Otvorih Facebook – virtuelnu kafanu, da vidim ko gde letuje, kakvu ko sliku ho\u0107e da objavi o sebi, ko se rodio, umro, diplomirao i ko se i gde popeo i dokle stigao\u2026<\/p>\n
Odmah isko\u010di jedan post sa kratkim komentarom koji mi privu\u010de pa\u017enju:<\/p>\n
,,Ruka ti se pozlatila Milice! \u201c<\/p>\n
U njemu je bio podeljen drugi post o \u017eeni koju je u Crnoj Gori poku\u0161ao da siluje mu\u0161karac koga je ona, brane\u0107i se, dobro izudarala. Toliko dobro da je nadle\u017eni organ procenio da je nasilnik dobio previ\u0161e batina, pa je doti\u010dnu, jer je u odbarni preterala, kaznio.<\/p>\n
U ovo vreme ve\u0161tih trgovaca i neistinitih pri\u010da globalno izve\u0161tavanje poplavom informacija zamagljuje granice istine i la\u017ei, bilo i bi\u0107e, jeste i nije. Bez obzira na to, \u010ditaju\u0107i vest za koju nisam ni sigurna da je ta\u010dno prenesena dodjoh u isku\u0161enje da iz mase, nepoznatom \u010doveku u komentaru, napi\u0161em borbeni pokli\u010d:<\/p>\n
,,I noge ti se pozlatile Milice!\u201d, jer se nadam da se i njima poslu\u017eila privode\u0107i divljaka civilizaciji.<\/p>\n
Ne stigoh da iza\u0111em u susret svom navija\u010dkom porivu, jer u sobu poput vetra ulete \u0107erka Anka i zapo\u010de drugu pri\u010du, ovoga puta iz Srbije.<\/p>\n
,,Zna\u0161, ona \u017eena u koju je mu\u017e pucao iz pi\u0161tolja i to snimio, a onda objavio na Instagramu ..?\u201d<\/p>\n
,,Da, ispri\u010dala si mi to ju\u010de i tek predve\u010de sam se uskupila od te pri\u010de, pogotovo njenog dela u kome ka\u017ee da su stotine hiljada ljudi to pogledale do kraja i puno njih \u0107ak i lajkovalo\u201d rekoh joj u poku\u0161aju da zatvorim temu.<\/p>\n
,,Ma, znam da sam ti ispri\u010dala\u201d re\u010de, nespremna da stane.<\/p>\n
,,On je imao ljubavnicu koja radi u policiji i ona mu je dojavila da ga je \u017eena telefonom prijavila za nasilje u porodici. Nesre\u0107nica je poku\u0161ala da pobegne iz ku\u0107e posle poziva, ali nije imala dovoljno vremena. Stigao je i ubio.\u201d<\/p>\n
Iz stisnutog grla pro\u0161i\u0161tah:<\/p>\n
,,Ku\u010dka. Da sam ja zakon zbog toga bih ih oboje obesila\u2026\u201d<\/p>\n
U odrazu Ankinih zapanjenih i kao vir zelenih o\u010diju ugledah svoj patrijahalni odraz i zastideh se svoje primitivne retorike.<\/p>\n
U svakoj patrijarhalnoj ku\u0107i, bila ona u Srbiji ili Crnoj Gori imamo u \u010delu stola jednog talibana, manje ili vi\u0161e ugladjenog, a uz koleno mu sedi jedna talibanka.<\/p>\n
Naravno, za sveto trojstvo je potrebna jedna \u017ertva. Ona je zaklonjena zidovima i bez mogu\u0107nosti za promociju, ve\u0107 joj je radi gore pomenuti taliban i njemu po uverenju bliska talibanka. Ostali \u010dlanovi njihove zajednice vide i \u017eao im je, ali \u0107ute i svi\u0111aju svoja posla. Vrlo \u010desto se ti odnosi reprodukuju, te velikog talibana nasledjuje mali, koji brzo postane veliki. Talibanka uglavnom du\u017ee potraje i nekada promeni koleno nekoliko talibana.<\/p>\n
Zbog toga emancipacija nije pitanje roda, ona je stanje svesti. I zato je javnost i glasnost u\u017easavaju\u0107a pojava za patrijarhalni poredak. Na nju on reaguje munjevito i bez milosti. Kao i svi zatvoreni sistemi, patrijarhalni poredak po\u010diva na obi\u010dajnom pravu i kao takav sklon je interpretacijama i primeni u zavisnosti od li\u010dnih interesa. On je jako surov poredak, su\u0161tinski zakon ja\u010deg, koji procedure i ljudska prava smatra lo\u0161im uticajem koji dolazi odnekud spolja.<\/p>\n
Jedna ranija pri\u010da, na mom blogu sa sli\u010dnom tematikom
\nhttps:\/\/ljiljanavukovic.wordpress.com\/…\/06\/gluvi-telefoni\/<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Otvorih Facebook – virtuelnu kafanu, da vidim ko gde letuje, kakvu ko sliku ho\u0107e da objavi o sebi, ko se rodio, umro, diplomirao i ko se i gde popeo i dokle stigao\u2026 Odmah isko\u010di jedan post sa kratkim komentarom koji mi privu\u010de pa\u017enju: ,,Ruka ti se pozlatila Milice! \u201c U njemu je bio podeljen drugi […]<\/p>\n","protected":false},"author":3277,"featured_media":316160,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-376731","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376731","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3277"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=376731"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376731\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":376734,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376731\/revisions\/376734"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/316160"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=376731"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=376731"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=376731"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}