{"id":383603,"date":"2023-10-26T07:26:59","date_gmt":"2023-10-26T05:26:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=383603"},"modified":"2023-10-26T07:30:53","modified_gmt":"2023-10-26T05:30:53","slug":"kako-je-propao-rekom-i-sta-mozemo-nauciti-iz-toga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/10\/26\/kako-je-propao-rekom-i-sta-mozemo-nauciti-iz-toga\/","title":{"rendered":"Kako je propao REKOM i \u0161ta mo\u017eemo nau\u010diti iz toga"},"content":{"rendered":"

Autor: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p>\n

Trideset i kusur godina je pro\u0161lo od po\u010detka ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji a kompleksni proces suo\u010davanja sa zlo\u010dinima tih ratova u najmanju ruku na ovim prostorima nije upalio. I to nije upalio do te mere da smo te zlo\u010dine sasvim uspe\u0161no potisnuli (osim kad ih treba iskoristiti za neke izbore ili maskiranje neke brljotine) da sada izgleda da je ceo region uradio upravo ono zbog \u010dega je u tranziciju i krenuo: zaboravio pro\u0161lost i zacopao se u sasvim izvesnu (mada zastra\u0161uju\u0107u) budu\u0107nost. Ali tamo nas mo\u017eda \u010dekaju neke neprijatne utvare.<\/p>\n

Na Pe\u0161\u010daniku smo, tako, pre par dana mogli pro\u010ditati tekst koji se bavi problematikom pro\u0161losti & budu\u0107nosti, odnosno Regionalne komisije za istinu i pomirenje (REKOM) kroz \u010ditanje nove knjige Denise Kostovice \u201eTiho Pomirenje\u201c. Sva\u0161ta se mo\u017ee zameriti, a na prvom mestu \u010dinjenica da su i Denisina analiza i tekst<\/a> Jasne Dragovi\u0107-Soso jednostavno re\u010deno apologija projekta REKOM-a kojoj je u potpunosti amputirana makar i naznaka namere za nekim ozbiljnim kriti\u010dkim osvrtom. Na kraju krajeva u pitanju je i potpuno o\u010digledno teranje maka na konac, a argumentacija i knjige i teksta se svode u su\u0161tini na pri\u010du o oma\u0161enom cilju ali poga\u0111anju svega ostalog (mada nije pogo\u0111eno previ\u0161e ni toga ostaloga). A sve to je uistinu \u010dudno jer bedna istina je da je REKOM jedan od najupe\u010datljivijih neuspeha svih projekata suo\u010davanja sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, metafora jednog strate\u0161kog i temeljnog fejla i jedne \u2014 ispalo je tako na kraju \u2014 krajnje naivne utopije.<\/p>\n

Jer danas \u2013 pet i kusur decenija nakon izmi\u0161ljanja \u201ekomisija za istinu i pomirenje\u201c \u2014 kao region nismo napravili ni makac, za REKOM otprilike nije \u010duo niko sem uskog kruga u\u010desnika u samom projektu i jo\u0161 nekoliko zalu\u0111enika, a u javnima sferama svih dr\u017eava proiza\u0161lih iz raspada Jugoslavije svaki poku\u0161aj da se razmrsi klupko ratova devedesetih izaziva podsmeh.<\/p>\n

\n

Komisije za istinu i pomirenje zapravo bri\u0161u opasnu tektonsku pukotinu izme\u0111u zlo\u010dinaca i \u017ertvi<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Me\u0111utim, to nije specifikum divljeg Balkana. Naprotiv, izgleda da posledice i prakse svih komisija za istinu i pomirenje, pogledaju li se iz rakursa porazne 2023., izgledaju pomalo pateti\u010dno. Zapravo, kad se podvu\u010de crta, ispada da su \u2014 kad god su to lokalni politi\u010dki konteksti dozvoljavali \u2014 one najpre kori\u0161\u0107ene kao lju\u0161ture ispra\u017enjene sadr\u017eaja.<\/p>\n

Naravno, da bismo na\u0161li naj\u010distiji primer jedne takve ne moramo i\u0107i daleko: upravo je to bila i Ko\u0161tunicina komisija (koja na kraju nije proizvela ni izve\u0161taj koji mo\u017eemo pro\u010ditati ve\u0107 se nekako\u2026 rastvorila i nestala) ali se iz izve\u0161taja onih nekoliko sastanaka vidi da su teme koje su povla\u010dene zapravo teme iz registra kafanske rasprave: ratovi devedesetih su obavijeni maglama etni\u010dkih sukoba koji se\u017eu do u pamtivek i na kraju su nedoku\u010divi, pomalo metafizi\u010dki i nepromenjivi. Ko\u0161tunica je imao svoju \u201eformu\u201d koja (naizgled) nije imala sadr\u017einu, a lokalno javno mnjenje svoje \u201enisu zlo\u010dinci krivi nego je to istorija\u201d. Niko u stvari nije kriv (i sve je sad ok), a business as usual se mogao nastaviti.<\/p>\n

Jer ako je bila komedija, ne zna\u010di i da ona nije izvr\u0161ila i centralnu funkciju komisija i da je bila samo lju\u0161tura bez sadr\u017eaja, jer je ipak odradila svoju svrhu, samo li se pogleda iz jednog specifi\u010dnog ugla.<\/p>\n

Na kraju krajeva \u2014 komisije za istinu i pomirenje zapravo bri\u0161u opasnu tektonsku pukotinu izme\u0111u zlo\u010dinaca i \u017ertvi uspostavljenu zlo\u010dinima i odnosima dominacije te od te dve inherentno suprotstavljene kategorije \u010dine jednu zajednicu sa uspostavljenim nakaradnim mirom izme\u0111u zlo\u010dinaca i \u017ertava. Jednom re\u010dju, komisije za istinu i pomirenje formiraju naciju kao funkcionalu politi\u010dku celinu sa elementarnim politi\u010dkim konsenzusom u njenom centru: svi \u0107e zlo\u010dini na kraju biti zaboravljeni da bismo kao dru\u0161tvo mogli da se zagledamo u budu\u0107nost. Iznova i iznova, dakle, nacija kao politi\u010dka zajednica po\u010diva na nekoj neizgovorenoj tajni, pa kao \u0161to je sama nacija nastala na zaboravljenom zlo\u010dinu ukidanja onih ni\u017eih i starijih kulturnih oblika, pa na kraju i povelikom broju zaboravljenih genocida, po\u010diva i na zaboravljenom ukidanju klasnog sukoba i njegovom sakrivanju \u201enacionalnim jedinstvom\u201c.<\/p>\n

Jer naravno da je nacija lju\u0161tura za kapitalisti\u010dke odnose: ona ih gura, sprovodi, ska\u010de u pomo\u0107 kad su ugro\u017eeni; ona je i pancirni prsluk za onu va\u017eniju vrstu odnosa (klasne odnose) pa prima udarce kad smo ljuti; na kraju krajeva \u2014 maltretira nas kad smo neposlu\u0161ni, a tu\u010de i ubija ako taj neposluh postane i makar malko opasan.<\/p>\n

A nacionalnim dr\u017eavama je poslednjih decenija jedan od osnovnih zadataka i beskompromisno uklapanje dru\u0161tava u globalne ekonomske odnose pa na kraju ispada da kada gledamo u budu\u0107nost i zarad nje se mirimo \u2013 u stvari gledamo u kapitalizam i zarad njega se mirimo.<\/p>\n

Uostalom, ako se pogleda sa dovoljno velike vremenske dostance, nasle\u0111a ovih komisija su dru\u0161tva koja su mo\u017eda postigla taj unutra\u0161nji konsenzus \u2014 ali se u njima ni za jotu nisu promenili unutra\u0161nji oblici dominacije.1 Pa su tako i sve istine i pomirenja koje komisije za istine i pomirenja proizvedu \u2014 temelj elementarne politi\u010dke stabilnosti neophodne za reprodukciju klasnih odnosa, cirkulacije kapitala i funkcionisanje ekonomije.<\/p>\n

\n

Kad smo \u017ertve kao nacije \u2014 nismo \u017ertve kao klase<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Dakle, funkcija komisija za istinu i pomirenje je stabilizaciona: uloga joj je da su\u0161tinski klasni sukob transformi\u0161e u one oblike koje je daleko lak\u0161e kontrolisati i njima upravljati. Upravo su stoga me\u0111unacionalni (i ostali identitetski) sukobi u savremenim dru\u0161tvima danas privilegovana forma sukoba: niti jedan od ovih oblika ne\u0107e ugroziti centralne politi\u010dko ekonomske procese iako \u0107e \u010desto iz njih izvirati, a u isto vreme \u0107e pru\u017eiti i jako zgodan ventil za povremeno regulisanje socijalnog pritiska i veoma \u010desto poslu\u017eiti kao zgodna predizborna \u017evaka.<\/p>\n

U slu\u010daju biv\u0161e Jugoslavije, centralni politi\u010dko ekonomski proces koji se morao braniti je bio ekonomska transformacija iz socijalisti\u010dke u kapitalisti\u010dku-privredu-na-periferiji i primitivna akumulacija kao inicijalni oblik uspostavljanja klasnih odnosa. U tom smislu, Ko\u0161tunicina komisija za pomirenje i prate\u0107i nacionalisti\u010dki cinizam u odnosu prema nasle\u0111u ratova devedesetih su ve\u0107 odradili svoj posao i izuzetno efikasno ispunili temeljnu funkciju komisija za istinu i pomirenje. Jer njihova je dubinska funkcija u obezbe\u0111ivanju politi\u010dkog konsenzusa i politi\u010dke stabilnosti kao uslova za proizvodnju kapitalisti\u010dkih hijerarhijskih odnosa neophodnih za cirkulaciju kapitala i reprodukciju proizvodnih odnosa i, igrom slu\u010daja, taj je politi\u010dki konsenzus u biv\u0161oj Jugoslaviji prona\u0111en u najmanjem zajedni\u010dkom \u010diniocu: bespogovornom prihvatanju \u201enacionalizma\u201c kao jedinog legitimnog oblika politike. Veoma ukratko \u2013 ako komisije za istinu i pomirenje mire tla\u010ditelje i tla\u010dene, u slu\u010daju biv\u0161e Jugoslavije i Isto\u010dne Evrope pomirila je eksproprijatore i eksproprirane a privredi omogu\u0107ile da neometano nastavi svojim putem privatizacije.<\/p>\n

A rad Denisa Kostovic i tekst Jasen Dragovi\u0107-Soso dakle promatra REKOM \u2014projekat alternativne komisije za istinu i pomirennje \u2014 kao da je jedini kontekst u kojem on nastaje nacionalizam a neuspeh tra\u017ee u potrebi nacionalnih dr\u017eava i njihovih administracija za cini\u010dnom mimikrijom kojom bi sopstvenu naciju (i ponekog neuralgi\u010dnog pojedinca unutar nje) po\u0161tedeli istorijske odgovornosti. Kao da je nacija i nacionalizam jedini okviri u kojima se na\u0161a vrsta suo\u010davanja (ili ne-suo\u010davanja) de\u0161avala. Dakle iznova \u2014 kao da je nacionalizam sam sebi cilj, epistemi\u010dka mebijusova traka, obrnuta sama u sebe \u2014 a ne da je vrsta (banalnog i kafanskog) nacionalizma koja se praktikovala na Balkanu zapravo strukturna potreba jedne druge i dublje transformacije \u2013 one ekonomske.<\/p>\n

\n

REKOM je prizma kroz koju se \u010dita politi\u010dka i identitetska mapa tranzicione Srbije<\/h3>\n<\/blockquote>\n

A REKOM je, neplanirano, sa svoje strane odradio temeljni legitimacijski posao jer i ona legitimi\u0161e nacije nastale iz ubistva Jugoslavije tako \u0161to legitimi\u0161e nacije i predstavljaju\u0107i \u201enaciju\u201c (etni\u010dku pripadnost) kao so\u010divo i prizmu kroz koje se raspad biv\u0161e dr\u017eave tuma\u010di. A ako \u017eelimo izlaz iz za\u010daranog kruga \u2014 samu bi geografiju ratova devedesetih morali druga\u010dije organizovati: jer mo\u017eda osnovni agensi raspada Jugoslavije nisu bile \u201enacije\u201c, ve\u0107 su to bile klase (iako mi to sada ne vidimo). Pa se tu da identifikovati i uloga \u201enacija\u201c u postratnom periodu: kad smo \u017ertve kao nacije \u2014 nismo \u017ertve kao klase. Na kraju dodajmo i mentalnu ve\u017ebu iz registra omiljenih igra\u010daka postjugoslovenskog prostora \u2013 brojanje \u017ertava: vrlo verovatno najbrojnije \u017ertve ratova devedesetih nisu ni Bo\u0161njaci, ni Albanci, ni Srbi ni Hrvati ve\u0107 radnici.<\/p>\n

Ali dodajmo jo\u0161 jednu stvar: formatiranje teksta Jasne Dragovi\u0107-Soso u apologiju REKOM-a mo\u017eda i ne treba da iznena\u0111uje s\u2019 obzirom na poziciju i REKOM-a i centralne institucije koja je projekat u velikoj meri i iznela (Fond za humanitarno pravo) unutar politi\u010dkog diskursa u Srbiji poslednje dve decenije. FHP a sa njim i REKOM (zajedno sa nekim ostalim svetim kravama druge Srbije) stajao je namesto demarkacione linije dve mnogo puta pominjane politi\u010dke raskoline izme\u0111u \u201eprve\u201d i \u201edruge\u201d Srbije. Dakle, ili ste bili \u201cza\u201d FHP i sve \u0161to on radi te ste se smatrali \u201edrugom\u201d ili ste bili protiv te ste se smatrali delom \u201eprve\u201d.2<\/p>\n

Drugim re\u010dima: REKOM nije samo REKOM, ve\u0107 prizma kroz koju se \u010dita politi\u010dka i identitetska mapa tranzicione Srbije. I tu valja i locirati vrednost teksta kojim se bavimo: njihova je funkcija upravo u obezbe\u0111ivanju flastera koji treba da zakrpi zjape\u0107u ranu potpunog neuspeha politi\u010dkog projekta druge Srbije i jedno od poslednjih identitetskih sidri\u0161ta za nju.<\/p>\n

A imaju\u0107i u vidu da su i \u201eprva\u201c i \u201edruga\u201d Srbija tranziciju podr\u017eavale svaka na svoj specifi\u010dan na\u010din \u2014 naravno da ne treba ni da previ\u0161e \u010dudi \u0161to je i sam Fond za humanitarno pravo zavr\u0161io ba\u0161 tamo gde ide svaka kapitalisti\u010dka privreda: u neumerenoj eksploataciji radnika, horizontalnoj strukturi, nedemokratskim procedurama i projekcijom mo\u0107i malog centra i stvaranjem jedne mikro diktature u radnom kolektivu.<\/p>\n

Na kraju, ako bi se ba\u0161 terao mak na konac, ako i ima nekog uspeha u REKOM-u \u2013 to je u \u010dinjenici da je pokazao da centralni politi\u010dki agensi nisu dru\u0161tva (\u0161to je i bila meta-ideja REKOM-a: po\u0161to je projekat dr\u017eavne komisije prdnuo u \u010dabar, ideja REKOM-a je bila da napravi komisiju za istinu i pomirenje koja \u0107e funkcionisati onkraj dr\u017eave pa makar to zna\u010dilo \u010desto i uprkos njoj) ve\u0107 samo i isklju\u010divo dr\u017eave kao oblik projekcije mo\u0107i na dole sa sve svojim gotovo neograni\u010denim mo\u0107ima manipulacije i uspostavljanja po\u017eeljnih dominantnih oblika politika; da \u0107e \u201cpomirenja\u201d biti samo ako dominantnoj dr\u017eavnoj ideologiji i agensima to odgovara; te da dr\u017eava na kraju krajeva vedri i obla\u010di politi\u010dku sferu, kroji je kako joj je u interesu, odnosno u interesu onih dru\u0161tvenih frakcija koje imaju dominantni uticaj na njene politike. A danas su to oni \u010diji je klju\u010dni interes neometana cirkulacija kapitala i koji ne \u017eele da im razli\u010diti politi\u010dki problemi (kao \u0161to je to nekakva \u201epro\u0161lost\u201c) staju na put.<\/p>\n

1. Najuspe\u0161nija komisija za istinu i pomirenje \u2013 ona ju\u017enoafri\u010dka \u2013 tako ima isti problem: nit je zaka\u010dila glavnu politi\u010dku li\u010dnost kasnog aparthejda (Piter \u201eKrokodil\u201c Bota se nekako izvukao \u010distog obraza i tiho umro, a da dodamo i zanimljivije detalje: uz sve gorenavedeno, dr\u017eava je porodici ponudila sahranu sa dr\u017eavnim po\u010dastima, pa je to Botina porodica odbila) niti je promenila unutra\u0161nje oblike dominacije u toj dr\u017eavi.<\/em><\/p>\n

2. Na stranu sada i \u010dinjenica da pripadnici \u201eprve\u201c Srbije zapravo u ogromnom procentu i nisu ni imali pojma \u010dime se FHP bavi, niti \u0161ta je REKOM \u2013 ali su basirali kako su im mediji koji su strukturno podr\u017eavali sve vlasti govorili. Ali to nije stvar nerazumevanja i mentalnih kapaciteta kako bi bilo najlak\u0161e ovo ispratiti, ve\u0107 pre medijskog, obrazovnog i vremenskog siroma\u0161tva koje jednostavno sputava one \u201eobi\u010dne ljude\u201c da se dublje anga\u017euju, pa im se putem medija mo\u017ee podvaliti sve. A to i jeste deo kompletnog politi\u010dkog problema sa kojim se ve\u0107 tri decenije suo\u010davamo. I to vam je ukratko, bra\u0107o i sestre, drugarice i drugovi \u2014 kapitalizam.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Stefan Aleksi\u0107 Trideset i kusur godina je pro\u0161lo od po\u010detka ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji a kompleksni proces suo\u010davanja sa zlo\u010dinima tih ratova u najmanju ruku na ovim prostorima nije upalio. I to nije upalio do te mere da smo te zlo\u010dine sasvim uspe\u0161no potisnuli (osim kad ih treba iskoristiti za neke izbore ili maskiranje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":299042,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-383603","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/383603","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=383603"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/383603\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":383610,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/383603\/revisions\/383610"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/299042"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=383603"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=383603"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=383603"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}