{"id":376962,"date":"2023-08-18T06:02:26","date_gmt":"2023-08-18T04:02:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=376962"},"modified":"2023-08-18T06:03:13","modified_gmt":"2023-08-18T04:03:13","slug":"da-li-su-pretskazanja-o-kraju-kineske-ekonomije-opravdana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/08\/18\/da-li-su-pretskazanja-o-kraju-kineske-ekonomije-opravdana\/","title":{"rendered":"Da li su pretskazanja o kraju kineske ekonomije opravdana?"},"content":{"rendered":"

Autorica: Iskra Krsti\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mediji su ovih dana preplavljeni \u010dlancima o tome da je zna\u010dajno usporio privredni rast Kine. Analize su podstaknute izve\u0161tajem koji svedo\u010di o deflaciji u drugom kvartalu. Mnogi naslovi predvi\u0111aju dalje smanjivanje aktivnosti po veli\u010dini druge ekonomije na svetu i spekuli\u0161u o mogu\u0107em negativnom uticaju tog procesa na globalnu ekonomiju.<\/p>\n

O ovoj temi smo kratko razgovarali sa Aleksandrom Matkovi\u0107em<\/strong>, nau\u010dnim saradnikom na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.<\/p>\n

Kratke analize u medijima ka\u017eu da Kina vi\u0161e ne mo\u017ee da podsti\u010de ekonomski rast ulaganjem u infrastrukturu i stanogradnju u zemlji i inostranstvu, a da \u0107e ubudu\u0107e morati da podsti\u010de \u2013 ina\u010de sa stanovi\u0161ta ekonomije prenisku \u2013\u00a0 doma\u0107u potro\u0161nju. Da li je to ta\u010dno?\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Da, ali ne na taj na\u010din da to zna\u010di kolaps. Moram odmah da ka\u017eem da je prorokovanje skorog kineskog kolapsa postala neka vrsta nacionalnog sporta za zapadne medije, \u0161to je dosta problemati\u010dno. Imate \u010ditavu YouTube ni\u0161u gde se prorokuje \u010dak i datum nekakvog kolapsa u roku od mesec dana, dva meseca, itd, ovisno o tome ko govori.<\/p>\n

Kina je trenutno u 14. petogodi\u0161njem planu koji podrazumeva upravo to \u2013 vra\u0107anje na doma\u0107u potro\u0161nju koja je dosta kontrolisana kako bi se dozvolio visok nivo investicija u infrastrukturu. To su \u010desto radile socijalisti\u010dke zemlje ili biv\u0161e kolonije da bi se oporavile posle ratova ili razvile (poput SSSR). Kina spada u obe te kategorije i, na \u017ealost, rekao bih da ju je kriza 2008. nekako \u201ezaklju\u010dala\u201c u tom smeru uprkos tome \u0161to je ve\u0107 uveliko bilo vreme da zameni taj model novim.<\/p>\n

To ka\u017eem jer Kina ima problem sa prekomernim ulaganjima u industrije poput proizvodnje \u010delika, betona, gra\u0111evinske industrije i sl. Jo\u0161 od devedesetih se ula\u017ee u te sektore, ali je posle krize 2008. to naraslo do nikada pre vi\u0111enih dimenzija. Ilustracije radi, ima onaj \u010duveni podatak od ekonomiste Vlaclava Smila da je samo od 2011-2013 Kina potro\u0161ila 50% vi\u0161e cementa nego SAD u \u010ditavom dvadesetom veku. Time je zapravo digla i svetsku potra\u017enju. Jer, njena \u201everzija\u201c krize 2008, odnosno na\u010din na koji se odigrala svetska kriza 2008 u Kini, je druga\u010dija nego na Zapadu. U Kini je odgovor na krizu bio fiskalni stimulus kroz kredite prete\u017eno lokalnim vlastima koji su omogu\u0107ili ogromna ulaganja u izgradnju bolnica, \u0161kola, mostova, puteva, pruga itd. Drugim re\u010dima, dok je SAD spa\u0161avao banke, Kina je razvijala industriju.<\/p>\n

Me\u0111utim, nakon uvo\u0111enja mera \u0161tednji u EU, dobar deo izvozne industrije nije imao gde da plasira proizvode i nastala je deflacija fabri\u010dkih proizvoda odnosno opadanje cena proizvoda u razli\u010ditim sektorima (tj. fabri\u010dkih proizvoda pre poreza, to su takozvani \u201efactory gate prices\u201c). Ne zaboravimo ni to da im trgovinski rat sa SAD nije nimalo pomogao. U pitanju je rat koji je pokrenuo Donald Tramp, a nastavio Bajden; ciljao je visoko profitabilne i visokotehnolo\u0161ke sektore poput proizvodnje \u010dipova (danas Bajden to produbljuje zabranom izvoza poluprovodnika i \u010dipova u Kinu kako bi usporio razvoj njene vojne tehnologije).<\/p>\n

Pandemija koronavirusa je isto uticala na pad BDP-a, koji je po prvi put nakon 44 godine oti\u0161ao u minus, jer se Kina svesno zatvorila da bi spre\u010dilla \u0161irenje zaraze po svojoj zemlji, a time po svetu. Setimo se da je uporedo sa pandemijom krenuo i talas sinofobije zbog debate o poreklu virusa, \u0161to je onda ugrozilo i delove inicijative \u201ePojas i put\u201c. Prema studiji koju sam izveo, kod nas u Srbiji je 69% naslova u dnevnom listu \u201eDanas\u201c u kojima je izre\u010den neki vrednosni sud o Kini, sadr\u017ealo negativno vrednovanje Kine ili kineskih investicija i mahom su to bile vesti preuzete sa ameri\u010dkih portala 2020. godine. Sve to je prili\u010dno uticalo na ve\u0107 lo\u0161u situaciju.<\/p>\n

Me\u0111utim, glavni deo problema je ogroman rast dugova provincija i lokalnih vlasti koje su se zadu\u017eivale bez pokri\u0107a da bi finansirale izgradnju svih tih infrastrukturnih projekata. MMF je zbog toga nedavno izradio nau\u010dne analize u kojima savetuje da je Kini potrebna fiskalna i institucionalna reforma (\u0161to mene podse\u0107a na ono \u0161to je radio Jugoslaviji, s time \u0161to je to malo manje mogu\u0107e u slu\u010daju Kine).<\/p>\n

No, problem ne le\u017ei u lokalnim vlastima koliko u \u010ditavom modelu razvoja koji sada mora da se menja. Ne zaboravimo na to da imamo \u010dinjenicu da BDP u Kini ne igra ulogu rezultata, nego inputa, tj. centralna vlast ka\u017ee \u201etoliko i toliko ho\u0107emo BDP-a da bude i da njemu doprinese ovaj i ovaj sektor toliko da bismo ostvarili taj i taj cilj\u201c. Onda tek ide kreditiranje i tek onda ide izgradnja pomo\u0107u komplikovanog sistema alokacije resursa i ljudi dr\u017eavnim kompanijama. E, to kreditiranje je odli\u010dno poslu\u017eilo da u toku 2008. svet ne propadne (i Kina zajedno sa njim), nego da se digne ekonomska aktivnost, ali sada kombinacija deflacije i rastu\u0107ih dugova daje vrlo jasan signal da se moraju postaviti novi ciljevi. U svakom slu\u010daju preterano zadr\u017eavanje na starom ne deluje mogu\u0107e, a kamoli privla\u010dno. Iskombinujmo to sa porastom nezaposlenosti kod mladih (oko 20%) od po\u010detka pandemije koronavirusa, i imamo ozbiljno okru\u017eenje u kom se o\u010dekuje od vlasti da \u201epromeni plo\u010du\u201c.<\/p>\n

Da li misli\u0161 da je to jedini izlaz? Meni to na prvu loptu zvu\u010di kao \u201eKina \u0107e poku\u0161ati da bude jo\u0161 potro\u0161a\u010dkije dru\u0161tvo i da proizvodi jo\u0161 vi\u0161e otpada i otrova\u201c?\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Za po\u010detak, sumnjam da \u0107e se to tako lako ostvariti. Da se nadove\u017eem na prethodni odgovor, re\u0161avanje ove aporije starog modela ulaganja je navodno poenta 14. plana koji nagla\u0161ava takozvanu \u201edualnu cirkulaciju\u201c: ostajanje otvorenim za strane investicije, uz intenziviranje doma\u0107e potro\u0161nje (za razliku od Srbije, recimo, koja ima politiku oslanjanja na strane investicije i prihvatanja izme\u0161tanja proizvodnje u Srbiju po svaku cenu). Recimo, mogu da zamislim scenario u kom elektri\u010dna vozila u Kini postaju novi statusni simboli, a dr\u017eava subvencioni\u0161e njihovu kupovinu kroz poreske olak\u0161ice. No, fokus 14. petogodi\u0161njeg plana je da deo dr\u017eavne pomo\u0107i ide preko pomo\u0107i sektoru usluga, energetskom sektoru i doma\u0107im (pogotovo IT) kompanijama kako bi se osigurala energetska i tehnolo\u0161ka nezavisnost. Iako se i to u Kini pominjalo i ranije, navodno \u0107e morati sada i da se primeni.<\/p>\n

Jel ovo sad u Kini recesija ili postoje bojazni za recesiju? \u0160ta recesija u Kini donosi globalnoj ekonomiji, a \u0161ta nama?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pa, ukoliko recesiju defini\u0161emo kao dva uzastupna kvartala sa negativnim rastom BDP-a, o recesiji nema ni govora. To, naravno, ne zna\u010di da ona ne mo\u017ee da se desi u narednih nekoliko godina. BDP jeste opadao od 2019. godine. U 2020. je tokom pandemije bio po prvi put negativan nakon 44 godine, usled tzv. \u201ezero COVID\u201c politike. Rast BDP-a se potom vratio na pozitivnu vrednost, ali jeste na trendu opadanja zbog razloga koje sam naveo iznad. Naduvani sektor nekretnina (\u010dije cene aktuelno opadaju) bio je samo simptom modela rasta koji je bli\u017ee svojim unutra\u0161njim granicama \u0161to je Kina bogatija \u2013 naime, pre je BDP mogao da raste dovoljno brzo da se ne primeti koliko bogatstva ne odlazi doma\u0107instvima, ali kada je rast sporiji to se sve vi\u0161e i vi\u0161e oseti jer je kupovna mo\u0107 gra\u0111ana mala. To jo\u0161 uvek nije recesija niti \u0107e ljudi ovde sakrivati pare ispod kreveta \u2013 pa upravo je Kina imala istorijski visok nivo \u0161tednje, koji opstaje iako su dr\u017eavne banke smanjile stope na \u0161tednju.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de recesije Kine i njenog mogu\u0107eg uticaja na svetsku ekonomiju, jo\u0161 jednu stvar bi trebalo razjasniti \u2013 kada je re\u010d o visokom dugu, to je unutra\u0161nji dug Kine, dakle dug lokalnih vlasti centralnoj vlasti. Centralna vlast odugovla\u010di da preuzme te dugove ve\u0107 neko vreme, verovatno jer se boje da bi preuzimanje dugova jedne provincije moglo napraviti presedan za druge pa izbegavaju i da stvari nazovu imenom \u201ebankrot\u201c, ali postojale su neke inicijative da se to u\u010dini.<\/p>\n

Za sada nemam vesti da se tako ne\u0161to i desilo, tj. da se desilo centralna vlast preuzme dugove od neke provincije direktno. No, sve i da se to desi, ne verujem da bi Kina povukla ostatak sveta na na\u010din na koji je SAD to uradila jer naprosto svetska privreda nije ukop\u010dana tako: i dalje je dolar svetska valuta, i dalje ga \u0161tampa FED, i dalje postoje kreditne linije ka celom svetu \u010dija po\u010detna ta\u010dka je SAD. Peking jo\u0161 uvek nema takvu mo\u0107 pa \u010dak i tamo gde kreditira druge dr\u017eave (poput Srbije), on to ne \u010dini u izolovanosti i ne mo\u017ee da upravlja dugovima dr\u017eava na na\u010din na koji je to mogla SAD sa dizanjem kamatnih stopa osamdesetih i posle, ma koliko to Zapadni mediji \u017eeleli. Ipak je hronolo\u0161ki gledano, finansijski kapitalizam evro-atlantskog porekla, \u0161irio se iz Londona, Vol Strita i Va\u0161ingtona zato tu postoji istorijska uslovljenost koja se jednostavno razlikuje od na\u010dina na koji se finansijski i privredni sektor danas \u201ekop\u010daju\u201c u Aziji i Isto\u010dnoj Evropi. Ma koliko SAD sebe poredile s Kinom, Kina nije SAD.<\/p>\n

Moj utisak je da je ovo lokalnog karaktera. Jeste u pitanju sistemska stvar koja mora da se re\u0161i kada je re\u010d o nekretninama koje su deo \u010ditave slike. No, govoriti o nekakvom slomu ili recesiji vi\u0161e izra\u017eava \u017eelje zapadnih medija (\u0161to je i paradoksalno budu\u0107i da ni SAD ni EU nisu resile neke od svojih sistemskih problema nakon 2008. i obe ekonomije imaju problem sa rastu\u0107im dugovima i pomeranjem granice bankrota \u0161to je SAD nedavno uradila). Na rasplet kineske situacije bi trebalo da gledamo sa interesovanjem zbog toga \u0161to bi mo\u017eda upravo to moglo da otvori novu perspektivu na me\u0111unarodni ekonomski razvoj koja nije ome\u0111ena pojmovnim prostorom koji je ocrtala kriza 2008. Na neki na\u010din, ovo bih rekao da je kraj \u201eduge 2008.\u201c koja je do\u0161la na naplatu.<\/p>\n

Jedini opravdani \u201estrah\u201c le\u017ei u tome da bi zatvaranje Kine u sebe moglo da dosta uti\u010de na svetsku ekonomiju i geopolitiku, ukoliko se ta zemlja posveti samo doma\u0107oj potro\u0161nji. No, to te\u0161ko da \u0107e se desiti dok je u njoj na delu strategija \u201edualne cirkulacije\u201c i \u201ePojasa i puta\u201d. S druge strane, svetski ekonomisti poput Pola Krugmana se, obrnuto, boje nekakve ekspanzije Kine i porasta autoritarnosti usled dana\u0161nje krize o \u010demu je pisao u Nju Jork Tajmsu nedavno, ali sumnjam da mo\u017eemo o\u010dekivati ve\u0107u eskalaciju na kratke staze. \u010cak se i sam Krugman ogra\u0111uje od svoje tvrdnje pa naprosto ostaje da se vidi kako bi ovo moglo da se razre\u0161i. Zato deluje kao da je lopta trenutno u dvori\u0161tu kineskih vlasti i sve van toga bi bilo prorokovanje koje bi pre trebalo prepusti YouTube influenserima nego ozbiljnoj analizi.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ono gde le\u017ei jedini opravdani \u201estrah\u201c jeste \u0161to bi zatvaranje Kine u sebe moglo da dosta uti\u010de na svetsku ekonomiju i geopolitiku, ukoliko se posveti samo doma\u0107oj potro\u0161nji, komentari\u0161e za Ma\u0161inu Aleksandar Matkovi\u0107 sa Instituta ekonomskih nauka<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":274330,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[3369,3370,700,3368],"class_list":["post-376962","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-aleksandar-matkovic","tag-institut-ekonomskih-nauka","tag-kina","tag-privredni-rast"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376962","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=376962"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376962\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":376966,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376962\/revisions\/376966"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/274330"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=376962"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=376962"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=376962"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}