Ngoven Mputubvele, potomak iseljenika iz Konga, se\u0107a se da mu je otac kao malom pri\u010dao da je uranijum za prvu atomsku bombu, onu ba\u010denu na Hiro\u0161imu, onu o \u010dijem nastanku se govori u Nolanovom filmu Openhajmer, iskopan u Kongu.<\/p>\n
U sceni koja se ponavlja u filmu, a koja treba da simbolizuje napor nau\u010dnika, Openhajmer puni praznu staklenu \u010diniju klikerima \u2013 prvo jedan po jedan, a zatim pune \u0161ake. Klikeri predstavljaju potrebnu koli\u010dinu uranijuma za pokretanje nuklearne reakcije. \u0160to se vi\u0161e pribli\u017eavamo zavr\u0161etku bombe, vi\u0161e klikera se nalazi u posudi.<\/p>\n
Mputubvele u tekstu za Wired, ka\u017ee da dok je na ekranu gledao kako klikeri ispunjavaju \u010diniju, stalno mu je na pameti bilo ono \u0161to nedostaje: crni rudari koji vuku zemlju i kamen i golim rukama razvrstavaju gomile radioaktivne rude.<\/p>\n
\nDolazak Belgijanaca u Afriku<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Godine 1885. kada je belgijski kralj Leopold Drugi prvi put zatra\u017eio vlasni\u0161tvo nad ogromnim prostranstvom u centralnoj Africi, nazvao ga je Slobodna Dr\u017eava Kongo. Naravno, \u017eivot za otprilike 10 do 20 miliona stanovnika pretvorio se u organizovani teror. Na celoj teritoriji, koja je pretvorena u niz planta\u017ea pamuka i gume, kraljevi vojnici su sekli ruke Kongoancima koji nisu ispunili kvote za \u017eetvu. Vladala je glad i epidemije, a milioni su umirali.<\/p>\n
Kada je belgijska vlada 1908. preuzela ovu teritoriju od kralja, Slobodna Dr\u017eava Kongo postala je\u00a0Belgijski Kongo. U tom trenutku, pi\u0161e istori\u010darka Suzan Vilijams, autorka knjige \u0160pijuni u Kongu, privatni sektor je zamenio kralja kao vlasnik prirodnih resursa. Nasilje je ostalo. Najve\u0107a kompanija u Belgijskom Kongu bila je rudarska kompanija Union-Mini\u00e8re du Haut-Katanga. Kolonijalna vlada im je dodelila prava na oblast koja se prostire na skoro 13.000 kvadratnih kilometara, \u0161to je vi\u0161e od polovine teritorije Belgije.<\/p>\n
Jedan od tamo\u0161njih rudnika, \u0160inkolobve, bio je bogat uranijumom. U stvari, bio je ispunjen uranijumom koji su Kongoanci ve\u0107 iskopali i izneli na povr\u0161inu jer je tada uranijum bio samo otpadni nusproizvod od kopanja vrednijeg radijuma koji je otkrila Marija Kiri.<\/p>\n
\nUzdizanje uranijuma<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Godine 1938, koriste\u0107i uranijum, fizi\u010dari Liza Majtner i Oto Robert Fri\u0161 su razradili prora\u010dune koji su definisali nuklearnu fisiju. Nau\u010dnici su shvatili da ako se jezgro razbije dobile\u00a0bi se ogromne koli\u010dine energije. Uranijum tada postaje sve tra\u017eeniji.<\/p>\n
Godine 1939, neposredno pre po\u010detka Drugog svetskog rata, Albert Ajn\u0161tajn je napisao pismo predsedniku Frenklinu D. Ruzveltu sa diskretnim upozorenjem: \u201eElement uranijum mo\u017ee se pretvoriti u nov i va\u017ean izvor energije u bliskoj budu\u0107nosti\u2026 Mogu\u0107e je da se tako mogu konstruisati izuzetno mo\u0107ne bombe ovog tipa.\u201c<\/p>\n
Ajn\u0161tajn u pismu pominje \u010detiri poznata izvora uranijuma: Sjedinjene Dr\u017eave, koje \u201eimaju samo veoma skromne rezerve rude uranijuma u umerenim koli\u010dinama\u201c; Kanada i biv\u0161a \u010cehoslova\u010dka, gde \u201eima dobre rude\u201c; i Kongo \u2013 \u201enajva\u017eniji izvor uranijuma\u201c. Prema \u017danu Belu, kongoanskom nuklearnom fizi\u010daru sa MIT-a, od 100 kilograma rude uranijuma iz Konga moglo je da se dobije oko jedan kilogram rafinisanog uranijuma. Ista koli\u010dina rude sa drugih lokacija dala bi samo dva ili tri grama rafinisanog uranijuma neophodnog za takvo oru\u017eje.<\/p>\n
Rudarska kompanija je obi\u010dno gradila ogra\u0111ena imanja koja su li\u010dila na zatvorske logore za radnike i njihove porodice. Na poslu su rudari ru\u010dno sortirali rudu uranijuma. Jedna osoba je opisala komad uranijuma iz \u0160inkolobvea kao blok \u201evelik kao svinja\u201c. Bio je \u201ecrno-zlatan i izgledao je kao da je prekriven zelenom skramom ili mahovinom\u201c.<\/p>\n
\nPo\u010detak Drugog svetskog rata<\/h2>\n<\/blockquote>\n
Direktor kompanije Union-Mini\u00e8re du Haut-Katanga bio je rudarski in\u017eenjer Edgar Sengjer. Po\u0161to je video kako Nema\u010dka napada Belgiju u Prvom svetskom ratu, Sengjer nije bio siguran \u0161ta nosi Hitlerova invazija na Poljsku u septembru 1939. Da li \u0107e Belgija \u2013 ili \u010dak i afri\u010dke kolonije \u2013 biti slede\u0107e \u017ertve? Tako je u oktobru pobegao iz Belgije u Njujork i tamo preneo poslovanje rudarske kompanije. Me\u0111utim, pre nego \u0161to je otvorio kompaniju, hemi\u010dar i nau\u010dnik, dobitnik Nobelove nagrade Frederik \u017dolio-Kiri, zet Marije Kiri, dojavio je Sengjeru da bi uranijum u Kongu mogao postati neophodan u ratu. Slede\u0107e jeseni, Sengjer je naredio da se ruda po\u0161alje u Njujork.<\/p>\n
Sengjer je uskladi\u0161tio vi\u0161e od 1,7 miliona kilograma rude u Sjedinjenim Dr\u017eavama. U \u0160inkolobveu je ostalo oko tri miliona kilograma.<\/p>\n
U maju 1940. Hitler je izvr\u0161io invaziju na Francusku i Belgiju. Belgijska vlada je pobegla u London, a Tre\u0107i rajh je uspostavio pronacisti\u010dku vladu u Belgiji. Generalni guverner Belgijskog Konga je, me\u0111utim, izjavio da \u0107e kolonija podr\u017eati saveznike. On je regrutovao trupe, ponudio kongoanske radnike i stvorio proizvodne kvote za snabdevanje saveznika neophodnim ratnim materijalom.<\/p>\n