Trenutno je nemoguc\u0301e ta\u010dno predvideti kada i gde c\u0301e doc\u0301i do zemljotresa. Ali nau\u010dnici smatraju da bi podaci globalnog pozicionog sistema \u2013 GPS-a mogli pomoc\u0301i u uo\u010davanju ranih znakova upozorenja dva sata pre zemljotresa\u2026<\/p>\n
Zemljotresi se doga\u0111aju kada plo\u010de sporo pokretnih stena ispod Zemljine povr\u0161ine (tektonske plo\u010de) iznenada skliznu jedna pod drugu. To osloba\u0111a talas energije koji izaziva podrhtavanje povr\u0161ine, koji mo\u017ee da varira od slabe tutnjave do razornih potresa.<\/p>\n
Decenijama su nau\u010dnici poku\u0161avali da prona\u0111u obrazac koji prethodi velikim potresima kako bi ljudi imali vremena da se pripreme, ali ti napori do sada nisu urodili plodom.<\/p>\n
Me\u0111utim, prema novoj studiji, GPS sateliti mogli bi da pomognu istra\u017eiva\u010dima da predvide sna\u017ene udare dva sata ranije, i to pratec\u0301i mala \u201eklizanja\u201c u tektonskim plo\u010dama dok se one taru jedna o drugu, prenosi portal \u201cDnevno\u201d. Istra\u017eiva\u010di su analizirali GPS podatke 90 zemljotresa magnitude vec\u0301e od 7, dobijene od Geodetske laboratorije u Rinu, u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Nevadi, koji dokumentuje globalne d\u017ei-pi-es podatke.<\/p>\n
GPS sateliti mogu da detektuju kretanje tla merenjem polo\u017eaja senzora ugra\u0111enih oko Zemlje i bele\u017eenjem koliko su se pomakli tokom vremena.<\/p>\n
Nau\u010dnici su pratili kako su se kretanja tla menjala u 48 sati pre svakog doga\u0111aja, posebno vodec\u0301i ra\u010duna o koli\u010dini i smeru podrhtavanja. Otkrili su da se dva sata pre nego \u0161to su se potresi dogodili, horizontalno pomeranje tla eksponencijalno ubrzalo u obrascu koji je u skladu s ne\u010dim \u0161to se naziva \u201csporo klizanje raseda\u201c, do \u010dega dolazi kada se tlo pomi\u010de bez stvaranja seizmi\u010dkih talasa ili podrhtavanja.<\/p>\n
Zatim su istra\u017eiva\u010di ponovili tu analizu na 100.000 nasumi\u010dnih vremenskih intervala od 48 sati koji se nisu dogodili pre potresa kako bi delovali kao kontrolna grupa, i videli su sli\u010dan uzorak u samo 0,03% uzoraka. To potvr\u0111uje ideju da se uzorak \u201csporog raseda\u201c uglavnom javlja samo pre jakih potresa.<\/p>\n
\u201cIdentifikovanje tog obrasca suptilnih pokreta moglo bi da pomogne nau\u010dnicima da upozore ljude na potrese satima unapred, ali samo ako se razviju napredniji GPS sistemi. Identifikovanje uzorka sporog klizanja kvara na pojedina\u010dnoj lokaciji zahtevalo bi senzore koji su barem sto puta osetljiviji od postojec\u0301e tehnologije\u201c, tvrdi koautor studije Kventin Bleteri.<\/p>\n
\u201cNalazi nove studije verovatno se jo\u0161 ne mogu primeniti na predvi\u0111anje potresa\u201c, tvrdi pak geolog D\u017eon Randl sa Univerziteta u Kaliforniji (Dejvis, SAD). \u201cVec\u0301 postoji nekoliko sistema za rano upozoravanje, kao \u0161to je \u0160ejk alert, aplikacija koju su izradili Geolo\u0161ki institut SAD i nekoliko univerziteta. Ona upozorava ljude na zemljotrese nekoliko sekundi pre nego \u0161to se dogode.<\/p>\n
Ako obrasci uo\u010deni u novoj studiji mogu da se potvrde i bolje prate, podaci bi se mo\u017eda mogli integrisati u automatizovane sisteme ranog upozoravanja na potrese.<\/p>\n
\u201cTo bi upozorenje ljudima moglo da da vremena da ostave posao i pripreme se za veliki udar\u201c, zaklju\u010duje geofizi\u010dar Roland Birgman sa Univerziteta Berkli. (Izvor: Zanimljivostidana.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Trenutno je nemoguc\u0301e ta\u010dno predvideti kada i gde c\u0301e doc\u0301i do zemljotresa. Ali nau\u010dnici smatraju da bi podaci globalnog pozicionog sistema \u2013 GPS-a mogli pomoc\u0301i u uo\u010davanju ranih znakova upozorenja dva sata pre zemljotresa\u2026 Zemljotresi se doga\u0111aju kada plo\u010de sporo pokretnih stena ispod Zemljine povr\u0161ine (tektonske plo\u010de) iznenada skliznu jedna pod drugu. To osloba\u0111a talas […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":278783,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-381192","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/381192","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=381192"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/381192\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":381195,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/381192\/revisions\/381195"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278783"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=381192"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=381192"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=381192"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}