{"id":385114,"date":"2023-11-10T08:04:06","date_gmt":"2023-11-10T07:04:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=385114"},"modified":"2023-11-10T08:04:06","modified_gmt":"2023-11-10T07:04:06","slug":"borbe-na-unutrasnjem-frontu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/11\/10\/borbe-na-unutrasnjem-frontu\/","title":{"rendered":"Borbe na unutra\u0161njem frontu"},"content":{"rendered":"

Autorka: Alma Ferhat<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Rat protiv spolja\u0161njeg neprijatelja uvek prati i borba protiv unutra\u0161njih neprijateljskih elemenata. Rat u Gazi, kidnapovana 241 osoba, nasilje nad Palestincima sa Zapadne obale, pretnja Hezbolaha i 200.000 evakuisanih Izraelaca iz naselja u blizini libanske granice, kao da ne \u010dine situaciju dovoljno ozbiljnom za neke politi\u010dke aktere. Ministarstva i poslanici Kneseta poku\u0161avaju da daju svoj doprinos eskalaciji dono\u0161enjem propisa koji \u0107e olak\u0161ati borbu protiv svih onih koji se u dru\u0161tvu smatraju \u201epetom kolonom\u201c. Prvi na udaru su izraelski Arapi prema kojima, kao i uvek u kriznim vremenima, ja\u010daju nepoverenje i strah.1<\/p>\n

U takvoj atmosferi je krajem oktobra usvojena dopuna zakona o borbi protiv terorizma kojom se zabranjuje konzumiranje i upotreba publikovanog sadr\u017eaja teroristi\u010dkih organizacija Hamasa i ISILa, a za \u010dije je nepo\u0161tovanje predvi\u0111ena zatvorska kazna od godinu dana.2 Predlog je stigao iz ministarstva pravde i va\u017ei\u0107e dve godine. Amandman zakona se odnosi na \u201ekontinuirano konzumiranje zabranjenih sadr\u017eaja koje uklju\u010duje podr\u0161ku i pozivanje na izvr\u0161enje teroristi\u010dkih napada, dok se slu\u010dajna izlo\u017eenost propagandnom materijalu usled neznanja, a koje ne prati lo\u0161a namera, ne\u0107e smatrati povredom zakona\u201c.<\/p>\n

Ve\u0107 na prvi pogled se vidi problemati\u010dnost ove zakonske dopune. Krivi\u010dni zakon je smi\u0161ljen da spre\u010di \u0161tetno ili uvredljivo pona\u0161anje, dok konzumiranje sadr\u017eaja samo po sebi ne nanosi \u0161tetu ili povredu. Sporna je i upotreba izraza kao \u0161to su pokazivanje saose\u0107anja ili podr\u0161ka, zbog svoje dvosmislenosti i nepreciznosti, a koji se trenutno koriste kao osnova za proganjanje arapskih gra\u0111ana. Njima \u0107e biti te\u0161ko da ubede vlast u svoje dobre namere, jer se \u010dak i njihovo \u0107utanje tuma\u010di kao podr\u0161ka terorizmu. Osim toga, kako je primetio profesor krivi\u010dnog i ustavnog prava Mordehai Kremnicer, primena novih odredbi \u0107e dovesti do ozbiljnog kr\u0161enja prava na privatnost, jer nije jasno kako se mo\u017ee sprovoditi istraga a da se ono ne ugrozi.<\/p>\n

Drugi nedemokratski zakonski predlog je dao ministar unutra\u0161njih poslova Mo\u0161e Arbel po\u010detkom novembra. U pitanju je nacrt zakona kojim bi se pro\u0161irila lista dela na osnovu kojih je mogu\u0107e oduzimanje dr\u017eavljanstva tako \u0161to bi se njom obuhvatila lica za koja se sumnja da podr\u017eavaju terorizam u posebnim periodima kao \u0161to je progla\u0161eno ratno stanje. Neke od navedenih aktivnosti koje \u0107e se tuma\u010diti kao podr\u0161ka terorizmu jesu objavljivanje pohvale, podr\u0161ke ili saose\u0107anja prema teroristi\u010dkim organizacijama kroz ka\u010denje zastave, isticanje simbola, himne ili slogana. Oduzimanje dr\u017eavljanstva vr\u0161io bi ministar unutra\u0161njih poslova uz saglasnost ministra pravde, a bez uplitanja suda, \u010dime bi ministri dobili neograni\u010denu mo\u0107. Nije te\u0161ko zamisliti kako ovaj zakon, ako bude usvojen, mo\u017ee biti upotrebljen za u\u0107utkivanje, zastra\u0161ivanje i politi\u010dki progon svih koje re\u017eim bude smatrao nepodobnim. Izrael je u pro\u0161losti primenjivao zakon o oduzimanju dr\u017eavljanstva kada su bila u pitanju lica osu\u0111ena za terorizam, a sli\u010dna zakonska inicijativa se na\u0161la u Knesetu i pre nekoliko meseci kada je predlo\u017eeno da se proteraju porodice lica osu\u0111enih za terorizam. Tada se zbog kritike javnosti od toga privremeno odustalo, ali je rat doneo novu priliku za ograni\u010davanje sloboda gra\u0111ana.<\/p>\n

Ministarstvo prosvete se tako\u0111e potrudilo da ne zaostaje u predlozima. Ministar prosvete je nakon napada Hamasa doneo odluku da su univerziteti i koled\u017ei u obavezi da izve\u0161tavaju savet za visoko obrazovanje o re\u0161avanju pritu\u017ebi na studente za koje se tvrdi da su podr\u017eavali ovu organizaciju ili terorizam. Sre\u0107om, univerziteti su odbili da je primene, pa je po\u010detkom novembra ministar bio prinu\u0111en da suspenduje svoju naredbu.<\/p>\n

Arapska zajednica od 7. oktobra \u017eivi u strahu i bez ovih zakonskih novina. Svakoga dana raste broj uhap\u0161enih zbog objavljivanja komentara na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Vode se brze istrage nakon kojih dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo podi\u017ee optu\u017enice. Cilj je da se istra\u017ee i privedu svi koji su na dru\u0161tvenim mre\u017eama objavljivali sadr\u017eaj koji se tuma\u010di kao podr\u0161ka Hamasu ili nekoj drugoj teroristi\u010dkoj grupi. Ljudi se odvode na vi\u0161esatna ispitivanja zbog lajkova, postavljanja srca uz slike iz Gaze. Ne istra\u017euju se samo nove objave ve\u0107 i one stare nekoliko godine.<\/p>\n

Zbog rata je policiji omogu\u0107eno da u posebnim slu\u010dajevima samostalno otvara istrage, dok se islednici ohrabruju da tra\u017ee dodatna produ\u017eenja pritvora. Da se primenjuje politika nulte tolerancije prema po\u010diniocima ovih dela pokazuje podatak da je od po\u010detka rata otvoreno oko 150 istraga, \u0161to je duplo vi\u0161e nego u prethodnih pet godina. Podignuto je 46 optu\u017enica protiv gra\u0111ana za koje se smatra da su iskazali saose\u0107anje prema Hamasu, naspram ukupno 88 optu\u017enica tokom prethodne \u010detiri godine.<\/p>\n

Istrage se baziraju na prijavama gra\u0111ana koji se direktno \u017eale policiji ili taguju na mre\u017eama sporne objave. U dojavama su aktivni i poslanici, ministri i zaposleni u drugim dr\u017eavnim organima, ali i sama policija vr\u0161i pretrage \u010dak i u zatvorenim grupama na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Iako ve\u0107ina komentara ne predstavlja kr\u0161enje zakona, mnogo toga mo\u017ee biti povod sumnji i izazvati pa\u017enju policije: saose\u0107anje prema stanovnicima Gaze, odlomak ili citat iz Kurana, post koji sadr\u017ei zastavu.<\/p>\n

\u010cesto sankcije sti\u017eu i iz radnog okru\u017eenja. Neke od lokalnih samouprava su zaustavile radne aktivnosti u \u010ditavim privrednim oblastima kako bi udaljili arapske radnike iz jevrejskog okru\u017eenja. U Givatajimu i Bat Jamu su zatvorena gradili\u0161ta zbog straha lokalnog stanovni\u0161tva. Sud je reagovao pa su gradili\u0161ta ponovo otvorena, ali uz poseban nadzor. U Ramat \u0160aronu su iz \u0161kola udaljene arapske \u010dista\u010dice, dok se nije do\u0161lo do aran\u017emana u kom one ne dolaze u kontakt sa u\u010denicima. U\u010destali su napadi i na arapske novinare koji izve\u0161tavaju za inostrane medijske ku\u0107e. Napadi sti\u017eu ne samo od policije i gra\u0111ana, ve\u0107 im u tome poma\u017eu izraelski mediji koji su znatno redukovali pojavljivanje arapskih novinara i objavljivanje njihovih priloga. Smanjen je i broj priloga u kojima se \u010duje glas arapskih gra\u0111ana.<\/p>\n

\u010citava arapska zajednica se sada vidi kao neprijateljska tako da nije zaobi\u0111en ni zdravstveni sektor, u kom Arapi \u010dine zna\u010dajan deo ljudskih resursa, a same ustanove su zbog komentara delile otkaze svojim dugogodi\u0161njim radnicima. Lov na ve\u0161tice nije zaobi\u0161ao ni trgova\u010dke lance i male preduzetnike koji proveravaju kako se njihovi zaposleni pona\u0161aju na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n

Nakon crnog oktobarskog \u0161abata, izraelsko dru\u0161tvo prolazi kroz radikalizaciju gde su slogani o jedinstvu, zajedni\u0161tvu i pobedi jedini legitimni, dok se sve \u0161to odstupa vidi kao izdaja. Ipak, to nije cela slika. Protesti su se obnovili, ovog puta u vidu zahteva da se vrate oteti, a novi lideri su sada porodice ljudi koji \u010dekaju osloba\u0111anje u Gazi. Dru\u0161tvo se podelilo oko pitanja prioriteta: da li je to bezuslovno vra\u0107anje otetih gra\u0111ana ili je va\u017enija \u201ekona\u010dna pobeda nad Hamasom\u201c. Oni koji podr\u017eavaju bezuslovno vra\u0107anje otetih \u010dine glavnu struju sada\u0161njih protesta. Me\u0111u njima, na margini kao i na pro\u0161lim demonstracijama stoji i mala grupa koja je ve\u0107 nakon tri nedelje od Hamasovog napada nastavila s protestima protiv okupacije u ulici Kaplan. Njihovi zahtevi su ostali isti: redefinisanje Izraela kao jevrejske u demokratsku dr\u017eavu koja pripada svim gra\u0111anima, sekularizacija javnog prostora odvojenog od religije i promena bezbednosnog koncepta fokusiranog na vojnu snagu ka pronala\u017eenju politi\u010dkih aran\u017emana koji uklju\u010duju Palestince.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n

1.Izraz izraelski Arapi se ovde koristi kako bi se, osim Palestinaca koji \u017eive unutar izraelskih granica, obuhvatili i Druzi i Beduini.
\n2. Kako sada izgleda, zakon o terorizmu \u0107e dobiti jo\u0161 amandmana jer se predlozi dopuna i dalje ni\u017eu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon crnog oktobarskog \u0161abata, izraelsko dru\u0161tvo prolazi kroz radikalizaciju gde su slogani o jedinstvu, zajedni\u0161tvu i pobedi jedini legitimni, dok se sve \u0161to odstupa vidi kao izdaja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":333834,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-385114","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385114","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=385114"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385114\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":385117,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/385114\/revisions\/385117"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/333834"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=385114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=385114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=385114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}