{"id":384969,"date":"2023-11-09T07:32:09","date_gmt":"2023-11-09T06:32:09","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=384969"},"modified":"2023-11-09T07:32:09","modified_gmt":"2023-11-09T06:32:09","slug":"o-nasusnoj-potrebi-reaktuelizacije-integralnog-jugoslovenstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/11\/09\/o-nasusnoj-potrebi-reaktuelizacije-integralnog-jugoslovenstva\/","title":{"rendered":"‘O nasu\u0161noj potrebi reaktuelizacije integralnog jugoslovenstva’"},"content":{"rendered":"

Autor: Branadelmar<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Skoro \u0107e tri decenije kako se raspala Jugoslavija, a nijedna od novonastalih dr\u017eava nije ni elementarno formalno definisana. Naime, sve i dalje imaju \u010dak i problem sa me\u0111usobnim i me\u0111unarodnim priznanjem dr\u017eavnih granica. Slovenija s Hrvatskom i obrnuto, Hrvatska jo\u0161 i sa Crnom Gorom, Bosniom i Hercegovinom, Srbijom i obrnuto, Crna Gora i sa Kosovom, a Makedonija, kojoj se ne priznaje \u010dak ni ime, je u permanentnom procesu redefinisanja \u201ckoje te\u010de\u201d . A gde su nere\u0161ena slo\u017eenija pitanja i problemi \u2013\u00a0 geopoliti\u010dka lutanja, suverenosti, ekonomske i institucionalne samoodr\u017eivosti, bezbednost, vladavina prava i sl.<\/p>\n

Da li se ovaj kolosalan istorijski nesupeh, \u201ckrunisan\u201d pravim democidom \u2013 masovnim iseljavanjima u gra\u0111anskim ratovima \u00a0\u201cetni\u010dki o\u010di\u0161\u0107enog\u201d stanovni\u0161tva iz \u201cmati\u010dnih\u201d domovina ovoga puta bez \u201eetni\u010dkih\u201c pritisaka, posebno iz dr\u017eava kolovo\u0111a (pseudo)etnosegregacije 90-tih (Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina), mo\u017ee objasniti jedino ad hominem kritikom \u2013 li\u010dnostima lo\u0161ih vladarima i zaostalim i primitivnim Balkanizmima?<\/p>\n

Ima li ne\u010dega i u pogre\u0161nim polazi\u0161tima, ideologijama i konceptima?<\/p>\n

Pore\u0111enja radi, prva Jugoslavija je trajala svega 23 godine, nastala je na mnogo \u201ctemeljitijim\u201d ratnim ru\u0161evinama, naslediv\u0161i neuporedivo dublje ratne traume i civilizacijske i tradicijske razlike me\u0111u stanovni\u0161tvom nego \u0161to su danas, a uspela je da za kratko vreme re\u0161i bar elementarne probleme u krajnje nepovoljnom, \u010dak neprijateljskom geopoliti\u010dkom i neposrednom okru\u017eenju dr\u017eava sve samih biv\u0161ih ratnih neprijatelja \u017eeljnih revan\u0161a. Imala je stabilan ekonomski rast, razvoj i valutu \u010dak i u doba velike ekonomske krize. Funkcionisanje vladavine prava, infrastrukturni, urbanisti\u010dki razvoj, a i onaj kulturnih, obrazovnih i dr\u017eavnih institucija,\u00a0 iz perspektive na\u0161eg pokoljenja deluje skoro pa bajkovito, kao i gra\u0111anske i slobode \u0161tampe i politi\u010dkog izra\u017eavanja. Druga Jugoslavija je, dodu\u0161e, u poslednjem bila ne\u0161to \u201ctanja\u201d, ali, na\u017ealost, i dalje uporediva sa dana\u0161njim republikama, ali o kolosalnom razvoju nauke, industrije i uop\u0161te privrede i infrastrukture i nastavku prosvetiteljstva masovnim obrazovanjem i zdravstvenom za\u0161titom dana\u0161nje republike mogu samo da sanjaju. \u201cVi ne mo\u017eete ni da okre\u010dite ono \u0161to je Tito napravio\u201c, \u00a0grafit je u Zagrebu. Aleksandar Vu\u010di\u0107 poku\u0161ava da okre\u010di zgrade iz doba kraljevina u naju\u017eem centru Beograda pred izbore, ali i to traje\u2026<\/p>\n

A de\u0161avalo se u istom narodu ili narodima i s vladarima koje tako\u0111e danas ve\u0107ina re\u017eimskim propagandama dresiranog \u00a0pu\u010danstva percipira kao tirane i lo\u0161e \u2013 ozlogla\u0161enim Titom i Kraljem Aleksandrom.<\/p>\n

Da li ba\u0161 u istim? Narodu ili narodima \u2013 ustvari je \u00a0tema ovog teksta.<\/p>\n

Jugoslavija se raspala (navodno) na osnovu prava naroda na samoopredeljenje. U ideolo\u0161kim temeljima Druge Jugoslavije postulirano je postojanje vi\u0161e bratskih naroda kao nosioca suvereniteta. Najpre pet a posle i \u0161esti \u2013 Muslimani. Pet republika su prakti\u010dno glumile i vremenom postale mati\u010dne dr\u017eave novih do danas nedovr\u0161enih nacija, a \u0161esta, Bosna i Hercegovina, bila je \u201cJugoslavija u malom\u201d \u010diji je raspad i dalje \u201cu tijeku\u201d. Novi etnarsi, iako deklarativno antikomunisti, prihvatili su ovaj koncept, nastao u Kominterni 20-tih godina, pa novonastale dr\u017eave i (pseudo)nacije skoro da nemaju nikakve veze sa konceptima \u201co\u010deva nacija\u201d iz 19. veka, o \u010demu \u0107e u nastavku uglavnom biti re\u010di.<\/p>\n

I prva Jugoslavija je nastala na temelju prava naroda na samoopredeljenje. Kne\u017eevina pa kraljevina Srbija bila je jedan od evropskih pionira borbe za prirodno pravo kao princip, nasuprot feudalnog istorijskog prava. Me\u0111utim, postojanje tog naroda nije samo postulirano. Elitna ekipa nau\u010dnika, predvo\u0111ena Jovanom Cviji\u0107em, borila se za pedalj po pedalj teritorije budu\u0107e dr\u017eave na brojnim me\u0111unarodnim skupovima, pedantno nau\u010dno dokazuju\u0107i da tu \u017eivi isti narod. Slovenci, Hrvati, Bosanci, Crnogorci, Srbi, Makedonci, izborili su samostalnost i slobodu ne na temelju istorijskog prava na svoje oblasti \u2013 sem u crnogorskom slu\u010daju istoimenih srednjovekovnih kraljevina, nego na osnovu nau\u010dno dokazane \u010dinjenice da su svi oni\u00a0 pripadnici istog naroda \u2013 Jugosloveni, koji imaju pravo na samoopredeljenje i oslobo\u0111enje po principima prirodnog prava.<\/p>\n

Tokom prve Jugoslavije jedine politi\u010dke snage koje nisu prihvatile koncept unitarnog naroda bili su frankovci i komunisti. Van ta dva veoma uska kruga nije bilo javne li\u010dnosti koja nije u vi\u0161e navrata eksplicitno izra\u017eavala unitaristi\u010dke stavove \u2013 uklju\u010duju\u0107i bra\u0107u Radi\u0107, koje dana\u0161nja Hrvatska navodi kao utemeljiva\u010de dr\u017eavotvorne ideje uz Antu Star\u010devi\u0107a, i tada zagri\u017eenog jugoslovenskog unitaristu Dimitrija Ljoti\u0107a na \u010diju ideologiju se poziva dana\u0161nji revizionisti\u010dki srpski nacionalizam. Najube\u0111eniji jugoslovenski unitaristi bili su srbijanski socijaldemokrate i liberali zdru\u017eeni sa \u00a0\u201cMilinovcima\u201d, pripadnicima ve\u0107inske struje u rascepljenoj Star\u010devi\u0107evoj Hrvatskoj stranci prava, nazvani po njegovom ro\u0111enom bratu Milu (Miletu) (manjina je pri\u0161la konceptu Josipa Franka, po kom su ih nazvali) koji su \u010dinili okosnicu dosledno unitaristi\u010dke Demokratske stranke.<\/p>\n

U politi\u010dkoj praksi, a suprotno sopstvenim javnim proklamacijama, unitarnu naciju su najvi\u0161e podrivali vode\u0107i politi\u010dari Nikola Pa\u0161i\u0107 i Stjepan Radi\u0107, mobili\u0161u\u0107i na terenu simpatizere na konfesionalnim osnovama pre\u010dutno i podrazumevaju\u0107i \u2013 Pa\u0161i\u0107 je postao vo\u0111a pravoslavih a Radi\u0107 katolika u Hrvatskoj i Bosni, obojica hu\u0161kaju\u0107i protiv unitaristi\u010dkih demokrata, \u201cCigana\u201d kako ih je Radi\u0107 javno zvao, zloupotrebaljavaju\u0107i slobodu \u0161tampe i govora, nezamislivu u doba Austro Ugarske. Radi\u0107ev program je bio republikanski i federalisti\u010dki, a Pa\u0161i\u0107 se implicitno i aluzivno zalagao za kona\u010dno razgrani\u010denje izme\u0111u Srba i Hrvata, dok je u javnim nastupima bio unitarista.<\/p>\n

Kraljevina je preuzela francuski model centralizovane uprave i rigidne unifikacije nacije, poja\u010dane nakon uvo\u0111enja diktature, koji se pokazao kao neprimeren. Neki veoma smisleni i razra\u0111eni koncepti federalizacije dr\u017eave ne na psedoetni\u010dkim nego na temeljima etnolo\u0161kih i tradicijskih posebnosti, zadr\u017eavaju\u0107i unitarni koncept nacije, poput plana Josipa Smodlake (Slovenija, Hrvatska, Srbija i Dinarija \u2013 primorje i \u0161irok pojas Dalmatinskog zale\u0111a, uklju\u010duju\u0107i Bosnu i Crnu Goru, kao federalne jedinice) odba\u010deni su. I Pa\u0161i\u0107evi radikali su imali rezervni, federalisti\u010dki plan Stojana Proti\u0107a.<\/p>\n

Celokupna opozicija bazirala je svoje programe na nezadovoljstvu rigidnom centralizacijom, a najradikalniji, komunisti i frankovci, zabranjeni su jer su otvoreno pozivali na ru\u0161enje dr\u017eave. Razmatrala se i zabrana Radi\u0107eve Hrvatske selja\u010dke stranke, zbog protivustavnog \u2013 republikanskog programa, ali se od toga odustalo.<\/p>\n

Po okupaciji i raspadu kraljevine, upravo su se te tri snage prve organizovale. Ma\u010dek, vo\u0111a HSS posle ubistva Radi\u0107a, priklonio se frankovskim kvislinzima, daju\u0107i masovnost pokretu \u201ctri kamiona usta\u0161a\u201d svojim paravojnim seoskim stra\u017eama. Zbog ogor\u010denja nakon gnusnog ubistva Radi\u0107a ideja unitarne nacije je ve\u0107 bila odba\u010dena me\u0111u \u010dlanstvom.<\/p>\n

Frankovci su organizovali okupacionu upravu na teritoriji tzv. NDH koju su im odredili me\u0111usobnim dogovorom nema\u010dki i italijanski okupatori. Okupatori su o\u010dito primenili \u201cprethodno stanje\u201d kao princip\u00a0 istorijskog prava. Pri raspadu nekog dr\u017eavno pravnog poretka \u2013 recimo izumiranjem vladaju\u0107e dinastije, u podeli teritorija se primenjivalo prethodno stanje sa dr\u017eavnim granicama i ovlastima. Tako su okupacione teritorije podeljene prema granicama krunovina iz doba Austro Ugarske \u2013 Slavonija (otuda Srem u NDH), Hrvatska i Bosna su pripale NDH, Dalmacija Italijanima, Ugarski delovi Ma\u0111arima, dok su Banat kao pro\u0161irenu nekada\u0161nju vojnu krajinu Nemci preuzeli direktno, jer se nastavlja na Rumuniju u kojoj su bili najva\u017eniji resursi za vo\u0111enje rata \u2013 izvori\u0161ta nafte pre svega.<\/p>\n

Dakle NDH nije imala nikakav izvoran koncept niti utemeljenje u tradiciji osim ovog nema\u010dkog imperijalnog. Valjalo je zato naknadno u hodu ideolo\u0161ki racionalizirati ovu \u010disto administrativnu feudalnu podelu, \u0161to im je donekle uspelo mitom o navodno ve\u010dnoj granici na Drini, koja istorijski nikada nije postojala. Mitom koji je veoma za\u017eiveo do na\u0161ih dana kada je postao op\u0161teprihva\u0107en postulat.<\/p>\n

I protivni\u010dka strana u gra\u0111anskom ratu \u2013 Titovi partizani, delila je sli\u010dan koncept rastakanja jedinstvenog naroda u nove nacije. Formalizovali su ga osnivanjem oblasnih Antifa\u0161isti\u010dkih ve\u0107a narodnog oslobo\u0111enja, anticipiraju\u0107i budu\u0107u teritorijalnu organizaciju dr\u017eave.\u00a0 Veoma je malo svedo\u010denja i istra\u017eivanja koliko je ovaj naizgled u hodu nastao projekt zaista samonikao. Lord Glenston i biskup \u0160trosmajer su jo\u0161 krajem 19. veka u jednoj prepisci, razmatraju\u0107i opcije u slu\u010daju raspada Austro Ugarske, pomenuli koncept \u2013 doslovno \u2013\u00a0 \u201csocijalisti\u010dkih republika Balkana\u201d. Britanska vojna misija bila je prisutna u Titovom \u0161tabu sve vreme rata, a proizvoljan oblik budu\u0107ih republi\u010dkih granica savr\u0161eno se uklapa u koncept britanske imperijalne politike\u00a0containment and control,\u00a0njihove varijante\u00a0divide et impera.<\/p>\n

Naime, te granice nemaju nikakvo upori\u0161te u tradiciji i istoriji, a pogotovo nisu \u201cetni\u010dke\u201d. Svi sastavni delovi \u201cTrojednice\u201d su krnji \u2013 Dalmacija je bez Boke, Hrvatska je bez svog istorijskog jezgra (danas delom u Republici Srpskoj, a drugi deo je\u00a0 tokom gra\u0111anskog rata bio u SAO Krajini), Slavonija bez Srema. S druge strane, Vojvodina (eks, kratko vreme u doba AU monarhije \u2013 vojvodstvo Srbija) \u00a0je bez svojih nekada\u0161njih delova zapadnog Srema i Baranje, Crnoj Gori je oduzeta Metohija bez ikakvog obrazlo\u017eenja. Hercegovina (istorijske zemlje Hum, Zahumlje i Travunija) je pripajanjem Bosni odvojena od obale kojoj su milenijumima \u00a0gravitirali i od isto\u010dne Hercegovine koja \u010dini gotovo polovinu dana\u0161nje Crne Gore. Po svoj prilici zbog polovi\u010dne primene istog principa istorijskog prava \u2013 prethodno je bila u granicama Otomanske imperije, \u0161to je odredilo granice Bosne i prema zapadu, \u201caneksiraju\u0107i\u201d \u201cTursku Hrvatsku\u201d. Granica Bosne i Hrvatske doslovno je granica teritorija koje su bile vi\u0161e od 300 godina pod Otomanskom upravom sa teritorijama koje su to bile manje od 200 godina. Bosna je tako\u0111e osaka\u0107ena besmislenim odvajanjem od jadranskog priobalja kao da jo\u0161 uvek ratuju Otomani i Mle\u010dani u Kandijskim i Morejskim ratovima. Koliko je samo dalekovidiji bio koncept Dinarije Josipa Smodlake na \u010dijem tragu je bilo i zalaganje partizanskog komandanta Dalmacije Vicka Krstulovi\u0107a da Dalmacija\u00a0 bude u istoj feredralnoj jedinici s Bosnom\u00a0 a ne s Hrvatskom (pre nego \u0161to je \u201czglajzo\u201d).<\/p>\n

Na istim principima Otomanskog nasle\u0111a je i obnova Kosovskog vilajeta, zamalo i Sand\u017eaka. Pokrajina u granicama nekada\u0161njeg turskog vilajeta sa stanovi\u0161ta srpske dr\u017eavotvorne tradicije nema nikakvog smisla. \u0160kolski primer\u00a0containment and control\u00a0kad niko nije zadovoljan, pa vi\u0161i autoriteti treba da \u201cdoziraju\u201d nezadovoljstva. Nekad su to bili Tito i partija a danas me\u0111unarodni komesari (poverenici).<\/h3>\n

Apsurdno \u2013 te, u svakom pogledu neodr\u017eive granice, danas su granice me\u0111unarodno priznatih\u00a0 dr\u017eava.<\/p>\n

No, jo\u0161 je ve\u0107i problem sam oblik nekih dr\u017eava. Sve trajne\u00a0 dr\u017eave sveta imaju kompaktan oblik \u2013 kvadratolik, pravougaonolik\u00a0 ili kru\u017ean (izuzetak su poluostrvske i ostrvske dr\u017eave koje prate geografski oblik). Samo jedna priznata i jedna u najavi dr\u017eava su u obliku kifle.\u00a0 Republika Hrvatska i Republika Srpska, nekada\u0161nja \u201cTurska Hrvatska\u201d. Obe kifle su ustvari (trebalo bi biti privremeni) vojni polo\u017eaji dve vekovima zara\u0107ene vojske \u2013 evropskih katoli\u010dkih i Otomanskih, muslimanskih carevina. Isto\u010dni deo \u201csrpske kifle\u201d zaokru\u017euje muslimansku Bosnu i odvaja je od izmi\u0161ljene \u201cve\u010dne me\u0111e\u201d Drine i najbli\u017eih komunikacija \u2013 reke Save i najbli\u017eeg me\u0111unarodnog puta i pruge.<\/p>\n

Oblik kifle ukazuje na vojne sukobe. U mirnodopskim uslovima je sasvim besmislen, posebno stoga \u0161to s obe strane granica \u017eivi identi\u010dno stanovni\u0161tvo. Sam oblik ove tri dr\u017eave u situaciji kakva jeste \u2013 da su u protivni\u010dkim me\u0111unarodnim geopoliti\u010dkim taborima i proizvodi\u00a0 (po zvani\u010dnom narativu) minulog me\u0111uetni\u010dkog (a ne gra\u0111anskog, kako je ustvari bilo) rata,\u00a0 nu\u017eno ishodi konstantno latentno ratno stanje i ideologiju. Jer, koji\u00a0 odgovorni vladar recimo Hrvatske ne bi reagovao na opasnost da mu sused, osvedo\u010deni neprijatelj,\u00a0 dr\u017eavu u prvom sukobu prese\u010de na pola, ko \u0161to se ve\u0107 doga\u0111alo u minulim ratovima, tamo \u201cgde je najtanja\u201d u Baniji, Lici ili Kordunu? U takvom \u201cozra\u010dju\u201d jedina odgovorna politika je imitacija Izraelske odbrane preventivnim osvajanjem cele Golanske visoravni i pojasa Gaze.<\/p>\n

A sve eks Ju republike su u nekoj vrsti neprijateljskog\u00a0 okru\u017eenja. Bosna je najeklatantniji primer. Ali i Srbiji su \u201cneprijatelji\u201d na putu za sva mora i sve me\u0111unarodne komunikacije. Stanovni\u0161tvo svih eks Ju republika, sem mo\u017eda Slovenije, ponovo je svedeno na podivljala plemena prednjego\u0161evskog doba koja sa visova planina u koje su se prisilno povukli posmatraju kako \u201cTurci\u201d i \u201cLatini\u201d trguju Carigradskim drumom i lukama. Tehnolo\u0161ko nazadovanje Ilirika izazvano neoliberalisti\u010dkim uru\u0161avanjem dr\u017eavnih institucija, pre svega nau\u010dnih instituta i obrazovnih i vojno- bezbednosnih\u00a0 ustanova, koje su u svim dr\u017eavama nosioci tehnolo\u0161kih inovacija, poprima razmere civilizacijskog zaostatka. Pe\u010dalba je ponovo jedini modus normalnog \u017eivota i uklju\u010divanja pojedinaca u tehnolo\u0161ke i civilizacijske tokove.<\/p>\n

Ne ulaze\u0107u u \u201ckoko\u0161ka ili jaje\u201d razmatranja, ovakvo oblikovanje i formatiranje dr\u017eava zakonomerno ishodi (ili je obrnuto) \u201cKarl \u0160mitovske\u201d nacionalne narative arhineprijatelja kao pokreta\u010da i uslova nacionalne kohezije. Hrvatima su to Srbi i danas kad ih tamo vi\u0161e nema, \u00a0Bosancima i Crnogorcima tako\u0111e i obrnuto (Srbima \u2013 Hrvati \u2026). Stoga su nacionalni narativi paradigme solipsizma \u2013 Crnogorci su oni koji nisu Srbi, Srbi u Crnoj Gori su oni \u0161to nisu Crnogorci. A koliko nisu, davno je opisao veliki Njego\u0161 stihovima \u201cgleda majmun sebe u zrcalo\u201d.<\/h3>\n

A vrhunac solipsizma su obja\u0161njenja\u00a0 istorijskih utemeljenja i \u201cobima\u201d pseudonacija. Hrvatska je istorijska nu\u017enost, jer predstavlja ostvarenje \u201ctisu\u0107ljetnog sna\u201d Hrvata, a Hrvati su oni \u0161to su \u017eiveli i \u017eive na tlu dana\u0161nje Hrvatske i oni \u0161to su se u pro\u0161losti tako nazivali, makar u srednjem veku bili samo ime plemi\u0107kog stale\u017ea. Srbija je mati\u010dna srpska zemlja, makar srpski feudlaci imali feude na sasvim drugim teritorijama, a glavni grad, Beograd, do Kara\u0111or\u0111a bio pod vla\u0161\u0107u Srba svega 27 godina, jedino za vreme despota Stefana od 1403. \u2013 1427. i prethodno nekoliko godina kad kralj Dragutin 1284. dobija od ugarskog kralja, kao njegov vazal, kontrolu nad Beogradom. Ne znam u koji dana\u0161nji nacionalni narativ uklopiti epizodu od 1382. do 1386.. kad su protivnici ugarske krune \u2013 bra\u0107a Horvati \u2013 osvojili Beograd.<\/p>\n

Proizvoljne teritorije nastale \u010dudnim me\u0111uuticajima Kominterne i Britanskog imperijalizma racionali\u0161u se i obrazla\u017eu nedefinisanim narodima.<\/p>\n

Nakon ove samo naznake obja\u0161njenja teze da su dana\u0161nji nacionalni narativi sasvim istorisjki nepoznati i neutemeljeni, dva jereti\u010dka pitanja. Postoji li nau\u010dni dokaz analogan gornjem, \u201cCviji\u0107evom\u201d o Jugoslovenima \u2013 da su Srbi, Hrvati, Slovenci itd. \u2013 posebni narodi razli\u010diti jedni od drugih?\u00a0 I drugo \u2013 postoje li uop\u0161te istorijska i ideolo\u0161ka utemeljenja separatnih nacionalnih narativa \u2013 srpskog, hrvatskog, slovena\u010dkog itd.?<\/p>\n

Na ova pitanja \u0107e se i pu\u010danstvo i politkorektna elita, a to su na ovu temu gotovo svi \u2013 i separatni nacionalisti i ba\u0161tinici titoisti\u010dkog \u201cjugoslovenstva bez jugoslovena\u201d, dresirani \u201chiljadu puta ponovljenim \u2026\u201d postulatom o vi\u0161e bratskih naroda, ili \u00a0grohotom nasmejati ili zabezeknuto zinuti.<\/p>\n

Pozicije dana\u0161njih separatnih etnocentrista najlak\u0161e je braniti u Sloveniji. Slovena\u010dke elite definitivno su se bar u dva navrata opredelile\u00a0 za svoj poseban jezik i separatni nacionalni narativ, odbaciv\u0161i sveilirski integralisti\u010dki. Slovenci danas govore posebnim jezikom, pa su, po jezi\u010dkoj teoriji naroda koju u dana\u0161nja vremena mnogi osporavaju, ali ne smi\u0161ljaju alternativna obja\u0161njenja i definicije, poseban narod. Me\u0111utim, svesni svoje malobrojnosti,\u00a0 premalog doma\u0107eg \u201ctr\u017ei\u0161ta\u201d preuskog za vrhunske dosege nekih slovena\u010dkih umetnika i nau\u010dnika, slovena\u010dka elita je i dalje ostala \u201cilirski bilingvalna\u201d.<\/p>\n

U paketu sa separatisanjem od ostalih Ilira, odvojili su se i od sebi sasvim srodnog susednog stanovni\u0161tva \u2013 kajkavaca danas Hrvatskog Zagorja i Me\u0111u i Prekomurja, a nekada, do izme\u0161tanja \u201costatak ostataka\u201d (\u201creliquiae reliquiarum\u201d)\u00a0 kraljevine Hrvatske s istorijske teritorije (danas\u00a0 ve\u0107im delom u Republici Srpskoj)\u00a0 \u2013 Zapadnog dela krunovine \u00a0Slavonije \u2026 tj. Slovenije \u2026 \u0161to je, ups,\u00a0 isto. Kajkavske elite u Hrvatskoj (Ljudevit Gaj, Vatroslav Jagi\u0107 \u2026) su, naime, u\u010dinile suprotno od suseda \u2013 prihvatili su ve\u0107insko \u0161tokavsko nare\u010dje biraju\u0107i integraciju u jedinstveni narod.<\/h3>\n

Borba za ekskluzivnost tapije na zajedni\u010dku tradiciju oko koje naveliko lome koplja \u201csrpske\u201d i \u201chrvatske\u201d elite periodi\u010dno bukti i u malom ratu izme\u0111u Slovenaca i Hrvata, pa se o\u010dituje na primer u tome \u010diji je Antun Vramec, pisac \u201cKronika vezda znovich zpravliena Kratka Szlouenzkim iezikom\u201c[i]. Rije\u010d je o jednoj od najstarijih pisanih na nekoj varijanti na\u0161eg narodnog jezika, na kajkavskom govoru, \u0161tampane u Ljubljani 1578. Vramec je svoj \u017eivotni vek proveo izme\u0111u \u201cslovenske\u201d Ljubljane i \u201cslavonskog\u201d Vara\u017edina, ne sanjaju\u0107i da \u0107e dosta vekova kasnije njegov jedinstven zavi\u010daj i ljudi\u00a0 postati delovi dve dr\u017eave i naroda. (\u201cKulturni povjesnik i literarni djelatnik Antun Vramec (1538-1587)\u00a0izdanak je hrvatskog humanizma.\u201c[ii]\u00a0\u2013 \u201cVram\u010deva Kronika \u2026 ne sme biti jabolko spora med Slovenci in Hrvati \u2026 saj preve\u010d zgodovinskih in jezikovnih dokazov, zbranih in navedenih v knjigi Andreja \u0160i\u0161ka, potrjuje, da je besedilo slovensko.[iii]\u201c)<\/p>\n

Sa Makedoncima je naizgled sli\u010dan slu\u010daj. Njihov jezi\u010dki standard definisan je tokom Titove Jugoslavije, odvojiv\u0161i se i od bugarskog i od srpskog. Me\u0111utim, sli\u010dno bugarskom, savr\u0161eno je razumljiv govornicima srpsko-hrvatskog jezika. Dilema da li je bugarski poseban ili dijalekat istog jezika u dana\u0161nje vreme se, vi\u0161e iz politi\u010dkih razloga nego nau\u010dnom argumentacijom, \u00a0\u010de\u0161\u0107e razre\u0161ava izborom prve opcije, ali u ve\u0107em delu istorije Bugari su me\u0111u u\u010denim ljudima smatrani za deo na\u0161eg naroda. Od Fausta Vran\u010di\u0107a do Dimitrija Tucovi\u0107a i Stjepana Radi\u0107a, kao najekplicitnijih predstavnika ovog mi\u0161ljenja.<\/p>\n

\u201cDalmaciju pak ne ograni\u010davam na one vrlo uske granice, koje su joj danas postavile nepovoljne prilike, nego na one kojima je neko\u0107 bila ome\u0111ena\u2026 Sada se dijeli na Dalmaciju, Hrvatsku, Bosnu, Slavoniju, Srbiju\u00a0i Bugarsku.\u201d[iv]\u00a0pisao je Vran\u010di\u0107 u 16. veku nabrajaju\u0107i oblasti na\u0161eg naroda koje \u0107emo\u00a0sve do polovine 20. veka da smatramo svojim. Kao kad u Hektorovi\u0107evoj pesmi \u201cO ribanju i ribarskom prigovaranju\u201d, ribari u srcu Dalmacije poje \u201cserbskim na\u010dinom\u201d (bugar\u0161ticom) o svojim junacima i doga\u0111ajima koji se zbivaju u dana\u0161njoj Rumuniji i Bugarskoj do Crnog mora.<\/p>\n

Tucovi\u0107 je izjavio o srpskom i bugarskom jeziku: \u201cNikakva \u0161ovinisti\u010dka isklju\u010divost niti pak pla\u0107ene teorije filologa ne mogu u\u010diniti dvama jezicima govore oni koji se bez ikakvih te\u0161ko\u0107a i bez ponavljanja, sretaju\u0107i se prvi put u \u017eivotu, tako lako razumeju. Ja ne znam \u0161ta je onda jedan jezik ako nije to. Mene se mnogo ne ti\u010du filolo\u0161ke norme i teorije:\u00a0Ja zovem jednim jezikom dijalekte na kojima se narodne mase bez ikakve te\u0161ko\u0107e sporazumevaju.\u201d Na\u010delo bi se lako primenilo i na dana\u0161nji makedonski jezik, a koliko bi mu tek bili apsurdni dana\u0161nji \u201cposebni\u201d\u00a0 jezici \u2013 srpski , hrvatski, bosanski i crnogorski.<\/p>\n

Sli\u010dno Slovencima i hrvatskim kajkavcima, i Makedonci su se ovim jezi\u010dkim standardom odelili od sebi mentalitetski, etnolo\u0161ki i\u00a0 tradicijski sasvim sli\u010dnog a susednog stanovni\u0161tva Kosova i dana\u0161nje ju\u017ene Srbije. Kreatori kraljevine Jugoslavije imali su vi\u0161e sluha za etnolo\u0161ke osobenosti, pa su i Makedonce i\u00a0 Ju\u017enosrbijance smestili pod jurisdikciju Vardarske banovine sa sedi\u0161tem u Skoplju.<\/p>\n

Glede teze o teorijskoj neutemeljenosti srpskog i hrvatskog separatnog nacionalizma, moramo se pozvati na o\u010deve nacije, navodne rodona\u010delnike \u2013 Vuka Karad\u017ei\u0107a i Antu Star\u010devi\u0107a. Ali na ono \u0161to su zaista napisali a \u201d\u00a0\u2026 ne ono \u0161to su budale pro\u010ditale\u201d (Bertrand Rasel).<\/h3>\n

Borba izme\u0111u njihova dva koncepta izvorno je idejni rat oko sinonima \u2013 koje ime ustanoviti za op\u0161te ime (jednog te istog) naroda. Opcija \u201cIlir\u201d dotada dominantna u dokumentima i me\u0111u u\u010denim ljudima, zakonom je zabranjena u carevini zbog revolucionarnih i antidr\u017eavnih konotacija vezanih za Napoleonove Ilirske porovincije. Zabrana je nau\u010dno racionalizovana \u00a0teorijom o masovnom doseljavanju Slovena. Dotada, u Ilirskom pokretu, vladao je identiteski konsensus i\u00a0 jasno\u0107a, koju izra\u017eava Vjekoslav Babuki\u0107, jezikoslovac i jedna od vode\u0107ih li\u010dnosti ilirskog pokreta[i]: \u201cIme dakle jugoslavjansko =tra\u010dko= ilirsko jest geografijsko iliti zemljopisno ili narodopisno.\u00a0Ime pako : bosansko, dalmatinsko , hercegova\u010dko,\u00a0hervatsko i serbsko jesu imena posebna politi\u010dna iii pokrajinska (provincialna).\u00a0Dapa\u010de\u00a0ime serbsko jest i ime religiozno , te ozna\u010duje sledbenike isto\u010dne iliti ger\u010dke cerkve\u00a0po Dalmacii, Hervatskoj, Slavonii, Srijemu, Ba\u010dkoj, Banatu i Bosni.\u201d Na temelju ilirizma Hrvatski Sabor je odlu\u010dio \u00a01861.g. gotovo jednoglasno da se jezik u Trojednici proglasi \u201cjugoslavenskim\u201d \u2026\u201d. Opcije prilikom glasanja su bile i hrvatski, srpski i slavonski. 1867.g. Sabor je jednoglasno zaklju\u010dio: \u201cSabor trojedne kraljevine sve\u010dano izjavljuje, da trojedna kraljevina priznaje srpski narod, koji u njoj stanuje,\u00a0kao narod istovjetan\u00a0i ravnopravan s hrvatskim narodom.\u201d<\/p>\n

No, pre ove odluke Vuk Karad\u017ei\u0107 polemi\u0161e sa svojim savremenicima i suborcima integracionistima insitiraju\u0107i na srpskom kao op\u0161tem imenu za ceo jedinstveni narod, smatraju\u0107i ga jedinim narodnosnim, dok je hrvatsko odbacivao kao, po njemu, samo oblasno ime. Uzgred, argument da sprsko ime nije oblasno nego narodno, po svoj prilici je pogre\u0161an: \u201cne znam bili se gdje moglo na\u0107i da se koji od na\u0161ijeh careva ili kraljeva zvao kralj ili car od Srbije, nego Srbljem\u2026\u201d, jer, ve\u0107 po Jiri\u010deku,\u00a0\u201cu sveh srbljem\u201d\u00a0upravo ozna\u010dava teritorije kojima vladaju Srbi \u2013 feudalci, nevezano za etni\u010dki sastav\u00a0 kmetova i ostalog podanstva, poput \u201cu bugarah\u201d. U dokumentima pisanim na latinskom se prevodio upravo kao Serbia (ime teritorije).<\/p>\n

Vatroslav Jagi\u0107 uljudno i smireno ukazuje da u pojedinim oblastima na\u0161eg naroda srpsko ime ili nije poznato ili nije popularno, a u multikonfesionalnim sredinama ima zna\u010denje konfesionalne pripadnosti pravoslavnoj veroispovesti, na \u0161to je ukazao Babuki\u0107. Jagi\u0107 stoga predla\u017ee srpsko-hrvatsko kao ime naroda. U knjizi\u00a0 Istorija slovenske filologije naveo je se\u0107anje Franca Miklo\u0161i\u0107a, jednog od u\u010desnika dogovaranja, da Vuk \u201cnikako ne hote\u0107i srpski i hrvatski jezik dati pod nazivom \u2013 srpskohrvatski ili \u010dak srpski ili hrvatski, a Hrvatima ostavljaju\u0107i samo pravo na \u010dakavsku podvrstu.\u201d<\/p>\n

Naime, u polemi\u010dkom \u017earu Vuk je odgovorio \u00a0re\u010denicom koja \u0107e, hiljadama puta dekontekstualizovano citirana, postati osnov budu\u0107eg (veliko)srpskog nacionalizma: \u201cDa reku da su Hrvati, ja bih rekao da\u00a0ovo ime po pravdi pripada samo \u010cakavcima koji su po svoj prilici ostaci Porfirogenitovijeh Hrvata\u2026\u201d Ova re\u010denica se danas tuma\u010di kao da je Vuk Karad\u017ei\u0107 smatrao da su \u0161tokavci samo Srbi (\u0161to u izvornom kontekstu jedinstvenog\u00a0 naroda koji, po njemu, treba da se nazove srpskim imenom i jeste ta\u010dno, ali nikako nije ta\u010dno u danas uvre\u017eenom separatnom \u201cmultietni\u010dkom\u201d kontekstu), i da je \u00a0navodno izuzeo\u00a0 Hrvate kao drugi narod \u2013 \u010dakavce iz svog narodnog programa. \u0160to bi bilo prili\u010dno besmisleno u odnosu na osnovnu nameru ove skupine saboraca \u2013 da se dijalektalno unificira kroz jedinstveni jezi\u010dki standard\u00a0 kojim bi u budu\u0107nosti govorili svi \u2013 pa bi time svi bili pripadnici istog naroda, \u0161to bi trebalo da bude jasno ve\u0107 iz nastavka te re\u010denice \u201d\u00a0\u2026 i kojijeh se jezik malo razlikuje od srpskog, ali je opet bli\u017ei srpskome nego ijednom slavenskom nare\u010diju.\u201d<\/p>\n

Njegov saborac Bogoslav \u0160ulek, potaknut dinarski tvrdoglavim insistiranjem samo na srpskom imenu napisao je polemi\u010dan spis \u201cSrbi i Hrvati\u201d koji zavr\u0161ava jasnim zaklju\u010dkom kojim se ova rasprava okon\u010dala: \u201cVidi se da su Hrvati i Srbi jedan narod, jednoga roda i koliena \u2026\u00a0Ako je mo\u017eda i bilo kakve razlike u njihovu jeziku, nestade je za ono tisu\u0107u godinah neprestanoga ob\u0107enja, mie\u0161anja i selenja.\u201c[ii]\u00a0Dakle,\u00a0jasno je da je obim skupa naroda koji je Vuk \u017eeleo da obuhvati imenom Srbin identi\u010dan onom koji su tokom Ilirskog pokreta zvali Iliri i koga su u Hrvatskom saboru nazvali Jugoslavenima, da su u pitanju sinonimi a ne nazivi razli\u010ditih naroda.<\/p>\n

Oblasne identitete tog naroda, uklju\u010duju\u0107i \u201cHorvati (kromje mu\u017ea)\u201d, ranije je taksativno nabrojao Dositej Obradovi\u0107, u knji\u017eevnom delu \u017divot i Priklju\u010denija, iz 1783. godine:\u00a0 \u201eKo ne zna da \u017eitelji crnogorski, hercegovski, bosanski, servijski,\u00a0horvatski (kromje mu\u017ea), slavonijski, sremski, ba\u010dki i banatski (osim Vlaha) jednim jezikom govore? (\u2026) zakon i vera mogu se promeniti, a rod i jezik nikada. (\u2026) Za sav dakle srpski rod ja \u0107u prevoditi slavnih i premudrih ljudi misli i sovjete, \u017eele\u0107i da se svi polzuju. (\u2026) ja \u0107u pisati za um, za srce i za naravi \u010dlove\u010deske, za bra\u0107u Srblje, kojega su god oni zakona i vere.\u201c, a Vuk samo preuzeo u spisu \u201cSrbi svi i svuda\u201d.<\/p>\n

Tezu da su smatrali da su Srbi samo \u0161tokavci opovrgavaju upravo \u201cmu\u017ei\u201d horvatski \u2013 kajkavci \u2013 \u201d\u00a0Hrvati kajkavci (turopoljsko-posavskog govora) koji nastavaju Pokuplje, Turopolje i Posavinu, a koje susjedno (hrvatsko i srpsko) stanovni\u0161tvo naziva Mu\u017eima (taj naziv Mu\u017ei za sebe i prihva\u0107aju)\u201c[iii]<\/h3>\n

\u201cJezik im je kajkavski (III. skupina govorov po Iv\u0161i\u0107u (1936.), a turopoljski i donjolonjski govori po Lon\u010dari\u0107u (1996.)). Domorodni su v nizinsk\u011bh krajih \u0161irjega pojma sis\u00eb\u010dke Posavine (dr\u011bvno Slov\u011bnje, a sda \u201cSr\u011bdi\u0161nja Hrvatska\u201d). Sim se ubrajaju Turopolje (s izto\u010dnimi br\u011bgi Vukom\u011bri\u0107kih Goric), Dolnje Pokuplje (skup s dolnjim Poglinjem), zapadna i Ju\u017ena Moslavina ter u\u017eja Posavina.\u201d<\/p>\n

Posle Vukove smrti jo\u0161 jedan isklju\u010divi dinarac se uklju\u010dio u raspravu oko imena, zala\u017eu\u0107i se Vukovskom tvrdoglavo\u0161\u0107u za hrvatsko ime celokupnog naroda. Ante Star\u010devi\u0107 je obrnuo Vukovu argumentaciju \u2013 sada je hrvatsko \u2013 ime naroda, bez konkretnog obja\u0161njenja osim \u0161to se vidi da je to pitanje politi\u010dke pragme to jest istorijskog dr\u017eavnog prava u ustavno-pravnim previranjima AU monarhije. Po njemu je srpsko \u2013 oblasno ime, nastalo po su\u017enjima \u2013 servima, navodno naseljavanim u doba Rimske imperije na tle dana\u0161nje Srbije. Time je Star\u010devi\u0107 eksplicitno u etnogenezu Hrvata uklju\u010dio Srbe kao, po njemu, potomke starosedela\u010dkog anti\u010dkog stanovni\u0161tva me\u0161ovitog etni\u010dkog porekla. \u201cTime je, sudimo, dokazano, da se samo iz Konstantina VII zna za stanovite Serbe do\u0161lace, a\u00a0da sav u\u010deni svijet zna i bez njega za starince Serbe i Serbiu na desnoj obali Dunaja.\u201c[iv]\u00a0i to ba\u0161 iz same Srbije, jer je upravo ta teritorija, po njemu, dobila ime po Servima \u2013 podanstvu Rimljana. Tako\u0111e, i po Star\u010devi\u0107u, srpski je oznaka konfesionalne pripadnosti: \u201c\u2026\u00a0serbski. Ta slova smotri\u00a0ger\u010dka vera hervatske narodnosti.\u201d Ba\u0161 udeo tih starosedelaca \u201cSerba\u201d u etnogenezi naroda, po njemu imena hrvatskog, \u00a0bio je njegov klju\u010dni argument protiv panslavenstva, \u010dij je protivnik bio,\u00a0 i imena Jugosloven.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e njegova najozlogla\u0161enija knjiga \u201cPasmina Slavoserbska u Hervatskoj\u201d mo\u017ee se i\u0161\u010ditavati upravo kao etnogeneza dana\u0161njeg stanovni\u0161tva kontinentalne Hrvatske u kojoj nagla\u0161ava doseljavanje starosedela\u010dkog elementa \u2013 Ra\u0161ana i Vlaha, prete\u017eno iz Srbije. Da je to knjiga o poreklu dana\u0161njih Hrvata, a ne samo o Srbima u dana\u0161njem smislu \u2013 pravoslavnima, kako se danas percipira, svedo\u010di ve\u0107 druga re\u010denica uvoda \u201cu slavenoserbskoj pasmini\u00a0zapadne cerkve \u017eivite, dakle mo\u017eete ju poznati.\u201d<\/h3>\n

U knjizi nas bombarduje citatima (prete\u010da sada\u0161nje kopi pejst kulture) iz raznih autenti\u010dnih dokumenata o doseljavanju stanovni\u0161tva \u2013 \u201cRa(s)ca\u201d i \u201cVlaha\u201d u (verskim) ratovima opustelu teritoriju Slavonije. Poput: \u201cMala Vla\u0161ka zove se od Vlahah koji se u njoj\u00a0 nastani\u0161e. \u2013 Oni su se sa Slavonci pome\u0161ali i zaboravili svoj jezik \u2026 Mala Vla\u0161ka po\u010diva od Po\u017eege, vu\u010de se ka Pakracu, odovuda do Kri\u017eeva\u010dke \u017eupanije, pa preko Save u Bosnu. Kraljeva ili Kraljeva velika bija\u0161e joj glavno mesto\u2026\u201d[v]<\/p>\n

Ovakvi podaci o me\u0161anju stanovni\u0161tva uglavnom su nepoznati na\u0161em pokoljenju. No, zagreba\u010dki biskup i kalo\u010dki nadbiskup Petar Petreti\u0107 (1604-1667), napisao je delo ,,Istorija Vlaha na teritoriji kraljevine Slavonije\u201d, u kom ka\u017ee da su se u kraljevinu Slavoniju od 1600. po\u010deli naseljavati ,,Valachi sive Rasciani vel, ut verius dicam, Serviani, nam ex regno Serviae prodierunt\u201d \u2014\u00a0Vlasi ili Raci ili, da precizno ka\u017eem, Srbi, jer su se i doselili iz kraljevine Srbije.\u201d Savremeni hrvatski istori\u010dar Hrvoje Petri\u0107 ilustruje proces postepene asimilacije, procenjuju\u0107i \u201c\u2026\u00a0kako su pravoslavni stanovnici po\u010detkom 17. stolje\u0107a na podru\u010dju Vara\u017edinskog generalata predstavljali ve\u0107inu stanovni\u0161tva \u2026 krajem 17. stolje\u0107a \u2026 \u017eivio je podjednak broj katolika i pravoslavnih, oko 1763\/1764. pravoslavnih je bilo 34,4 posto, po\u010detkom 19. stolje\u0107a 28,7 posto, da bi 1857. na tome prostoru \u017eivjelo 23,7 posto srpskopravoslavnih.\u201d[vi]<\/p>\n

Vek i po pre, u politkorektnim nau\u010dnim krugovima pomodne knjige \u201cMit o nacijama\u201d ameri\u010dkog istori\u010dara Patrika Girija, Ante Star\u010devi\u0107 iznosi modernu etnogenezu na identi\u010dnim polazi\u0161tima: \u201conde\u0161nje pu\u010dasntvo su\u017enjeva Rimljaninom, Bizantinci, kasnie narodom koji i dok gospodovo onih zemljah, za tim Oborci,\u00a0napokon Hervati. Ovo su\u017enjevanje traja dok se Hervati ne kersti\u0161e, i\u00a0dok se sve pasmine u jednu narodnost Hervatsku, svi zakoni vere u jedno kerstjanstvo nestopi\u0161e.\u00a0Tako bia\u0161e u svih zemljah koje su oru\u017ejem dobivene.\u201d I Giri insistira na \u010dinjenici da su imena narodima Evrope u formativnom periodu ranog srednjeg veka uglavnom dali osvaja\u010di Rimskog carstva, stale\u017e ratnika konjanika i pored ve\u0107inskog udela osvojene starosedela\u010dke populacije (Franci i Gali u Francuskoj npr.). Star\u010devi\u0107 me\u0111u prvima postavlja etnogenezu na\u0161eg naroda u isti kontekst, dosledno nazivaju\u0107i sav ratni\u010dki stale\u017e \u2013 potonje feudalce \u2013 Hrvatima, uklju\u010duju\u0107i i ra\u0161ke \u2013 Nemanji\u0107e i patrijarha \u010carnojevi\u0107a npr. i razlikuju\u0107i ih istorijski od ve\u0107inskog stanovni\u0161tva starosedelaca \u201cSerba\u201d, \u201cVlaha\u201d, \u201cRasca\u201d. Me\u0111utim, \u010dinjenicu me\u0161anja koju je objasnio \u0160ulek (\u201cAko je mo\u017eda i bilo kakve razlike \u2026 nestade je za ono tisu\u0107u godinah neprestanoga ob\u0107enja, mie\u0161anja i selenja\u2026\u201d) pretpostavlja i nagla\u0161ava i Star\u010devi\u0107, \u0161to njegovi kasniji tuma\u010di i sledbenici previ\u0111aju.<\/p>\n

Da ne du\u017eim, polemika je, dakle, bila oko imena naroda, a nikako nadgornjavanje etnarha dva sukobljena naroda, kako se danas predstavlja i percipira. \u201cOvde se ne opisuje narod ni \u010din ni doga\u0111aj,\u00a0nego se opisuje samo ime\u00a0pa padalo na koga mu drago\u201c[vii]<\/h3>\n

Kao \u0161to \u201cmu\u017ei\u201d nisu prihvatili Vukov nagovor da se nazovu Srbima, tako je i \u00a0Star\u010devi\u0107 smatrao da nije uspeo, pa je rezigniran, pred kraj \u017eivota u listu Sloboda od 23. o\u017eujka 1883. pomirljivo napisao: \u201cGlavna je stvar, da svi rade za narod i za domovinu, a\u00a0neka se zovu kako im drago\u2026\u00a0Na\u0161e cepanje, na\u0161a nesloga stoji samo zato, jer ih izvana uzdr\u017eavaju i oja\u010duju\u2026 mi ne verujemo, da je gladnu i na studeni na pr. Srbu druga\u010dije, nego na pr. Hrvatu\u2026 Zato\u00a0makar se svi proglasili za Hotentote ili nas se svaki zvao posebnim imenom, samo da budemo svi slobodni i sre\u0107ni!\u2026\u201c<\/p>\n

Rad i dela Ante Star\u010devi\u0107a se nikako ne mogu smatrati za teoretska utemeljenja dana\u0161njeg hrvatskog separatnog nacionalizma i poimanja naroda, jer su mu namere i ideje bile o\u010dito dijametralno suprotne \u2013 unitaristi\u010dke, \u0161to je jasno iz brojnih njegovih izjava, poput: \u201cU svih zemljah Europe bija\u0161e herpah samosvojnih der\u017eavah,\u00a0pak su ota\u010dbenici radili, da sve slo\u017ee u jednu; a vi, gospodo, vi cepate u zemljopisna imena na\u0161 narod; vi izmi\u0161ljate der\u017eave, kojih ikada nije bilo; vi obavljate posao tudjinacah, nepriateljah na\u0161ega naroda.\u201d Isti zaklju\u010dak se mo\u017ee doneti i prema njegovim sledbenicima, hrvatskim narodnim tribunima u narednom periodu Supilu, Trumbi\u0107i, bra\u0107i Radi\u0107 i ostalima.<\/p>\n

Nasuprot \u010ditave ogromne bibliografije rasprava, obja\u0161njenja, nau\u010dnih istra\u017eivanja koje \u010dine unitaristi\u010dki pokret, zvao se on \u201csinonimski\u201d \u00a0ilirski, srpski, jugoslovenski ili hrvatski, u izvornom Star\u010devi\u0107evsko-Radi\u0107evskom smislu, ideolo\u0161ko upori\u0161te danas dominantnih velikosrpskog nacionalizma su citirane re\u010denice Vuka Karad\u017ei\u0107a o \u010dakavcima izvu\u010dene iz izvornog konteksta, a hrvatskog separatnog proklamacija sa Svehrvatskog katoli\u010dkog kongresa (jezuita) 1900.: \u00a0\u201cMi smo Hrvati i katolici, i to ho\u0107emo da budemo. I zato se sastadosmo, da to pred cijelim svijetom izjavimo, od kojega nam mnogi ne daju,\u00a0da se zovemo Hrvati, a drugi nam ho\u0107e da krate, da smo katolici.\u00a0Mi smo jedno i drugo . . .\u00a0narodu na\u0161emu nema spasa, dok se ne okupi oko na\u010dela crkve katoli\u010dke, dok se ne okupi pod jednim geslom:\u00a0Branimo svetu vjeru hrvatsku. . . , jer\u00a0ja kao Hrvat identificiram katoli\u0161tvo s hrvatstvom\u2026 \u00a0Samo u katoli\u010dkoj vjeri le\u017ei mogu\u0107e ostvarenje naroda hrvatskoga\u201c, kako zbora\u0161e du\u0161a ovog skupa nadbiskup Stadler.<\/p>\n

Oba gledi\u0161ta prihva\u0107ena su tek tokom Titove Jugoslavije, popunjavaju\u0107i vakuum nastao zbog potpune nedefinisanosti nacionalnog koncepta u toj dr\u017eavi. Trebalo je da pro\u0111e gotovo ceo vek ideolo\u0161ke indoktrinacije. Za vreme Druge Jugoslavije jedina ideologija koja je bila sistematski zabranjena bio je jugoslovenski unitarizam.<\/h3>\n

Savremenici su odmah zdu\u0161no i zgranuto odbacili \u0160tadlerov koncept verskog naroda, kako jozefinijanski katoli\u010dki konzervativci \u010diji je vo\u0111a bio biskup \u0160trosmajer, iza \u010dijeg ugleda su se na prevaru poku\u0161ali zakloniti i \u0160tadlerovci, pa ih je nazvao furtima\u0161i (furtim \u2013 kra\u0111a), tako i (ultra)levi\u010dari, Star\u010devi\u0107evci Prava\u0161i,\u00a0 zgranuti \u201ckra\u0111om\u201d prvog hrvatskog liberala i antiklerikalca. Me\u0111utim, Rimokatoli\u010dka\u00a0 crkva, budu\u0107i doktrinarno antiliberalna, nastavila je sa upornim \u0161irenjem tog narativa me\u0111u neukim pu\u010danstvom za vreme Kraljevine Jugoslavije. Teorija je bila kompatibnilna zakulisnim nastojanjima Pa\u0161i\u0107evih radikala da izlobiraju \u201cdefinitivno razgrani\u010denje\u201d izme\u0111u Srba i Hrvata.<\/p>\n

Dana\u0161nji srpski kleronacionalisti tvrde da postoji odluka analogna ovoj jezuitskoj Sinoda SPC iz 1923.\u00a0 po kojoj je proklamovano da Srbin mo\u017ee biti samo pravoslavac, me\u0111utim, niko nije objavio pisani trag o tome ni svedo\u010denje u\u010desnika. \u0160tokavsku teoriju po kojoj su svi Srbi \u0161tokavci, a \u0161tokavci Srbi i kad su ube\u0111eni Hrvati, prvi je objavio razo\u010darani jugosloven Jovan Du\u010di\u0107 u delu Verujem u Boga i srpstvo za vreme drugog svetskog rata.<\/p>\n

Srpski nacionalisti se lome \u00a0izme\u0111u \u0161tokavske teorije i pravoslavnog ekskluzivizma, dok su hrvatski svi zagovornici katoli\u010dkog verskog naroda, \u0161to zna\u010di da aktuelni hrvatski nacionalni narativ nema veze ni s frankov\u0161tinom, jer su oni, pod uticajem \u00a0dr. Iva Pilara, ba\u0161tinili i bogumilsku tradiciju i muslimane kao \u201chrvatsko cvije\u0107e\u201d. \u0160tavi\u0161e, zalagali su se i za Hrvatsku pravoslavnu crkvu.<\/h3>\n

Oba pogleda socijalizacijom su u\u0161la u zvani\u010dan narativ i mnenja obi\u010dnih ljudi, ponavljam, bez ikakvog tradicijskog i teorijskog utemeljenja.<\/p>\n

Nad dana\u0161njim pokoljenjima \u010dini se pravi kulturocid sustavnim izbacivanjem mislilaca i dela neuklopivih u politkorektni kleronacionalisti\u010dki narativ \u2013 a to su malte ne svi najve\u0107i. Ili jo\u0161 gore falsifikovanjem \u2013 kao \u0161to je slu\u010daj s tuma\u010dima Ante Star\u010devi\u0107a, Vuka Karad\u017ei\u0107a ili u najnovije vreme tako\u0111e ube\u0111enih jugoslovenskih unitarista Ive Andri\u0107a i Milo\u0161a Crnjanskog.<\/p>\n

Pojava je posebno apsurdna u Hrvatskoj koja zatomljuje se\u0107anje na sve svoje velikane, heterodoksne s stanovi\u0161ta \u0160tadlerovski rigidno shva\u0107enog katoli\u010danstva i hrvatstva. Najzna\u010dajnijeg Hrvata nove ere, biskupa \u0160trosmajera, utemeljitelja gotovo svih nacionalnih insititucija su potpuno potisnuli u zaborav zbog jugoslovenstva. Svi istinski velikani sa tla Hrvatske su na neki na\u010din bili \u201cjeretici\u201d \u2013\u00a0 od sve\u0161tenika glagolja\u0161a, narodnih kraljeva, posthumno spaljnog prosvetitelja Markantuna de Dominisa, \u00a0protestanata poput Matije Vla\u010di\u0107a Ilirika, \u0160ubi\u0107a i Zrinjskog, verovatno i Matije Gubca, do antiklerikalaca Star\u010devi\u0107a, Radi\u0107a, Tita ili Krle\u017ee. Zemlje \u201cTrojednice\u201d bi trebalo da su\u00a0 slavne \u00a0i znane po brojnim evropskim prosvetiteljima koji su, od davnih dana do danas davali doprinos klju\u010dnim tokovima evropske civilizacije, neki (Markantun de Dominis) behu me\u0111u zaslu\u017enima \u010dak i za britanski (Njutnov) dru\u0161tveni i nau\u010dni procvat. Re\u010d je o utemeljiteljima mnogo \u010dega pionirski emancipatorskog, a stoga i jereti\u010dkog,\u00a0 u evropskoj istoriji: prvi prevodi Biblije i Kurana na latinski, drugi prevod Biblije na narodni jezik i prve kodifikacije narodnog jezika, rodona\u010delnik panslavizma \u2026\u00a0 (ne znam koga pre da pomenem \u2013 sv. Jeronima, Maruli\u0107a, Vla\u010di\u0107a, Ka\u0161i\u0107a, Vran\u010di\u0107a, Kri\u017eani\u0107a \u2026).\u00a0 Umesto njih oni slave Kri\u017eni put i seoske sve\u0161tenike, simpatizere usta\u0161a i verovatno ratne zlo\u010dince koje su ubili partizani.<\/p>\n

U Friedjungovom procesu Frano Supilo je svojevremeno objasnio koji misaoni obrt \u010deka i na\u0161e pokoljenje:<\/p>\n

\u201cIstina je takodjer, da sam prije vodio politiku neprijateljstva prema Srbima. Takove su onda bile prilike, koje sam na\u0161ao, a nisam ih ja stvorio. Mogu skoro re\u0107i, da sam ja taj polo\u017eaj preuzeo, jer sam dr\u017eao da je u interesu hrvatskoga naroda. Istom kasnije uvjerio sam se, a sa mnom i moji drugovi, da je to glupost, jer su Srbi i Hrvati jedan narod, a ja sam imao odva\u017enosti da to re\u010dem mojemu narodu i da mu preporu\u010dam drugu politiku.\u201d<\/h3>\n

\u0160to reko Igor Mandi\u0107: \u201cDalmatinac se ra\u0111a kao Hrvat a umire kao Jugosloven\u201d<\/p>\n

[i]\u00a0Iz Knjige \u201eIlirska slovinca\u201c 1854.<\/p>\n

[ii]\u00a0Bogoljub \u0160ulek u zagreba\u010dkom Nevenu, No. 8, 1856. g \u010dlanak Srbi i Hrvati<\/p>\n

[iii]\u00a0Postupci za olak\u0161anje umiranja na Baniji \u2013 Dra\u017een No\u017eini\u0107<\/p>\n

https:\/\/hrcak.srce.hr\/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=119913<\/p>\n

[iv]\u00a0Ante Star\u010devi\u0107 \u201cIme Serb\u201d<\/p>\n

[v]\u00a0Ante Star\u010devi\u0107 \u201cPasmina Slavoserbska u Hervatskoj\u201d<\/p>\n

[vi]\u00a0https:\/\/www.portalnovosti.com\/hrvoje-petric-o-dolasku-srba-u-15-stoljecu-svjedoci-sacuvana-historijska-gradja<\/p>\n

[vii]\u00a0Ante Star\u010devi\u0107 \u201cIme Serb\u201d<\/p>\n

[i]\u00a0http:\/\/www.hervardi.com\/kronika.php<\/p>\n

[ii]\u00a0file:\/\/\/C:\/Users\/Korisnik\/Downloads\/Franjo_Sanjek.pdf\u00a0 POVIJESNA RAZMI\u0160LJANJA ANTUNA VRAMCA<\/p>\n

(1538-1587) Franjo \u0160anjek<\/p>\n

[iii]\u00a0Dr. Francka Premk \u2013 iz recenzije knjige Anton Vramec in Slovenci\u00a0\u00a0http:\/\/www.hervardi.com\/knjiga_anton_vramec_in_slovenci.php<\/p>\n

[iv]\u00a0Faust VRAN\u010cI\u0106<\/p>\n

Dictionarivm qvinqve nobilissimarvm Evrop\u00e6 lingvarvm,<\/p>\n

Latin\u00e6, Italic\u00e6, Germanic\u00e6, Dalmati\u00e6 & Vngaric\u00e6 (1595)<\/p><\/blockquote>\n

branaliblog.wordpress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nad dana\u0161njim pokoljenjima \u010dini se pravi kulturocid sustavnim izbacivanjem mislilaca i dela neuklopivih u politkorektni kleronacionalisti\u010dki narativ \u2013 a to su malte ne svi najve\u0107i. Ili jo\u0161 gore falsifikovanjem \u2013 kao \u0161to je slu\u010daj s tuma\u010dima Ante Star\u010devi\u0107a, Vuka Karad\u017ei\u0107a ili u najnovije vreme tako\u0111e ube\u0111enih jugoslovenskih unitarista Ive Andri\u0107a i Milo\u0161a Crnjanskog<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":384974,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-384969","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/384969","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=384969"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/384969\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":384975,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/384969\/revisions\/384975"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/384974"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=384969"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=384969"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=384969"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}