{"id":382689,"date":"2023-10-17T07:22:22","date_gmt":"2023-10-17T05:22:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=382689"},"modified":"2023-10-17T07:22:22","modified_gmt":"2023-10-17T05:22:22","slug":"aleksandra-prijovic-razbija-deluziju-da-zagreb-nije-balkan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/10\/17\/aleksandra-prijovic-razbija-deluziju-da-zagreb-nije-balkan\/","title":{"rendered":"Aleksandra Prijovi\u0107 razbija deluziju da Zagreb nije Balkan"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivan Zidarevi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201dOdakle si lijepa djevojko. Ko ti rodi oko plavetno. Ko ti dade kosu zla\u0107anu. Ko te stvori tako vatrenu. Ko ti dade kosu zla\u0107anu. Ko te stvori tako vatrenu.\u201d<\/p><\/blockquote>\n

Na\u0161u licemernu naciju u nestajanju frapirao je fenomen koji se aktivno negira, od koga se radi udaljavanje i gnu\u0161anje, a vezan je za slu\u0161anje i pevu\u0161enje novokomponovane narodne, \u010ditaj srpske, muzike. Radi se o negaciji inherentnosti pripadanja balkanskom \u201dburetu baruta\u201d zbog koga \u0107e sada\u0161nji gradona\u010delnik Pule glatko da izgubi naredne izbore u svom \u201dmediteranskog duha\u201d gradu.<\/p>\n

Jer ponovimo da se dogodilo i to da smo u \u201dtolerantnoj\u201d ili na lepom i \u017eivopisnom srpskom jeziku \u201dtrpeljivoj\u201d Puli do\u017eiveli da biva zabranjena \u201d\u0107irilica\u201d. Radi se o op\u0161teprihva\u0107enom nazivu za muzi\u010dki \u017eanr koji je sinonim i za izvornu narodnu muziku. Vremenom se i to izvitoperilo u hibrida koji je nadi\u0161ao \u201dOd izvora dva puti\u0107a\u201d (Lepa Luki\u0107) do novokomponovanih bljuvotina re\u010di i ritma.<\/p>\n

Hrvatski mediji su puni senzacionalizma da jedna umetnica iz Srbije \u2013 Aleksandra Prijovi\u0107, snajka \u010duvene Lepe Brene, u samo nekoliko dana uspe\u0161no napunila prestoni\u010dku Arenu. Onima koji se neumorno bave identitetskim politikama nacije nikako ne ide u glavu kako je ovo mogu\u0107e i za\u0161to nitko od institucija, valjda vojska i policija, ne reaguju da nanovo zabrane penetraciju \u201dmeke srpske mo\u0107i\u201d.<\/p>\n

Radi se o aktivnostima koje uklju\u010duju instrumentalizaciju istorije, kulture i medija sa mnogobrojnim aktivnostima u razli\u010ditim oblastima kao \u0161to je sport, umetnost, nau\u010dne i studentske razmene, u\u010destvovanje na konferencijama i svakojakim deljenjima znanja. U prevodu, \u201dmeka mo\u0107\u201d bi bila strate\u0161ko planiranje dr\u017eave kako bi se obezbedio regionalni ili globalni uticaj (zli jezici bi kazali hegemonija).<\/p>\n

Pojedinci koji su skloni da idu mnogo dalje, svuda se izgube u tom bauljanju, ali nikako da zavr\u0161e kod stru\u010dnjaka za mentalno zdravlje, vide udar na klimavu samostalnost i suverenitet Domovine time \u0161to su sve povezali sa nekada\u0161njom institucijom opstanka zajedni\u010dke dr\u017eave u vidu projekta \u201dLepa Brena i slatki greh\u201d. \u010cuveni serijal filmova o Jugoslaviji i bratsku i jedinstvu \u201dHajde da se volimo\u201d.<\/p>\n

\u201dOdakle si lijepa djevojko. Gdje si rasla cvije\u0107e proljetno. Gdje te grije sunce slobodno. Kada ple\u0161e\u0161 tako zanosno. Gdje te grije sunce slobodno. Kada ple\u0161e\u0161 tako zanosno.\u201d<\/p><\/blockquote>\n

Za prestoni grad Zagreb, nekada\u0161nji mo\u017eda \u201dmali Be\u010d\u201d koji tugaljivo \u010deka neka lep\u0161a vremena obnove i ure\u0111enja, postoji kolektivna deluzija o tome kako on nije Balkan, \u201dBalkan po\u010dinje na Oleander terasi Esplanade\u201d \u2013 Krle\u017ea. Isti ovaj pisac, o\u017eenjen sa nekada\u0161njom jugoslovenskom umetnicom (\u010ditaj Srpkinjom), ostavio je u amanet i re\u010denicu da \u201dSrbi i Hrvati su jedan te isti komad kravlje balege koji je to\u010dak zapre\u017enih kola historije slu\u010dajno prerezao na pola\u201d.<\/p>\n

Koliko je u Zagrebu ljudi koji su tu i ro\u0111eni, i ostali, a koliko je onih koju su u Zagreb bili primorani da do\u0111u, centralizacija i odsustvo sadr\u017eaja i infrastrukture 21. veka tera ljude na sumanute stvari, pitanje je za sociologe koji prate dru\u0161tvene promene od \u010dijih se rezultata posle \u0161okiramo. Ako se grad defini\u0161e kao kolektivni na\u010din \u017eivota onda mi svakodnevno demonstriramo da zajedno ni\u0161ta ne mo\u017eemo i ne\u0107emo, \u0161to je posledica nikakvih aktivnosti nacionalne i lokalne vlasti.<\/p>\n

Vratimo li se na estradnu umetnicu iz Srbije vidimo kako je na\u0161e dru\u0161tvo, tu\u017eno je to da se prizna, zapravo zapu\u0161teno i muzi\u010dki neobrazovano. \u010cuveni termin \u201dcajke\u201d, svaka po\u0161tena ku\u0107a zna koja je frekvencija Extra FM radija, nama je sinonim za javni \u0161und koji je pra\u0107en vizuelnim oblicima ki\u010da.<\/p>\n

To je ono kada ka\u017eemo uvek ne i nikako, ali samo do one granice koja je javna. Privatna sfera nas iznova negira i \u010dini nas, u dubini du\u0161e, nesre\u0107nim bi\u0107ima jer nismo spremni ni hrabri da priznamo \u0161ta nas \u010dini sre\u0107nima, a da ne izgubimo pokojeg, istog ili sli\u010dnog, prijatelja koji tako\u0111e radi javne negacije.<\/p>\n

\u201dOdakle si lijepa neznanko. Gdje si krala sunca bjelilo. Gdje si pila vino medeno. Kada ljubi\u0161 tako sla\u0111ano. Gdje si pila vino medeno. Kada ljubi\u0161 tako sla\u0111ano.\u201d<\/p><\/blockquote>\n

Na\u017ealost, nama nije najve\u0107i problem to da hiljade, mo\u017eda i stotine hiljada, ljudi slu\u0161aju narodnu muziku, umetnost i ovako ne poznaje umi\u0161ljene i bodljikave granice i stvar je iz domene li\u010dnog (ne)ukusa, ve\u0107 je nama najve\u0107i izazov to da mi nemamo adekvatno obrazovanje mladih ljudi kroz \u0161kolske predmete u kojima se obra\u0111uje bilo koja naznaka umetnosti. Ne nudimo alternativu, ali ni vekovima priznatu klasiku.<\/p>\n

Koliko \u010dasova nedeljno je u programu posve\u0107eno za muzi\u010dku i likovnu kulturu (glazbeni i likovni) u osnovnim i retko srednjim \u0161kolama? Koliko na\u0161ih javnih \u0161kola poseduje adekvatnu opremu, muzi\u010dke instrumente, koja bi bila kori\u0161\u0107ena na jednonedeljnom \u010dasu muzi\u010dkog za potrebe razvoja dece i bavljenje muzikom kroz pojedina\u010dnu ili grupnu harmoniju.<\/p>\n

Tu je Domovina zakazala i svoje plodove aktivnog ne\u010dinjenja lako mo\u017ee da meri (vi\u0161e rasprodanih Arena) kroz kvantitet i, svako na\u0111e svoju ni\u0161u, kvalitet sadr\u017eaja.<\/p>\n

Na kraju bismo trebali biti realni i potencirati vr\u0161enje li\u010dne samokritike koja je nu\u017ena u svetu u kojem \u017eivimo (globalizacija). To podrazumeva da se sagledaju savremeni vidovi komunikacije, recimo dopadljivi TikTok bez ikakve i i\u010dije kontrole sadr\u017eaja, koji odavno nemaju veze sa realno\u0161\u0107u u kojoj pre\u017eivljavamo.<\/p>\n

Upravo bismo i na tim platformama, koje su napravljene da bi nam \u017eivot bio sre\u0107niji i povezaniji \u2013 a bivamo sve nesre\u0107niji i od drugih ljudi udaljeniji, uvideli razmere ru\u0161enja svih barijera koje nas ve\u0161ta\u010dki razdvajaju.<\/p>\n

Ekavica i srpski oblik narodne muzike, makar i kroz derivat zvani \u201dturbo folk\u201d, nije pretnja za nacionalni identitet Domovine. Turbo folk je, po svemu sude\u0107i, odavno, nikad to nije ni prestao da biva, utkan u muzi\u010dki subjektivitet na\u0161ih naroda, nismo svi Hrvati, ali imamo hrvatsko dr\u017eavljanstvo, te je svako opiranje tome jednako negaciji kada se razum bezuspe\u0161no zamenjuje svetonazorom.<\/p>\n

\u201dO\u010di su mi more Jadransko. Kose su mi klasje Panonsko. Setna mi je du\u0161a slovenska. Ja sam Jugoslovenka. O\u010di su mi more Jadransko. Kose su mi klasje Panonsko. Setna mi je du\u0161a slovenska. Ja sam Jugoslovenka. Ja sam Jugoslovenka!\u201d \u2013 Lepa Brena i slatki greh.<\/p><\/blockquote>\n

Autograf.hr<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ekavica i srpski oblik narodne muzike, makar i kroz derivat zvani \u201dturbo folk\u201d, nije pretnja za nacionalni identitet Domovine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":186290,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-382689","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/382689","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=382689"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/382689\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":382692,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/382689\/revisions\/382692"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/186290"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=382689"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=382689"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=382689"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}