Buka koja se ponavlja mo\u017ee o\u0161tetiti membrane i nerve koji nam omogu\u0107avaju da \u010dujemo. Mo\u017ee da izazove i niz zdravstvenih problema u celom telu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 1,1 milijarda mladih izme\u0111u 12 i 35 godina u opasnosti od gubitka sluha zbog hroni\u010dne izlo\u017eenosti buci, uklju\u010duju\u0107i i onu iz li\u010dnih audio-ure\u0111aja.<\/p>\n
Mo\u0107 buke \u2013 zaga\u0111enje koje je \u0161tetno po zdravlje<\/strong> Ali kada je taj zvuk izuzetno glasan ili \u010dest, on mo\u017ee da \u0161teti ljudskom telu. \u201eMo\u017eete biti izlo\u017eeni toliko jakom zvuku koji mo\u017ee da nam uni\u0161ti sluh\u201c, rekla je Erika Voker, epidemiolog sa Univerziteta Braun.<\/p>\n Zvuci koji se ponavljaju ne o\u0161te\u0107uju samo membrane, \u0107elije kose ili nerve koji nam omogu\u0107avaju da \u010dujemo, mogu poremetiti na\u0161 san i izazvati niz problema u celom telu.Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 1,1 milijarda mladih izme\u0111u 12 i 35 godina u opasnosti od gubitka sluha zbog hroni\u010dne izlo\u017eenosti buci Koliko je opasan glasan zvuk<\/strong> Kako se ja\u010dina zvuka pove\u0107ava, du\u017eina vremena tokom koga ste izlo\u017eeni tom zvuku trebalo bi da se smanji. Na primer, za zvuke koji se pribli\u017eavaju vrednosti od 100 decibela \u2013 kao \u0161to je gradili\u0161te \u2013 NIOCX predvi\u0111a samo 15 minuta izlaganja bez za\u0161tite za u\u0161i.<\/p>\n Kako \u017eivot u blizini pruge mo\u017ee \u0161tetiti zdravlju<\/strong> \u201eKada se aktivira i stimuli\u0161e odgovor na stres, po\u010dinjemo da di\u0161emo br\u017ee, a otkucaji srca po\u010dinju da se pove\u0107avaju. Tada telo osloba\u0111a neke od hormona u telu. Ako se ovako ne\u0161to dogodi jednom ili dva puta, to nije opasno, ali tokom vremena stalna aktivacija tela kao odgovor na stres mo\u017ee da izazove zdravstvene probleme kao \u0161to su hipertenzija, infarkt miokarda, kardiovaskularnE bolesti\u201c, istakla je Vokerova, koja je zadu\u017eena i za borbu protiv buke u zajednici na Univerzitetu Braun.<\/p>\n Prema procenama, hroni\u010dna izlo\u017eenost buci dovodi do 48.000 novih slu\u010dajeva sr\u010danih oboljenja u Evropi svake godine i uti\u010de na kvalitet sna kod 6,5 miliona ljudi.<\/p>\n Buka mo\u017ee pove\u0107ati krvni pritisak i broj otkucaja srca, \u010dak i dok spavamo. Kao posledica mogu se ra\u0111ati bebe sa manjom telesnom te\u017einom ili dijabetesom tipa 2.<\/p>\n \u201eMo\u017ee postojati i psiholo\u0161ki aspekt, posebno ako se ljudi ose\u0107aju kao da nemaju kontrolu nad bukom kojoj su izlo\u017eeni. To mo\u017ee ugroziti mentalno zdravlje, pove\u0107ati anksioznost i depresiju\u201c, isti\u010de Erika Voker, epidemiolog sa Univerziteta Braun.<\/p>\n Koliko je va\u017ean san<\/strong> Poreme\u0107en san povezan je sa raznim negativnim zdravstvenim ishodima, uklju\u010duju\u0107i gojaznost, dijabetes, hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i lo\u0161iju kognitivnu funkciju.<\/p>\n Zvuci od 30 do 40 decibela mogu da probude osobu. No\u0107na buka u opsegu od 40 do 55 decibela mnogo je opasnija.<\/p>\n Osetljivost na buku nije kod svih ista. \u201eNekome ne smeta, a neko zbog toga ne mo\u017ee da zaspi\u201c, isti\u010de Vokerova.<\/p>\n Kako se za\u0161tititi od buke<\/strong> \u201eMe\u0111utim, kada slu\u0161ate glasnu muziku, te iste slu\u0161alice tako\u0111e mogu da isporu\u010de zvu\u010dne talase na nivoima koji su dovoljno jaki da izazovu o\u0161te\u0107enje sluha. Videla sam mnogo dece sa tinitusom. On se obi\u010dno dobija posle 20 godina rada u bu\u010dnoj sredini. A deca ga imaju ve\u0107 sa 10 godina\u201c, rekla je Erika Voker.<\/p>\n Hroni\u010dna izlo\u017eenost buci dovodi do 48.000 novih slu\u010dajeva sr\u010danih oboljenja u Evropi svake godine, a uti\u010de na koli\u010dinu i kvalitet sna za 6,5 miliona ljudi Da vam buka ne bi pokvarila san, studije preporu\u010duju pu\u0161tanje tzv. bele buke tokom no\u0107i \u0161to mo\u017ee pomo\u0107i u prikrivanju drugih zvukova. Stru\u010dnjaci tako\u0111e predla\u017eu da modifikujete spava\u0107u sobu kako biste se za\u0161titili od no\u0107ne buke.<\/p>\n \u201eDodajte za\u0161titu na zidu, akusti\u010dne plo\u010dice ili deblja vrata spava\u0107e sobe\u201c, isti\u010de D\u017eekson.<\/p>\n \u201eBuka u gradovima je posledica katastrofalnog urbanisti\u010dkog planiranja. Stvorili smo mnogo toga i moramo to da prihvatimo i razmislimo kako da to promenimo u budu\u0107nosti\u201c, naglasila je epidemiolog Erika Voker.(Izvor: RTS, National Geographic)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Buka koja se ponavlja mo\u017ee o\u0161tetiti membrane i nerve koji nam omogu\u0107avaju da \u010dujemo. Mo\u017ee da izazove i niz zdravstvenih problema u celom telu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":278305,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-385585","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385585","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=385585"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385585\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":385596,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385585\/revisions\/385596"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278305"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=385585"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=385585"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=385585"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nHroni\u010dna izlo\u017eenost buci, glasnim i visokim tonovima i zvucima mo\u017ee da ugrozi na\u0161e zdravlje.\u00a0Zvuci nastaju zbog vibracija koje se kre\u0107u i prenose kroz vazduh, zemlju ili vodu u nevidljivim talasima.\u00a0Kada ti zvu\u010dni talasi u\u0111u u na\u0161e uho,\u00a0sitne membrane, kosti i \u0107elije unutar uha vibriraju, \u0161to pokre\u0107e elektri\u010dne signale koje na\u0161 mozak tuma\u010di kao zvuk.<\/p>\n
\nCentri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da je \u010dak 22 miliona Amerikanaca svake godine izlo\u017eeno opasnosti od buke na poslu, a studije pokazuju da su neke zajednice podlo\u017enije od drugih.<\/p>\n
\nU Sjedinjenim Dr\u017eavama, Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu (NIOCX) reguli\u0161e koji nivo buke je dozvoljen na radnom mestu. Njihova preporuka je da radnici ne treba da budu izlo\u017eeni buci ve\u0107oj od 85 decibela du\u017ee od osam sati. To je vrednost frekvencije koju ima zvuk kosilice, usisiva\u010da i elektri\u010dnih aparata.<\/p>\n
\nPonekad \u0107emo napustiti koncert sa zujanjem u u\u0161ima ili \u0107emo biti zate\u010den iznenadnom bukom, ali kako to uti\u010de na zdravlje?<\/p>\n
\n\u201eVeruje se da san poma\u017ee u u\u010denju i konsolidaciji pam\u0107enja, rastu \u0107elija i tkiva, kao i njihovom popravljanju. Spavanje je vreme kada na\u0161e telo \u010disti toksine iz mozga i ja\u010da imuni sistem. Kada je san poreme\u0107en, to mo\u017ee da dovede do niza fiziolo\u0161kih efekata, kao \u0161to su regulisanje apetita, poreme\u0107aj metabolizma, disfunkcije krvnih sudova\u201c, rekla je \u010candra D\u017eekson, glavni istra\u017eiva\u010d u Nacionalnom institutu za zdravlje.<\/p>\n
\n\u010cepi\u0107i za u\u0161i mogu da smanje glasne zvukove tako \u0161to blokiraju zvu\u010dne talase pre nego \u0161to prodru u unutra\u0161nje uho. Slu\u0161alice za poni\u0161tavanje buke proizvode sli\u010dan efekat. To poma\u017ee i kod psiholo\u0161kih efekata od buke, jer poma\u017eu ljudima da povrate ose\u0107aj kontrole.<\/p>\n
\nSvetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 1,1 milijarda mladih izme\u0111u 12 i 35 godina u opasnosti od gubitka sluha zbog hroni\u010dne izlo\u017eenosti buci, uklju\u010duju\u0107i i onu iz li\u010dnih audio-ure\u0111aja.<\/p>\n