{"id":380157,"date":"2023-09-21T06:52:07","date_gmt":"2023-09-21T04:52:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=380157"},"modified":"2023-09-21T06:52:07","modified_gmt":"2023-09-21T04:52:07","slug":"geopolitika-i-ekonomija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/09\/21\/geopolitika-i-ekonomija\/","title":{"rendered":"Geopolitika i ekonomija"},"content":{"rendered":"

Autor: Dani Rodrik<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eIzgleda da je era slobodne trgovine zavr\u0161ena. Kako \u0107e se svetska ekonomija razvijati u eri protekcionizma?\u201c To je ovih dana jedno od naj\u010de\u0161\u0107e postavljanih pitanja. Ali opozicija slobodne trgovine i protekcionizma (kao i tr\u017ei\u0161ta i dr\u017eave ili merkantilizma i liberalizma) nije naro\u010dito korisna za razumevanje dana\u0161nje globalne ekonomije. Osim \u0161to pru\u017ea pogre\u0161nu predstavu o novijoj istoriji, ona neispravno prikazuje i teku\u0107e transformacije dr\u017eavnih politika, kao i preduslove neophodne za razvoj zdravije globalne ekonomije.<\/p>\n

\u201eSlobodna trgovina\u201c evocira sliku dr\u017eave koja se povla\u010di u drugi plan i prepu\u0161ta tr\u017ei\u0161tima da generi\u0161u sve ekonomske ishode. Ali tr\u017ei\u0161noj ekonomiji su uvek bila potrebna jasna pravila i propisi \u2013 kao \u0161to su industrijski standardi, antimonopolski zakoni, propisi o za\u0161titi potro\u0161a\u010da, radnika i \u017eivotne sredine, funkcije kreditora poslednje instance i finansijske stabilnosti \u2013 pravila koja obi\u010dno defini\u0161u i implementiraju dr\u017eavni organi.<\/p>\n

Tako\u0111e, povezivanjem razli\u010ditih nacionalnih jurisdikcija kroz me\u0111unarodne trgovinske i finansijske poslove otvara se novo pitanje: \u010cijim pravilima i propisima treba dati prednost u regulisanju poslovanja na globalnim tr\u017ei\u0161tima? Da li bi trebalo ustanoviti sasvim nova pravila kroz sistem me\u0111unarodnih sporazuma i regionalnih ili globalnih organizacija?<\/p>\n

Kada stvari sagledamo iz ovog ugla, jasno je da era hiperglobalizacije \u2013 period koji je trajao pribli\u017eno od ranih 90-ih godina do izbijanja pandemije \u2013 nije bila era slobodne trgovine u tradicionalnom zna\u010denju tog izraza. U trgovinskim sporazumima potpisivanim u poslednjih 30 godina fokus se pomerao sa otklanjanja prepreka prekograni\u010dnoj trgovini i investicijama na regulatorne standarde, pravila u oblasti bezbednosti i za\u0161tite zdravlja, investicije, bankarstvo i finansije, intelektualnu svojinu, rad, \u017eivotnu sredinu, i brojna druga pitanja koja su nekada bila u nadle\u017enosti dr\u017eave i njenih zakonodavaca.<\/p>\n

Novoustanovljena pravila nisu neutralna. Njima se favorizuju interesi velikih kompanija s dobrim politi\u010dkim vezama, kao \u0161to su internacionalne banke, farmaceutske kompanije i multinacionalne korporacije. Pored toga \u0161to im je olak\u0161an pristup globalnim tr\u017ei\u0161tima, to su kompanije koje su imale najvi\u0161e koristi od me\u0111unarodnih arbitra\u017enih postupaka za poni\u0161tavanje lokalnih zakona koji umanjuju poslovnu dobit.<\/p>\n

U ime slobodnije trgovine, u istom paketu su pro\u0161vercovani o\u0161triji propisi za za\u0161titu intelektualne svojine koji su farmaceutskim i visokotehnolo\u0161kim kompanijama omogu\u0107ili zloupotrebu monopolskog polo\u017eaja. Dr\u017eave su bile prinu\u0111ene da prihvate slobodno kretanje kapitala, dok su radnici ostali zarobljeni unutar nacionalnih granica. Klimatske promene i javno zdravlje su zanemareni, delom zato \u0161to ih je agenda hiperglobalizacije potisnula u drugi plan, a delom zato \u0161to bi institut javnog dobra u tim oblastima ugrozio poslovne interese velikih kompanija.<\/p>\n

Poslednjih godina svedoci smo ja\u010danja otpora ovim politikama, kao i jednog \u0161ireg preispitivanja ekonomskih prioriteta uop\u0161te. Proces koji neki anatemi\u0161u kao povratak protekcionizma i merkantilizma zapravo je poku\u0161aj pronala\u017eenja novog odnosa ravnote\u017ee u kom \u0107e se na\u0107i mesta za va\u017ena pitanja unutra\u0161nje politike, kao \u0161to su gubitak radnih mesta, zaostajanje regiona, klimatska tranzicija i javno zdravlje. To je neophodno da bi se otklonila \u0161teta na\u010dinjena u eri hiperglobalizacije, kao i da bi se izgradio jedan zdraviji oblik globalizacije za budu\u0107nost.<\/p>\n

Industrijske politike koje predla\u017ee ameri\u010dki predsednik Joe Biden \u2013 uz program subvencija za zelenu tranziciju i ja\u010danje doma\u0107e proizvodnje \u2013 najbolje ilustruju reorijentaciju koja je u toku. Istina je da te politike izazivaju negodovanje u Evropi, Aziji i delovima sveta u razvoju gde ih do\u017eivljavaju kao nespojive s prihva\u0107enim pravilima slobodne trgovine. Ali one su u isto vreme uzor ljudima koji tragaju za alternativama hiperglobalizaciji i neoliberalizmu, \u010desto u tim istim zemljama.<\/p>\n

Ne moramo se vra\u0107ati daleko u pro\u0161lost da bismo prona\u0161li ne\u0161to sli\u010dno sistemu koji bi mogao proiste\u0107i iz novih dr\u017eavnih politika koje se razvijaju. U re\u017eimu ustanovljenom 1945. u Breton Vudsu, koji je bio dominantan do ranih 80-ih godina, dr\u017eave su imale znatnu autonomiju u razvoju industrijskih, regulatornih i finansijskih politika. Mnogima je zdravlje nacionalne ekonomije bilo va\u017enije od globalne integracije. Trgovinski sporazumi, relativno slabi i ograni\u010denog zahvata, nisu zna\u010dajnije ograni\u010davali razvijene ekonomije. Jo\u0161 manje je to bio slu\u010daj u zemljama u razvoju. Unutra\u0161nja kontrola tokova kapitala nije bila izuzetak, ve\u0107 pravilo.<\/p>\n

Uprkos tome \u0161to je takva globalna ekonomija bila mnogo zatvorenija (prema dana\u0161njim standardima), epoha Breton Vudsa je donela veliki ekonomski i dru\u0161tveni napredak. Razvijene zemlje su prolazile kroz decenije brzog ekonomskog rasta i relativne dru\u0161tvene i ekonomske jednakosti, sve do druge polovine 70-ih. U grupi zemalja s ni\u017eim prihodima, one dr\u017eave koje su primenile efikasne razvojne strategije \u2013 poput \u201eisto\u010dnoazijskih tigrova\u201c \u2013 razvijale su se velikom brzinom, uprkos \u010dinjenici da su njihovi izvozni proizvodi morali da se izbore s mnogo vi\u0161im uvoznim barijerama nego \u0161to je to slu\u010daj sa zemljama u razvoju danas. Kada se priklju\u010dila svetskoj ekonomiji 80-ih godina, Kina je to u\u010dinila pod uslovima koje je sama odredila, zadr\u017eavaju\u0107i subvencije, dr\u017eavno vlasni\u0161tvo, kontrolu valute i kretanja kapitala, kao i druge politike koje su bli\u017ee eri Breton Vudsa nego eri hiperglobalizacije.<\/p>\n

Uspesi re\u017eima ustanovljenog u Breton Vudsu trebalo bi da podstaknu na razmi\u0161ljanje sve one koji jo\u0161 veruju da je davanje prostora dr\u017eavama da kreiraju sopstvene politike pogubno za globalnu ekonomiju. Odr\u017eavanje nacionalne ekonomije u dobrom stanju je najva\u017enija stvar koju jedna zemlja mo\u017ee u\u010diniti za sve ostale zemlje.<\/p>\n

Naravno, istorijski presedan nije garancija da \u0107e nova agenda proizvesti dobro\u0107udniji globalni ekonomski poredak. Re\u017eim iz Breton Vudsa je funkcionisao u okru\u017eenju hladnog rata, kada su ekonomske veze izme\u0111u zapada i Sovjetskog Saveza bile zanemarljive, a sovjetski blok je imao neznatan uticaj na globalnu ekonomiju. Otuda njihovo geopoliti\u010dko sukobljavanje nije ugro\u017eavalo ekspanziju trgovine i dugoro\u010dnih investicija.<\/p>\n

Dana\u0161nja situacija je sasvim druga\u010dija. Glavni rival Amerike je Kina, zemlja koja zauzima veoma va\u017eno mesto u svetskoj ekonomiji. Potpuni razlaz zapada i Kine proizveo bi nesagledive posledice za \u010ditav svet, uklju\u010duju\u0107i i razvijene ekonomije, zbog visoke zavisnosti od kineskih industrijskih proizvoda. Zato imamo razloga da se zabrinemo za budu\u0107nost svetske ekonomije.<\/p>\n

Ako globalna ekonomija postane jo\u0161 negostoljubivije mesto, to \u0107e biti posledica neuspeha Amerike i Kine da urede svoje geopoliti\u010dke odnose, a ne navodnog odustajanja od na\u010dela \u201eslobodne trgovine\u201c. Kreatori dr\u017eavnih politika i analiti\u010dari moraju se fokusirati na one rizike koji su u ovom trenutku najva\u017eniji.<\/p>\n

Project Syndicate
\nPreveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Dani Rodrik \u201eIzgleda da je era slobodne trgovine zavr\u0161ena. Kako \u0107e se svetska ekonomija razvijati u eri protekcionizma?\u201c To je ovih dana jedno od naj\u010de\u0161\u0107e postavljanih pitanja. Ali opozicija slobodne trgovine i protekcionizma (kao i tr\u017ei\u0161ta i dr\u017eave ili merkantilizma i liberalizma) nije naro\u010dito korisna za razumevanje dana\u0161nje globalne ekonomije. Osim \u0161to pru\u017ea pogre\u0161nu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":380160,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-380157","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/380157","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=380157"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/380157\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":380161,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/380157\/revisions\/380161"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/380160"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=380157"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=380157"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=380157"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}