Povodom 31. godi\u0161njice otmice i ubistva 17 gra\u0111ana Srbije bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, Fond za humanitarno pravo, \u017dene u crnom, Sand\u017ea\u010dki odbor za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji pamte i podse\u0107aju na \u017ertve tog zlo\u010dina, nagla\u0161avaju da vi\u0161egodi\u0161nja potraga porodica za posmrtnim ostacima \u017ertava jo\u0161 nije okon\u010dana i zahtevaju od institucija Srbije da prekinu kontinuitet diskriminacije, kr\u0161enja prava i uskra\u0107ivanja podr\u0161ke porodicama \u017ertava.<\/p>\n
Dvadeset drugog oktobra 1992. godine, me\u0161tani Sjeverina krenuli su svakodnevnim poslom u Priboj, autobusom u\u017ei\u010dkog preduze\u0107a \u201eRaketa\u201d, koji je saobra\u0107ao na redovnoj liniji izme\u0111u mesta Rudo (BiH) i Priboja (Srbija). U mestu Mio\u010de (BiH), pripadnici jedinice \u201eOsvetnici\u201d, koja je delovala u okviru snaga Vojske Republike Srpske (VRS), zaustavili su autobus. Nakon \u0161to su legitimisali sve putnike, iz autobusa su izveli 16 stanovnika Sjeverina i vojnim kamionom ih odvezli u pravcu Vi\u0161egrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili. \u017drtve tog zlo\u010dina su:<\/p>\n
Alija Mandal<\/p>\n
Dervi\u0161 Softi\u0107<\/p>\n
Esad D\u017eihi\u0107<\/p>\n
Hajrudin Sajtarevi\u0107<\/p>\n
Idriz Gibovi\u0107<\/p>\n
Medo Hod\u017ei\u0107<\/p>\n
Medredin Hod\u017ei\u0107<\/p>\n
Mehmed \u0160ebo<\/p>\n
Mevlida Kold\u017ei\u0107<\/p>\n
Mithad Softi\u0107<\/p>\n
Mujo Alihod\u017ei\u0107<\/p>\n
Mustafa Bajramovi\u0107<\/p>\n
Ramahudin \u0106atovi\u0107<\/p>\n
Ramiz Begovi\u0107<\/p>\n
Sead Pecikoza<\/p>\n
Zafer Had\u017ei\u0107<\/p>\n
Ve\u010de uo\u010di tog doga\u0111aja, ispred svoje porodi\u010dne ku\u0107e otet je Sabahudin \u0106atovi\u0107.<\/p>\n
Tokom prethodne 31 godine prona\u0111eni su posmrtni ostaci samo jedne \u017ertve, Medredina Hod\u017ei\u0107a, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica. Pro\u0161le godine, na\u0161 zahtev da Komisija za nestale Vlade Republike Srbije isu\u0161i jezero Peru\u0107ac kako bi se prona\u0161li nestali me\u0161tani Sjeverina ostao je bez odgovora. Njihovim porodicama je uskra\u0107eno pravo na dostojanstven ukop i mesto porodi\u010dnog se\u0107anja na \u010dlana porodice.<\/p>\n
Osim toga, njima jo\u0161 nije priznat status porodica civilnih \u017ertava rata, \u010dime su preko tri decenije ostali uskra\u0107eni za materijalnu podr\u0161ku, psihosocijalnu za\u0161titu i zvani\u010dno priznanje. Naime, aktuelni Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i \u010dlanova njihovih porodica onemogu\u0107ava sticanje tog statusa \u017ertvama koje su tokom ratova u biv\u0161oj Jugoslaviji nastradale ili povre\u0111ene van teritorije Srbije.<\/p>\n
U nastojanju da ostvare svoje pravo na reparacije, porodice ubijenih podnele su tu\u017ebu protiv Republike Srbije zbog nespre\u010davanja ovog zlo\u010dina i obaveze da za\u0161titi gra\u0111ane pograni\u010dnog podru\u010dja u vreme trajanja oru\u017eanog sukoba u susednoj BiH. Nakon vi\u0161e od \u0161est godina su\u0111enja, njihova tu\u017eba je odbijena s obrazlo\u017eenjem da ne postoji veza dr\u017eave Srbije i zlo\u010dina koji je po\u010dinjen. I Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbio da razmatra predstavku \u010dlanova porodica, s obrazlo\u017eenjem da se zlo\u010din dogodio pre nego \u0161to je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda. Time su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice \u017ertava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu \u0161tete.<\/p>\n
\u017drtve iz Sjeverina su potpuno nevidljive i u zvani\u010dnim komemorativnim praksama na republi\u010dkom nivou u Srbiji. O njihovom stradanju se mo\u017ee \u010duti gotovo isklju\u010divo u okviru lokalne zajednice i na godi\u0161njim komemorativim okupljanjima u Sjeverinu. Izgradnja spomen-obele\u017eja posve\u0107enog \u017ertvama, na privatnom posedu porodice ubijenog Ramiza Begovi\u0107a, danas predstavlja redak primer zvani\u010dne podr\u0161ke o\u010duvanju dru\u0161tvenog se\u0107anja na ove ubijene gra\u0111ane Srbije.<\/p>\n
Za zlo\u010din u Sjeverinu Okru\u017eni sud u Beogradu je u julu 2005. godine osudio komandanta jedinice \u201eOsvetnici\u201d Milana Luki\u0107a i pripadnike te jedinice Olivera Krsmanovi\u0107a i Dragutina Dragi\u0107evi\u0107a na po 20 godina zatvora, a \u0110or\u0111a \u0160evi\u0107a na 15 godina zatvora.<\/p>\n
Fond za humanitarno pravo, \u017dene u crnom, Sand\u017ea\u010dki odbor za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podse\u0107aju na \u010dinjenice o ovom zlo\u010dinu:<\/p>\n
Predmet: \u201eSJEVERIN\u201d (Milan Luki\u0107 i dr.)<\/a><\/p>\n Izve\u0161taji:<\/p>\n Pod lupom br. 2, februar 1993. godine<\/a><\/p>\n Pod lupom br. 4, maj 1993. godine<\/a><\/p>\n Pod lupom br. 22, maj 1996. godine<\/a><\/p>\n Digitalna kolekcija: Zlo\u010dini u Sand\u017eaku devedesetih godina<\/a><\/p>\n