Ve\u0107ina roditelja to ne priznaje, ali veliki broj ima “favorita” me\u0111u decom, a na\u010din na koji se ophode prema tom detetu u pore\u0111enju sa njegovom bra\u0107om i sestrama mo\u017ee imati dugoro\u010dne posledice.<\/p>\n
Istra\u017eivanja pokazuju da je roditeljsko favorizovanje dece iznena\u0111uju\u0107e uobi\u010dajeno. Javlja se u oko 65 odsto porodica, a identifikovano je i prou\u010davano u razli\u010ditim kulturama.<\/p>\n
Koliko god da je uobi\u010dajeno, ovo favorizovanje mo\u017ee na\u0161tetiti dobrobiti dece tokom \u010ditavog \u017eivotnog veka, od njihovog detinjstva do srednjih godina i dalje. Smatra se toliko va\u017enim faktorom u nizu emocionalnih problema da psiholozi za njega imaju naziv i akronim: “diferencijalni tretman roditelja” (parental differential treatment \u2013 PDT)<\/p>\n
Me\u0111utim, obi\u010dno se de\u0161ava da se bra\u0107a i sestre iz iste porodice ne sla\u017eu oko toga ko je bio omiljeno dete u porodici.<\/p>\n
Naravno, to je zato \u0161to ose\u0107aj da roditelji vi\u0161e vole brata ili sestru krajnje subjektivan, napominje Lori Kramer, profesorka psihologije na Univerzitetu Nortistern u SAD.<\/p>\n
“To je iskustvo koje ljudi imaju, da roditelj drugo dete vi\u0161e voli nego njih. Mo\u017eda misle da je drugom detetu posve\u0107ivano vi\u0161e vremena, pa\u017enje, pohvala ili naklonosti. A de\u0161ava se i da tvrde da su roditelji manje brinuli o njima tako da nisu morali da budu toliko disciplinovani ili \u010dak da su manje ka\u017enjavani”, ka\u017ee prof. Kramer.<\/p>\n
Ipak, za osobu koja ose\u0107a da je manje voljena nego njeni brat ili sestra, posledice mogu biti duboke. Istra\u017eivanja govore da su deca od ranog uzrasta svesna razli\u010ditog tretmana. Takvo percipirano favorizovanje roditelja povezano je sa niskim samopo\u0161tovanjem kod dece, kao i sa anksiozno\u0161\u0107u u detinjstvu, depresijom i problemima u pona\u0161anju, uklju\u010duju\u0107i rizi\u010dno pona\u0161anje.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di u Kini su, na primer, pokazali da je favorizovanje od strane roditelja pokazatelj da li \u0107e se razviti zavisnost od mobilnog telefona kod adolescenata. U maloj kanadskoj studiji u kojoj je u\u010destvovalo osam tinejd\u017eera besku\u0107nika, sedmoro je reklo da ose\u0107aju da su njihovi roditelji favorizovali brata ili sestru u odnosu na njih, i da su oni oduvek bili “problemati\u010dno dete”, i da je to doprinelo raspadu porodi\u010dnih veza.<\/p>\n
Iako je ova studija ra\u0111ena na isuvi\u0161e malom uzorku da bi se izvukli \u0161iri zaklju\u010dci, ona ipak nagla\u0161ava koliko daleko mo\u017ee i\u0107i ose\u0107aj dece da su manje voljena.<\/p>\n
Zar roditelji ne mogu da izbegnu odabir favorita?<\/strong><\/p>\n Prema mi\u0161ljenju profesorke Kramer, roditelji to ne rade namerno, a verovatno toga nisu ni svesni.<\/p>\n “Preferencijalni tretman prema jednom od dece mo\u017ee biti prosto zato \u0161to je to dete manje zahtevno, \u0161to sa njim lak\u0161e komuniciraju ili vide vi\u0161e sli\u010dnosti izme\u0111u sebe i deteta”, ka\u017ee psiholo\u0161kinja.<\/p>\n Njeno istra\u017eivanje o adolescentima i njihovim roditeljima pokazalo je da se u porodicama o tome ne govori, \u0161to dodatno ote\u017eava otklanjanje psiholo\u0161kih trauma ili nesporazuma.<\/p>\n “Ako se ovakve situacije re\u0161avaju na delikatan na\u010din, gde se niko od \u010dlanova porodice ne\u0107e ose\u0107ati kao okrivljen ili da je to isklju\u010divo njegova gre\u0161ka, kroz otvoren razgovor svih strana mo\u017eda bi mogli da se bolje razumeju”, ka\u017ee Kramer.<\/p>\n Roditelji bi, na primer, mogli da pitaju za\u0161to dete smatra da oni vi\u0161e vole brata ili sestru, nego njega.<\/p>\n “Ako roditelj slu\u0161a (i) onda pru\u017ei razlog za razli\u010dita pona\u0161anja prema deci, to mo\u017ee u\u010diniti \u010duda. Dete mo\u017ee shvatiti da postoji prakti\u010dan razlog i da se ne radi o tome da su brat i sestra vi\u0161e voljeni.”<\/p>\n Megan Giligan, vanredna profesorka razvojne psihologije i porodi\u010dnih odnosa na Univerzitetu u Misuriju, radila je sa D\u017eil Sjutor, profesorkom sociologije na Univerzitetu Perdju i Karlom Pilemerom, profesorom psihologije na Univerzitetu Kornel, na Studiji o razlikama unutar porodice u SAD, longitudinalnoj studiji koju finansira Nacionalni institut za starenje. Projekat je dve decenije pratio razli\u010dite porodice kako bi bolje razumeli odnose me\u0111u generacijama. Kao deo studije, istra\u017eiva\u010di su majkama i o\u010devima postavili direktno pitanje o favorizovanju – za mnoge je to bio prvi put da su uop\u0161te pitani o tome.<\/p>\n Pitanje je bilo: “S kojim od svoje dece ose\u0107ate najve\u0107u emotivnu bliskost?” Nakon malog razmi\u0161ljanja, veliki procenat majki (75 odsto) je naveo ime jednog od svoje dece. Ostali nisu izabrali nijednog, ili su rekli da se ose\u0107aju podjednako bliski sa svima.<\/p>\n Pitali su ih i sa kojim su se detetom najvi\u0161e sukobljavali i koje je najvi\u0161e izneverilo njihova o\u010dekivanja. Ispostavilo se da je na dete koje je tako ozna\u010deno imalo posledice tokom \u010ditavog \u017eivota, pri \u010demu je “razo\u010daravaju\u0107e” dete i kasnije tako tretirano.<\/p>\n Prvoro\u0111eni nisu nu\u017eno najvoljeniji<\/strong><\/p>\n Redosled ro\u0111enja je igrao ulogu u nekim aspektima favorizovanja, ali mo\u017eda ne onoliko koliko se \u010desto pretpostavlja.<\/p>\n “U odraslom dobu, istra\u017eivanja ne nalaze da je ovo nu\u017ean prediktor favorizovanja. Konkretno, moja pretpostavka da bi prvoro\u0111en\u010de prirodno bilo izabrano kao ‘zlatno dete’ nije potkrepljena nau\u010dnim istra\u017eivanjima. Za emocionalnu bliskost verovatnije je da \u0107e najmla\u0111e dete biti izabrano pre nego srednje ili prvoro\u0111eno”, ka\u017ee Giligan.<\/p>\n Ali najja\u010di prediktor emocionalne bliskosti bila su ose\u0107anja roditelja da je dete sli\u010dno njima.<\/p>\n Giligan je tako\u0111e istakla stvarnu \u0161tetu koja mo\u017ee nastati usled razli\u010ditog tretmana, koji se pokazao u longitudinalnoj studiji, kao \u0161to su lo\u0161i odnosi izme\u0111u bra\u0107e i sestara, manje favorizovana bra\u0107a i sestre nisu uspevala da ostvare dobre partnerske veze i imali su manje pozitivan odnos sa roditeljima.<\/p>\n Nije lako biti omiljeno dete<\/strong><\/p>\n Biti “zlatno dete” tako\u0111e mo\u017ee ostaviti lo\u0161e posledice.<\/p>\n “Mo\u017eda bismo o\u010dekivali da \u0107e omiljeno dete imati mnogo prednosti, me\u0111utim, to tako\u0111e mo\u017ee izazvati emocionalni stres za odraslu decu. Utvrdili smo da je favorizovanje povezano sa nagla\u0161enijim simptomima depresije kod omiljene dece. Verujemo da je to zato \u0161to je maj\u010dino ‘omiljeno dete’ bilo u konfliktnim odnosima sa bra\u0107om i sestrama. Otkrili smo da je ta tenzija sa bra\u0107om i sestrama u odraslom dobu u korelaciji sa psihi\u010dkim blagostanjem”, ka\u017ee profesorka Giligan.<\/p>\n To tako\u0111e mo\u017ee dovesti i do nejednakog tereta kasnije u \u017eivotu. Kada je starim roditeljima potrebna briga porodice, \u010desto se okre\u0107u upravo detetu koje im je bilo omiljeno, tako da na njega pada najve\u0107i teret.<\/p>\n I dok nas favorizovanje mo\u017ee proganjati \u010dak i kao odrasle osobe, na\u0161e iskustvo o njemu mo\u017ee se suptilno promeniti kako starimo. Istra\u017eiva\u010di su pregledali studije o uticaju favorizovanja dece tokom \u010ditavog \u017eivotnog veka, od veoma male dece do odraslih koji imaju 60 ili vi\u0161e godina. Otkrili su da postoje razlike u tome kako se to manifestuje u razli\u010ditim \u017eivotnim fazama. Za mla\u0111u decu favorizovanje se procenjuje po tome koliko vremena roditelji provode sa njima u pore\u0111enju sa bratom ili sestrom. Za odraslu decu, kada je njihov nejednak status u pitanju, \u010de\u0161\u0107e je re\u010d o nejednakoj finansijskoj podr\u0161ci.<\/p>\n Nemogu\u0107e je tretirati decu podjednako<\/strong><\/p>\n Re\u0161enje je ne tretirati svu svoju decu potpuno isto, ka\u017ee prof. Kremer.<\/p>\n “Nemogu\u0107e je tretirati decu isto u svakoj situaciji, a ni deca to ne \u017eele. Ona \u017eele da budu prihva\u0107ena takva kakva jesu, njihove godine, interesovanja, pol, li\u010dnost. Ipak, osve\u0161\u0107ivanje postupanja prema deci mo\u017ee pomo\u0107i roditeljima da izbegnu stalno izazivanje nepravednih situacija”, savetuje profesorka.<\/p>\n Ovo je posebno va\u017eno jer deca mogu da nau\u010de obrazac favorizovanja, i kao odrasli, primene ga na sopstveni roditeljski stil i odnose: “Ako toga nismo svesni i ne preduzmemo mere da prekinemo taj prenos, verovatno \u0107emo usvojiti isto pona\u0161anje”. (Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ve\u0107ina roditelja to ne priznaje, ali veliki broj ima “favorita” me\u0111u decom, a na\u010din na koji se ophode prema tom detetu u pore\u0111enju sa njegovom bra\u0107om i sestrama mo\u017ee imati dugoro\u010dne posledice. Istra\u017eivanja pokazuju da je roditeljsko favorizovanje dece iznena\u0111uju\u0107e uobi\u010dajeno. Javlja se u oko 65 odsto porodica, a identifikovano je i prou\u010davano u razli\u010ditim […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":308726,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-377234","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377234","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=377234"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377234\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":377237,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377234\/revisions\/377237"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308726"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=377234"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=377234"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=377234"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}