{"id":381173,"date":"2023-10-01T07:37:46","date_gmt":"2023-10-01T05:37:46","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=381173"},"modified":"2023-10-01T07:37:46","modified_gmt":"2023-10-01T05:37:46","slug":"tajsen-evropljani-placaju-cenu-ratnih-avantura-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/10\/01\/tajsen-evropljani-placaju-cenu-ratnih-avantura-sad\/","title":{"rendered":"Tajsen: Evropljani pla\u0107aju cenu ratnih avantura SAD"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Vujovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prof. dr Hajnc Tajsen (Heinz Theisen) profesor je politi\u010dkih nauka na Katoli\u010dkoj visokoj \u0161koli Severna Rajna \u2013 Vestfalija u Kelnu, gostuju\u0107i profesor na brojnim istra\u017eiva\u010dkim ustanovama u isto\u010dnoj Evropi i na Bliskom istoku. Studirao je politi\u010dke nauke, sociologiju, istoriju, kao i dr\u017eavno i ustavno pravo na univerzitetima u Getingenu i Bonu. Doktorat iz oblasti politi\u010dkih nauka odbranio je u Bonu kod poznatog profesora Karla Ditriha Brahera (Karl Dietrich Bracher). Autor je vi\u0161e knjiga iz oblasti me\u0111unarodnih odnosa i odnosa me\u0111u kulturama, naro\u010dito na Bliskom istoku. Njegova poslednja knjiga koja se pojavila pro\u0161le godine nosi naslov \u201eSamopotvr\u0111ivanje. Za\u0161to se Evropa i Zapad moraju ograni\u010diti\u201d (\u201eSelbstbehauptung. Warum Europa und der Westen sich begrenzen m\u00fcssen\u201d).<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Da li je pro\u0161irenje BRIKS-a jedan od indikatora rastu\u0107e multipolarizacije sveta?<\/strong>
\n\u2013 Po\u010dnimo sa BRIKS-om. To je jedan novi fenomen, da su zemlje u razvoju po\u010dele da se povezuju. Dakle, Kina i Rusija su se povezale i sti\u017ee im podr\u0161ka iz Argentine i Brazila, pa se postavlja pitanje gde je veza izme\u0111u tih dr\u017eava? Ta veza izme\u0111u njih ne po\u010diva na staroj podeli izme\u0111u demokratija i diktatura \u2013 nego u tome da te dr\u017eave, bez obzira na njihove politi\u010dke razlike, \u017eele da se ujedine protiv ameri\u010dke hegemonije. O\u0161trije re\u010deno, to je savez koji \u017eeli da slomi dominaciju dolara.<\/p>\n

Kakva \u0107e biti uloga manjih dr\u017eava u multipolarnom svetu?<\/strong>
\n\u2013 Dakle, manje dr\u017eave, poput Ma\u0111arske ili Srbije, ne bi trebalo da se privezuju za jednu veliku silu, nego da poku\u0161aju koliko je god to mogu\u0107e da ostanu neutralne, jer je to jedini na\u010din da sa\u010duvaju suverenitet. Na primer, iako je Ma\u0111arska deo EU i NATO-a, ona insistira na tome da odluke povodom rata u Ukrajini donosi samostalno. Tako ostavlja sebi prostor da igra posredni\u010dku ulogu izme\u0111u Istoka i Zapada. Isto se odnosi i na Srbiju.<\/p>\n

Da li se to ikada dogodilo u istoriji? Da li je mirna koegzistencija izme\u0111u razli\u010ditih kultura i civilizacija mogu\u0107a?<\/strong>
\n\u2013 Uzmimo primer Jugoslavije, to je bilo mogu\u0107e izvesti samo u okviru diktatorskog sistema. U demokratiji je to mnogo te\u017ee izvesti. Trenutno je u Evropi stanje takvo da sve dr\u017eave u Evropi imaju jednu, vode\u0107u, dominantnu kulturu. Ali multikulturalizam i demokratija ne funkcioni\u0161u skupa.<\/p>\n

U kontekstu Hantingtonovog Sukoba civilizacija, va\u017eno je re\u0107i da se kulture mogu nalaziti i u koegzistenciji, odnosno da nijedna od njih ne bi trebalo da pokazuje univerzalisti\u010dke pretenzije, odnosno tendencije da druge pot\u010dini ili integri\u0161e. Univerzalnost zna\u010di borbu kultura, a koegzistencija zna\u010di mir me\u0111u kulturama. Nama je, naravno, potreban jedan multi-kulturalni me\u0111unarodni poredak, i velika je gre\u0161ka poku\u0161aj stvaranja kulturno jedinstvenog svetskog poretka. Ali, unutar jednog dru\u0161tva uvek mora postojati jedna vode\u0107a kultura. Zapadna politika trenutno radi potpuno suprotno tome: multikulturalnost prema unutra i jedna, zapadna, vode\u0107a kultura za ceo svet.<\/p>\n

Da li je Evropa danas samo geopoliti\u010dki privezak SAD i postoji li \u0161ansa da se to promeni?<\/strong>
\n\u2013 Stvari su ranije stajale bolje, ali kroz na\u0161e stalno odbijanje da sami sebe branimo, postali smo ameri\u010dki vazali. Dakle, mi sada kao vazali moramo da u\u010destvujemo u svim ameri\u010dkim avanturama, a \u0161tetne strane tih avantura dolaze nama na naplatu, iako nismo donosili odluke o njima.<\/p>\n

Iz ove neprijatne situacije mo\u017eemo iza\u0107i samo tako \u0161to \u0107emo organizovati sopstvenu odbranu, nezavisno od SAD.\u00a0Na prvom mestu to bi bila jedinstvena evropska za\u0161tita granica. Potom bi ta za\u0161tita granica evoluirala u zajedni\u010dku evropsku odbranu, jer bez zajedni\u010dke mornarice nema odbrane Sredozemlja od priliva migranata.<\/p>\n

Trenutno u Evropi traje najve\u0107i rat od Drugog svetskog rata. \u0160ta je cilj ukrajinskog rata? Kako vidite njegov potencijalni ishod? Ho\u0107e li se i\u0107i na primirje ili o\u010dekujete eskalaciju?<\/strong>
\n\u2013 Rat u Ukrajini ima dvadesetogodi\u0161nju predistoriju. Od 2002. godine, SAD i EU se trude da naru\u0161e neutralnost Ukrajine i da dr\u017eavu okrenu ka Zapadu. Pre rata 2022. Ukrajina je prakti\u010dno bila NATO partner (zvani\u010dno nije bila \u010dlan, ali fakti\u010dki je imala partnerski odnos). Ukrajina je tako upala u zamku jer je to zna\u010dilo da NATO nije mogao da garantuje njen opstanak, ali vi\u0161e nije bila ni neutralna, jer je bila partner zapadne vojne alijanse. Povratak u neutralnost posle svega \u0161to se u me\u0111uvremenu izde\u0161avalo verovatno vi\u0161e nije ni mogu\u0107.<\/p>\n

Ishod \u0107e verovatno i\u0107i ka korejskom scenariju, \u0161to bi zna\u010dilo da \u0107e zapadni deo Ukrajine postati deo NATO-a i EU, dok bi isto\u010dni deo pripao Rusiji. Naravno, takav ishod nije u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, ali odgovara geopoliti\u010dkoj realnosti. To je jedina mogu\u0107nost da se kona\u010dno uspostavi primirje.<\/p>\n

Kakva je globalna uloga Kine? Ho\u0107e li Kina i SAD u\u0107i u vrstu hladnoratovskog nadmetanja kakav danas vidimo izme\u0111u SAD i Rusije?<\/strong>
\n\u2013 Postoji velika opasnost da \u0107e Tajvan preuzeti ulogu Ukrajine. Mi ne znamo da li \u0107e i kada \u0107e Kina napasti Tajvan, ali mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i da \u0107e se to dogoditi. Tada kada se to desi, Zapad bi morao da se eventualno ograni\u010di na isporuke oru\u017eja, ali ne bi smeo da se direktno involvira u sukob. Me\u0111utim, tu se mora razumeti da Kinezi ose\u0107aju da ih Amerika okru\u017euje od Japana do Australije, i da poku\u0161avaju da probiju tu blokadu. Zato je va\u017eno razumeti da Kina iz te uloge okru\u017eene zemlje \u017eeli da iza\u0111i i da dobije ve\u0107i manevarski prostor.<\/p>\n

I \u017eeleo bih da dodam samo jo\u0161 jednu stvar: potpuno je legitimno \u0161to Amerika \u017eeli da brani demokratske dr\u017eave od Japana do Australije, ali uvek se mora imati na umu i da Kina ne \u017eeli da bude okru\u017eena u politi\u010dkom i ekonomskom smislu. Zbog toga je jako va\u017eno da se razlikuju funkcionalni sistemi u smislu kulture, i da se politike razlikuju od morala. Moramo sa Kinom \u017eiveti u koegzistenciji. Moramo prestati da se \u017ealimo na unutra\u0161nje stanje u Kini, ali u smislu tehni\u010dke i nau\u010dne saradnje, moramo raditi na povezivanju.<\/p>\n

Dakle, nau\u010dno-ekonomsko odvajanje od Kine bi trebalo obustaviti? Kako komentari\u0161ete to \u0161to je predsednica EK Ursula fon der Lajen najavila mogu\u0107nost uvo\u0111enja tarifa na kineske elektri\u010dne automobile? Budu\u0107i da ti automobili ne zaga\u0111uju okolinu, zbog \u010dega se Zeleni nisu usprotivili toj odluci?<\/strong>
\n\u2013 To bi moglo zaustaviti globalizaciju. U interesu smanjenja rizika saradnje sa Kinom, verovatno je mogu\u0107e ograni\u010diti saradnju u razli\u010ditim oblastima, ali postoji interes da se generalno \u0161iri saradnja u ekonomskom i tehnolo\u0161kom smislu.<\/p>\n

\u0160ta je va\u017enije, geopolitika ili ekonomija? Videli smo da Ursula fon Der lajen \u017eeli zabranu kineskih elektri\u010dnih automobila, ali nismo videli Zelene da se tome suprotstavljaju, iako bi to doprinelo ekonomiji EU.<\/p>\n

Geopolitiku ne mo\u017eemo da promenimo, to je sudbina, i utoliko je ona najva\u017enija i prva. \u0160to se ti\u010de Zelenih, njihov jednostrani moralisti\u010dki pogled na svet je takav da \u0107e oni pre ili kasnije morati da se postave protiv globalizacije. U svom jednostranom moralizmu oni \u0107e morati da se suprotstave ne samo Rusiji, ve\u0107 i Kini. U tom smislu je to \u0161to Zeleni rade \u0161tetno i za svetski mir, ali i za ekologiju. Na primer, rat u Ukrajini je i u ekolo\u0161kom smislu katastrofalan.<\/p>\n

Pri\u010daju\u0107i o Nema\u010dkoj: Da li je mogu\u0107a druga\u010dija geopoliti\u010dka nema\u010dka ako AfD do\u0111e na vlast?<\/strong>
\n\u2013 Izuzetno se nadam da \u0107e se to dogoditi. Nadam se da \u0107e Nema\u010dka igrati va\u017enu ulogu u okviru EU, koja bi prerasla u jedinstvenu Evropu koja \u0161titi Evropljane. Evropa mora biti sna\u017ena prema spolja, a decentralizovana i raznolika iznutra. U ovom trenutku stvari stoje obrnuto. I utoliko je zadatak svih snaga koje \u017eele da za\u0161tite Evropljane, ra\u010dunaju\u0107i tu i AfD, da trenutno stanje stvari promene.<\/p>\n

Nama je potrebna Evropa koja bi \u2013 kako sam rekao u naslovu knjige \u2013 bila prema spolja samoograni\u010davaju\u0107a, a iznutra samoafirmi\u0161u\u0107a.<\/p>\n

Kako komentari\u0161ete niz pu\u010deva u Africi? Budi li se Globalni jug i kakve \u0107e to imati geopoliti\u010dke posledice?<\/strong>
\n\u2013 Ti pu\u010devi u Maliju i u Nigeru su bili usmereni protiv zapadne dominacije njihovim zemljama. Jednako protiv Francuske kao i protiv Amerike. Islamisti\u010dki procesi u tim dru\u0161tvima su u kulturnom smislu usmereni protiv Zapada. I to zna\u010di da je postkolonijalna dominacija Zapada u Africi do\u0161la do svog kraja.<\/p>\n

Dakle, Zapadu ne preostaje ni\u0161ta drugo nego da \u2013 poput Kineza \u2013 u Africi gradi puteve i mostove, a da politiku prepuste Afrikancima. I naravno, Zapad bi morao da se za\u0161titi od afri\u010dke imigracije. A po\u0161to to ne mogu da rade pojedina\u010dne nacionalne dr\u017eave \u2013 poput Italije i \u0160panije \u2013\u00a0 zbog toga je potrebna jedinstvena evropska vojna snaga, sa jedinstvenom mornaricom.<\/p>\n

Mnogi smatraju da SAD napu\u0161taju Bliski istok a da Kina popunjava vakum mo\u0107i. Sla\u017eete li se sa tom ocenom?<\/strong>
\n\u2013 Kinezi su pametniji. Oni ne vr\u0161e agresije, ne \u0161alju vojnike, ali ekonomski prodiru u te prostore. Kinezi nemaju hri\u0161\u0107ansku, prosvetiteljsku, univerzalisti\u010dku tradiciju kakva postoji na Zapadu. Stoga oni mnogo jednostavnije mogu voditi real-politiku koja je usmerena na ostvarenje njihovih interesa. U tom smislu \u2013 mi moramo u\u010diti od Kine.<\/p>\n

Mo\u017eemo li napraviti pore\u0111enje izme\u0111u dana\u0161nje nema\u010dke protestantske radne etike, o kojoj je pisao Veber, i radne etike koju danas vidimo u Kini i na Dalekom istoku?<\/strong>
\n\u2013 U pro\u0161losti je to bilo mogu\u0107e porediti. Ali protestantska etika Nema\u010dke je rastvorena u dekadenciji. U Nema\u010dkoj se vi\u0161e ne radi tako kao ranije, stara radna etika je nestala. Nema\u010dka, ako mogu to da dodam, mo\u017ee mnogo da nau\u010di od centralne Evrope, koja je uspela da se oslobodi istorijskih utopija.<\/p>\n

U Ma\u0111arskoj, gde sam \u017eiveo nekoliko meseci, vlada zdrav razum, u Nema\u010dkoj vladaju globalisti\u010dke utopije. Budu\u0107nost Nema\u010dke le\u017ei u u\u010denju od srednjeevropskih suseda, koji su, u smislu socijalne i migrantske politike realisti\u010dniji nego Nemci.<\/p>\n

Prevod Du\u0161an Dostani\u0107
\nNovi Standard<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nama je potrebna Evropa koja bi \u2013 kako sam rekao u naslovu knjige \u2013 bila prema spolja samoograni\u010davaju\u0107a, a iznutra samoafirmi\u0161u\u0107a. Treba nam politika zdravog razuma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":381176,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-381173","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/381173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=381173"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/381173\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":381178,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/381173\/revisions\/381178"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/381176"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=381173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=381173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=381173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}