Uprkos tome \u0161to se \u010desto uzima kao nepristojno i nervozno pona\u0161anje ili da jednostavno ne obra\u0107ate pa\u017enju, vrpoljenje i treskanje nogom dok sedite izgleda da ima pozitivan efekat na zdravlje.<\/p>\n
Vrpoljenje, lupkanje prstima po stolu i tapkanje nogom dok sedimo mo\u017ee da pomogne u odr\u017eanju zdrave telesne mase, kontrolisanju stresa i mo\u017eda \u010dak i da produ\u017ei \u017eivot.<\/p>\n
“Ukoliko sedite, to nije dobro za vas. Ali ako sedite i vrpoljite se, to zapravo mo\u017ee da smanji dugoro\u010dni rizik po zdravlje”, otkriva za BBC nutritivna epidemiolo\u0161kinja D\u017eenet Kejd sa Univerziteta u Lidsu.<\/p>\n
Obi\u010dno se vrpoljenje defini\u0161e u re\u010dnicima kao nemirno ili nervozno pona\u0161anje, ali stru\u010dnjak za gojaznost D\u017eejms Levin, profesor u renomiranoj klinici “Mejo”, ka\u017ee da je bolje definisati kao neurolo\u0161ki programirani ritmi\u010dno pomeranje dela tela.<\/p>\n
“Faktor vrpoljenja” je spoljna manifestacija uro\u0111enog impulsa da se pomeramo.<\/p>\n
Vrpoljenje protiv gojaznosti<\/strong><\/p>\n \u0160irom sveta se stopa gojaznosti utrostru\u010dila od 1975. godine. Delom je za to zaslu\u017ena sedentarna priroda mnogih radnih mesta. Sedenje tokom du\u017eih vremenskih perioda usporava metabolizam, uti\u010de na sposobnost tela da reguli\u0161e nivo \u0161e\u0107era, krvni pritisak i da razla\u017ee masti.<\/p>\n Sve je vi\u0161e dokaza da impuls za vrpoljenjem mo\u017ee da pomogne da nesvesno reguli\u0161emo svoju te\u017einu tako \u0161to se pomeramo. Sitna pomeranja mogu da imaju veliki uticaj, obja\u0161njava Levin.<\/p>\n Tokom ispitivanja svojih pretpostavki utvrdio je da se vitkiji radnici u kancelarijama \u010de\u0161\u0107e vrpolje, ustaju i pomeraju tokom dana u odnosu na gojazne. To mo\u017ee da ozna\u010dava i biolo\u0161ku predispoziciju na pomeranje.<\/p>\n Vrpoljenje, \u010dak i tapkanje stopala, mo\u017ee da pomogne u sagorevanju vi\u0161ka energije koja bi se uskladi\u0161tila kao salo.<\/p>\n Jedna manja studija sprovedena na 24 osobe je pokazala da aktivnosti povezane sa vrpoljenjem tokom sedenja pove\u0107avaju potro\u0161nju kalorija za 29 odsto u pore\u0111enju sa sedenjem bez pomeranja ili le\u017eanjem. Vrpoljenje tokom stajanja je \u010dak i efikasnije i pove\u0107ava potro\u0161nju za 38 odsto.<\/p>\n Me\u0111utim, iako pomeranja poput vrpoljenja doprinose pove\u0107anoj potro\u0161nji energije, ona nisu zamena za kretanje ili ve\u017ebe.<\/p>\n U jo\u0161 jednoj manjoj studiji Levin je ispitao uticaj vrpoljenja na ljudsku fiziologiju tako \u0161to je 16 vitkih kandidata unosilo dodatnih 1.000 kalorija dnevno tokom osam nedelja. Eksperiment je pokazao da su oni koji su se redovno vrpoljili bili otporniji na sticanje masnih naslaga.<\/p>\n Studija je pokazala da pove\u0107an unos hrane mo\u017ee da pokrene pove\u0107anu potro\u0161nju energiju kroz vrpoljenje i to \u010dak do 700 kalorija na dan.<\/p>\n Poja\u010dana koncetracija<\/strong><\/p>\n Postoji veza izme\u0111u kretanja i kognitivnog u\u010dinka, navodi neurolog Maksvel Melin sa Univerziteta u Los An\u0111elesu i Kalifornijskog instituta za tehno\u0161ki medicinski nau\u010dni program.<\/p>\n Osobe koje se vrpolje imaju tendenciju da odlutaju, \u0161to mo\u017ee da ih zbuni u \u0161koli i poslu. Ali vrpoljenje mo\u017ee da pru\u017ei i fiziolo\u0161ku stimulaciju koja mo\u017ee da pomogne u koncetraciji.<\/p>\n U jednom eksperimentu, ljudi koji su se vrpoljili tokom telefonskog poziva zapamtili su 29 odsto vi\u0161e detalja, \u0161to ukazuje da fizi\u010dka aktivnost mo\u017ee da pomogne kongitivnim performansama.<\/p>\n Istra\u017eivanje koje je sprovela profesorka Ketrin Isbister sa Univerziteta u Santa Kruzu da ljudi \u010desto tokom razgovora biraju neki predmet da se igraju njime, poput spajalica, vid\u017eeta ili uzmu da savijaju papire.<\/p>\n U nekim slu\u010dajevima, vrsta kretanja tako\u0111e uti\u010de na dobro obavljanje zadataka. Melin navodi primer profesionalnih tenisera koji tapkaju lopticu pre serviranja: “Ne moraju da tapkaju lopticu pre serve, ali mnogima ta rutina poma\u017ee da se koncetri\u0161u.”<\/p>\n Du\u017ei \u017eivot?<\/strong><\/p>\n Uprkos tome \u0161to ne postoje \u010dvrsti dokazi da vrpoljenje direktno uti\u010de i na du\u017ei \u017eivotni vek, stru\u010dnjaci znaju da hroni\u010dni stres mo\u017ee da ga skrati, a sedentarni na\u010din \u017eivota pove\u0107ava skoro sve rizike od prevremene smrti – kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, ali i doprinosi razvoju depresije i anksioznosti.<\/p>\n Vrpoljenje mo\u017ee da pomogne sa stresom. U jednoj studiji, 42 mu\u0161karca su stavljena u stresnu situaciju, a nakon toga im je dat aritmeti\u010dki zadatak koji treba da re\u0161e ispred dvoje ljudi.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di su otkrili da su oni koji su se vrpoljili i ispoljavali specifi\u010dna pona\u0161anja, poput \u010de\u0161anja, grickanja usana i diranja lica, pretrpeli manji nivo stresa. U me\u0111uvremenu, utvr\u0111eno je da tapkanje nogu dok se sedi mo\u017ee da pomogne krvnim sudovima i potencijalno spre\u010di razvoj arterijskih oboljenja.(Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uprkos tome \u0161to se \u010desto uzima kao nepristojno i nervozno pona\u0161anje ili da jednostavno ne obra\u0107ate pa\u017enju, vrpoljenje i treskanje nogom dok sedite izgleda da ima pozitivan efekat na zdravlje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-377166","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377166","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=377166"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377166\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":377171,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/377166\/revisions\/377171"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=377166"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=377166"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=377166"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}