{"id":378683,"date":"2023-09-05T07:16:41","date_gmt":"2023-09-05T05:16:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=378683"},"modified":"2023-09-05T07:16:41","modified_gmt":"2023-09-05T05:16:41","slug":"ko-se-boji-lgbt-zaraze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/09\/05\/ko-se-boji-lgbt-zaraze\/","title":{"rendered":"Ko se boji LGBT+ ‘zaraze’"},"content":{"rendered":"

Autor: Hugh Ryan<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ranije ove godine Gallup je objavio neverovatnu statistiku koja pokazuje da se \u010dak 20% pripadnika generacije Z identifikuje negde ispod \u0161irokog ki\u0161obrana LGBTQIA+, \u0161to zna\u010di da u njoj ima vi\u0161e kvir osoba nego u bilo kojoj drugoj dosada\u0161njoj generaciji. (Pribli\u017eno dve tre\u0107ine te grupe \u2013 13% generacije Z \u2013 izja\u0161njavaju se kao biseksualci, a oko 2% kao transseksualci). Kad sam se autovao po\u010detkom 90-ih godina pro\u0161log veka, gej slogan je glasio \u201ejedan od deset\u201c. Kako su nastale tako velike razlike me\u0111u generacijama? Da li sad zaista ima vi\u0161e kvir osoba ili ih se vi\u0161e autovalo? Ili su to pogre\u0161na pitanja?<\/p>\n

Konzervativci obja\u0161njavaju taj rast pomo\u0107u dve povezane teorije. Prva je teorija \u201edru\u0161tvene zaraze\u201c; u svetu koji se davi u predstavama heteroseksualnosti i cisrodnosti, ta teorija tvrdi da susret sa samo jednom trans osobom ili \u010ditanje jedne knjige s biseksualnim likom ili otkrivanje nebinarnih li\u010dnih zamenica na TikToku mo\u017ee potpuno poljuljati identitet ina\u010de \u201enormalnog\u201c deteta. Iz toga mo\u017eemo zaklju\u010diti da njene pristalice smatraju da su heteroseksualnost i cisrodnost (podudaranje pola i roda) neverovatno krhki \u2013 bezmalo kao da su to dru\u0161tveno proizvedeni identiteti iza kojih stoje ogromna ideolo\u0161ka infrastruktura, vr\u0161nja\u010dki pritisak, medijsko regrutovanje i dru\u0161tvene strategije nametanja. Konzervativci ne gre\u0161e ba\u0161 uvek.<\/p>\n

Druga teorija, koja se ponekad iznosi u tandemu s idejom zaraze a ponekad kao njoj donekle suprotna, jeste teorija \u201epahuljice\u201c: ideja da su zumeri zbunjeni, da se pretvaraju, da signaliziraju solidarnost ili prosto \u017eele pa\u017enju, \u0161to zna\u010di da njihovi \u201eidentiteti\u201c \u2013 panseksualni, aseksualni, rodno fluidni, nebinarni i tako dalje \u2013 nisu \u201estvarni\u201c. Delom je to samo druga verzija straha od zaraze. Ali doga\u0111a se jo\u0161 ne\u0161to, ne\u0161to zanimljivije, \u0161to mi mo\u017ee pomo\u0107i \u2013 na zaobilazan na\u010din \u2013 da objasnim za\u0161to mislim da postavljamo lo\u0161a pitanja o porastu kvir identifikacije. To posebno kvirofobno obja\u0161njenje dodaje jo\u0161 neke zahteve da bi jasnije iscrtalo granicu \u201ekvirnosti\u201c: da bi neka osoba bila kvir, to stanje mora da traje odre\u0111eno vreme ili podrazumeva privu\u010denost odre\u0111enom broju istopolnih osoba ili mora da postoji od ro\u0111enja.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, taj argument nastoji da defini\u0161e \u0161ta zna\u010di biti kvir: koji su \u010dinioci va\u017eni u definisanju seksualnosti i roda i ko o tome odlu\u010duje. Na neki na\u010din ta rasprava uvek traje i te ideje se s vremenom stalno menjaju.<\/p>\n

Uzmimo pojam \u201etransrodnosti\u201c. Transrodna spisateljica i aktivistkinja Leslie Feinberg napisala je 1996. Transrodne ratnice (Transgender Warriors), jednu od prvih knjiga u kojoj transrodna osoba pi\u0161e o transrodnoj istoriji za \u0161iroku \u010ditala\u010dku publiku. Izvorni podnaslov knjige bio je Stvaranje istorije od Jovanke Orleanke do RuPaula (Making History From Joan of Arc to RuPaul). Danas postoji prili\u010dno \u010dvrsta saglasnost da RuPaul Charles, zvezda i tvorac emisije RuPaul\u02bcs Drag Race, nije transrodan. Dakle, Feinberg je napravila stra\u0161nu gre\u0161ku? Ne, o\u010digledno nije. Zna\u010denje transrodnosti se menjalo tokom poslednjih dvadeset pet godina, od \u0161ireg termina za pona\u0161anja koja prekora\u010duju ili zamagljuju granice roda do \u0161ireg termina za ljude \u010diji identiteti prekora\u010duju ili zamagljuju granice roda.<\/p>\n

Ta promena se doga\u0111ala u sferi \u017eivog pam\u0107enja. \u0160to dublje zalazimo u pro\u0161lost, to ameri\u010dke ideje o seksu, seksualnosti i rodu postaju radikalnije razli\u010dite. Zato prou\u010davam istoriju: ne zbog feti\u0161izacije pro\u0161losti ve\u0107 zato \u0161to me njeno prou\u010davanje osloba\u0111a tiranije sada\u0161njosti. Zato \u0161to sada\u0161njost, kao vazduh koji di\u0161emo, uvek izgleda prirodna, ispravna i neizbe\u017ena. A kad se osvrnem dvesta godina unazad, vidim svet i kvir zajednicu koji su potpuno razli\u010diti od dana\u0161njih.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i upoznavanju s tom istorijom, ne \u010dudi me kvirnost generacije Z, kao ni eksplozija novih identiteta u sferi roda i seksualnosti ili sve \u010dvr\u0161\u0107i savez protiv transseksualaca izme\u0111u nekih navodno radikalnih feministkinja i dana\u0161njih hri\u0161\u0107anskih fa\u0161ista. Ovo je trenutak velike promene, ali on nije bez presedana. Mislim da u stvari prolazimo kroz Veliku reorganizaciju seksualnosti i roda \u2013 drugu Veliku reorganizaciju u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Da bismo razumeli \u0161ta se sad doga\u0111a, moramo se vratiti u kasni 19. vek, gde \u0107emo na\u0107i ne samo pou\u010dnu paralelu onom \u0161to danas do\u017eivljavamo ve\u0107 i korene na\u0161ih predstava o tome \u0161ta zna\u010di biti lezbijka, gej, biseksualna ili transrodna osoba.<\/p>\n

A ideja o dru\u0161tvenoj zarazi? Konzervativci su napola u pravu: ljudi su dru\u0161tvena bi\u0107a i, naravno, postojanje ve\u0107eg broja (razli\u010ditijih) modela za seksualni i rodni identitet omogu\u0107uje ve\u0107em broju mladih ljudi da razumeju svoje kvirno Ja. Ali konzervativci su slepi za \u010dinjenicu da su se ti identiteti radikalno promenili, stvorili prostor za vi\u0161e na\u010dina da se bude kvir a time i pro\u0161irili tu kategoriju i omogu\u0107ili da ona primi vi\u0161e ljudi. Umesto da se ukalupljuju u date kategorije, mladi ih redefini\u0161u tako da one odgovaraju njihovom iskustvu \u2013 a istorija pokazuje da se to dobrim delom zbiva zahvaljuju\u0107i internetu.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Razumevanje seksualnosti u Americi u 19. veku bilo je vrlo razli\u010dito od dana\u0161njeg. Tada je postojala bezmalo potpuna rodna segregacija: mu\u0161karci viktorijanskog doba provodili su sve svoje vreme s drugim mu\u0161karcima, a \u017eene s drugim \u017eenama. Velika ljubav izme\u0111u istopolnih osoba slavljena je u knji\u017eevnosti i u \u017eivotu (mada je \u010desto predstavljana kao intenzivno prijateljstvo). Nije se smatralo neobi\u010dnim \u0161to je Abraham Lincoln tokom \u010detiri godine delio postelju sa svojim najboljim prijateljem. Zabavljanje je bilo retka pojava, a brak je imao sna\u017eniju ekonomsku dimenziju. Smatralo se da su mu\u0161karci i \u017eene telesno, duhovno i du\u0161evno suprotni i da imaju malo zajedni\u010dkih ta\u010daka.<\/p>\n

Za te Viktorijance ni heteroseksualnost ni homoseksualnost nisu imale mnogo smisla. Da bi neko razumeo \u201eheteroseksualnost\u201c mora biti kadar da zamisli normativno seksualno stanje koje mogu da do\u017eive i mu\u0161karci i \u017eene. Ali za Viktorijance \u017eelje mu\u0161karaca i \u017eena nisu bile sli\u010dne, pa je zato 1901. \u201eheteroseksualnost\u201c jo\u0161 uvek bila definisana kao \u201eabnormalna ili izopa\u010dena \u017eudnja za suprotnim polom\u201c. Zajedni\u010dka poreme\u0107enost je imala smisla \u2013 mu\u0161karci i \u017eene su mogli biti ludi na isti na\u010din \u2013 ali ne i zajedni\u010dka normalnost.<\/p>\n

Ljude koje danas nazivamo \u201erodno normativnim homoseksualcima\u201c Viktorijanci \u010desto nisu opa\u017eali kao razli\u010dite od svih drugih. I oni su sve svoje vreme provodili s osobama istog pola i s njima delili postelju. Mo\u017eda su u toj postelji radili stvari koje nisu umeli glasno da ka\u017eu ili su mo\u017eda na sav glas govorili o tome. Ali u oba slu\u010daja ono \u0161to su radili u krevetu nije ih razdvajalo od mase mu\u0161karaca ili \u017eena. Takvo pona\u0161anje jo\u0161 nije bilo va\u017eno na na\u010din na koji je ono to danas jer seksualnost nije shvatana kao zaseban identitet odvojen od roda, \u0161to zna\u010di da je to s kim neko spava bilo samo deo njegove \u0161ire sposobnosti da bude dobar Viktorijanac ili Viktorijanka (koji imaju i rasnu, versku i ekonomsku dimenziju).<\/p>\n

\u010cak ni odr\u017eavanje seksualnih odnosa sa osobom istog pola nije nu\u017eno nekog obele\u017eavalo kao druk\u010diju osobu ako je taj neko pripadao ispravnom rodu. Viktorijanske \u017eene su bile u\u010dene da se prilago\u0111avaju. Po\u0161to se verovalo da nemaju naro\u010dito jaku seksualnu \u017eelju, lako se moglo dogoditi da slu\u010dajno zavr\u0161e u pogre\u0161noj vrsti seksa. Godine 1892. bio je vrlo poznat slu\u010daj mlade \u017eene Alice Mitchell, koja je ubila svoju prijateljicu Fredu; kad je to obja\u0161njavao svojim \u010ditaocima, list The Brooklyn Daily Eagle je zaklju\u010dio da \u201eodnosi izme\u0111u dve devojke nisu tako retki kao \u0161to se pretpostavlja\u2026 [takva stvar se] doga\u0111a u svakoj devoja\u010dkoj zajednici, gde god se ona nalazila\u201c.<\/p>\n

Od viktorijanskog mu\u0161karca se pak o\u010dekivalo da bude hiperseksualan i ako ga je to ponekad navodilo na odnos s drugim mu\u0161karcima, decom ili ovcama \u2013 u redu, nije ba\u0161 sjajno, ali on time nije postajao neko bitno razli\u010dit od drugih. \u010cuveni bokser po imenu Young Griffo izjasnio se 1896. kao kriv za silovanje dvanaestogodi\u0161njeg de\u010daka u svojoj bokserskoj sali na Koni Ajlendu. Tokom izricanja presude, sudija mu je dodelio packu i rekao da je Griffo \u201ejedan od najboljih profesionalnih boksera na svetu\u201c, ali je i \u201ebezbri\u017ean i pun animalnog \u017eivota\u2026 bez dovoljno sna\u017ene samokontrole da bi se uzdr\u017eao\u201c. U o\u010dima zakona Griffo je bio tako mu\u017eevan da nije mogao da obuzda seksualne \u017eelje i ne pre\u0111e granicu onog \u0161to je doli\u010dno.<\/p>\n

U stvari, cela zakonska kategorija \u201esodomije\u201c u 19. veku nije imala mnogo veze s onim \u0161to mi danas nazivamo \u201ehomoseksualnost\u201c. Va\u017ean deo optu\u017ebe za sodomiju bilo je seksualno nasilje koje ne spada u penisno-vaginalno silovanje, pa su ponekad bestijalnost, seksualno zlostavljanje deteta, heteroseksualni analni seks i homoseksualni oralni seks potpadali pod zakon o sodomiji. Nije bilo mnogo takvih sudskih slu\u010dajeva: po istori\u010daru homoseksualnog prava Williamu N. Eskridgeu, Jr., samo 63 osobe u celoj zemlji osu\u0111ene su na zatvorsku kaznu zbog sodomije.<\/p>\n

Ako neko ko provodi sve svoje vreme u dru\u0161tvu istopolne osobe, s njom deli krevet, pi\u0161e joj ljubavne pesme i s njom odr\u017eava seksualne odnose nije nu\u017eno bio definisan kao kvir, ko jeste?<\/p>\n

Sve te stvari su shvatane kao deo roda i upravo tu je kvirnost postojala u 19. veku: u \u201einverziji\u201c roda. Mislite o tome ovako: homoseksualni viktorijanski svet, podeljen na \u017eene i mu\u0161karce, \u010dinio je rodno normativne homoseksualce prili\u010dno nevidljivim. Ali u isto vreme su se jo\u0161 vi\u0161e isticale rodno razli\u010dite osobe. Re\u010deno na\u0161im modernim re\u010dnikom, ta grupa je obuhvatala osobe koje bismo nazvali transrodnim, interseksualcima, feminiziranim gejevima, bu\u010d lezbijkama i druge, ali krajem 19. veka osobe koje su neskriveno kr\u0161ile konvencije roda objedinjavala je re\u010d \u201einvert\u201c, koja je spajala na\u0161e dana\u0161nje ideje o transrodnosti, homoseksualnosti i interseksualnosti u jedan jedini identitet.<\/p>\n

Drugim re\u010dima bio je to model \u201etre\u0107i pol\u201c za razumevanje kvirnosti. Smatralo se da su inverti razli\u010diti od drugih ljudi ne samo po svojim \u017eeljama ve\u0107 i telesno. Verovalo se da inverti koji su nazivani \u201ero\u0111eni kao \u017eene\u201c imaju tela sli\u010dnija mu\u0161kim i obrnuto. \u010cak i one kvir osobe iz 19. veka koje danas ne bismo smatrali interseksualcima ili transseksualcima mislile su da kvirnost prebiva u njihovom telu i da ima veze s njihovim rodom. Na vrlo realan na\u010din, sasvim je prikladno posmatrati sve kvir osobe iz 19. veka kroz transseksualna so\u010diva jer ih je tako definisao njihov svet \u2013 mada ih danas ne bismo tako definisali.<\/p>\n

U ranom 20. veku na\u0161e moderne LGBT+ kategorije polako su zamenjivale viktorijanske ideje o inverziji. Seksualnost je po\u010dela da se sagledava kao zaseban identitet koji nije neposredno povezan s telom ili rodom. U stvari, zahvaljuju\u0107i Freudu i njegovim zemljacima uskoro \u0107e se cela li\u010dnost shvatati kao ne\u0161to \u0161to je oblikovano na\u0161om sve\u0161\u0107u i na\u0161im iskustvima.<\/p>\n

To bismo mogli nazvati prva Velika reorganizacija seksualnosti i roda, ali ona se nije dogodila u vakuumu ve\u0107 kao deo mnogo \u0161ire reorganizacije dru\u0161tva tokom 19. veka, kad su Sjedinjene Dr\u017eave od zemlje u kojoj je \u0161est odsto stanovni\u0161tva \u017eivelo u gradovima postale zemlja sa 40% gradskog stanovni\u0161tva. (Danas u gradovima \u017eivi 80 odsto Amerikanaca.)<\/p>\n

Gradski \u017eivot je omogu\u0107io radikalno novi oblik heterosocijalnosti \u2013 dru\u0161tvenu interakciju me\u0111u ljudima razli\u010ditog roda. Milioni ljudi su mogli da napuste zajednice iz kojih su potekli i da istra\u017euju svoje \u017eelje i ideje u u\u017eurbanim, anonimnim, tranzitnim gradovima punim drugih ljudi, nekih sli\u010dnih njima i nekih neverovatno razli\u010ditih. Osobe normalnog roda koje su privla\u010dili ljudi istog pola \u2013 grupa koja dotad nije imala ime \u2013 pronalazile su se u sve ve\u0107em broju i prepoznavale kao zajednice koje dele isti identitet. Uskoro su po\u010deli da ih prime\u0107uju i lekari, politi\u010dari, advokati i drugi, i kategorija \u201einverta\u201c razbila se na vi\u0161e kategorija: osobe normalnog roda koje \u017eele osobe istog pola (homoseksualci); osobe koje \u017eele da imaju tela druk\u010dijeg pola (transseksualci); i osobe koje ve\u0107 imaju tela druk\u010dijeg pola (interseksualci).<\/p>\n

Bila je to dugotrajna i haoti\u010dna tranzicija; tek 1930, na primer, grupa nazvana Odbor za prou\u010davanje polnih varijanti kategori\u010dno je izjavio da rigorozno istra\u017eivanje nije urodilo nijednim dokazom o doslednim telesnim razlikama u telima homoseksualaca ili transseksualaca (mada nisu kori\u0161\u0107eni ba\u0161 ti termini). Bilo je to punih 50 godina posle pojave prvih definicija homoseksualnosti. Ako ste se ikad zapitali za\u0161to imate utisak da su se homoseksualci pojavili krajem 19. veka kao grom iz vedra neba, evo za\u0161to: ne zato \u0161to su pre toga bili \u201eu ormaru\u201c ve\u0107 zato \u0161to nisu postojali, bar ne kao homoseksualci.<\/p>\n

U toj novoj \u0161emi LGBT identiteta kvirnost je u su\u0161tini bila nevidljiva. Invert nije samo imao izopa\u010deno telo ve\u0107 mu je takvo bilo i pona\u0161anje, ali neobi\u010dnost homoseksualca nije se nu\u017eno ispoljavala i to unutra\u0161nje, zastra\u0161uju\u0107e svojstvo seksualnosti \u2013 koje \u0107emo na kraju nazvati identitet \u2013 ugra\u0111eno je u ideju \u201ehomoseksualnosti\u201c. U tom trenutku su i kodovi za seksualnost \u2013 kodirani sleng Polari, zeleni karanfili Oscara Wildea \u2013 postali prili\u010dno popularni kao na\u010din ozna\u010davanja onog \u0161to mo\u017ee biti skriveno.<\/p>\n

U isto vreme, gradski \u017eivot je menjao odnose izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena. Viktorijanska praksa razdvajanja polova nije dobro funkcionisala u gradskoj sredini, gde su mu\u0161karci i \u017eene sve vi\u0161e delili ulice, \u0161kole, javni prevoz i pozori\u0161ta. Zabavljanje s osobom suprotnog pola i dru\u017eenje s osobama drugog roda postali su uobi\u010dajeniji, a homoseksualna pona\u0161anja iz 19. veka su nestajala jer je gradsko stanovni\u0161tvo te\u017eilo polno me\u0161ovitom dru\u017eenju, saose\u0107ajnijem i seksualnijem braku i ve\u0107em broju \u017eena u javnoj sferi. Najednom je svaki trajniji znak homosocijalnosti po\u010deo da se opa\u017ea kao pokazatelj skrivene homoseksualnosti, kao i svaki znak inverzije roda.<\/p>\n

Zato su sve\u017ee definisane \u201estrejt\u201c osobe, da bi pokazale da nisu homoseksualci, morale da po\u010dnu druk\u010dije da se pona\u0161aju: izbegavale su mesta na koja dolaze inverti, nisu provodile suvi\u0161e vremena s osobama istog pola, izbegavale su fizi\u010dko ispoljavanje simpatije prema istopolnim osobama, i tako dalje. To je jedan od izvora moderne homofobije, a s druge strane, ta promena \u201estrejt\u201c pona\u0161anja vodila je daljoj demonizaciji homosocijalnosti i prekora\u010divanja granica roda \u2013 \u0161to je, sa svoje strane, postalo jo\u0161 jedan dokaz da su samo ljudi \u010dije je pona\u0161anje homosocijalno ili koji prekora\u010duju granice roda zaista homoseksualci.<\/p>\n

\u010cetrdesetih i pedesetih godina 20. veka te ideje su se \u010dvrsto ukorenile u ameri\u010dkoj svesti zahvaljuju\u0107i Drugom svetskom ratu (koji je ubrzao njihovo \u0161irenje po celoj zemlji) i Alfredu Kinseyu (koji je objavio svoje prevratni\u010dke izve\u0161taje o seksualnosti mu\u0161karaca i \u017eena, prvi 1948, a drugi 1953).<\/p>\n

Prva generacija gej istori\u010dara rukovodila se tim idejama kad je trebalo odlu\u010diti ko je bio kvir u pro\u0161losti. Drage su mi mnoge od tih knjiga; njihovi autori su obavili va\u017ean rad i razvijali to polje bezmalo ni iz \u010dega, ali ako pa\u017eljivo pogledate, vide\u0107ete da oni \u010desto uvr\u0161\u0107uju ono \u0161to bismo mi nazvali transrodnim iskustvom u kategoriju \u201egej\u201c. Na primer, evo kako izuzetno va\u017ena rana kvir istorija Gej Njujork (Gay New York) opisuje Jennie June, autorku memoara pod naslovom Autobiografija jednog androgina (Autobiography of an Androgyne) iz 1899:<\/p>\n

\u201ePrisvajanje \u017eenskog imena nije samo objavljivalo gej identitet mu\u0161karca\u2026 [ve\u0107 i] njegov prelazak iz strejt sveta u gej svet\u2026 \u2019Ralph Werher\u2019 (pe\u0161ko koji je polovinu svog vremena provodio u gej zajednici i kasnije opisao svoja iskustva) jednako je pa\u017eljivo krio svoj strejt \u017eivot od svog gej dru\u0161tva u Boueriju kao \u0161to je krio svoj gej \u017eivot od univerzitetskih kolega\u2026 uzeo je ime \u2019Jennie June\u2019.\u201c<\/p>\n

Uporedite to s onim \u0161to je Jennie June pisala o sebi: \u201eVa\u0161 autor je zapravo \u017eena koju je priroda preru\u0161ila u mu\u0161karca.\u201c Danas nijedan istori\u010dar ne bi opisao Jennie June kao gej mu\u0161karca bez velikih ograda, ali tako su stajale stvari 1994, kad je objavljen Gej Njujork \u2013 delom je i to razlog \u0161to mnogi danas misle da su transseksualni identiteti pomodna novotarija.<\/p>\n

Biseksualni identiteti su tako\u0111e \u010desto svrstavani u kategoriju gej, kao \u0161to je i svako ispoljavanje heteroseksualne \u017eelje u nekoj istorijskoj kvir osobi bilo odbacivano zbog otkri\u0107a njihove \u201eskrivene homoseksualnosti\u201c. Tako je 1999, na primer, Lillian Faderman napisala knjigu Verovati u \u017eene: \u0161ta su lezbijke uradile za Ameriku \u2013 jedna istorija (To Believe in Women: What Lesbians Have Done for America\u2014A History) u kojoj je rekonstruisala mnoge kvir \u017eivote istorijskih li\u010dnosti, pa i onih koje su imale odnose i s mu\u0161karcima i sa \u017eenama, ali im je prilepljena etiketa \u201elezbijka\u201c.<\/p>\n

Sli\u010dna stvar se doga\u0111a i \u017eivim ljudima. Biseksualnost je odba\u010dena kao privremena, kao faza ili znak straha od autovanja, dok je transrodnost \u010desto zami\u0161ljana kao ekstremni oblik homoseksualnosti. Uzmite fantasti\u010dni film iz 1995. Wong Foou, hvala za sve! Julie Newmar. Zamisao filma je da su Patrick Swayze, Wesley Snipes i John Leguizamo tri mu\u0161ke dreg kvins koje putuju \u0161irom zemlje. Ali oni po pona\u0161anju vi\u0161e li\u010de na trans \u017eene. Nikad ne nose mu\u0161ku ode\u0107u i na kraju, kad jedna \u017eena ka\u017ee liku kog tuma\u010di Swayze, \u201eVolim te, gospo\u0111ice Vida Boheme\u201c, ona odgovara: \u201eCelog \u017eivota \u010dekam da \u010dujem te re\u010di upu\u0107ene tom imenu.\u201c Tri glavne junakinje su trans \u017eene po svemu osim po etiketi.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Sve u svemu, ta istorija pokazuje da je 20. vek stvorio na\u0161e pojmove lezbijka, gej, biseksualna i transrodna osoba, ali je stavljao sna\u017ean naglasak na lezbijske i gej delove, dok su biseksualni i transrodni delovi \u010desto bili odba\u010deni, zanemareni ili pogre\u0161no tuma\u010deni.<\/p>\n

Ipak, ta nova organizacija seksualnosti va\u017eila je za ve\u0107i deo 20. veka, otprilike do 90-ih godina, kad je po\u010dela druga Velika reorganizacija seksualnosti i roda \u2013 ovog puta zahvaljuju\u0107i internetu. Napredovanje komunikacije na mre\u017ei krajem 20. veka ima mnogo paralela s napredovanjem urbanizacije krajem 19. veka, \u0161to se mo\u017ee izraziti brojevima: Pew Research Center je 1995. prvi put postavljao pitanja o kori\u0161\u0107enju interneta i pokazalo se da oko 14 odsto Amerikanaca ima pristup internetu; 2014. taj broj je prema\u0161io 80 odsto \u2013 \u0161to se podudara s brojem Amerikanaca koji danas \u017eive u gradovima. Kao i urbanizacija, \u0161irenje interneta omogu\u0107ilo je da se nove zajednice razviju oko raznih aspekata \u017eelje i roda koji su ranije bili nedovoljno poznati ili zanemareni. On je ponudio nove uzore za nove \u017eivotne stilove. Omogu\u0107io je velikom broju ljudi iz razli\u010ditih sredina, posebno mladih, da najzad donekle pobegnu od porodica koje ih ne podr\u017eavaju i restriktivnih zajednica. Kao i urbanizacija, internet je promenio na\u0161e razumevanje pojma kvir.<\/p>\n

Ono \u0161to se ovog puta razlikovalo ima veze s autoritetima. U 19. veku promene u razmi\u0161ljanju o seksualnosti i rodu filtrirali su takozvani eksperti (seksolozi, lekari, advokati, sve\u0161tenici, novinari, politi\u010dari i tako dalje), koji su te promene imenovali i definisali za \u0161iru javnost. Njihove definicije dobrim delom su bile zasnovane na \u010diniocima koji se mogu opaziti spolja \u2013 na onom \u0161to su strejt osobe mogle lako kvantifikovati: na binarnom izboru seksualnog objekta i identifikaciji s jednim od dva strejt roda. Ekspertima nije bilo va\u017eno \u0161to ljudi u tim grupama mogu do\u017eivljavati svoj izbor seksualnog objekta ili roda na neverovatno razli\u010dite na\u010dine. Njih nije zanimalo ko su ljudi koje prou\u010davaju, ve\u0107 samo ko oni nisu; nisu strejt, nisu cisrodni.<\/p>\n

Danas je, naprotiv, internet omogu\u0107io ne samo stvaranje novih kvir zajednica ve\u0107 je kvir osobama omogu\u0107io da \u0161ire sopstvene ideje o seksualnosti i rodu, zasnovane na njihovim unutra\u0161njim ose\u0107anjima i do\u017eivljajima, na njihovom razumevanju samih sebe: na onom \u0161to nazivamo identitet. Ti novi identiteti tragaju za zajedni\u0161tvom i solidarno\u0161\u0107u druk\u010dijim putevima, ostavljaju\u0107i prostora za stvari kao \u0161to su promena u vremenu, nebinarni rod i privla\u010dnosti koje nisu u skladu s orijentacijom. Kad govorimo o porastu kvir identifikacije u generaciji Z, nije re\u010d o tome da vidimo samo vi\u0161e autovanih osoba, ve\u0107 vidimo i nove na\u010dine autovanja \u2013 nove na\u010dine da se bude kvir.<\/p>\n

Pre samo nekoliko decenija, u biseksualce su mogle biti svrstane slede\u0107e osobe: neko ko ima odnose s mu\u0161karcima i sa \u017eenama, ali ne ose\u0107a seksualno uzbu\u0111enje ni s jednima ni s drugima; neko ko je seksualno orijentisan na \u017eene, ali u\u017eiva u seksu s mu\u0161karcima s kojima je emocionalno povezan ili u grupi kad je pod dejstvom droge; neko ko je seksualno orijentisan jednako i na mu\u0161karce i na \u017eene tokom celog \u017eivota; neko koga privla\u010de samo osobe koje se pokazuju kao nebinarne\/kvir\/androgine bez obzira na njihov biolo\u0161ki pol; neko koga su tokom odrastanja jednako privla\u010dili mu\u0161karci i \u017eene, ali ga u zrelom dobu privla\u010de samo mu\u0161karci. Biseksualac nije nu\u017eno pogre\u0161na etiketa ni za koga od njih, ali ne obuhvata razlike i sli\u010dnosti me\u0111u njima \u2013 to znam iz prve ruke jer sam nabrojao ljude s kojima sam se zabavljao u svojim dvadesetim godinama.<\/p>\n

Druga va\u017ena razlika izme\u0111u prve i druge Velike reorganizacije seksualnosti i roda ima veze s medicinom. Napredak medicine otvorio je nove puteve polu i rodu. Ne samo \u0161to smo sposobniji da izazovemo ili spre\u010dimo pubertet i da menjamo postoje\u0107e polne karakteristike ve\u0107 i postajemo sve svesniji heterodoksnih tela. Mlada transrodna osoba danas mo\u017ee \u017eiveti svoj javni \u017eivot u rodu koji je izabrala i nikad ne mora biti ni\u0161ta drugo; cisrodni odrasli sportisti posle pobede mogu biti naterani da urade hromozomski test koji \u201eotkriva\u201c da li su interseksualci. Jaz izme\u0111u hromozomskog pola, fizi\u010dkog pola po ro\u0111enju, fizi\u010dkog pola u zrelom dobu, rodnog identiteta i rodnog predstavljanja nikad nije bio ve\u0107i i izaziva probleme za sistem seksualnosti i rodnog identiteta koji po\u010diva na binarnom polu i binarnom izboru seksualnog objekta \u2013 paradigmi LGBT identiteta koja je dominirala u dvadesetom veku.<\/p>\n

Jednostavno re\u010deno, te ideje nisu kadre da opi\u0161u ovaj trenutak. Ako si cisrodni mu\u0161karac koga privla\u010de transrodne \u017eene, zna\u010di li to da si strejt? Biseksualan? Da li se tvoja seksualna orijentacija menja u zavisnosti od trenutnog stanja njenog tela? Pojmovi LGBT identiteta koji su preovla\u0111ivali u 20. veku ne mogu dati adekvatan odgovor na ta pitanja zato \u0161to nisu razvijeni da bi se razumela iskustva kvir osoba ve\u0107 da bi se strejt cisrodne osobe odvojile od nas ostalih.<\/p>\n

Posle decenija malih promena, sad do\u017eivljavamo epistemsku promenu, promenu u osnovnom zna\u010denju pola, seksualnosti i roda. Zato ona spaja ljude koji ina\u010de nisu saveznici. Ali kad razmi\u0161ljate o \u201efeministkinjama\u201c koje ne prihvataju transseksualce i konzervativnim hri\u0161\u0107anskim fa\u0161istima, \u0161ta je njima zajedni\u010dko? I jedni i drugi vide svet u svedenom okviru izgra\u0111enom na binarnom polu i te\u017ee da provedu ve\u0107i deo \u017eivota slede\u0107i pravila koja im name\u0107u genitalije: mu\u0161karci s penisom ovamo, \u017eene s vaginom tamo. Naravno da se dr\u017ee zajedno. Njihove ideje o \u201edobrom\u201c i \u201er\u0111avom\u201c su razli\u010dite, ali njihove pretpostavke o \u201enormalnom\u201c i \u201estvarnom\u201c su iste.<\/p>\n

\n

***<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nedavno sam napisao knjigu o \u017eenskom zatvoru koji je postojao u Grini\u010d vilid\u017eu, u Njujorku, bezmalo tokom celog 20. veka. Dok sam se bavio istra\u017eivanjem, nai\u0161ao sam na pri\u010du o mladom ljubavnom paru s kraja 40-ih, koji su \u010dinile Renee, sedamnaestogodi\u0161nja crnkinja iz D\u017eord\u017eije, i Berenice, dvadeset\u010detvorogodi\u0161nja, rasno neodre\u0111ena \u017eena iz Vermonta koja se predstavljala kao belkinja. Njihova socijalna radnica Nannie stalno je isticala da je va\u017eno utvrditi da li su njih dve \u201etelesno normalne\u201c. Da li imaju redovnu menstruaciju? Da li fiziolo\u0161ki pripadaju \u017eenskom polu? Ako im tela nisu izopa\u010dena, rezonovala je Nannie, sve \u0107e biti u redu; to zna\u010di da nijedna od njih nije zaista kvir; prosto su pogre\u0161ile i sve \u0107e se brzo vratiti u normalu ako se interveni\u0161e. Bila je to samo \u2013 re\u010deno modernim jezikom \u2013 dru\u0161tvena zaraza.<\/p>\n

Izvu\u010dene iz konteksta, ideje te socijalne radnice o dvema devojkama izgledaju sme\u0161ne. I zaista, kad se suo\u010dila s njima, one su joj se nasmejale i obavestile je, \u201evrlo precizno\u201c, da su homoseksualne i da je se njihov odnos ne ti\u010de. Ali Nanniene ideje nisu bile sme\u0161ne, samo su pripadale jednom vremenu. Nannie je bila starija od tih devojaka; njeno znanje o kvirnosti je bilo teorijsko, ste\u010deno u u\u010dionici kursa za socijalne radnike i gotovo identi\u010dno idejama 19. veka o \u201einverziji\u201c \u2013 mada se to doga\u0111alo 1949. Potrebno je mnogo vremena da se ideje pro\u0161ire i promene, ali to bezmalo uvek po\u010dinje s mladima \u2013 onima koji nisu upoznali svet u kom su te stare ideje imale smisla. Renee i Berenice su bile budu\u0107nost, a Nannie pro\u0161lost onog \u0161to zna\u010di biti kvir.<\/p>\n

Kad sam pro\u010ditao Gallupovu anketu o tome koliko je generacija Z kvir, pomislio sam na Renee i Berenice. Pre vi\u0161e decenija zapo\u010deo sam istra\u017eivanje kvir istorije jer sam \u017eeleo ogledalo \u2013 \u0161ansu da vidim kako se reflektujem natrag u sebe da bih se ose\u0107ao manje izolovan i \u010dudan kao prigradsko kvir dete iz 80-ih godina 20. veka. Otkrio sam, me\u0111utim, ne\u0161to mnogo uzbudljivije. Istorija nije ogledalo. Ona je prozor kroz koji mogu da vidim dugu pro\u0161lost koja nas je dovela do ovog trenutka. Mogu da vidim gde smo sada i kako smo postali kvir.<\/p>\n

Ne mogu da predvidim, bar ne precizno, \u0161ta \u0107e se dalje doga\u0111ati. Mislim da \u0107e stvari postati gore na neko vreme; mislim da se kre\u0107emo ka pucanju, ka nekoj vrsti velikog sukoba izme\u0111u starog i novog sveta. A ispod svega toga, \u0161ta god to bilo, internet \u0107e nastaviti da zuji i da nas povezuje \u2013 da nas menja. Ne verujem da \u0107e ideje o LGBT nestati, ali mislim da \u0107e se prilagoditi; doda\u0107emo neke termine, a neke mo\u017eda odbaciti; po\u010de\u0107emo da sagledavamo seksualnost i rod kao multidimenzionalne aspekte svojih \u017eivota, a ne kao proste i trajne binarnosti (bar ne za svakog). Ukoreni\u0107e se novi na\u010din mi\u0161ljenja, a vreme pre tih novih ideja izgleda\u0107e glupo, zaostalo i sme\u0161no.<\/p>\n

A onda \u0107e se jednog dana to opet dogoditi: prevlada\u0107e novi na\u010din \u017eivota i zna\u010denje kvirnosti \u0107e se opet promeniti. Generacija Z izgleda\u0107e jednako zaglavljena u svojim na\u010dinima kao \u0161to sad izgledaju bejbi bumeri. Promena je neizbe\u017ena i moramo nau\u010diti s njom da \u017eivimo. \u0160tavi\u0161e, moramo se boriti za slobodu da tako radimo. Na svakom koraku te istorije, na\u0161e ideje su se menjale zato \u0161to su kvir osobe \u2013 \u010desto mlade, \u010desto siroma\u0161ne, \u010desto marginalizovane \u2013 odbijale da se povinuju hirovima mo\u0107nih i konzervativnih. Ako je to zaraza, sre\u0107an sam \u0161to sam zara\u017een.<\/p>\n

Hugh Ryan, Boston Review<\/a>.<\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne mogu da predvidim, bar ne precizno, \u0161ta \u0107e se dalje doga\u0111ati. Mislim da \u0107e stvari postati gore na neko vreme; mislim da se kre\u0107emo ka pucanju, ka nekoj vrsti velikog sukoba izme\u0111u starog i novog sveta<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":284249,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-378683","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378683","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=378683"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378683\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":378687,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378683\/revisions\/378687"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/284249"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=378683"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=378683"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=378683"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}