010dka struktura. Izgleda apsolutno ludo da ru\u0161ite grad koji \u017eelite da zaposednete. Uva\u017eeni pisac romana u kojima nema ni grada ni gradova, sa neskrivenim jedom govori o onima koji bi hteli da nam nametnu atribut ru\u0161itelja gradova\u2026 On pritom zaboravlja prostu obavezu da ka\u017ee ko je nesre\u0107ne gradove, gradove romane, poru\u0161io, i za\u0161to\u201c.<\/p>\n

Nekada\u0161nji gradona\u010delnik Beograda, glas razuma u pomahnitalom dru\u0161tvu, konstatuje: “Bojim se da raste ne\u0161to gore od svega, raste jedan model mraka, raste jedan model nelai\u010dke Srbije, klerikalne Srbije, mraka nad mrakovima, mislim na juri\u0161 teokratije na sekularnost srpske kulture\u2026”<\/p>\n

Nije imao priliku da govori za hiljade pomahnitalih; \u201cVukovar je danas razru\u0161en, ali slobodan grad\u201d, saznali su \u017eitelji Srbije, zauvek li\u0161eni epiteta “gra\u0111anin” od reportera dr\u017eavne televizije Miodraga Popova. Nino Brajevi\u0107, tako\u0111e izve\u0161ta\u010d iz Vukovara, saop\u0161ti\u0107e smelo etni\u010dku pripadnost le\u0161eva iza zgrade vukovarske bolnice \u201cSrpski. Uglavnom srpski\u201d. Ogromna ve\u0107ina ozra\u010denih konzumenata bila je sigurna da govori istinu. Niko nije mislio o sitnicama, recimo o tome kako je reporter saznao za gotovo rodbinsku vezu gledateljstva sa raspadaju\u0107im sunarodnicima.<\/p>\n

Ru\u0161enje je zavr\u0161eno, ali \u0107e se ubijanje civila i ratnih zarobljenika okon\u010dati tek masovnim zlo\u010dinom na farmi Ov\u010dara.<\/p>\n

\u201cKona\u010dni epilog su\u0111enja za zlo\u010din na Ov\u010dari u ovom i u drugim predmetima pred doma\u0107im pravosu\u0111em je pora\u017eavaju\u0107i: od ukupno 24 optu\u017eena, pravnosna\u017eno je osu\u0111eno samo njih 11; dva optu\u017eena su preminula, dvojica su dobila status svedoka saradnika, a njih devet je pravnosna\u017eno oslobo\u0111eno od optu\u017ebi. Za sve ovo vreme porodice \u017ertava javno su izra\u017eavale nezadovoljstvo zbog trajanja i toka su\u0111enja, a mnogi \u010dlanovi porodica nisu ni do\u017eiveli njegovo okon\u010danje. Tako je pravda tek delimi\u010dno zadovoljena, a nakon 14 godina dugog i iscrpljuju\u0107eg procesa nisu ispunjena o\u010dekivanja porodica \u017ertava da znaju punu istinu o stradanju svojih najbli\u017eih ro\u0111aka i da odgovorni za ta nedela budu adekvatno ka\u017enjeni. Kao paradigmati\u010dan primer su\u0111enja za ratne zlo\u010dine u Srbiji, predmet Ov\u010dara slikovito prikazuje veoma limitirane domete pravde za \u017ertve u Srbiji\u201d, konstatovao je Fond za humanitarno pravo.<\/p>\n

Svetla ta\u010dka u Srbiji bili su dezerteri i njihove jatakinje u Srbiji. Realizovan je lov na mladi\u0107e koji nisu hteli da ubijaju, a pobunili su se i uniformisani rezervisti. Vladimir \u017divkovi\u0107 dovezao je pred Skup\u0161tinu oklopni transporter, a Miroslav Milenkovi\u0107 (1951-1991) ubio se 20. septembra 1991. na sto\u010dnoj pijaci u \u0160idu, izme\u0111u dva stroja rezervista, onih koji su bili re\u0161eni da krenu put Vukovara i onih koji su ostavili oru\u017eje.<\/p>\n

\u201eTamo gde mo\u017ee da se bira samo izme\u0111u optu\u017ebe za kukavi\u010dku izdaju i pohvale za juna\u010dko ubijanje, nema mesta za \u010doveka. To je smisao Miroslavljeve \u017ertve\u201c, zapisao je pred Predsedni\u0161tvom Srbije, pod sve\u0107ama upaljenim za sve \u017ertve rata Ivan \u010colovi\u0107 (\u201eGrobnica za Miroslava Milenkovi\u0107a: Beogra\u0111ani protiv rata\u201c, knjiga epitafa, grupa nevladinih organizacija, Beograd, 1991; 2002).<\/p>\n

Dezerteri su imali sna\u017enu logistiku, obja\u0161njava na svoj na\u010din Svetlana Slap\u0161ak: \u201cRe\u010d je o tanu\u0161nom sloju \u017eena koje su se u isto tako tanu\u0161nom srednjem sloju uspele formirati kao emancipovane i nezaslepljene individue, i koje su svoje potomstvo vaspitale tako da se u novonastaloj situaciji pona\u0161a po jasno utvr\u0111enom obrascu. Govorimo o majkama, tetkama, ujnama i ta\u0161tama dezertera i pacifista, o generaciji koja je neslobodu izbora svoje mladosti umela da investira u slobodni izbor naredne\u201d (\u201eRatni Kandid\u201c, Radio B92, Beograd 1997).<\/p>\n

Gde su sada, gde su ostaci razuma, pitanja su koja se ne postavljaju. Ima odgovora \u2013 ako neko ima dilemu \u2013 da li bi se jedna moralno posustala ve\u0107ina, da je vi\u0161estruko brojnija i opremljenija od potencijalnog protivnika, odlu\u010dila da ga uni\u0161ti: \u201cMilo\u0161evi\u0107 je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lo\u0161iji. Ne zato \u0161to je on to \u017eeleo, ve\u0107 zato \u0161to \u017eelje nisu bile realne, a interese i te\u017enje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvi\u0161u i najte\u017eu cenu…\u201d<\/p>\n

Zna\u010di, malo je falilo, pa da Srbi zauvek re\u0161e \u201chrvatsko pitanje\u201d. Ovo citirano izustio je predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107, znali smo to i samo po \u201cnajvi\u0161oj ceni\u201d, sintagmi kojom je \u010dastio zavojeva\u010de. I on bi da bude veliki srpski lider, a misli da ima realne \u017eelje.<\/p>\n

Lupiga.Com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zna\u010di, malo je falilo, pa da Srbi zauvek re\u0161e \u201chrvatsko pitanje\u201d. Ovo citirano izustio je predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107, znali smo to i samo po \u201cnajvi\u0161oj ceni\u201d, sintagmi kojom je \u010dastio zavojeva\u010de<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":67116,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[543],"class_list":["post-386046","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-vukovar"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/386046","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=386046"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/386046\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":386049,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/386046\/revisions\/386049"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/67116"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=386046"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=386046"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=386046"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}