{"id":378267,"date":"2023-08-31T11:33:14","date_gmt":"2023-08-31T09:33:14","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=378267"},"modified":"2023-08-31T11:33:14","modified_gmt":"2023-08-31T09:33:14","slug":"vitomir-teofilovic-satira-je-samo-jedan-od-priziva-slobode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/08\/31\/vitomir-teofilovic-satira-je-samo-jedan-od-priziva-slobode\/","title":{"rendered":"Vitomir Teofilovi\u0107: Satira je samo jedan od priziva slobode"},"content":{"rendered":"

Vitomir Teofilovi\u0107<\/strong> je ro\u0111en u Vr\u010dinu 1943. a \u017eivi u Beogradu. Diplomirani filolog je, a pi\u0161e aforizme, poeziju, eseje, pri\u010de, knji\u017eevne prikaze… Bavi se i teorijom aforizma. Prire\u0111iva\u010d je antologija, zbornika i sli\u010dnih publikacija. Organizator je velikog broja knji\u017eevnih ve\u010deri i sli\u010dnih manifestacija kulture i umetnosti. Zastupljen je u vi\u0161e antologija, izbora i panorama, a njegovi radovi su prevo\u0111eni na nekoliko jezika. Ko ga li\u010dno poznaje zna da je odli\u010dan reprezent svoga imena, koje zna\u010di nosilac mira. Da je ljubitelj boga i bo\u017eanskog mu pi\u0161e u prezimenu, pa je verovatno odatle i ljubitelj umetnosti i filozofije. \u010cesto gleda u nebo, ne samo figurativno, ve\u0107 i zbog toga \u0161to se bavi vo\u0107arstvom, \u0161to ga dr\u017ei u dobroj fizi\u010dkoj kondiciji. Vita smatra da za ovo \u0161to se de\u0161ava danas niko nije kriv, a da su svi zaslu\u017eni.<\/p><\/blockquote>\n

\u0160ta je za tebe aforizam?<\/u><\/p>\n

Duhovit odgovor na aktuelan paradoksalni izazov.<\/strong><\/p>\n

Je li izlaz u satiri?<\/u><\/p>\n

Satira je samo jedan od priziva slobode, apel da u\u010dinimo bar ne\u0161to za sebe i dru\u0161tvo u\u00a0 vremenu bezdu\u0161ne vlasti<\/strong>. \u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n

Gde je ulaz?<\/u><\/p>\n

Ulaz je<\/strong> u vidnom polju dru\u0161tva, preko svoje samosvesti\u00a0 prizvati samorazumevanje dru\u0161tva.<\/strong><\/p>\n

Da li \u017eivimo na \u017divotinjskoj farmi?<\/u><\/p>\n

\u017divimo u goroj zajednici, jer \u017eivotinje imaju pravo na osvetu ljudima kao svojim porobljiva\u010dima, a dana\u0161ji porobljiva\u010di su zarobili svoje dru\u0161tvo, svoj narod, iz pukih sebi\u010dni interesa, i to sistemom la\u017ea i parala\u017ea, \u0161minkanja stvarnosti i nestvarnim obe\u0107anjima, dr\u017ee\u0107i dizgine javne re\u010di i propagande u svojim rukama, prave ludim narod da je to sve u njegovom interesu!\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Da li je Stradivari poreklom iz Stradije?<\/u><\/p>\n

Uter\u0161no je \u0161to mo\u017ee poticati iz bilo koje zemlje, ali pretu\u017eno je \u0161to njegov dar mo\u017ee ostati neprime\u0107en bilo gde. <\/strong><\/p>\n

Kako Bog tretira vlast?<\/u><\/p>\n

Gledano na kra\u0107i rok, izgleda da se Bog ne me\u0161a u politiku. No, pogledom iz du\u017ee perspektive, sa \u00a0istorijske distance,\u00a0 uo\u010davamo da najve\u0107i silnici i njihovi potomci nisu bili ba\u0161 sre\u0107ni, a mnoge je progutao mrak, i doslovno i metafori\u010dno.<\/strong><\/p>\n

A vlast Boga?<\/u><\/p>\n

Biblijsko na\u010delo Bogu bo\u017eje, caru carevo <\/em>mo\u017ee se razumeti na razne na\u010dine. Bilo je i ima careva koji se trude da usaglase te obaveze naroda, da da\u017ebine za cara i dr\u017eavu ne ugroze opstanak naroda, ali mnogo vi\u0161e je bilo onih koji su uzimali koliko god su mogli. Najgori su carevi, odnosno autokratski vladari, koji glume ateiste i \u010dije je moralno ose\u0107anje zakr\u017eljalo i izvitopereno, pa za sebe i svoju kliku uzimaju kao mafija\u0161i.\u00a0 <\/strong><\/p>\n

\u0160ta na\u0161i ljudi misle o politi\u010dkim liderima?<\/u><\/p>\n

Kako ko. Optimista sam glede budu\u0107nosti \u2013 imam utisak da je sve vi\u0161e ljudi koji vide stvarnost kakva jeste a ne na\u0161minkanu ru\u017ei\u010dastim bojama, kako nam je vlastodr\u0161ci prikazuju.<\/strong><\/p>\n

Kako \u0107e biti Srbiji u EU?<\/u><\/p>\n

Bi\u0107e odli\u010dno, kao i svima koji su u\u0161li u EU, ali ko zna kad \u0107e to biti \u2013 na\u0161a politi\u010dka elita sve \u010dini da taj trenutak odlo\u017ei do kukovog leta.<\/strong><\/p>\n

Kako nas vide stranci?<\/u><\/p>\n

Zavisno koga (ako ikoga) od nas Srba sretnu i upoznaju. Samosvesni\u00a0 uva\u017eavaju stav moderne humanistike da su svi ljudi na svetu u biti isti i da sve razlike poti\u010du od uslova i socijalno-istorijskog konteksta, a neupu\u0107eni preuzimaju oficijelan stav svoje dr\u017eave.\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

A oni koji nikada nisu do\u0161li ovde?<\/u><\/p>\n

Na ovo pitanje delimi\u010dno sam odgovorio kroz prethodno\u00a0 pitanje. Vide nas kroz prizmu vlasti i ve\u0107inskog javnog mnjenja svoje dr\u017eave. <\/strong><\/p>\n

Da li se mo\u017eemo osloniti na banana dr\u017eave?<\/u><\/p>\n

Ima prosperitetnih i\u00a0 uticajnih banana dr\u017eava do \u010dijeg stava treba dr\u017eati, a ima i banana dr\u017eavica koje nisu samo veli\u010dinom ve<\/strong>\u0107\u00e4 su i moralni patuljci, ogrezli u korupciju i kriminal. Na\u017ealost, mi mahom sa takvima sara\u0111ujemo.\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Da li istorija krije odgovore na dana\u0161nja pitanja<\/u>?<\/p>\n

Ako verujemo u evoluciju ljudskog dru\u0161tva, mo\u017eemo biti, na du\u017eu stazu, optimisti. Nije problem znanja kao znanja \u2013 ve\u0107 bar dva i po milenijuma, od rimskog prava i devize \u010duti i drugu stranu, <\/em>temeljnog na\u010dela civilizacije, duhovne elite znaju \u0161ta je dobro i napredno, ali predalek je, nadam se dosti\u017ean, put da to bude znanje i stav ve\u0107ine.<\/strong><\/p>\n

A budu\u0107nost?<\/u><\/p>\n

Budu\u0107nost zavisi od svakog pojedinca \u2013 optimisti smatraju svako znanje, svako dobro delo, \u010dak i dobrodu\u0161an gest, i blagonaklon osmeh zrakom svetlosti koji osve\u0107\u0161uje i oplemenjuje. <\/strong>Ne retko u istorijski bitnim trenucima presude glas-dva. Hitler je za jedan glas pobedio na izboru za lidera partije \u2013 da je nj<\/strong>egov rival, umereniji i trezveniji \u010dovek pobedio, ko zna kako bi potonja istorija izgledala; nakon osobo\u0111ewa Amerike od Engleske za dlaku je pobedio engleski \u2013 da je zvani\u010dan jezik Amerike tada postao nema\u010dki, tako\u0111e je neizvesno kakve bi potonje istorijske podele bile… Svaki glas je va\u017ean!\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Zidovi imaju u\u0161i. A ljudi?<\/u><\/p>\n

U\u0161i zidova su u\u0161i ljudi koji su mahom neljudi. Izreka ka\u017ee: ako \u017eeli\u0161 da se neka vest ili glasina \u0161to br\u017ee ra\u0161\u010duju, treba sagovorniku re\u0107i: Molim te da nikom ne pri\u010da\u0161, kazujem ti ovo u strogom<\/em> poverenju<\/em>. Naju\u017easniji dou\u0161nici nisu najpri\u017eeljnije sluge re\u017eima ve\u0107 oni koji zbog napretka u\u00a0 karijeri dosoljavaju i domi\u0161ljaju navodne zle namere svojih prijatelja, kom\u0161ija, poznanika\u2026\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

\u0160ta misli\u0161 o odnosima Srbije i Crne Gore?<\/u><\/p>\n

Gori su nego \u0161to bi trebalo, ali nazire se boljitak, bar donekle i unekoliko.<\/strong><\/p>\n

\u0160ta ve\u017ee Srbiju i Crnu Goru, a da to nije veznik i?<\/u><\/p>\n

Vera i tradicija, a ponajvi\u0161e ro\u0111a\u010dke i li\u010dne veze, od poznanstava do me\u0161ovitih brakova. <\/strong><\/p>\n

\u0160ta ih razvezuje?<\/u><\/p>\n

Mahom politi\u010dke elite, ali \u010desto i kulturne nisu za pohvalu \u2013 promovi\u0161u crno-belu istinu. Isklju\u010divost umesto saradnje i pro\u017eimanja.<\/strong><\/p>\n

Kakvo je tvoje vi\u0111enje programa Vlade za smanjenje siroma\u0161tva?<\/u><\/p>\n

Vi\u0161e je u znaku demagogije i nerealnih obe\u0107anja nego supstancijalan i realan program.<\/strong><\/p>\n

Da li promena politi\u010dke klime uti\u010de na nastajanje pustinje?<\/u><\/p>\n

Politi\u010dka klima mo\u017ee da bude odlu\u010duju\u0107i i pozitivan i negativan faktor, da stvori klimu za\u00a0 brz progres, ali i da vodi u regres ili bar usporavanje napretka.\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Je li mnogo pendrek po glavi stanovnika?<\/u> Ljudsko bi\u0107e je toliko krhko da je dovoljan pendrek i na hiljadu stanovnika. <\/strong>To su znali i najve\u0107i diktatori. Staljin je milione (mahom nevinih!) ljudi ne samo hapsio ve\u0107 i streljao sa relativno malo policajaca! Jedan policajac na hiljadu stanovnika! <\/strong><\/p>\n

Kako tuma\u010di\u0161 pojavu da gra\u0111ani\u00a0 brane prirodne resurse od dr\u017eave, \u010diji je to posao?<\/u><\/p>\n

Da je to pravna demokratska dr\u017eava, branila bi prirodne resurse. A vlast koja je zarobila dr\u017eavu \u2013 uzela sve u svoje ruke, radi li\u010dnog boga\u0107enja \u010dlanova i poslu\u0161nika dr\u017eavnog aparata \u2013 eksploati\u0161e ih na sve na\u010dine.<\/strong><\/p>\n

Ove godine obele\u017eavamo 30 godina prve, a kako stoje stvari i poslednje, ekolo\u0161ke dr\u017eave. Ima li se tu \u0161ta slaviti?<\/u><\/p>\n

To je na\u010delno divna ideja, ali treba da bude \u017eivotno geslo i deo svakodnevice, a ne prakti\u010dno s mene pa na u\u0161tap.<\/strong><\/p>\n

Da li \u0107e litijumske baterije ugasiti Podrinje?<\/u><\/p>\n

Masovan otpor mo\u017ee uroditi plodom, da jagmom za zaradom po svaku cenu ne uni\u0161timo zavi\u010dajnue vrednosti i lepote. <\/strong><\/p>\n

Kako se Srbija dr\u017ei u Rusko-Ukrajinskom ratu<\/u>?<\/p>\n

Srbija je na na pogre\u0161noj strani, a najve\u0107i krivac je vlast, koja \u00a0gaji narativ \u0111avoljeg Zapada i hri\u0161\u0107anskog Istoka, zloupotrbqavaju\u0107i zaslu\u017eeni sentiment prema ruskom narodu i kulturi (knji\u017eevnosti, muzici, filmu…)\u00a0 i diktatorsdkog re\u017eima.<\/strong><\/p>\n

\u0160ta nam govori uni\u0161tavanje \u017eivotnog prostora?<\/u><\/p>\n

\u010covek je jedino \u017eivo bi\u0107e koje remeti svoju \u017eivotnu sredinu. Sre\u0107om, postepeno ja\u010da svest da je neophodan zaokret \u2013 ne eksploatisati prirodu, ve\u0107 \u017eiveti u skladu sa njom.<\/strong><\/p>\n

A kriminal?<\/u><\/p>\n

Po\u0161to se dr\u017eavni re\u017eim pro\u017eeo kriminalom, mora\u0107emo odlu\u010dno u obra\u010dun sa njim. Ina\u010de \u0107emo postati dru\u0161tvo spahija i \u010dip\u010dija, \u0161to u velikoj meri ve\u0107 jesmo.<\/strong><\/p>\n

\u0160ta misli\u0161 o stanju privrede?<\/u><\/p>\n

Privreda je u lo\u0161em stanju iz dva razloga, zbog negativne selekcije kadrova \u2013 direktori i drugi rukovodioci nisu odgovaraju\u0107i stru\u010dnjaci (in\u017eenjeri, ekonomisti, pravnici) ve\u0107 partijski funkcioneri ili bliski ro\u0111aci\u00a0 dr\u017eavne vrhu\u0161ke (nepotizam). Privreda ima lo\u0161e rezultete, a po\u0161tena mala privreda je optere\u0107ena visokim da\u017ebinama .<\/strong><\/p>\n

Koliko je afera po glavi stanovnika dovoljno da ih ona zaboli?<\/u><\/p>\n

Lako bismo i sa velikim brojem afera da ih ne pravi dr\u017eavna vrhu\u0161ka sa bliskom rodbinom i partijskim poslu\u0161nicima (partija\/bratija), <\/em>a u zarobljenoj dr\u017eavi (Srbiji), u kojoj je jedan \u010dovek i sudska i izvr\u0161na i policijska vlast ujedno), pa sudovi, policija\u00a0 i druge suspendovane institucije ne mogu da obavljaju svoj posao. Moramo se kao gra\u0111ani pobuniti protiv sistema kadija te tu\u017ei, kadija ti sudi<\/em>.<\/strong><\/p>\n

Ho\u0107e li ljubav spasiti svet?<\/u><\/p>\n

U saglasju apolonskog i dionizijskog principa, razuma i ose\u0107anja, planeta zemlja i \u010dove\u010danstvo mogu biti najve\u0107e i najlep\u0161e \u010dudo sveta.<\/strong><\/p>\n

A seks?<\/u><\/p>\n

Seks je rodno mesto i izraz vrhunske \u017eivotne radosti, ali nije dobro da bude vrednost mimo drugih vrednosti i lepota (seks radi seksa)<\/em> ve\u0107 deo simfonije \u017eivota. <\/strong><\/p>\n

Treba li stvar uzeti u svoje ruke<\/u>?<\/p>\n

Treba u svojoj nadle\u017enosti dr\u017eati ono \u0161to nam pripada kao jedinki i kao \u010dlanu dru\u0161tvene zajednice, od zavi\u010daja do beskraja.\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Daj nam neki besplatan savet<\/u>.<\/p>\n

Biram narodnu izreku protiv gordosti, a za odbranu li\u010dnog dostojanstva: U dobru se ne uznesi, a u zlu se ne poni\u0161ti.<\/em><\/strong><\/p>\n

Reci nam ne\u0161to lepo.<\/strong><\/u><\/p>\n

Citiram Kanta: Lepo je ono \u0161to nam se dopada bez interesa<\/em><\/strong>. <\/em><\/p>\n

Vitomir pita Dejana: <\/u>Misli\u0161 li kad pi\u0161e\u0161 aforizme na pade\u017ee: ko ili \u0161ta, koga ili \u010dega, kome ili \u010demu, s kim ili \u010dim, o kome ili o \u010demu?<\/strong><\/p>\n

Dejan: \u00a0Kada pi\u0161em aforizme mislim brzo, ali ne mislim mnogo.<\/strong><\/p>\n

Razgovarao Dejan TOF\u010cEVI\u0106<\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gledano na kra\u0107i rok, izgleda da se Bog ne me\u0161a u politiku. No, pogledom iz du\u017ee perspektive, sa \u00a0istorijske distance,\u00a0 uo\u010davamo da najve\u0107i silnici i njihovi potomci nisu bili ba\u0161 sre\u0107ni, a mnoge je progutao mrak, i doslovno i metafori\u010dno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":378270,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4,548],"tags":[3171,678,3437],"class_list":["post-378267","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-satira","tag-dejan-tofcevic","tag-satira","tag-vitomir-teofilovic"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378267","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=378267"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378267\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":378271,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/378267\/revisions\/378271"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/378270"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=378267"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=378267"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=378267"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}