{"id":383687,"date":"2023-10-27T08:49:18","date_gmt":"2023-10-27T06:49:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=383687"},"modified":"2023-10-27T08:49:18","modified_gmt":"2023-10-27T06:49:18","slug":"rast-znacaja-svetske-vecine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/10\/27\/rast-znacaja-svetske-vecine\/","title":{"rendered":"Rast zna\u010daja Svetske ve\u0107ine"},"content":{"rendered":"

Autor: Fjodor Lukjanov<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Do jeseni 2023, vojna kampanja u Ukrajini postala je integralni deo me\u0111unarodnog politi\u010dkog i ekonomskog krajolika. Trenutno se ne o\u010dekuje okon\u010danje neprijateljstva; ni \u00a0odlu\u010duju\u0107a pobeda bilo koje od zara\u0107enih strana, ni mirovni sporazum zasnovan na kompromisu ne izgledaju ostvarivi u doglednoj budu\u0107nosti. Sukob ostaje glavni \u010dinilac koji uti\u010de na globalnu ravnote\u017eu snaga.<\/p>\n

Jasno je od samog po\u010detka da se odnosi Rusije sa Zapadom kre\u0107u u pravcu najakutnijih faza Hladnog rata. Ali \u017eestina i trajnost sukoba nadilaze sva o\u010dekivanja. U februaru 2022. svega nekolicina je mogla da zamisli stepen uklju\u010denosti NATO u Ukrajini ili kompletno razaranje veza izme\u0111u Rusije i zapadnih zemalja.<\/p>\n

Sva predvi\u0111anja izneta u po\u010detnoj fazi sukoba pokazala su se pogre\u0161nim. Moskva je pogre\u0161no procenina ukrajinske vojne, politi\u010dke i ekonomske mogu\u0107nosti, kao i spremnost SAD i njihovih saveznika da idu toliko daleko y pru\u017eanju podr\u0161ke Ukrajini. Zapad je pogre\u0161no verovao da ruski ekonomski sistem ne\u0107e mo\u0107i da izdr\u017ei spoljnu blokadu, pretpostavljaju\u0107i da bi svetska ekonomija mogla da nastavi da funkcioni\u0161e bez Rusije, relativno bezbolno, bez Rusije. Suprotstavljene strane su, tako\u0111e, pogre\u0161no procenile sposobnost da nametnu promenu pravca delovanja drugoj strani te da je prisile na ustupke.<\/p>\n

\n

Zaklju\u010dci ukrajinske krize<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Gre\u0161ke na\u010dinjene u po\u010detkoj fazi bile su rezultat stereotipa koji su odranije prihva\u0107eni. Ostavimo nijanse po strani, protivnici su precenjivali ranjivost druge strane. U izvesnom smislu \u2013 oni to i sada \u010dine. Igra se pretvorila u pat poziciju u kojoj svako poku\u0161ava da mobili\u0161e svoje prednosti i ostvari odlu\u010duju\u0107u premo\u0107 kako bi iza\u0161ao iz zamke koju pat pozicija\u00a0 predstavlja. Sukob Rusije i Zapada se intenzivira ali ne dobija novi kvalitet. Neki u Rusiji tako\u0111e pozivaju na kvalitativnu promenu sukoba, tako \u0161to bi se fokus preusmerio na nuklearni \u010dinilac \u2013 ali to jo\u0161 uvek nije dominantno zvani\u010dno mi\u0161ljenje.<\/p>\n

Glavne promene su se odigrale u delu sveta koji nije uklju\u010den u sukob ali jeste pod njegovim uticajem. Koncept \u201esvetske ve\u0107ine\u201c, \u010dvrsto ustanovljen u Rusiji kao referenca na ne-Zapadni deo sveta, je donekle zbunjuju\u0107i, zato \u0161to sugeri\u0161e da postoji konsolidovana zajednica, iako je klju\u010dna karakteristika ove ve\u0107ine njena heterogenost suprotstavljena univerzalnoj \u2013 vrednosno orijentisanoj \u2013 koheziji koju name\u0107e Zapad. Me\u0111utim, ovaj pojam se odnosi na niz zemalja koje ne \u017eele da budu uvu\u010dene u sukob i da nastave tradiciju zapadne politike. Ukrajinska kriza je proizvod zapadne politi\u010dke kulture, i Rusija, koja zauzima ekstremnu antizapadnu poziciju, tako\u0111e deluje (ili je prinu\u0111ena da deluje) u skladu sa zapadnom vojno-politi\u010dkom paradigmom.<\/p>\n

Ruski predsednik Vladimir Putin sa na\u010delnikom General\u0161taba Valerijem Gerasimovim prilikom posete vojnom \u0161tabu u Rostovu na Donu, 19. oktobra 2023. (Foto: kremlin.ru)
\nDugo o\u010dekivani multipolarni svet postao je slo\u017eeniji nego \u0161to se o\u010dekivalo. On se ne svodi na nekoliko centara mo\u0107i koji komuniciraju jedan sa drugim ve\u0107 je re\u010d o rastu\u0107oj mre\u017ei razli\u010ditih odnosa i razli\u010ditih delatnika koji imaju asimetri\u010dan polo\u017eaj. Ove veze, horizontalne i vertikalne, nisu potpuno ure\u0111ene i razli\u010diti statusi doprinose nelinearnosti.<\/p>\n

Svetska ve\u0107ina mo\u017ee da izvu\u010de nekoliko zaklju\u010daka iz ukrajinske krize:<\/p>\n

    \n
  1. Postoji sila koja isku\u0161ava Zapad otvoreno i bez ustru\u010davanja, a Zapad ne mo\u017ee to da spre\u010di bez obzira koliko \u017eestoko poku\u0161ava. Ovo omogu\u0107ava ne-zapadnom svetu da deluje sve nezavisnije;<\/li>\n
  2. Dr\u017eave Globalnog severa poku\u0161avaju da urede odnose izme\u0111u sebe, ne razmi\u0161ljaju\u0107i kako ovo uti\u010de na Globalni jug;<\/li>\n
  3. Politika op\u0161teg distanciranja, koja deluje aktivno samo u vezi sa pojedina\u010dnim pitanjima, mo\u017ee da donese dosta koristi \u2013 ako se ve\u0161to koristiti;<\/li>\n
  4. Dr\u017eave mogu i trebaju da razvijaju plodne me\u0111usobne odnose bez posredovanja velikih sila koje ih \u2013 insistiraju\u0107i na svojoj neizbe\u017enosti i ne uspevaju\u0107i da re\u0161e probleme dr\u017eava i regiona \u2013 uvla\u010de jo\u0161 dublje u pat pozicije.<\/li>\n<\/ol>\n
    \n

    Logika pro\u0161irenja BRIKS-a<\/h3>\n<\/blockquote>\n

    Poslednji samit zemalja BRIKS-a, odr\u017ean u Ju\u017enoj Africi u leto 2023. godine reafirmisao je ove trendove. Suo\u010dene sa klju\u010dnom dilemom \u201eizme\u0111u pro\u0161irenja grupe i produbljivanja veza\u201d \u010dlanice su odabrale prvo. Pozivaju\u0107i prvih \u0161est zemalja, grupa ne mo\u017ee da odgodi slede\u0107i korak \u2013 visoko po\u0161tovane sile nemaju ni\u0161ta manje prava da se uklju\u010de. BRIKS se, o\u010digledno, opredelio za kvantitativni rast, koji ne povla\u010di automatski i kvalitativni skok. Ovo ima svoju sopstvenu logiku.<\/p>\n

    BRIKS (na po\u010detku BRIK) jeste proizvod marketin\u0161ke strategije koju su predlo\u017eili ameri\u010dki investicioni bankari (kako bi reklamirali brzorastu\u0107a tr\u017ei\u0161ta), ali nekoliko godina kasnije ovaj savez je dobio sopstvenu politi\u010dku dimenziju. Samo po sebi, ovo je ozna\u010dilo promenu u globalnoj ravnote\u017ei mo\u0107i \u2013 nastanak grupe mo\u0107nih i uticajnih ne-zapadnih zemalja odlu\u010dnih da zastupaju sopstvenu politiku na me\u0111unarodnoj sceni.<\/p>\n

    Svih \u010detiri, i na kraju pet, dr\u017eava su ujedinjene po jednom kriterijumu \u2013 one raspola\u017eu punim suverenitetom, \u0161to podrazumeva \u017eelju i sposobnosti (zahvaljuju\u0107i njihovom objedinjenom potencijalu) da vode nezavisnu spoljnu i unutra\u0161nju politiku. U stvari, postoji svega nekoliko ovakvih dr\u017eava na svetu, po\u0161to nekima nedostaju nu\u017eni vojno-ekonomski resursi a druge su se pridru\u017eile savezima te su stoga dobrovoljno ograni\u010dile sopstveni suverenitet. U ovom smislu, sada\u0161nji sastav BRIKS-a deluje prili\u010dno organski a ne formalno, u pogledu osnovnih karakteristika dr\u017eava koje ga \u010dine.<\/p>\n

    Ju\u017enoafri\u010dki predsednik Siril Ramafoza, predsednik Brazila Luiz Ignasio Lula da Silva, predsednik Kine Si \u0110inping, premijer Indije Narendra Modi i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na fotografiji sa delegatima \u0161est zemalja koje su primljene u BRIKS plus (Foto: Sputnik Brasil\/Pal\u00e1cio do Planalto\/Ricardo Stuckert\/CC BY 2.0)
    \nNovoprido\u0161le dr\u017eave su raznovrsne u svakom pogledu, ali one se ne uklapaju nu\u017eno u gorenazna\u010dene \u0161eme. Ovo sugeri\u0161e da se donosioci odluka pre zala\u017eu za diversifikaciju nego za konsolidaciju. Grupa \u0107e nastaviti da raste, ali ne postoje planovi da se oformi institucionalni mehanizam, barem ne u dogledno vreme. U stvari, \u0161to je vi\u0161e u\u010desnika bi\u0107e te\u017ee da se pokrene takvo telo. \u010cak i izme\u0111u pet zemalja ima ozbiljnih razlika, a jo\u0161 ih je vi\u0161e izme\u0111u jedanaest ili vi\u0161e dr\u017eava.<\/p>\n

    Svetska ve\u0107ina postaje sve vi\u0161e uverena da uticaj onih koji su dugo diktirali pravila u me\u0111unarodnoj areni opada. Privr\u017eenost zajedni\u010dkom pogledu na svet i geopoliti\u010dkim interesima je upravo ono \u0161to se zahteva u okvirima atlantske zajednice. Drugi insistiraju na pravu da o svemu odlu\u010duju po svojoj volji. Ovaj trend izgleda da sve vi\u0161e dominira na me\u0111unarodnoj sceni, dok \u0107e zapadni pristup nastaviti da rukovodi samo onim zemljama koje pripadaju relevantnoj kulturnoj sferi.<\/p>\n

    \n

    Novi me\u0111unarodni okvir<\/h3>\n<\/blockquote>\n

    Te\u0161ko mo\u017eemo govoriti o anti-zapadnoj orijentaciji: izuzev Rusije i sada, mo\u017eda, Irana, nijedna od sada\u0161njih i verovatnih budu\u0107ih u\u010desnika (zemalja BRIKS-a) ne \u017eeli da se otvoreno suprotstavi Zapadu. Me\u0111utim, ovo odra\u017eava su\u0161tinu dolaze\u0107eg perioda u kojem \u0107e ve\u0107ina zemalja stalno morati da bira partnere kako bi re\u0161ile svoje probleme, a taj odabir se mo\u017ee razlikovati od problema do problema sa kojima \u0107e se suo\u010davati.<\/p>\n

    Po\u010dinju\u0107i svoje pro\u0161irenje BRIKS je napustio princip ekskluzivnosti, koji je smatran va\u017enim zbog presti\u017ea. A kad je ve\u0107 tako ura\u0111eno, grupa sada te\u017ei maksimalnom obuhvatu. Na primer, Kina, zala\u017eu\u0107i se za zajedni\u010dku sudbinu \u010dove\u010danstva i raspola\u017eu\u0107i potencijalima koji o\u010digledno nadma\u0161uju potencijale drugih dr\u017eava, ne zahteva da BRIKS bude institucionalizovan. Indija, koja ve\u0161to \u0161titi svoju multivektorsku politiku, odnosno saradnju sa svakim bez ograni\u010denja, tako\u0111e je sklonija da vidi BRIKS kao heterogenu grupu. Nju Delhi je najmanje zainteresovan da do\u0111e do sna\u017eenja antagonisti\u010dnih ose\u0107anja prema Zapadu u okviru ove grupe.<\/p>\n

    Rusija se izdvaja po tome \u0161to je jedina zemlja me\u0111u sada\u0161njim \u010dlanicama koja je uklju\u010dena u ozbiljan sukob sa Zapadom. A budu\u0107i da BRIKS ne mo\u017ee da se preoblikuje u anti-zapadni savez, Moskva mo\u017ee da pozdravi postepeno ali maksimalno mogu\u0107e \u0161irenje grupe, sa ciljem da se ona pretvori u reprezentativnu zajednicu \u010dije \u010dlanice sara\u0111uju jedna sa drugom zaobilaze\u0107i zapadni pritisak ili deluju\u0107i uprkos njemu.<\/p>\n

    Ovo su faktori koji oblikuju novi me\u0111unarodni okvir. On jo\u0161 uvek nije nastao. Ali kada se trenutni sukobi okon\u010daju, bez obzira kakvi bili ishodi za neposredne u\u010desnike, polo\u017eaj dr\u017eava Svetske ve\u0107ine \u0107e najvi\u0161e oja\u010dati \u2013 ne samo Kine, koja se \u010desto spominje kao pobednik sukoba izme\u0111u Rusije i Zapada, ve\u0107 i grupe dr\u017eava koje su ranije igrale podre\u0111enu ulogu, a sada dobijaju slobodu delovanja. Usudi\u0107u se da ka\u017eem da \u0107e svetska politika postati racionalnija, zato \u0161to \u0107e pragmati\u010dni interesi biti otvoreno izno\u0161eni na poslovan na\u010din, te se ne\u0107e vi\u0161e skrivati iza razli\u010ditih oblika mesijanizma, koje je Globalni sever ve\u0161to koristio vekovima. I sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, mo\u017ee se re\u0107i da ukrajinska kriza zaista podvla\u010di crtu ispod kolonijalnih vremena u \u0161irem smislu.<\/p>\n

    Prevod Milo\u0161 M. Milojevi\u0107
    \nNovi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Novi me\u0111unarodni okvir jo\u0161 uvek nije nastao. Ali kada se trenutni sukobi okon\u010daju, bez obzira kakvi bili ishodi za neposredne u\u010desnike, polo\u017eaj dr\u017eava Svetske ve\u0107ine \u0107e biti oja\u010dan<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":383690,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-383687","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/383687","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=383687"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/383687\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":383692,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/383687\/revisions\/383692"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/383690"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=383687"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=383687"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=383687"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}