{"id":382273,"date":"2023-10-12T15:00:22","date_gmt":"2023-10-12T13:00:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=382273"},"modified":"2023-10-12T15:01:28","modified_gmt":"2023-10-12T13:01:28","slug":"krhka-afrika-izaziv","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/10\/12\/krhka-afrika-izaziv\/","title":{"rendered":"Krhka Afrika – izaziv"},"content":{"rendered":"

Autorka: Maria Nicoletta Gaida*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Bez prevelike \u017eelje za paranojom ili pesimizmom mo\u017eemo izjaviti da smo svedoci velikog preokreta u Sahelu. Ovaj preokret je politi\u010dki, sa \u0161est dr\u017eavnih udara u zapadnoj Africi od 2020. godine, od kojih je poslednji svrgnuo predsednika Mohameda Bazuma u Nigeru. Preokret je i bezbednosni, o \u010demu svedo\u010di sukob na relaciji Sever-Jug u Maliju, i diplomatski, proterivanjem diplomata, preokretom saveza, pogor\u0161anjem odnosa sa Ekonomskom zajednicom zapadnoafri\u010dkih dr\u017eava (ECOVAS) i zabranom me\u0111unarodnih organizacija. Na kraju krajeva, to je demografski preokret \u2013 predvi\u0111a se da \u0107e se stanovni\u0161tvo regiona pove\u0107ati sa 84 miliona na 196 miliona do 2050. godine \u2013 i klimatski, o \u010demu svedo\u010di \u0161irenje Sahare, \u010dija se povr\u0161ina pove\u0107ala za 10% u jednom veku na preko 9,2 miliona km2.<\/p>\n

Zemlje na severnoj obali Sredozemnog mora ne mogu dugo ignorisati ovaj razvoj doga\u0111aja. Izazovi sa kojima se suo\u010davaju u velikoj meri su rezultat nasle\u0111a kolonijalizma, postkolonijalizma, autoritarnih politi\u010dkih sistema, korupcije i preovla\u0111ivanja stava superiornosti \u201eprvog sveta\u201c prema zemljama juga, \u0161to je sve dovelo do otu\u0111enja vlada i njihovih naroda.<\/p>\n

U\u010dinjene su mnoge gre\u0161ke: od jednostavnog prenosa modela upravljanja koji nisu prilago\u0111eni lokalnom kontekstu, preko neslu\u0161anja i potcenjivanja potrebe ljudi za dostojanstvom, do birokratskog i neefikasnog uklju\u010divanja me\u0111unarodnih organizacija i prihvatanja da politi\u010dki, diplomatski i bezbednosni praznini popunjavaju autoritarni re\u017eimi.<\/p>\n

Bezbednosni propusti tako\u0111e imaju svoje korene u nepoverenju izme\u0111u zajednica sa razli\u010ditim jezicima, istorijama i tradicijama; u vekovnim sukobima izme\u0111u starosedela\u010dkih i nomadskih zajednica; ne obaziru\u0107i se na potrebe i te\u017enje ljudi u severnom Sahelu; i kona\u010dno, u neregulisanoj eksploataciji prirodnih i mineralnih resursa koji ugro\u017eavaju tradicionalni na\u010din \u017eivota. Lista ne bi bila potpuna ako bismo izostavili pristrasnost me\u0111unarodne zajednice prema odre\u0111enim zemljama u odnosu na druge, \u0161to se s pravom naziva \u201edvostruki standardi\u201c.<\/p>\n

Ono sto imamo na kraju je da se demokratija povla\u010di, a nasilje tinja. Zapadni model vrednosti i dru\u0161tva odbacuje se u ime nezavr\u0161enog procesa dekolonizacije. Strukture stvorene kolonijalizmom preklapale su se sa lokalnim identitetima i tradicijama upravljanja koje su de facto ostale autonomne i suprotne onima modernih dr\u017eava.<\/p>\n

Prema zapadnim zemljama, ponovljene, iznenadne i neustavne promene vlasti odra\u017eavaju krhkost politi\u010dkih sistema. Ali da li su to zaista slabosti? Da li smo zapravo suo\u010deni sa dinamikom alternacije koja je normalan na\u010din polarizacije izme\u0111u \u201eonih koji imaju i onih koji nemaju\u201c, ili otelotvorenje regionalnih razlika?<\/p>\n

Trenutno \u2013 ali jo\u0161 koliko\u2013 \u010cad deluje kao barijera koja spre\u010dava da se sahelsko bure baruta zapali od Atlantika do Crvenog mora u Africi. \u010citav region Sahare i Sahela mogao bi da postane prostor za novu me\u0111unarodnu geopolitiku, osloba\u0111aju\u0107i sve tenzije koje proizilaze iz nesputanog i instrumentalizovanog multipolarizma.<\/p>\n

Ovo se mo\u017ee odigrati u nekoliko scenarija:<\/p>\n

Scenario 1:<\/strong> U najboljem slu\u010daju, formiranje zone od 3 miliona kvadratnih kilometara (10 puta ve\u0107e od Italije) prepu\u0161tene institucionalizovanom nasilnom haosu, unutar kojeg dr\u017eave, vo\u0111e oru\u017eanih grupa, d\u017eihadisti i razni trgovci (droga, migranti, zlato, itd.) \u0107e ili deliti ili osporiti prostore, trgova\u010dke puteve i putarine u sukobu niskog intenziteta.<\/p>\n

Scenario 2:<\/strong> Pojava duga\u010dkog pojasa koji se grani\u010di sa severnim Sahelom, i koji se prote\u017ee od Malija do \u010cada, a u kojoj \u0107e pobunjenici i marginalizovane zajednice isklju\u010dene iz politi\u010dkog \u017eivota i dijaloga potvrditi svoj autoritet i solidarnost dok \u0107e ugroziti stanovni\u0161tvo na jugu.<\/p>\n

Scenario 3:<\/strong> Iskori\u0161tavanje haoti\u010dne situacije, uspon kalifata koji mo\u017eda ne nosi to ime, ali se uspostavlja u severnom Sahelu pre nego \u0161to ponovo pokrene napredovanje ka jugu.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, neafri\u010dke autoritarne dr\u017eave koje su nam strate\u0161ki konkurenti zna\u0107e kako da iskoriste ovaj haos u svoju korist. Tradicionalne metode prevencije sukoba ili upravljanja krizama ne uspevaju u Sahelu. Uobi\u010dajene mo\u0107i \u201e\u010duvara\u201c postepeno se povla\u010de zbog nemogu\u0107nosti da se njihov glas \u010duje i da proizvede efekte. Poku\u0161aji drugih bilateralnih aktera, posebno u oblasti kontrole migratornih tokova, grani\u010de se sa idejom da se \u201eka\u0161i\u010dicom\u201d poku\u0161a isprazniti Mediteran.<\/p>\n

Me\u0111unarodne organizacije se tako\u0111e suo\u010davaju sa neefikasno\u0161\u0107u svojih politika: povla\u010denjem i kritikom organizacije Ujedinjenih nacija, ograni\u010denjima politike razvojne pomo\u0107i i preostalim pote\u0161ko\u0107ama u koordinaciji velikih donatora.<\/p>\n

Nedostatak znanja o lokalnim realnostima, njihovoj raznolikosti i specifi\u010dnosti je najzna\u010dajnija prepreka uspostavljanju konstruktivnih odnosa sa stanovni\u0161tvom u severnom Sahelu.<\/p>\n

Sektorski pristup pitanjima Sahela pokazao se neefikasnim, bilo da se prvenstveno fokusiraju na bezbednosnu dimenziju, poku\u0161avaju da uti\u010du na migracione tokove, ograni\u010davaju akcije na vojne operacije u okviru me\u0111unarodnih intervencija ili se koncentri\u0161u isklju\u010divo na humanitarne aspekte.<\/p>\n

Fokusiranje isklju\u010divo na vojni pristup bez uspostavljanja politi\u010dkog okvira koji promovi\u0161e dru\u0161tveno-ekonomski razvoj i, u idealnom slu\u010daju, decentralizaciju, slu\u017ei samo ja\u010danju snaga bezbednosti i vojski uklju\u010denih zemalja na ra\u010dun civilnog stanovni\u0161tva. Iako ovaj pristup mo\u017ee doprineti takti\u010dkim pobedama u borbi protiv terorizma, on ne mo\u017ee garantovati potpunu pobedu ako nije stekao poverenje stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ideja da bi, uslovno re\u010deno, mo\u0107nik bio jedina garancija protiv \u201esomalizacije\u201c zemalja regiona pokazala se pogre\u0161nom. Oslanjanje na autokrate i vojsku u re\u0161avanju slo\u017eenih dru\u0161tvenih problema uz zatvaranje o\u010diju pred nepo\u0161tovanjem osnovnih principa zapadnih dru\u0161tava nije dalo opipljive rezultate.<\/p>\n

Obe\u0107anja o pravdi, demokratiji i razvoju od strane zapadnih dr\u017eava nisu dovela do opipljivih koristi za stanovni\u0161tvo. Nedovoljno se razmatraju slede\u0107a pitanja: potreba za dostojanstvom kako stanovni\u0161tva, tako i njihovih lidera; frustracija razli\u010ditih naroda nedostatkom modernizacije u njihovim zemljama i kontrast izme\u0111u ulaganja u infrastrukturu i nedostatka pristupa vodi, struji, \u0161kolama i osnovnim zdravstvenim uslugama. Re\u0161avanje ovih faktora je klju\u010dno za izgradnju poverenja i uspostavljanje odnosa sa zajednicama, koji su klju\u010dni za re\u0161avanje kriza.<\/p>\n

Ovo je o\u010digledno izazovnije od uobi\u010dajenih transakcijskih interakcija sa milicijama ili autoritarnim rukovodiocima.<\/p>\n

Do sada su strategije koje su imale za cilj da budu sveobuhvatnije nastojale da kombinuju i koordiniraju dimenzije odbrane, razvoja i diplomatije (3D). O\u010digledno je da ove dobre namere nisu bile uspe\u0161ne, uglavnom zato \u0161to ovoj strategiji nedostaje su\u0161tinska dimenzija: posredovanje sa zajednicama.<\/p>\n

Danas nema drugih opcija osim razmatranja novih pristupa za regulisanje tenzija u Sahelu. Vi\u0161e nije dovoljno tra\u017eiti re\u0161enja samo sa pogo\u0111enim dr\u017eavama, ve\u0107 razmi\u0161ljati zajedno sa lokalnim, a ponekad \u010dak i prekograni\u010dnim, zajednicama koje su \u010desto prepu\u0161tene same sebi.<\/p>\n

*Maria Nicoletta Gaida\u00a0 je predsjednica nevladine organizacije Ara Pacis Initiatives for Peace, aktivna u\u010desnica posredovanja u Sahelu, za dobrobit dru\u0161tvenih grupa i zajednice<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Analizu Instituta za politiku i ekonomiju Jugoisto\u010dne Evrope <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":382276,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-382273","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/382273","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=382273"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/382273\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":382278,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/382273\/revisions\/382278"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/382276"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=382273"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=382273"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=382273"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}