{"id":375511,"date":"2023-08-02T07:12:12","date_gmt":"2023-08-02T05:12:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=375511"},"modified":"2023-08-02T07:12:12","modified_gmt":"2023-08-02T05:12:12","slug":"edvard-snouden-deset-godina-egzila-u-rusiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/08\/02\/edvard-snouden-deset-godina-egzila-u-rusiji\/","title":{"rendered":"Edvard Snouden: Deset godina egzila u Rusiji"},"content":{"rendered":"

Autor: Boris Na\u0111<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Amerikanac Edvard Snouden je danas, sli\u010dno Australijancu D\u017eulijanu Asan\u017eu, jedan od najpoznatijih “uzbunjiva\u010da” na svetu, ali i jedan od najtra\u017eenijih begunaca od ameri\u010dke “pravde”. Zlokobnu Asan\u017eovu sudbinu izbegao je samo zato \u0161to je na dana\u0161nji dan pre deset godina azil dobio privremeni azil u Rusiji, stalni godinu dana kasnije, a pro\u0161le godine i dr\u017eavljanstvo Ruske Federacije.<\/p>\n

Vlada SAD je 4. juna 2013. protiv Snuodena podnela krivi\u010dnu prijavu za “kra\u0111u dr\u017eavne imovine” i za “kr\u0161enje zakona o \u0161pijuna\u017ei”, “neovla\u0161\u0107eno saop\u0161tavanje poverljivih informacija o nacionalnoj odbrani” i “namerno objavljivanje poverljivih komunikacionih obave\u0161tajnih podataka.”<\/p>\n

Zapravo, Snouden je samo razotkrio tajne i nezakonite operacije ameri\u010dke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).
\nZa razliku od Asan\u017ea, koga je, po ukidanju azila Ekvadora, osudio britanski sud, i verovatno ga \u010deka izru\u010denje u SAD, Snouden danas \u017eivi u Rusiji kao slobodan \u010dovek.<\/p>\n

\n

Globalni programi kontrole<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Snouden je raskrinkao brojne globalne programe kontrole vlade SAD koje sprovodi NSA, povezanih sa obave\u0161tajni savezom “Fajv ajz” (Pet o\u010diju, neformalna obave\u0161tajna zajednica pet anglosaksonskih dr\u017eava, koja, osim SAD, uklju\u010duje Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland), u saradnji sa telekomunikacionim kompanijama i evropskim vladama.<\/p>\n

Tako\u0111e, Snoudenova otkri\u0107a otvorila su \u0161iroku diskusiju o nacionalnoj bezbednosti i privatnosti pojedinca.<\/p>\n

Snouden je kasnije za sebe rekao da je, rade\u0107i u NSA, “postao razo\u010daran” programima kontrole i da je poku\u0161ao da na njih upozori “putem internih kanala”, \u0161to je bilo potpuno ignorisano.<\/p>\n

Po\u010detkom juna 2013. otkrio je hiljade poverljivih dokumenata NSA novinarima Glenu Grinvaldu, Lori Poitras, Bartonu Gelmanu i Ivenu Mekaskilu.
\nPrivukao je me\u0111unarodnu pa\u017enju nakon \u0161to su se tekstovi, zasnovani na njegovim materijalima, pojavili u “Gardijanu”, “Va\u0161ington postu” i brojnim drugim publikacijama na Zapadu.<\/p>\n

Ministarstvo pravde SAD je 21. juna 2013. godine otpe\u010datilo optu\u017ebe protiv Snoudena, posle \u010dega mu je Stejt department oduzeo paso\u0161. Dva dana kasnije, Snouden je sleteo na moskovski me\u0111unarodni aerodrom “\u0160eremetjevo”, na koji je stigao preko Hongkonga.<\/p>\n

Ina\u010de, za svaku od tri ta\u010dke optu\u017enice zapre\u0107ena je maksimalna mogu\u0107a zatvorska kazna od po deset godina. Krivi\u010dna prijava vlade SAD protiv Snoudena je u po\u010detku bila tajna.<\/p>\n

\n

Tajni, nezakoniti i neustavni programi NSA<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pred \u017eestokim napadima ameri\u010dkih zvani\u010dnika, Snouden je odgvorio da se njegovi postpuci bili poku\u0161aj da “informi\u0161e javnost o onome \u0161to se radi u njihovo ime i onome \u0161to se radi protiv njih.” Snouden je time otvorio \u0161iroku debatu o masovnom nadzoru i tajnosti rada vlade SAD.<\/p>\n

\u0160to ti\u010de opasnosti od totalitarne kontrole, ameri\u010dki Savezni sud je 2. septembra 2020. presudio da su ovi programi, na koje je prvi put upozorio Snouden, “nezakoniti i, verovatno, neustavni.”<\/p>\n

Objavljivanje ovih dokumenata, koja su nosila oznaku duboke tajnosti, otkrilo je ranije nepoznate detalje o globalnom nadzoru, koji spovodi ameri\u010dka vlada i njena “obave\u0161tajna zajednica”, u saradnji sa evropskim vladama.<\/p>\n

Izme\u0111u ostalog, svetska javnost je prvi put saznala za postojanje tajnog programa PRISM – programa za nadzor u okviru koga NSA prikuplja podatke o korisnicima od kompanija kao \u0161to su “Majkrosoft”, “Gugl”, “Epl”, “Jahu”, “Fejsbuk” ili “Jutjub”.
\nPo\u010dev od juna 2013. godine, po\u010deli su da se pojavljuju prvi medijski izve\u0161taji, koji dokumentuju postojanje tajnih programa kontrole i njihov zaprepa\u0161\u0107uju\u0107i obim.<\/p>\n

Barton Gelman iz “Va\u0161ington posta” bio je prvi novinar koji je izvestio o Snoudenovim dokumentima. Prema njegovoj naknadnoj izjavi, ameri\u010dka vlada je tra\u017eila da ne objavljuje nazive ume\u0161anih kompanija, ali Gelman je taj zahtev odbio.<\/p>\n

Ovi izve\u0161taji uklju\u010divali su detalje o bazi podataka NSA i o prislu\u0161kivanju telefonskih razgovora miliona Amerikanaca, o kontroli internet prepiske, posebno kada je re\u010d o “pojedincima iz sveta biznisa ili politike.”
\nPrema Snoudenu, postoji i “analiti\u010dki alat” koji omogu\u0107ava prikupljanje “skoro svega \u0161to se radi na internetu.”<\/p>\n

\n

“Mogao sam prislu\u0161kujem svakog, pa i predsednika SAD”<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Postoji, uostalom, Snoudenova izjava, koja je svojevremeno zaprepastila neupu\u0107ene: “Sede\u0107i za svojim stolom, mogao sam da prislu\u0161kujem bilo koga, vas ili va\u0161eg ra\u010dunovo\u0111u, saveznog sudiju ili \u010dak ameri\u010dkog predsednika.”<\/p>\n

Jedno od Snoudenovih otkri\u0107a bio je i “crni bud\u017eet NSA”, kao i brojne, uspe\u0161ne ili neuspe\u0161ne operacije 16 \u0161pijunskih agencija koje \u010dine ameri\u010dku obave\u0161tajnu zajednicu. Snouden je otkrio i da je NSA pla\u0107ala ameri\u010dkim privatnim tehnolo\u0161kim kompanijama za pristup njihovoj komunikacionoj mre\u017ei. Samo tokom 2013. godine, u tu svrhu potro\u0161eno je neverovatnih 52 milijarde dolara.<\/p>\n

Otkriveno je i da je NSA prikupljala i liste kontakata elektronske po\u0161te i \u010ditala njihov sadr\u017eaj, kao \u0161to je prislu\u0161kivala i pratila lokacije mobilnih telefona. Agencija je tajno pristupala ovim podacima putem programa za nadzor koji je nosio, ili jo\u0161 nosi, ime MUSCULAR.<\/p>\n

U oktobru 2013. godine, Snoudenova otkri\u0107a su izazvala niz napetosti izme\u0111u SAD i njihovih bliskih saveznika. SAD su, kako je dokazao Snouden, \u0161pijunirale Brazil, Francusku, Meksiko, Britaniju, Kinu, Nema\u010dku i \u0160paniju, kao i jo\u0161 35 svetskih lidera. NSA je prislu\u0161kivala i svog odanog saveznika \u2013 nema\u010dku kancelarku Angelu Merkel, koja je kasnije uporedila NSA sa isto\u010dnonema\u010dkim \u0160tazijem.<\/p>\n

Procureli dokumenti, koje je 2014. objavio “\u0160pigl”, pokazali su da je NSA prislu\u0161kivala 122 visokorangirana lidera \u0161irom sveta.<\/p>\n

\n

Put bez povratka<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Izjava misije NSA pod nazivom “Strategija SIGINT 2012-2016” potvrdila je da NSA ima i planove za dalje \u0161irenje svojih nezakonitih aktivnosti. Prema ovom dokumentu, cilj NSA je da “dramati\u010dno pove\u0107a ovladavanje globalnom mre\u017eom” i da pribavi podatke “od bilo koga, bilo kada, bilo gde”.<\/p>\n

Snouden je u intervjuu za nema\u010dku televiziju u januaru 2014. rekao da NSA ne ograni\u010dava prikupljanje podataka na pitanja nacionalne bezbednosti, optu\u017euju\u0107i agenciju za industrijsku \u0161pijuna\u017eu. Koriste\u0107i primer nema\u010dke kompanije “Simens”, on je rekao: “Ako u ‘Simensu’ postoje informacije koje su korisne za nacionalne interese SAD, \u010dak i ako nemaju nikakve veze sa nacionalnom bezbedno\u0161\u0107u, oni \u0107e ipak preuzeti tu informaciju.”<\/p>\n

Prema izve\u0161taju “Va\u0161ington posta” iz jula 2014, pozivaju\u0107i se na informacije koje je dostavio Snouden, 90 odsto onih koji su pod prismotrom u SAD su obi\u010dni Amerikanci.<\/p>\n

“Ne \u017eelim da \u017eivim u svetu u kome se snima sve \u0161to radim i ka\u017eem”, rekao je Snouden. “Moj jedini motiv je da obavestim javnost o tome \u0161ta se radi u njihovo ime i \u0161ta se radi protiv njih.”<\/p>\n

Tako\u0111e, Snouden je naglasio da \u017eeli da “ohrabri druge da istupe, tako \u0161to \u0107e pokazati da mogu da pobede”, dodaju\u0107i: “Nema spasa obave\u0161tajnoj zajednici koja veruje da mo\u017ee da la\u017ee javnost… Kada sam video \u0161ta to zaista zna\u010di, postao sam svestan da sam krenuo putem sa koga nema povratka.”<\/p>\n

\n

Asan\u017eov savet Snoudenu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

D\u017eulijan Asan\u017e je naknadno priznao da je “Vikiliks” platio Snoudenovo bekstvo. Asan\u017e je zatra\u017eio od konzula u ambasadi Ekvadora u Londonu da izda Snoudenu paso\u0161. Snouden je rekao da mu je posedovanje ovog dokumenta dalo “pouzdanje, hrabrost da u\u0111e u taj avion i zapo\u010dne putovanje.”<\/p>\n

Snouden je 23. juna 2013. sleteo na moskovski aerodrom \u0160eremetjevo.<\/p>\n

Kasnije je rekao je da su SAD \u017eelele da on ostane u Moskvi kako bi mogli da ka\u017eu da je “ruski \u0161pijun”. Prema Grinvaldu, Snoudenov paso\u0161 je bio va\u017ee\u0107i kada je oti\u0161ao iz Hong Konga, ali mu je ukinut tokom boravka u Moskvi.<\/p>\n

Snouden je tada optu\u017eio ameri\u010dku vladu da “koristi dr\u017eavljanstvo kao oru\u017eje politi\u010dke agresije.”<\/p>\n

\u010cetiri meseca nakon \u0161to je Snouden dobio azil u Rusiji, D\u017eulijan Asan\u017e je komentarisao slu\u010daj “Snuoden”: “Venecuela i Ekvador mogli bi da ga za\u0161tite samo na kratak rok. U Rusiji \u0107e on biti bezbedan, tamo ga po\u0161tuju i to se, verovatno, ne\u0107e promeniti. To je bio moj savet Snoudenu: da \u0107e fizi\u010dki biti najbezbedniji u Rusiji.”<\/p>\n

RT Balkan<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ministarstvo pravde SAD je 21. juna 2013. godine otpe\u010datilo optu\u017ebe protiv Snoudena, posle \u010dega mu je Stejt department oduzeo paso\u0161. Dva dana kasnije, Snouden je sleteo na moskovski me\u0111unarodni aerodrom “\u0160eremetjevo”, na koji je stigao preko Hongkonga<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":329474,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-375511","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375511","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=375511"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375511\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":375514,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375511\/revisions\/375514"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/329474"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=375511"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=375511"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=375511"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}