{"id":377413,"date":"2023-08-23T07:01:28","date_gmt":"2023-08-23T05:01:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=377413"},"modified":"2023-08-23T07:01:28","modified_gmt":"2023-08-23T05:01:28","slug":"o-nesrecnim-okolnostima-teoriji-i-praksi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/08\/23\/o-nesrecnim-okolnostima-teoriji-i-praksi\/","title":{"rendered":"O nesre\u0107nim okolnostima, teoriji i praksi"},"content":{"rendered":"

\u010cemu teorijska kritika kapitalizma danas, kada ne postoji dru\u0161tvena i politi\u010dka snaga koja ga realno mo\u017ee ugroziti i \u010demu (bilo kakvo) politi\u010dko delovanje ako malo toga mo\u017eemo da uradimo, imaju\u0107i u vidu izuzetno nepovoljne dru\u0161tveno-politi\u010dke okolnosti u proteklih tridesetak godina? Jednostavnije re\u010deno, pitanje je da li je mogu\u0107e bilo kakvo suvislo politi\u010dko delovanje, a da nije re\u010d o akademskoj kritici kapitalizma iz skupih svetskih hotela, radikalno levom politi\u010dkom mimovanju iz sobe u stanu svojih roditelja, ili pak centristi\u010dkoj partijskoj politici koja se svodi na tehniku dolaska i odr\u017eavanja na vlasti?<\/strong><\/p>\n


\nAutor: Luka Petrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Ljudi prave svoju vlastitu istoriju, ali oni je ne prave po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasle\u0111ene.<\/em><\/p>\n

Karl Marks, \u201cOsamnaesti brimer Luja Bonapartea\u201d<\/em><\/p>\n

Sav dru\u0161tveni \u017eivot u su\u0161tini je prakti\u010dan. Sve misterije, koje teoriju navode na misticizam, nalaze svoje racionalno rje\u0161enje u ljudskoj praksi i u poimanju ove prakse.<\/em><\/p>\n

Karl Marks, VIII teza o Fojerbahu<\/em><\/p>\n

[K]ako za masovno stvaranje te komunisti\u010dke svesti, tako i za ostvarenje same stvari, nu\u017eno je masovno menjanje ljudi koje je mogu\u0107no samo u prakti\u010dnom pokretu, u revoluciji\u2026<\/em><\/p>\n

Karl Marks i Fridrih Engels, \u201cNema\u010dka ideologija\u201d<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n

Ne\u0107emo otkriti toplu vodu ako ka\u017eemo da okolnosti za politi\u010dko delovanje na levici, u tre\u0107oj deceniji dvadeset prvog veka, nisu ba\u0161 sjajne. Izuzev mo\u017eda Ju\u017ene Amerike, gde razli\u010diti dru\u0161tveni pokreti neguju borbeni duh levice, i s vremena na vreme uspevaju da ga artikuli\u0161u u usko politi\u010dkoj areni, u gotovo svim drugim delovima sveta, vi\u0161e je re\u010d o sporednim akterima nego o relevantnoj politi\u010dkoj snazi koja oblikuje savremena dru\u0161tva. Iako se pojave po koji D\u017eeremi Korbin ili Berni Sanders, te \u017dan-Lik Melen\u0161on ili Siriza, uz sve njihove prednosti i nedostatke, sa sigurno\u0161\u0107u mo\u017eemo re\u0107i da u evropskom i anglo-ameri\u010dkom svetu dominiraju liberalno-konzervativne snage. Nakon perioda Drugog svetskog rata, kada je vladaju\u0107a klasa bila prinu\u0111ena da \u010dini odre\u0111ene ustupke, \u0161to je za posledicu imalo stvaranje dr\u017eave socijalnog staranja, u poslednjih tridesetak godina uspostavljena je liberalno-kapitalisti\u010dka hegemonija.<\/p>\n

Posle pada Berlinskog zida, poneki izborni uspeh partije koja se nominalno zala\u017ee za demokratski socijalizam ili formiranje masovnog dru\u0161tvenog pokreta koji isti\u010du zahteve ugro\u017eenih dru\u0161tvenih grupa, vi\u0161e predstavljaju kratkotrajni progresivni bljesak u sivilu oligarhijskog globalnog kapitalizma. Stoga, name\u0107u se dva pitanja: \u010demu teorijska kritika kapitalizma danas, kada ne postoji dru\u0161tvena i politi\u010dka snaga koja ga realno mo\u017ee ugroziti i \u010demu (bilo kakvo) politi\u010dko delovanje ako malo toga mo\u017eemo da uradimo, imaju\u0107i u vidu izuzetno nepovoljne dru\u0161tveno-politi\u010dke okolnosti u proteklih tridesetak godina? Jednostavnije re\u010deno, pitanje je da li je mogu\u0107e bilo kakvo suvislo politi\u010dko delovanje, a da nije re\u010d o akademskoj kritici kapitalizma iz skupih svetskih hotela, radikalno levom politi\u010dkom mimovanju iz sobe u stanu svojih roditelja, ili pak centristi\u010dkoj partijskoj politici koja se svodi na tehniku dolaska i odr\u017eavanja na vlasti?<\/p>\n

\n

Nekoliko koraka unazad<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U jednom tekstu iz 1990. godine, u kojem se bavi razli\u010ditim interpretacijama pada realnog socijalizma i mogu\u0107no\u0161\u0107u da se socijalisti\u010dka teorija i praksa prilagode novom kontekstu, Jirgen Habermas isti\u010de da je, u tom trenutku, marksizam postao \u201cmanje ili vi\u0161e marginalni metod istra\u017eivanja me\u0111u ostalima koji \u010dine akademski \u017eivot\u201d. Okolnosti verovatno jesu bile takve, da je malo ko, ko bi doveo u pitanje zahteve za uvo\u0111enjem partijskog pluralizma i otklonom od planskog sistema privrede bio relevantan dru\u0161tveni i politi\u010dki akter. Istovremeno, bilo je potrebno obnoviti politi\u010dku teoriju na levici i ponuditi sopstvenu interpretaciju aktuelnih doga\u0111aja.<\/p>\n

Intelektualnu klimu kraja devedesetih dobro opisuju i Fukujamine re\u010di. Na delu nije kraj ideologije, ve\u0107 \u201carogantna pobeda ekonomskog i politi\u010dkog liberalizma (\u2026) bez odr\u017eive sistemati\u010dne alternative\u201d. Konkretna ekonomska istorija je ve\u0107 poznata: deregulacija privrede, razgradnja dr\u017eave socijalnog staranja i njeno prilago\u0111avanje interesima kapitala, napad na sindikate, te uklanjanje trgovinskih barijera me\u0111u dr\u017eavama, imali su za posledicu enorman rast ekonomskih nejednakosti. Istina, ove reforme su zapo\u010dete pre pada Berlinskog zida, ali mo\u017eemo re\u0107i da je ovaj doga\u0111aj prelomna ta\u010dka u sumornoj novijoj istoriji levice.<\/p>\n

Socijaldemokratske politi\u010dke stranke, koje su tokom dvadesetog veka zastupale interese organizovane radni\u010dke klase, zna\u010dajno redefini\u0161u svoje programe, dok komunisti\u010dke partije uglavnom nestaju sa partijske scene. Poznata je i Blerova izmena Ta\u010dke IV (ustanovljene jo\u0161 1918. godine) programa Laburista. Od 1995. godine, Laburisti se vi\u0161e ne zala\u017eu za zajedni\u010dko vlasni\u0161tvo nad sredstvima za proizvodnju u zvani\u010dnom programu stranke. Za\u0161to? Pa, okolnosti su takve da je takav program prevazi\u0111en \u2013 potrebno je pro\u0161iriti bira\u010dko telo kako bi stranka mogla da do\u0111e na vlast. Evropski i ameri\u010dki zagovornici \u201ctre\u0107eg puta\u201d odnosno,\u201dradikalnog centra\u201d, su nekada\u0161nje socijaldemokratske stranke o\u010distili od gotovo svih elemenata klasne politike.<\/p>\n

Umesto slepih militanata koji veruju u apstraktne i nesprovodive politi\u010dke ideale, politika je ostavljena ve\u0161tim menad\u017eerima i pragmati\u010darima koji znaju \u0161ta je mogu\u0107e u politici i kojim sredstvima se dolazi na vlast. Re\u010dima jednog od ideologa tre\u0107eg puta, Entonija Gidensa, radi se o \u201cokviru razmi\u0161ljanja i definisanja politika koji poku\u0161ava da prilagodi socijaldemokratiju svetu koji se fundamentalno promenio u protekle dve ili tri decenije. To je tre\u0107i put u smislu da je to poku\u0161aj da se prevazi\u0111u i old-style socijaldemokratija i neoliberalizam.\u201d U praksi to je zna\u010dilo ve\u0107 spomenuto odbacivanje zahteva za javnim vlasni\u0161tvom nad industrijom, odbacivanje \u010dak i kejnzijanske ekonomske politike, te smanjenje zavisnosti partije od sindikata. Umesto da prevazi\u0111u socijaldemokratiju i neoliberalizam, zastupnici tre\u0107eg puta su oberu\u010dke prigrlili neoliberalne politike.<\/p>\n

Pored svih neda\u0107a koje je ovakvo repozicioniranje najve\u0107ih evropskih socijaldemokratija donelo globalnoj levici, posebno se mo\u017ee izdvojiti i teza koju danas zastupa niz ekstremno desnih politi\u010dkih stranaka. Gidens u svojoj programskoj knjizi o \u201ctre\u0107em putu\u201d i obnovi socijaldemokracije, detaljno obrazla\u017ee za\u0161to je podela na levicu i desnicu prevazi\u0111ena, iako svestan da su toj poziciji bile bliske ekstremno desne grupacije tokom dvadesetih godina pro\u0161log veka. Kako isti\u010de na jednom mestu, \u201cpoliti\u010dki \u017eivot je ni\u0161ta bez ideala, ali ideali su isprazni ako nemaju veze sa realnim mogu\u0107nostima. (\u2026) U Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u mnogim dr\u017eavama u ovom trenutku, teorija zaostaje za praksom\u201c. Korisnost pozicije tre\u0107eg puta ogleda se u potrebi za prilago\u0111avanjem okolnostima na kraju dvadesetog veka \u2013 do\u0161lo je vreme pragmati\u010dne politike koja \u0107e prevazi\u0107i zastarele podele.<\/p>\n

Od tada, gotovo sve evropske socijaldemokratske partije, uz po koji poku\u0161aj strana\u010dkog zaokreta1 , do danas su ostale na poziciji tre\u0107eg puta. Od socijaldemokratije ostalo je samo ime koje u praksi sprovodi liberalne reforme. Koliko god da se delovanju ovih stranaka tokom dvadesetog veka mo\u017ee na\u0107i zamerki, ipak su predstavljale mesto organizovanja radni\u010dke klase. Otklon od sindikata i otvorena promena kursa, doveli su do potrebe da se grade potpuno nove organizacione strukture. No, sada je jasno da tre\u0107i put nije jedini mogu\u0107i put i da ovako temeljna promena nije bila istorijska nu\u017enost, ve\u0107 politi\u010dka odluka pra\u0107ena opravdanjem ideologa.<\/p>\n

Navedeno je motivisalo stvaranja partija \u201cnove levice\u201d ili \u201cdemokratskog socijalizma\u201d koje su sa vi\u0161e ili manje uspeha u\u0161le na partijsku scenu u pojedinim dr\u017eavama. Iako je vi\u0161e re\u010d o reformisti\u010dkim programima, koji nisu bili retkost i ne\u0161to neuobi\u010dajeno tokom dvadesetog veka, zna\u010dajan je poku\u0161aj obnove ozbiljnijeg poku\u0161aja politi\u010dkog organizovanja na levici. No, strana\u010dka infrastruktura ne pada sa neba, a njena izgradnja je mukotrpan posao. Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine uzdrmala je status quo i u zna\u010dajnoj meri dovela do, ne samo obnove teorijskog interesovanja za razli\u010dite kriti\u010dke teorije, ve\u0107 i nastanka protestnih pokreta i partija u raznim delovima sveta. Zapravo, razli\u010dite krize, u koje se mogu ubrojiti ve\u0107 spomenuta svetska ekonomska kriza, nakon koje je usledila kriza Evropske unije, te poslednja korona kriza, su za mnoge izgledale kao prilika da se propitaju temelji poretka. Kruna toga bio je dolazak Sirize na vlast u Gr\u010dkoj. Velike nada se ubrzo pretvorila u otre\u017enjenje, jasno pokazav\u0161i koliko je politi\u010dko delovanje i osvajanje vlasti samo na nacionalnom nivo na poluperiferiji nedovoljno, \u010dak i za bilo koju ozbiljniju reformisti\u010dku politiku.<\/p>\n

\n

\u0160ta sada?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ima li danas jasnog odgovora, ne samo na pitanje \u0161ta da se radi, ve\u0107 i smisla raditi na politi\u010dkom organizovanju? U nedavno prevedenom tekstu na portalu Ma\u0161ina, Soren Mau je izlistao niz teorijskih pravaca koji mogu biti osnova za izgradnju druga\u010dijeg dru\u0161tva. Sigurno je i da se ovime lista ne iscrpljuje i da je mogu\u0107e prona\u0107i jo\u0161 drugih teorijskih pristupa, \u0161kola i pravaca na levici.2 Nesumnjivo je da su se okolnosti delom izmenile i da marksisti\u010dka teorija vi\u0161e nije bauk. Ne samo da visoko\u0161kolskim ustanovama \u0161irom sveta, ve\u0107 i na ponekim velikim medijima \u2013 s vremena na vreme se pojavljuju manje ili vi\u0161e radikalni intelektualci kao manje ili vi\u0161e relevantni tuma\u010di dru\u0161tvenih i politi\u010dkih doga\u0111aja.<\/p>\n

Mau u tekstu ima va\u017enu poentu, koja mo\u017ee biti jedna od osnova za prakti\u010dno delovanje danas: za razliku od negativne slobode koja se ogleda u \u201cpukom odsustvu mo\u0107i zajednice nad pojedincima\u201d, potrebno je reaktuelizovati poimanje slobode koje se vezuje za kolektivno samoodre\u0111enje \u2013 demokratiju. Umesto da na\u0161im politi\u010dkim zajednicama upravljaju elite, izabrane na periodi\u010dnim izborima, zadatak levih politi\u010dkih aktera je da uklju\u010di \u0161to \u0161ire dru\u0161tvene slojeve u politi\u010dke procese.<\/p>\n

Od pasivnih bira\u010da koji s vremena na vreme glasaju na izborima, treba stvoriti aktivne politi\u010dke subjekte koji odlu\u010duju o svojoj sudbini. To nimalo nije lak zadatak i zahteva ogromna odricanja, manjak vremena za privatni \u017eivot i \u010desta razo\u010daranja. Ali to jeste politi\u010dka praksa koja je osnovni preduslov, ali ne i garancija, da \u0107e do\u0107i do bilo kakvih promena. Politi\u010dki procesi nisu i ne treba da budu rezervisani samo za \u201ckompetentne\u201d politi\u010dke elite, ve\u0107 je u\u010destvovanje u dono\u0161enju odluka, svih kojih se te odluke ti\u010du, uslov slobodnog dru\u0161tva. Osim toga, domen politi\u010dkog se ne ograni\u010dava samo na periodi\u010dne izbore, ve\u0107 i na na\u0161a radna mesta, kom\u0161iluke, gradove i op\u0161tine. Sasvim suprotno onome kako politiku zami\u0161ljaju zagovornici tre\u0107eg puta. U krajnjem slu\u010daju, u \u201cna\u0161em regionu\u201d postoji, ne toliko istorijski udaljena inspiracija za ovakav model dru\u0161tvenog organizovanja.<\/p>\n

Na kraju, te\u0161ko je re\u0107i da danas postoji univerzalna teorijska inspiracija za delovanje socijalisti\u010dkih pokreta i stranaka. No, nema sumnje da deo inspiracije, makar kada je re\u010d o organizacijama kao \u0161to su Nepokorena Francuska, nekada\u0161nji Podemos u \u0160paniji, te niz aktera u Latinskoj Americi, crpe iz teorijskih radova koji su bliskih levom populizmu.3 Termin populizam u uobi\u010dajenom govoru nema pozitivnu konotaciju i naj\u010de\u0161\u0107e se koristi kao sredstvo diskreditacije opcija koja odstupaju od centristi\u010dke politike. Iako ovaj pristup u zna\u010dajnoj meri odstupa od ortodoksnih pozicija, \u0161to ne mora biti lo\u0161a stvar, vredi se zapitati \u0161ta je to \u0161to pojedine opcije bliske ovoj poziciji \u010dini koliko-toliko uspe\u0161nim.<\/p>\n

Odbacivanje konsenzualne logike politike i insistiranje da je sukob u biti politi\u010dkog, te da bez politi\u010dkog neprijatelja nema ni uspe\u0161nog politi\u010dkog aktera, polazne su osnove. Za Ernesta Laklaua, populizam je \u201cpoliti\u010dka logika\u201d Ukratko klju\u010dno je izgraditi \u201clanac ekvivalencije\u201d izme\u0111u razli\u010ditih demokratskih borbi, koje \u010desto mogu imati ambivalentan odnos jednih prema drugima. Klasni sukob jeste va\u017ean, ali je samo jedna od demokratskih borbi koju treba povezati sa drugima. No, va\u017eno je da se nasuprot njih nalazi politi\u010dki neprijatelj \u2013 vladaju\u0107a oligarhija, kasta4 i sl. Nije mogu\u0107e unapred znati ko \u010dini konkretnog politi\u010dkog subjekta, to zavisi od raznih okolnosti i konkretnih borbi, ali va\u017eno je da se nalaze nasuprot politi\u010dkog neprijatelja, i da uprkos svim posebnim zahtevima, opstaju u jednom lancu, ne negiraju\u0107i relevatnost drugih. Jo\u0161 manje nijansirano re\u010deno, sada je pogre\u0161an trenutak za (internet) politi\u010dka sekta\u0161enja.<\/p>\n

Danas je te\u0161ko ponuditi celovitu viziju krajnjeg cilja i kona\u010dan odgovor na pitanje kako ta\u010dno izgleda po\u017eeljno dru\u0161tvo za koje se vredi boriti i \u0161ta je ispravna strategija delovanja. Eksperimenti i u\u010denje putem poku\u0161aja i pogre\u0161ke \u2013 sve je to sastavni deo politi\u010dkog organizovanja. I pored svih realnih prepreka i razo\u010daranja, praksa jeste odgovor. Kroz praksu nastaje i teorija koja mo\u017ee skicirati sve kontradiktornosti sveta u kojem \u017eivimo, pa u odre\u0111enom trenutku ponuditi potrebne odgovore. I jedno bez drugog ne mogu.<\/p>\n

1. Vredan spomena je poku\u0161aj D\u017eeremija Korbina da radikalizuje britanske Laburiste. Istovremeno, to je i primer kako liberalna partijska vrhu\u0161ka i veliki mediji reaguju na poku\u0161aj promene partijskog kursa. [ ]<\/em>
\n2. Otuda i \u010desto isticanje teze da je preciznije danas govoriti o marksizmima, a ne o marksizmu. [ ]<\/em>
\n3. Kritika ovog pristupa mo\u017ee se prona\u0107i u: Lotz, Christian. Klasa i nasilje: o nestajanju pojma klase u kriti\u010dkoj teoriji i postmarksizmu, 3k:kapital , klasa , kritika, br.3, 2016. str. 59\u201376 [ ]<\/em>
\n4. Npr. Pablo Iglesisas u svojoj knjizi Politics in a Time of Crisis: Podemos and the Future of Democracy in Europe insistira na terminu kasta, \u0161to je i Podemos kao akter \u010desto isticao u svojim nastupima. [ ]<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Bilten.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cemu teorijska kritika kapitalizma danas, kada ne postoji dru\u0161tvena i politi\u010dka snaga koja ga realno mo\u017ee ugroziti i \u010demu (bilo kakvo) politi\u010dko delovanje ako malo toga mo\u017eemo da uradimo, imaju\u0107i u vidu izuzetno nepovoljne dru\u0161tveno-politi\u010dke okolnosti u proteklih tridesetak godina? Jednostavnije re\u010deno, pitanje je da li je mogu\u0107e bilo kakvo suvislo politi\u010dko delovanje, a da nije re\u010d o akademskoj kritici kapitalizma iz skupih svetskih hotela, radikalno levom politi\u010dkom mimovanju iz sobe u stanu svojih roditelja, ili pak centristi\u010dkoj partijskoj politici koja se svodi na tehniku dolaska i odr\u017eavanja na vlasti?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326671,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-377413","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377413","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=377413"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377413\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":377417,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377413\/revisions\/377417"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326671"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=377413"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=377413"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=377413"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}