{"id":385236,"date":"2023-11-11T08:30:06","date_gmt":"2023-11-11T07:30:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=385236"},"modified":"2023-11-11T08:30:06","modified_gmt":"2023-11-11T07:30:06","slug":"poverenje-u-nauku-kao-preduslov-mira-na-svetu-i-odrzivog-razvoja-kako-to-nedohvatljivo-zvuci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/11\/11\/poverenje-u-nauku-kao-preduslov-mira-na-svetu-i-odrzivog-razvoja-kako-to-nedohvatljivo-zvuci\/","title":{"rendered":"Poverenje u nauku kao preduslov mira na svetu i odr\u017eivog razvoja \u2013 kako to nedohvatljivo zvu\u010di"},"content":{"rendered":"

Autorka: Iskra Krsti\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Svetski dan nauke za mir i razvoj se obele\u017eava svakog 10. novembra od 2002. godine, kada je progla\u0161en od strane UNESCO-a. Obele\u017eava se da bi se naglasila uloga nauke i nau\u010dnika u stvaranju odr\u017eivih dru\u0161tava, te podstaklo objektivno informisanje gra\u0111ana i njihovo uklju\u010divanje u nauku, konstatuje se na sajtu UN. Ujedinjene nacije smatraju da bi ve\u0107e poverenje u nauku i razmena nau\u010dnih i tehnolo\u0161kih saznanja i patenata mogla da pomogne u potrazi za mirom na svetu i razvojem koji ne bi uni\u0161tio planetu.<\/p>\n

\n

Ovogodi\u0161nji praznik je posve\u0107en izgradnji poverenja u nauku<\/h3>\n<\/blockquote>\n

\u201eUloga nauke u oblikovanju na\u0161e kolektivne budu\u0107nosti mo\u017ee biti ispunjena samo kada postoji poverenje u nauku. To je poverenje u nauku koja podsti\u010de razvoj i primenu re\u0161enja zasnovanih na \u010dinjenicama u na\u0161em svetu vi\u0161estrukih izazova\u201c, konstatuje se na sajtu UN.<\/p>\n

Zato Svetski dan nauke za mir i razvoj ima za cilj da doprinese tome da javnost bolje razume (iliti doprinese \u201eja\u010danju javne svesti\u201c) ulogu nauke za mirna i odr\u017eiva dru\u0161tva; promovi\u0161e nacionalnu i me\u0111unarodnu solidarnosti za zajedni\u010dku nauku svih zemalja; obnovi nacionalnu i me\u0111unarodnu posve\u0107enost kori\u0161\u0107enju nauke za dobrobit dru\u0161tava; skrene pa\u017enju na izazove sa kojima se nauka suo\u010dava putem ja\u010danja podr\u0161ke nau\u010dnim poduhvatima.<\/p>\n

\n

Teorije zavere \u2013 korov koji vlasti ne \u010dupaju, a algoritam ih zaliva<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U na\u0161em regionu poverenje u nauku je \u201ena niskim granama\u201c, zajedno sa poverenjem u institucije, meritokratsko dru\u0161tvo i dru\u0161tvenu pravdu. Istra\u017eivanja sprovo\u0111ena nakon izbijanja pandemije koronavirusa su pokazala da \u010dak dve petine gra\u0111ana veruje u teorije zavere o poreklu virusa i njegovim osobinama. Svaka tre\u0107a osoba u Srbiji je bila nepoverljiva prema vakcinisanju, \u0161to je 2021. i 2022. dovelo do toga da se paketi pla\u0107enih i isporu\u010denih vakcina bace, a da, \u0161to je najva\u017enije, ko zna koliko ljudi (uklju\u010duju\u0107i i one koji iz razli\u010ditih razloga nisu smeli da se vakcini\u0161u), umre ili do\u017eivi komplikacije od kovida. U neku od teorija zavere u vezi sa virusom COVID-19 je 2021. verovalo \u010dak tri \u010detvrtine ispitanika na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n

Nau\u010dnici su bili i ostali nemo\u0107ni da objasne da vakcina nije lek za pojedinca, da nije \u010dipovanje, da ne izaziva autizam (i da se ne \u0161iri vozilima za zapra\u0161ivanje komaraca), te da je smisao vakcinisanja postizanje kolektivnog imuniteta. Vlasti i mnogi mediji su, sa svoje strane, bili raspolo\u017eeniji da prostor daju \u0161irenju dezinformacija, koje su dolazile \u010dak i od kriznog \u0161taba i predstavnika dr\u017eavne administracije (zbog \u010dega se danas protiv nekih od njih vode pravni postupci). Stra\u0161ne u\u010dinke vi\u0161edecenijskog zanemarivanja obrazovanja u ovom aspektu i aktivnog ulaganja u mitomaniju nau\u0161trb nauke \u0107emo nesumljivo osetiti prilikom prve slede\u0107e epidemije \u2013 poput epidemije malih boginja, u pogledu koje su na\u0161a i pojedine zemlje regiona u stalnom riziku.<\/p>\n

\n

Ljudi gu\u0161teri, HAARP i kemtrejls, a ne nedostatak strategije za ga\u0161enje termoelektrana?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Antivakserski stavovi su samo jedna iz spektra zabluda teorija zavere, koje su u regionu uhvatile duboke korene. Pored \u201eepsko-fantasti\u010dnih\u201c ispoljavanja ovog \u017eanra svetonazora, u kakve spadaju poverenje u postojanje ljudi-gu\u0161tera i masonsku zaveru, ima i onih koji su manje naki\u0107en izraz nepoverenja u nauku, poput poricanja klimatskih promena. Mnogi bi, jednostavno, radije verovali da su za ekstremne klimatske pojave odgovorni zli umovi koji \u201enas\u201c targetiraju putem HAARP-a i \u201ekemtrejlsa\u201c, nego naftni biznis i to \u0161to i sami, primera radi, voze kola i kad ne bi morali.<\/p>\n

\u201eNepoverenje je toliko da su se, recimo, ideje kontrole vremena uhvatile posebno kod nas, jer se ovde stvara narativ da su ljudi \u017ertve, da nas neko namerno targetira. Ovda\u0161nje teorije zavera su vrlo okrenute ka tome da je nas neko prevario. Recimo, za\u0161to sad imamo nevreme? \u2019Zato \u0161to nas neko tamo ga\u0111a, jer nas mrze\u2019. U principu, u Srbiji su \u010desto te teorije \u2019antiglobalisti\u010dke\u2019, u smislu da se zami\u0161lja globalisti\u010dki projekat nekog zla, da iza kulisa sedi svemo\u0107ni protivnik koji dr\u017ei konce. Ovde je to posebno jako jer su toliko uru\u0161ene institucije\u201c, konstatovao je za Insajder nedavno Nikola Zdravkovi\u0107, novinar koji se bavi klimatskim promenama.<\/p>\n

Izbegavanje klasi\u010dnih medija, dakako, ne poma\u017ee. Algoritmi dru\u0161tvenih mre\u017ea, kako pokazuju istra\u017eivanja, doprinose bujanju nenau\u010dnih obja\u0161njenja koja ispituju domete ma\u0161te. Primera radi, \u201ePokazalo se da Fejbuk algoritam dovodi korisnike u \u201aze\u010dju rupu\u2018, gde sadr\u017eaji sve vi\u0161e navode na pogre\u0161ne zaklju\u010dke kako raste interakcija korisnika o popularnim temama\u201c, pisao je 2022. BBC na srpskom.<\/p>\n

\n

\u201eSavr\u0161ena oluja\u201c inetrnosti vlasti i komercijalizovanja obrazovanja, nauke i medija onemogu\u0107ava razumevanje pravih razloga za super\u0107elijske oluje<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kako je nedavno skrenuo pa\u017enju Insajder, umesto da rade protiv toga, pojedine dr\u017eavne institucije doprinose poricanju klimatskih promena:<\/p>\n

\u201eKad vidimo da imamo klimatske skeptike u RHMZ-u, profesore fakulteta koji \u0161ire teorije zavera, pseudonauku na nekim fakultetima, kupovinu diploma, sve to uti\u010de na nepoverenje i onda imamo takvu situaciju\u201c, dodao je Zdravkovi\u0107 za Insajder.<\/p>\n

Slabom poverenju u nauku zdu\u0161no je doprinelo smanjivanje ulaganja u obrazovanje-radi-obrazovanja i tehnolo\u0161ki slabije primenjive nauke. Zanimljivo je da mere \u0161tednje i preusmeravanja sredstava u ovim oblastima, odnosno zavrtanje slavine svakom obliku istra\u017eivanja i znanja koje ne mo\u017ee biti brzo tehni\u010dki primenjeno nisu doma\u0107i izum. Naime, u zemljama kapitalisti\u010dkog centra mo\u017eemo da pratimo od \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina, o \u010demu nas, izme\u0111u ostalog, informi\u0161u tada\u0161nje kritike. Smanjivanje ulaganja u nauku, dr\u017eanje mladih nau\u010dnica i nau\u010dnika na prosja\u010dkom \u0161tapu, komercijalizovanje visokog obrazovanja i medija je kod nas i u regionu, ipak, do\u017eivelo razmere zbog kojih ve\u0107 odavno deluju kao autohtona forma.<\/p>\n

Kao \u0161to smo izve\u0161tavali, na\u0161a dr\u017eava nepoverenje u nauku dodatno podsti\u010de zabijaju\u0107i nos u pesak pred nu\u017eno\u0161\u0107u osmi\u0161ljavanja ozbiljne strategije za suo\u010davanje sa aktuelnim problemima, kao \u0161to je, primera radi, suo\u010davanje sa klimatskim promenama \u2013 dakle, ne neupotrebljivog nacrta INEKP-a na \u010dijem predstavljanju je predsednik Privredne komore hvalio otvaranje rudnika, ne podsticanja MHE, nego odgovornog plana za ga\u0161enje termoelektrana i zapo\u0161ljavanje ljudi koji \u0107e u njiha izgubiti poslove. Dok takvu strategiju ne bude imala, i za vlast je najbolje da stanovni\u0161tvo ne zna da \u017eivi u klimatskoj krizi, ili da za nju, barem, krivi strane sile \u2013 i ljude-gu\u0161tere.<\/p>\n

\n

Naftni lobi protiv nauke i nau\u010dnih re\u0161enja, iliti \u201eposle mene potop\u201c<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na\u0161 region, ponovimo, u pogledu nepoverenja u nauku i rasprostranjenosti teorija zavere nije jedini ve\u0107 se uklapa u globalne trendove ekonomski i kulturno. Kada su teorije zavere u pitanju, ni sami nau\u010dnici se ne sla\u017eu u pogledu toga da li bi ih, kao vid \u201epri\u010de\u201c, pojednostavljenog obja\u0161njenja koje sadr\u017ei personifikaciju mo\u0107i koja pokre\u0107e neke pojave, trebalo smatrati antropolo\u0161kom konstantom (to jest pojavom koja je stara koliko i ljudska kultura i jezik) ili bi trebalo primenjivati u\u017eu definiciju. Po pojedinim u\u017eim shvatanjima teorije zavere su se u Evropi pojavile u ranoj modernosti, odnosno u 16. veku.<\/p>\n

Iz ta\u010dke gledi\u0161ta kulturologije, teorije zavere su po\u0161tapalica, instrument kom pribegavamo da bismo sebi i drugima lak\u0161e objasnili dru\u0161tvenu stvarnost koja je u savremenom periodu, tokom industrijalizacije i globalizacije (odnosno, sa stanovi\u0161ta one nauke u koju treba vratiti poverenje, od 16. veka, a dominantno u poslednja dva) postala previ\u0161e slo\u017eena i te\u0161ka za razumevanje. Da ne zalazimo sada u to da li \u017eivimo u vremenu \u201epost-istine\u201c, \u201enegiranju univerzalija\u201c i \u201esmrti metanarativa\u201c \u2013 zadr\u017eimo se na tome da je lak\u0161e, primera radi, re\u0107i da \u201eiza svega\u201c stoji masonska zavera nego razumeti da je nepersonifikovani ekonomski sistem lo\u0161 i da je i promeniti ga komplikovanije nego do\u0107i do zlog \u201e\u010darobnjaka iz Oza\u201c iza nekakve zami\u0161ljene pli\u0161ane zavese.<\/p>\n

S druge strane, pravi \u201e\u010darobnjaci\u201c, oni koji su u dru\u0161tveno-ekonomskom sistemu na vi\u0161im lestvicama hijerarhije, ula\u017eu prili\u010dno novca u to da skrenu pa\u017enju javnosti u pogre\u0161nom smeru. Verovatno smo nebrojeno puta pisali o desetinama milijardi dolara koje naftni lobi ula\u017ee u \u0161irenje teorija o tome da nema klimatskih promena i o uticaju koji nafta\u0161ke zemlje imaju i na same nau\u010dne izve\u0161taje koji nastaju na najvi\u0161im nivoima me\u0111unarodne saradnje, poput godi\u0161njih izve\u0161taja Me\u0111unarodnog panela o klimatskim promenama UN (IPCC UN).<\/p>\n

U takvim okolnostima napori za vra\u0107anje poverenja \u2013 i, pre svega, ulaganja u nauku \u2013 \u010dine se hvale vredni, ali i do ironi\u010dnosti otu\u017eni. Gorak ukus je poja\u010dan time \u0161to, o\u010dito, napredak na polju primenjene nauke, tehnologije i ve\u0161ta\u010dke inteligencije nije dovelo \u010dove\u010danstvo ni korak bli\u017ee miru i odr\u017eivosti dru\u0161tava. Moglo bi se re\u0107i i naprotiv, a taj zaklju\u010dak potkrepiti poslednjim Izve\u0161tajem o nauci UNESCO-a . U pitanju je publikacija koja se objavljuje svakih pet godina i analizira novonastale trendove u politici nauke, tehnologije i inovacija i upravljanja. U najnovijem izdanju, onom iz 2021, je dokumentovana \u201ebrza dru\u0161tvena transformacija\u201c koju podsti\u010de ra\u0161irenost primene algoritama za brzu obradu podataka koje kolokvijalno nazivamo \u201eve\u0161ta\u010dkom inteligencijom\u201c, te ocenjeno da \u0107e, \u201eako se ne uspostave za\u0161titni mehanizmi\u201c takva transformacija, umesto do sanjanog \u201eoslobo\u0111enja\u201c dovesti do pogor\u0161anja dru\u0161tvenih nejednakosti.<\/p>\n

www.masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svetski dan nauke za mir i razvoj proti\u010de u senci komercijalizovanja nauke, nepoverenja u institucije, teorija zavere i pretnji od svetskog sukoba<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":279760,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-385236","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385236","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=385236"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385236\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":385239,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385236\/revisions\/385239"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/279760"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=385236"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=385236"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=385236"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}