{"id":378714,"date":"2023-09-05T12:05:17","date_gmt":"2023-09-05T10:05:17","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=378714"},"modified":"2023-09-05T12:10:20","modified_gmt":"2023-09-05T10:10:20","slug":"meka-moc-i-tvrda-kuhinja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/09\/05\/meka-moc-i-tvrda-kuhinja\/","title":{"rendered":"Meka mo\u0107 i tvrda kuhinja"},"content":{"rendered":"

Analiza IPESE*<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Meka mo\u0107, \u0161ta je to? Termin koji je sve vi\u0161e prisutan na javnoj sceni. u Oksfordskom re\u010dniku engleskog jezika, termin \u201emeka mo\u0107\u201d definisan je kao: \u201emo\u0107 (od strane nacije, dr\u017eave, saveza, itd.) koja se izvodi ekonomskim i kulturnim uticajem, a ne prisilom ili vojnom mo\u0107i; ovaj koncept postaje popularan od druge polovine osamdesetih\u201d.<\/p>\n

Po Kembri\u010dkom re\u010dniku, defini\u0161e se kao: \u201eupotreba kulturnog i ekonomskog uticaja jedne zemlje kako bi ubedila druge zemlje da urade ne\u0161to, pre nego kori\u0161\u0107enje vojne mo\u0107i\u201d.<\/p>\n

Tvorac ovog koncepta je D\u017eozef Semjuel Naj (Joseph Samuel Nye), koji je na Univerzitetu Harvard, u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, radio kao direktor Centra za nauku i me\u0111unarodne odnose \u0160kole za javnu upravu \u201eD\u017eon F. Kenedi\u201d od 1985. do 1990. i kao pomo\u0107nik direktora za me\u0111unarodne odnose Univerziteta Harvard od 1989. do 1992. Samim tim, koncept kao takav ne samo da je ponikao na nau\u010dnim osnovama, ve\u0107 je i razra\u0111en kao praksa me\u0111unarodne politike u zemljama zapadne hemisfere.<\/p>\n

Administracija Ronalda Regana je ovaj koncept vrlo brzo primenila u poslednjim godinama Hladnog rata, i tako pridobila ve\u0107inu populacije isto\u010dne Evrope za koncept Evropske unije i NATO-a, \u0161to se realizovalo nekoliko decenija kasnije, u vreme administracije Bila Klintona i D\u017eord\u017ea Bu\u0161a mla\u0111eg.<\/p>\n

Sa druge strane Rusija prepoznaje ovaj koncept isklju\u010divo kao termin propagande, \u010diji je zadatak da ponudi Potemkinova sela i nakon toga upotrebi koncept tvrde mo\u0107i, odnosno vojne ekspanzije. Ovaj koncept je vi\u0161e od jednog veka razra\u0111ivan u hodnicima Kremlja, gde je Kominterna, nakon bolj\u0161evi\u010dke revolucije, razvila svoj koncept \u010deli\u010dne pesnice za svetsku revoluciju.<\/p>\n

Meka mo\u0107, kao koncept razvijenog napada, podrazumeva ekonomsku pomo\u0107; ulaganje u intelektualni potencijal drugih nacija; donacije i povla\u0161\u0107eni tretman u trgovini i poslovanju u javnom, dru\u0161tvenom i privatnom sektoru; kao i ulaganje u institucije dru\u0161tva i razvojne programe. Uticaj meke mo\u0107i ose\u0107aju svi slojevi dru\u0161tva u jednoj zemlji i ona je namenjena razvoju, samoodr\u017eivosti i \u0161irokoj akumulaciji kapitala po celoj dru\u0161tvenoj lestvici. Po prirodi stvari, o\u010dekuje se da \u0107e se sa \u0161irenjem ekonomskih rezultata uticaja meke mo\u0107i pove\u0107ati baza podr\u0161ke za politi\u010dki koncept koji nudi zapadni uticaj, a to je, u na\u0161em slu\u010daju, pristupanje EU i NATO-u, kao okvirima za ekonomski prosperitet i bezbednost.<\/p>\n

Sa druge strane, koncept propagande, kao koncept Kremlja, podrazumeva emotivnu manipulaciju nad masama, igra se na kartu straha i \u0161irenja panike, kao glavnog motiva narativa koji se \u0161iri u jednom dru\u0161tvu; kao i na razvijanje podela u samom dru\u0161tvu, kako bi se dovelo do njegove polarizacije i dovo\u0111enja na granicu konflikta. Razlog za ovo je stvaranje okru\u017eenja povoljnog za lak\u0161i rad subverzivnih agenata koji su kreirani u jednom dru\u0161tvu, kako bi se dovelo do stanja u kome je upotreba tvrde mo\u0107i prihvatljiva i percipirano po\u017eeljna. Upravo iz ovog razloga, u poslednjim de\u0161avanjima u Africi vidi se sve ve\u0107i uticaj grupe \u201eVagner\u201d, koja isplivava u dr\u017eavama u kojima je do\u0161lo do vojnih prevrata. Rusija nema ekonomske kapacitete da investira u razvojne projekte u Africi, niti u obrazovnu, zdravstvenu ili komunalnu infrastrukturu. Niti ima dovoljno novca da investira u resursnu bazu afri\u010dkih zemalja i da kupuje rudnike ili resurse iz Afrike. Ono \u0161to ima jeste investicija u dru\u0161tva pla\u0107enika, poput grupe \u201eVagner\u201d, koja korupcijom, pretnjama i silom dolaze besplatno do rudnika u Africi i potom koriste te resurse i radnu snagu u njima da bi do\u0161li do kapitala, kojim mogu da korumpiraju vojne stare\u0161ine u afri\u010dkim zemljama i kupuju usluge od njih. Zauzvrat ti korumpirani vojni lideri, kada preuzmu vlast u svojoj zemlji, dobijaju promociju kanalima ruske propagandne ma\u0161inerije i iska\u010du na me\u0111unarodnu scenu kao promoteri politi\u010dkih veza Rusije sa Afrikom. Na ovaj na\u010din se spirala propagandnih manipulacija Kremlja hrani, dok afri\u010dka dru\u0161tva zauzvrat dobijaju: nestabilnost, vojne diktature, nasilje nad slabima i jo\u0161 ve\u0107u eksploataciju svoje radne snage.<\/p>\n

Posmatranje \u010ce\u0161ke i Slova\u010dke u odnosu na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu je najbolji primer razlike uticaja meke mo\u0107i Zapada i propagande Kremlja. Meka mo\u0107 Zapada je nakon 1991. godine ponudila \u010ce\u0161koj i Slova\u010dkoj, ali i Rumuniji i Ma\u0111arskoj, niz razvojnih projekata, ulaganja u privredu i pomo\u0107 pri modernizaciji oru\u017eanih snaga, kako bi ta dru\u0161tva \u0161to lak\u0161e pro\u0161la kroz tranziciju sa sovjetskog modela na koncept liberalne kapitalisti\u010dke privrede. Rezultati su danas dosta vidljivi i ove zemlje su daleko ispred zemalja biv\u0161e Jugoslavije, za kojima su tada, 1991. godine, zaostajale. Jugoslavija je dobila istu takvu ponudu prilikom posete dr\u017eavnog sekretara D\u017eejmsa Bejkera 24. juna 1991. godine, neposredno pred progla\u0161enje nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar tom prilikom ponudio je pomo\u0107 od pet milijardi dolara za privredne reforme, kako bi se nastavilo ka \u010dlanstvu Jugoslavije u tada Evropskoj ekonomskoj zajednici i kako bi se spre\u010dili dalji me\u0111unacionalni sukobi, te kako bi samim tim opstala Jugoslavija. Ovo je i vreme poslednjih dana SSSR-a, koji se tada zdu\u0161no trudio da kona\u010dno sprovede u delo davni plan Kominterne da sru\u0161i Jugoslaviju, kao versajsku tvorevinu i, kako su je zvali, tamnicu naroda. Agenti SSSR-a su se svesrdno potrudili da, zahvaljuju\u0107i saradnicima svoje mre\u017ee u Jugoslaviji, propagandom rasplamsaju stare animozitete izme\u0111u Srba i Hrvata,
\nda pomognu da HDZ do\u0111e na vlast, da svojim radom sa ekstremnom hrvatskom emigracijom i hrvatskom slu\u017ebom dovedu do formiranja paravojnih formacija i potom preko Ma\u0111arske naoru\u017eaju te iste formacije u Hrvatskoj \u201ekala\u0161njikovima\u201d iz magacina Crvene armije. Jugoslavija se pokazala kao poligon za sukob dva koncepta, meke mo\u0107i Zapada i tvrde kuhinje Kremlja.<\/p>\n

Kako je bilo te 1991. godine, tako je i danas. Koncept Kremlja da igra na emocije, budi animozitete i kreira poligon za svoju tvrdu kuhinju ponovo je, vi\u0161e nego ikad pre, prisutan na Balkanu. Taj koncept se najbolje pokazuje danas u Ukrajini, ali je primenjen u Gruziji, u Pridnestrovlju i sada \u0161irom Afrike. Uskoro bi mogao da dobije svoju kulminaciju i na belorusko-poljskoj granici. Ovi poligoni ruske tvrde kuhinje su najbolji pokazatelj da Rusija u svojoj doktrini i koncepciji geopolitike nema meku mo\u0107 kao koncept rada. Rusija ne investira u destinacije gde \u017eeli da ostvari svoj uticaj. Postoji mi\u0161ljenje da Rusija u Ukrajini nije uspela da kapitalizuje aktivnosti svoje meke mo\u0107i i da tako pridobije Ukrajinu u svoj tabor. To sve pod pretpostavkom da Rusija uop\u0161te prepoznaje koncept meke mo\u0107i kako ju je definisao njen utemeljiva\u010d, sa po\u010detka pri\u010de. Ono \u0161to analizom de\u0161avanja na teritoriji biv\u0161e Jugoslavije mo\u017eemo da zaklju\u010dimo jeste to da je koncept ruske meke mo\u0107i u stvari propagandna tvrda kuhinja, \u010diji je cilj da dovede isklju\u010divo do upotrebe tvrde mo\u0107i. Najbolji primer toga su, pored Jugoslavije, Pridnestrovlje i Gruzija, ali i sada Ukrajina. Predsednik Putin je u svom intervjuu Oliveru Stounu taj pristup ovako obrazlo\u017eio, vezano za razvoj raketnih sistema ruske vojske: \u201eRusija nema novac da investira u isto vreme i u defanzivna i u ofanzivna sredstva. Ulaganjem samo u ofanzivna sredstva i dovo\u0111enjem njih do najve\u0107eg stepena tehnolo\u0161kog razvoja, mi dobijamo sredstva koja odvra\u0107aju neprijatelja od toga da ikada ratuje sa Rusijom.\u201d Ova re\u010denica najbolje ilustruje strategiju po kojoj je tvrda kuhinja Rusije samo jo\u0161 jedno ofanzivno sredstvo za kreiranje kriza, kako bi se spre\u010dilo da kriza do\u0111e na tlo Rusije. Upravo iz ovog razloga prapagandu, kao deo arsenala tvrde kuhinje Rusije, ne treba olako shvatati, jer je ona deo ofanzivnog oru\u017eja Rusije za kreiranje kriza, u zonama koje ona defini\u0161e kao zone svog interesa.<\/p>\n

* Institut za politiku i ekonomoju Jugoisto\u010dne Evrope<\/strong><\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koncept Kremlja da igra na emocije, budi animozitete i kreira poligon za svoju tvrdu kuhinju ponovo je, vi\u0161e nego ikad pre, prisutan na Balkanu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":378717,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-378714","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378714","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=378714"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378714\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":378721,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378714\/revisions\/378721"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/378717"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=378714"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=378714"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=378714"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}