{"id":375421,"date":"2023-08-01T08:41:15","date_gmt":"2023-08-01T06:41:15","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=375421"},"modified":"2023-08-01T08:41:15","modified_gmt":"2023-08-01T06:41:15","slug":"kako-pametno-regulisati-emocije-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/08\/01\/kako-pametno-regulisati-emocije-2\/","title":{"rendered":"Kako pametno regulisati emocije?"},"content":{"rendered":"
\n
\n

Ozbiljna istra\u017eivanja su pokazala da inhibicija spolja\u0161nje ekspresije pozitivnih emocija smanjuje njihov subjektivni do\u017eivljaj, ali ga ne smanjuje kod negativnih emocija (Pervin & John, 1999). Narodski re\u010deno, ako se radujete ali vam je neprijatno da to pokazujete pred drugima, va\u0161 do\u017eivljaj radosti \u0107e se umanjiti. Za\u010dkoljica je u tome \u0161to se to ne\u0107e desiti u slu\u010daju neke negativne emocije. Ona se, ukoliko je suzbijate ili prikrivate ne smanjuje, mogu\u0107e je \u010dak i da se va\u0161 unutra\u0161nji do\u017eivljaj te emocije uve\u0107a i produbi.<\/p>\n

Mo\u017eemo re\u0107i da ima smisla savetovati da ljudi ne kriju svoju sre\u0107u (osim ako to u nekim situacijama zaista predstavlja nepristojnost), ali ne mo\u017eemo savetovati da se negativne emocije uvek i svakoj situaciji pokazuju u svoj svojoj snazi, jer \u0107e to ozbiljno naru\u0161iti na\u0161e odnose sa drugim ljudima. Pa \u0161ta onda \u010diniti? Na ova pitanja poku\u0161avaju da daju odgovor istra\u017eiva\u010di koji se bave temom emocionalne regulacije.<\/p>\n

Psiholozi smatraju da su ljudi aktivni, pre nego pasivni emiteri svojih emocija, te su zato naro\u010dito zainteresovani za otkrivanje na\u010dina na koje ljudi mogu uticati na svoje emocionalne reakcije. Svesni ili nesvesni na\u010din na koji poku\u0161avamo da uti\u010demo na svoja ose\u0107anja i na to kako ih ispoljavamo, stru\u010dno se naziva emocionalna regulacija<\/strong>. Rezultat emocionalne regulacije je smanjena ili poja\u010dana emocionalna reakcija<\/strong> bilo u intenzitetu ili trajanju.<\/p>\n

Dakle, emocionalna regulacija se odnosi kako na na\u0161e poku\u0161aje da smanjimo ili izbegnemo negativnu emociju, tako i na strategije koje koristimo da poja\u010damo i odr\u017eimo pozitivne emocije.<\/p>\n

Interesovanje istra\u017eiva\u010da, a \u010desto i laika je najvi\u0161e usmereno na regulisanje negativnih emocija<\/strong>. Pretpostavljamo da je to iz razloga \u0161to smanjenje intenziteta i trajanja negativne emocionalne reakcije umanjuje ljudsku patnju. Ipak, postoji grupa istra\u017eiva\u010da,\u00a0 predstavnika tzv. \u201epozitivne psihologije\u201d, koji se upravo bave zna\u010dajem pozitivnih emocija u o\u010duvanju mentalnog zdravlja. Prema ovim istra\u017eiva\u010dima, posao psihologa nije samo da poma\u017ee ljudima da umanje bol, teskobu i stres, ve\u0107 i da podsti\u010du pozitivna emocionalna stanja kao posebnu strategiju za prevenciju i o\u010duvanje mentalnog zdravlja.<\/p>\n

Postoje\u0107a istra\u017eivanja koja se bave emocionalnom regulacijom sugeri\u0161u da individualne razlike<\/strong> u regulaciji emocija imaju zna\u010dajne posledice na razli\u010dite aspekte \u017eivota \u010doveka, na primer, na njegovo zdravstveno stanje. Regulacija emocija je va\u017ena jer izaziva promene u dinamici na\u0161ih ose\u0107anja tako \u0161to uti\u010de na njihovu pojavu, intenzitet, odr\u017eavanje ili ubla\u017eavanje na fiziolo\u0161kom planu, u pona\u0161anju i u subjektivnom do\u017eivljavanju (Gross & John, 2003).<\/p>\n

Za one manje upu\u0107ene, svaka emocija ima tri bar tri komponente: fiziolo\u0161ku<\/strong> (promene u organizmu), pona\u0161ajnu<\/strong> (kako se to manifestuje u spolja\u0161njem pona\u0161anju, mimici, gestikulaciji) i subjektivni do\u017eivljaj<\/strong> (kako prepoznajemo i psiholo\u0161ki do\u017eivljavamo emociju).<\/p>\n

U ovom \u010dlanku, posveti\u0107emo pa\u017enju razlikovanju regulacije emocionalnog pona\u0161anja<\/strong> i regulacije misaonog sadr\u017eaja<\/strong> u vezi sa emocijom:<\/p>\n

\u2605\u00a0Regulaciju emocionalnog pona\u0161anja<\/strong> predstavlja inhibicija, prigu\u0161ivanje, ili stru\u010dno supresija<\/strong> spolja vidljivog emocionalnog odgovora. Drugim re\u010dima, kad gu\u0161imo i prikrivamo intenzitet negativne emocije.<\/p>\n

\u2605\u00a0Regulaciju misaonog sadr\u017eaja<\/strong> predstavlja druga\u010dija interpretacija situacije koja pobu\u0111uje emociju, i to na na\u010din koji menja samu emocionalnu rekaciju. Ova misaona<\/em> strategija se stru\u010dno naziva preformulacija<\/strong>. Preformulacija mo\u017ee biti pozitivna i negativna. Pozitivna preformulacija se odnosi na pove\u0107anje pozitivnih emocija, a negativna na redukciju negativnih emocija. Dakle, regulacija pona\u0161anja se odnosi na ve\u0107 nastali emocionalni odgovor, a regulacija misaonog sadr\u017eaja se de\u0161ava pre nego \u0161to emocionalni odgovor nastane i na taj na\u010din uti\u010de na njegov intenzitet i kvalitet (Ochsner & Gross, 2005).<\/p>\n

U ispitivanju posledica supresije i preformulacije kao na\u010dina regulisanja emocija, istra\u017eiva\u010di dolaze do zaklju\u010dka da supresija smanjuje ekspresiju emocije, ali ne i subjektivni do\u017eivljaj emocije. Dakle, prigu\u0161ivanje negativne emocije se manje vidi, ali isto ose\u0107a.<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, preformulacija dovodi do smanjenja negativnog iskustva i ekspresije negativne emocije, bez pove\u0107anja u fiziolo\u0161koj aktivaciji. Drugim re\u010dima,\u00a0kada druga\u010dije interpretitamo i tuma\u010dimo situaciju oko koje se na\u0161a emocija aktivira, ne samo da je negativna emocija manje vidljiva, ve\u0107 je i njen intenzitet zaista manji, a na\u0161 do\u017eivljaj lak\u0161i.<\/strong><\/p>\n

Do ovih zaklju\u010daka istra\u017eiva\u010di su do\u0161li izvode\u0107i eksperimente u kojima su razli\u010dite grupe ispitanika nakon gledanja emocionalno pobu\u0111uju\u0107eg filma dobijale zadatak da izvr\u0161e supresiju ili preformulaciju (kontrolna grupa je samo gledala film), a kod svih ispitanika su pra\u0107eni elektrodermalni i kardiovaskularni indikatori emocionalnog odgovora. Subjektivni do\u017eivljaj emocije je proveravan pre, tokom i nakon gledanja filma (John & Gross, 2004; Ochsner & Gross, 2005).<\/p>\n

Ovo je jedan od na\u010dina kako psihologija kao nauka testira odre\u0111ene teorijske postulate, kako bi psiholozi prakti\u010dari koristili proverene metode u radu sa ljudima.<\/p>\n

Istra\u017eivanja su tako\u0111e pokazala da osobe koje \u010de\u0161\u0107e koriste preformulaciju<\/strong> kao strategiju regulacije emocija bolje funkcioni\u0161u, imaju zdraviji emocionalni \u017eivot i kvalitetnije me\u0111uljudske odnose. U klini\u010dkim istra\u017eivanjima pokazalo se da osobe koje \u010de\u0161\u0107e pribegavaju preformulaciji pokazuju manje simptoma depresije. One su zadovoljnije svojim \u017eivotom i optimisti\u010dnije. Tako\u0111e pokazuju vi\u0161e pozitivnih rezultata u ostalim indikatorima mentalnog zdravlja: samorazvoju, samoprihvatanju, kontroli uslova u sopstvenom \u017eivotu, jasnoj svrsi \u017eivota, stepenu li\u010dne autonomije i boljim relacijama sa drugim ljudima (Gross, John, & Richards,\u00a0 2008).<\/p>\n

Me\u0111utim, mi smo ovde do sada uglavnom istakli korist od preformulacije u redukciji negativnih emocija. Ali, ovu strategiju mo\u017eemo koristiti i za intenziviranje pozitivnih emocija<\/strong>, bez redukovanja negativnih. Nekad je zaista potrebno da se da negativna emocija i\u017eivi, pa je nije korisno redukovati (npr. tuga nakon gubitka). Zato se kao alternativna strategija mo\u017ee koristiti intenziviranje neke druge pozitivne emocije, bez \u201ediranja\u201c ove negativne. Pozitivna i negativna preformulacija mogu, dakle, funkcionisati nezavisno jedna od druge, a imaju i razli\u010ditu neurofiziolo\u0161ku osnovu (Mauss & Mcree, in press). S obzirom na to da pozitivne emocije imaju koristan efekat na op\u0161te zdravstveno stanje, ako se u\u010destalo primenjuje, pozitivna preformulacija mo\u017ee voditi do pobolj\u0161anja op\u0161teg psiholo\u0161kog blagostanja i ve\u0107e otpornosti u stresnim situacijama.<\/p>\n

Na kraju \u0107emo poku\u0161ati da najplasti\u010dnije i najkonkretnije opi\u0161emo kako ove strategije zapravo izgledaju:<\/p>\n

\u2605Kada bi su\u0161tinu negativne preformulacije<\/strong> \u017eeleli da preto\u010dimo u re\u010di ona bi glasila: \u201eKada \u017eelim da umanjim do\u017eivljaj nekog negativnog ose\u0107anja, menjam na\u010din razmi\u0161ljanja o situaciji u kojoj se nalazim.\u201c<\/p>\n

\u2605\u00a0Pozitivna preformulacija<\/strong> bi zvu\u010dala: \u201eKada \u017eelim da do\u017eivim radost ili zadovoljstvo, prebacim misli na ne\u0161to drugo\u201c.<\/p>\n

\u2605\u00a0Supresija<\/strong> bi, sa druge strane, glasila: \u201eKontroli\u0161em svoje emocije tako \u0161to ih ne pokazujem\u201d.<\/p>\n

Ovim tekstom \u017eeleli smo da istaknemo prednost preformulacije kao konstruktivnije i zdravije strategije u regulaciji emocija. Stoga na postavljeno pitanje u naslovu odgovaramo:<\/p>\n

Menjajte na\u010din na koji razmi\u0161ljate o doga\u0111ajima i situacijama u kojima se nalazite, naro\u010dito kada je to jedino \u0161to mo\u017eete da promenite. <\/strong>(Izvor: .psihoverzum.com)
\n<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ozbiljna istra\u017eivanja su pokazala da inhibicija spolja\u0161nje ekspresije pozitivnih emocija smanjuje njihov subjektivni do\u017eivljaj, ali ga ne smanjuje kod negativnih emocija (Pervin & John, 1999).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-375421","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375421","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=375421"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375421\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":375424,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375421\/revisions\/375424"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=375421"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=375421"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=375421"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}