{"id":375340,"date":"2023-07-31T06:52:59","date_gmt":"2023-07-31T04:52:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=375340"},"modified":"2023-07-31T06:53:09","modified_gmt":"2023-07-31T04:53:09","slug":"komunizam-je-sloboda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/07\/31\/komunizam-je-sloboda\/","title":{"rendered":"Komunizam je sloboda"},"content":{"rendered":"

Autor: S\u00f8ren Mau<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Neki jo\u0161 uvek brane kapitalizam. Najve\u0107i broj ljudi prepoznaje njegovu apsurdnost, pa su kritike postoje\u0107eg sistema uglavnom op\u0161te mesto, jer ideolo\u0161ki sukob se vi\u0161e ne odvija izme\u0111u onih koji kapitalizam brane i onih koji ga odbacuju, ve\u0107 se radije sme\u0161ta izme\u0111u nade i rezignacije. Danas se mo\u017eda zadatak nas antikapitalista_kinja ne sastoji toliko u ube\u0111ivanju drugih da je kapitalizam destruktivan, koliko u ja\u010danju uverenja u mogu\u0107nost organizovanja zajedni\u010dkog \u017eivota na potpuno druga\u010diji i bolji na\u010din.<\/p>\n

Suprotno onome u \u0161ta mnogi intelektualci usled svoje uobra\u017eenosti veruju, ja\u010danje takvih uverenja uglavnom nije stvar posedovanja ispravnih ideja, argumenata i analiza. Radi se, zapravo, o konkretnim iskustvima i mogu\u0107nostima delanja i zajedni\u010dkog odlu\u010divanja o promenama. Ako su milioni ljudi tokom prvih decenija XX veka smatrali da je socijalizam ostvariva i bliska mogu\u0107nost, to nije bilo usled toga \u0161to su socijalisti\u010dki intelektualci najzad dovoljno izo\u0161trili svoje argumente, ve\u0107 zato \u0161to je radni\u010dki pokret na svom vrhuncu stvorio politi\u010dke organizacije koje su bile sposobne da ljudima omogu\u0107e \u017eivljeno iskustvo postizanja konkretnih pobolj\u0161anja njihovog kvaliteta \u017eivota kroz kolektivno delovanje. Predivne utopije ne zna\u010de ni\u0161ta ukoliko im se ne pridru\u017ei pouzdanje u mogu\u0107nost kolektivnog delanja u pravcu promene istorijskog toka, a to pouzdanje ne mo\u017ee se prizvati valjanim argumentima: politi\u010dke zajednice su nezaobilazna osnova idejama druga\u010dijeg i boljeg dru\u0161tva.<\/p>\n

To, me\u0111utim, ne zna\u010di da ideje nisu va\u017ene. Ideje o dobrom dru\u0161tvu ne\u0107e nikada same od sebe proizvesti istorijske promene, ali to ih ne spre\u010dava da budu deo tog procesa. U odre\u0111enim politi\u010dkim i istorijskim okolnostima ideje mogu da budu orijentiri koji nam poma\u017eu u odlukama o tome u kom pravcu je potrebno delati. Upravo zato ima smisla raspravljati o tome kako bi izgledalo slobodno dru\u0161tvo. A to je ne\u0161to \u0161to su antikapitalisti_kinje predugo zanemarivali.<\/p>\n

Na sre\u0107u, tu su znakovi koji upu\u0107uju na promene. Sve vi\u0161e ljudi promi\u0161lja kako bi moglo da izgleda postkapitalisti\u010dko dru\u0161tvo, a rasprave o \u201ekomunizmu odrasta\u201c, \u201ehalf-earth socijalizmu\u201c, \u201epotpuno automatizovanom luksuznom komunizmu\u201c, \u201epost-oskudici\u201c, \u201espasavala\u010dkom komunizmu\u201c i \u201esvetskoj komuni\u201c su sve u\u010destalije. Pro\u0161le godine M.E. O\u2019Brien i Eman Abdelhadi objavili su viziju komunisti\u010dkog Nju Jorka, Everything for Everyone: An Oral History of the New York Commune, 2052-2072, a autori kao \u0161to su Aaron Benanav,\u00a0Jasper Bernes\u00a0i\u00a0Cordelia Belton su u procesu pisanja knjiga o komunizmu koje \u0107e, nadamo se, uskoro biti objavljene i dati zna\u010dajan doprinos savremenim raspravama o ekonomskim i politi\u010dkim strukturama na\u0161e komunisti\u010dke budu\u0107nosti.<\/p>\n

\n

Komunizam je demokratija<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ekonomske aktivnosti dru\u0161tva u kapitalizmu su organizovane s obzirom na jedan jedini princip: profit. Najve\u0107i broj odluka o tome \u0161ta \u0107e se u kojoj meri proizvoditi, ko \u0107e proizvoditi, gde i kako \u0107e se proizvoditi i kome \u0107e pripasti dobit od proizvodnje prepu\u0161tene su profitno orijentisanim privatnim akterima. Komunizam se ne ogleda u zameni ovog principa nekim drugim ekonomskim principom, ve\u0107 radije u omogu\u0107avanju demokratskog dono\u0161enja odluka o tome kako \u0107e na\u0161e zajedni\u010dke aktivnosti i resursi biti organizovani.<\/p>\n

Ljudi su dru\u0161tvena bi\u0107a s obzirom na to da \u017eive u grupama i u svom opstanku zavise jedni od drugih, a prirodna bi\u0107a jer zavise od ekosistema koji ne pripada nikome, te samim tim \u2012 svima. Pristup materijalnim uslovima egzistencije svakog_e pojedinca_ke uvek je posredovan dru\u0161tvenim odnosima, \u0161to je drugi na\u010din da se ka\u017ee kako se uvek radi o politi\u010dkom pitanju. Stoga se sloboda ne mo\u017ee sastojati samo u pukom odsustvu mo\u0107i zajednice nad pojedincima, ve\u0107 se mora sastojati i u mogu\u0107nosti pojedinaca_ki da u\u010destvuju u politi\u010dkim procesima koji odre\u0111uju njihov odnos sa uslovima njihove egzistencije. Drugim re\u010dima, ljudi su po prirodi politi\u010dke \u017eivotinje, \u010dija se sloboda mo\u017ee ostvariti i odr\u017eati samo putem kolektivnog samoodre\u0111enja \u2013 ili onoga \u0161to nazivamo demokratijom. Komunizam je te\u017enja da se ovaj ideal demokratije shvati najozbiljnije mogu\u0107e, te stoga predstavlja viziju slobode. Demokratija se mora, kao \u0161to je navela Ellen Meiksins Wood, \u201eponovo promisliti ne samo u smislu politi\u010dke kategorije, ve\u0107 i kao ekonomska [kategorija], [odnosno] kao ekonomski regulator, pogonski mehanizam ekonomije\u201c.<\/p>\n

\n

Nije \u017eivotni stil<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Komunizam ne podrazumeva nikakvu odre\u0111enu ideju dobrog \u017eivota. Komunizam nije \u017eivotni stil (lifestyle), niti fantazija o tome da svaki aspekt \u017eivota pojedinca_ke postane objektom politi\u010dkog odlu\u010divanja; to nije kult o romantizovanoj zajednici ili san o komunama i zajedni\u010dkom spremanju hrane ili o \u201euradi sam\u201c kulturi. Komunizam je napor da se uspostave institucije koje bi obezbedile najvi\u0161i mogu\u0107i stupanj slobode pojedinaca_ki i demokratsku kontrolu nad onim aspektima ljudskog \u017eivota koji se nu\u017eno dele s drugim pripadnicima dru\u0161tva. Komunizam je kako za introverte i samotnjake, tako i za entuzijasti\u010dne kolektiviste.<\/p>\n

Komunizam se oslanja na priznanje da postoje aspekti na\u0161ih \u017eivota koji su ontolo\u0161ki kolektivni i koji stoga ne mogu biti prepu\u0161teni pojedincima. Najbolji primer za to je zemlja: izvorno ne pripada nikome, pa samim time svima, te zato odluke o tome \u0161ta bi trebalo raditi sa zemljom moraju biti demokratske. Komunizacija na\u0161ih zajedni\u010dkih uslova egzistencije se ne bazira na moralnom stavu o zajedni\u010dkom niti na kolektivu koji bi nekako bio bolji ili vi\u0161i u odnosu na pojedinca, ve\u0107 na jednostavnom uvidu da je reprodukcija ljudske vrste po sebi dru\u0161tvena, te da je totalna demokratizacija zajedni\u010dkih aspekata ove reprodukcije jedina smislena posledica ove \u010dinjenice. Svi aspekti \u017eivota koji se mogu adresirati na individualnom planu osta\u0107e, me\u0111utim, po pravilu individualni problemi.<\/p>\n

Temeljni uslov komunizma je da se osnovni uslovi dru\u0161tvenog \u017eivota stave pod demokratsku kontrolu. Dr\u017eava \u0107e biti ukinuta, sve privatne kompanije \u0107e se rasformirati, a sva sredstva za proizvodnju u privatnom posedu \u2013 zemlja, gra\u0111evine, ma\u0161ine itd. \u2013 zajedno sa bogatstvom vi\u0161e klase \u0107e biti eksproprisana. Pored toga, uspostavi\u0107e se nove institucije koje \u0107e, pored preuzimanja mnogih funkcija koje danas povezujemo sa dr\u017eavom, nadgledati i upravljati ekonomijom.<\/p>\n

Tu se, dakle, radi o \u0161irokom i sveobuhvatnom pro\u0161irenju demokratije. Umesto prepu\u0161tanja ekonomskih odluka tr\u017ei\u0161nim procesima, mi \u0107emo odlu\u010divati o onome \u0161ta mi \u017eelimo.<\/p>\n

\n

Komuna<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nazovimo osnovnu jedinicu institucionalne strukture komunizma komunom. Svako \u0107e morati da izabere doma\u0107u komunu, ali svako \u0107e mo\u0107i da \u017eivi u bilo kojoj komuni koju izabere. Komune \u0107e se razlikovati po veli\u010dini, u zavisnosti od njihove revolucionarne predistorije, kao i od posebnog geografskog, kulturnog i istorijskog konteksta. Neke komune \u0107e biti veoma urbanizovane i broja\u0107e svoje stanovnike \u2013 nazovimo ih komunarima \u2013 u milionima, dok \u0107e komune u slabije naseljenim podru\u010djima i na dalekim ostrvima mo\u017eda imati vrlo malo stanovnika, barem u po\u010detku. Komunizam \u0107e postepeno smanjivati razliku izme\u0111u sela i grada, ali u po\u010detku, bi\u0107e neophodno graditi komunizam u svetu oblikovanom vi\u0161evekovnom intenzivnom kapitalisti\u010dkom urbanizacijom, \u0161to zna\u010di da \u0107e veoma urbanizovana podru\u010dja poput Tokija ili \u0160angaja morati da budu preobra\u017eena u nekoliko velikih urbanih komuna.<\/p>\n

U idealnom slu\u010daju, svaka komuna \u0107e upravljati svime \u0161to je neophodno radi zadovoljenja potreba svojih komunara, od zemlje, vode, energije i drugih prirodnih resursa do radne snage, tehnologije, istra\u017eivanja i obrazovanja. Odluke bi trebalo (\u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e) da donose oni koji su njima direktno pogo\u0111eni, kako bi se osigurao najvi\u0161i stepen autonomije i umanjio rizik nedemokratske centralizacije mo\u0107i.<\/p>\n

U praksi, ovo je ideal koji se ne mo\u017ee ostvariti na lokalnom nivou, delom zbog toga \u0161to je osnovni uslov svih komuna stabilna biosfera koja se mo\u017ee obezbediti samo putem neke vrste globalne regulacije kori\u0161\u0107enja zajedni\u010dkih prirodnih resursa. Pored toga, bi\u0107e o\u010digledne prednosti saradnje izme\u0111u komuna. Dve susedne komune bi mogle, na primer, da odlu\u010de da udru\u017ee neke resurse koji se ti\u010du infrastrukture ili obrazovanja. Takvi dogovori izme\u0111u komuna bi verovatno rezultirali nekom vrstom piramidalne strukture koja bi se sastojala od politi\u010dkih institucija koje raspola\u017eu mo\u0107i odlu\u010divanja kao i forumima za saradnju, deljenje znanja i uzajamnu pomo\u0107.<\/p>\n

U komunizmu referendumi \u0107e biti mnogo u\u010destaliji, ali ne\u0107e sve odluke biti mogu\u0107e doneti na ovaj na\u010din, stoga \u0107e se javiti potreba za predstavni\u010dkim skup\u0161tinama \u010dije bi se \u010dlanstvo moglo kombinovano odre\u0111ivati kroz izbore i lutriju, \u0161to bi spre\u010dilo formiranje politi\u010dke elite i profesionalizaciju politike nalik na tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Verovatno najva\u017eniji zadatak komune bi\u0107e dono\u0161enje i sprovo\u0111enje ekonomskih planova koji \u0107e zameniti tr\u017ei\u0161ne mehanizme. To bi moglo da izgleda ovako: svi komunari i proizvodni pogoni bi redovno izve\u0161tavali o svojim potrebama i \u017eeljama i, na osnovu javno dostupnih podataka o ovim potrebama i \u017eeljama, kao i dostupnih resursa i proizvodnih kapaciteta, razli\u010dite politi\u010dke organizacije bi predlagale nacrte ekonomskih planova koji bi obuhvatali proizvodne ciljeve za periode od dve godine. Ovaj proces bi se ponavljao nekoliko puta zajedno sa javnim skupovima i raznim oblicima javnih rasprava kako bi se osigurao najvi\u0161i stepen demokratskog u\u010de\u0161\u0107a. Na kraju, zavr\u0161ni plan bi bio usvojen na referendumu. Odluke o preciznijim detaljima implementacije donosile bi reprezentativne skup\u0161tine u saradnji sa proizvodnim jedinicama.<\/p>\n

\n

Javni sektor<\/h2>\n<\/blockquote>\n

U komunizmu ekonomija bi bila podeljena na dva sektora. Aaron Benanav ih na Marksovom tragu naziva podru\u010djem nu\u017enosti i podru\u010djem slobode. Mo\u017eemo ih, tako\u0111e, nazvati javnim i privatnim sektorom. U javnom sektoru \u2013 ili podru\u010dju nu\u017enosti \u2013 \u201edelili bismo\u201c, kako navodi Benanav \u201eradove neophodne za na\u0161u kolektivnu reprodukciju, dele\u0107i obaveze s obzirom na individualne sposobnosti i sklonosti\u201c. One bi, izme\u0111u ostalih, podrazumevale poljoprivredu, zdravstvo, stanovanje, obrazovanje, istra\u017eivanja, brigu o deci i starijima, javni prevoz, infrastrukturu, medije, potro\u0161na dobra, i ono \u0161to danas nazivamo kapitalnim dobrima.<\/p>\n

Gore opisani dvogodi\u0161nji plan mo\u017eemo zamisliti kao spisak svega \u0161to bi javni sektor trebalo da proizvede, \u0161to bi onda trebalo prevesti u odre\u0111eni broj sati potrebnih da bi se dostigli navedeni ciljevi. Ovi sati bi se, u idealnom slu\u010daju, podjednako podelili izme\u0111u svih odraslih radno sposobnih komunara_ki, dok bi posebni zadaci bili raspore\u0111eni prema mogu\u0107nostima i potrebama svakog pojedinca_ke. Na ovaj na\u010din, svako bi se, na primer, mogao obavezati na dvadesetak \u010dasova rada nedeljno.<\/p>\n

U kapitalizmu, zna\u010dajan deo rada neophodnog za odr\u017eavanje \u017eivota je na\u010dinjen nevidljivim ili je privatizovan kao ku\u0107ni nepla\u0107eni rad. Kapitalisti\u010dko razdvajanje pla\u0107enog od nepla\u0107enog rada, proizvodnje i reprodukcije, koje predstavlja va\u017ean izvor orodnjene opresije, u komunizmu \u0107e biti ukinuto. Reproduktivni rad ra\u010duna\u0107e se kao deo zajedni\u010dkog rada komune.<\/p>\n

Kako bi se osiguralo da potrebe komune odgovaraju potrebama i sposobnostima komunara_ki mogli bi se koristiti razni podsticaji \u2013 posebno nepopularan zadatak mo\u017ee se, na primer, ra\u010dunati za duplo vi\u0161e radnih sati ili podrazumevati posebne privilegije, kao \u0161to je pristup po\u017eeljnijim uslovima stanovanja ili uslovima rada. Popularniji zadaci mogli bi se dodeljivati putem lutrije ili zdru\u017eivati sa manje po\u017eeljnim. Sli\u010dna strategija bi se mogla koristiti kako bi se osiguralo da obrazovni sistem komune zadovolji predvi\u0111ene potrebe i kako bi se izbegao nedostatak specijalizovane radne snage. Na taj na\u010din postalo bi mogu\u0107e formirati podelu rada u kojoj \u0107e najve\u0107i broj poslova biti podjednako privla\u010dan, u kojoj ne\u0107e biti mogu\u0107e da odre\u0111ene grupe ljudi budu prisiljene da obavljaju najgore poslove \u2013 kao \u0161to je slu\u010daj u kapitalizmu.<\/p>\n

Sve \u0161to je proizvedeno u javnom sektoru bi\u0107e raspodeljivano bez kori\u0161\u0107enja novca. Stanovanje, zdravstvo, lekovi, obrazovanje, briga o deci, javni prevoz i obroci u javnim kantinama bi bili besplatni i dostupni svima, bez uslovljavanja. Stanovanje bi se dodeljivalo putem lutrija i lista \u010dekanja. Osnovna zamisao koja le\u017ei u ideji javne biblioteke mogla bi da se pro\u0161iri na stvari kao \u0161to su alati, bicikli, muzi\u010dki instrumenti, umetnost i ode\u0107a, kao \u0161to je nedavno predlo\u017eio danski politi\u010dar Pelle Dragsted.<\/p>\n

Potro\u0161na dobra koja se odnose na specifi\u010dne preferencije (ja volim da pijem vermut, a vi mo\u017eda vi\u0161e volite \u0161eri) mogla bi da se \u201ekupe\u201c digitalnim kuponima. Svaki komunar_ka bi svake nedelje dobio_la kupone za usluge i proizvode dostupne u javnim skladi\u0161tima. Ovi kuponi ne bi predstavljali novac zato \u0161to bi bili li\u010dni i isticali bi nakon odre\u0111enog perioda (na primer, nakon tri meseca) \u0161to bi spre\u010dilo njihov transfer i akumulaciju.<\/p>\n

\n

Privatni sektor<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Komuna bi proizvodila i distribuirala sve ono \u0161to je neophodno kako bi svi komunari_ke imali dobre, duge, zdrave i stabilne \u017eivote. Bila bi odgovorna za izgradnju i odr\u017eavanje stambenih jedinica, struje, puteva, sanitaciju, pruge, internet; proizvodila bi va\u0161u hranu i lekove, ode\u0107u, telefone, name\u0161taj, televizore i va\u0161e knjige; brinula bi o vama, va\u0161oj deci, starijima i bolesnima.<\/p>\n

Me\u0111utim, komuna ne bi mogla da zadovolji sve potrebe svojih komunara_ki. U kapitalizmu, efektivna potra\u017enja pojedinaca odre\u0111uje \u0161ta \u0107e biti proizvedeno: \u201edru\u0161tvena mo\u0107 postaje privatna mo\u0107 privatnih osoba\u201c, kako je Marks zapisao u Kapitalu. Nasuptot tome, u komunizmu \u0107e odluke o tome \u0161ta \u0107e se proizvoditi biti dono\u0161ene demokratskim putem, \u0161to zna\u010di da komuna mo\u017ee odlu\u010diti da ne proizvodi odre\u0111ena dobra uprkos \u017eeljama nekih komunara. U ovim slu\u010dajevima komunari_ke bi po pravilu bili slobodni_e da te stvari proizvedu sami u svoje slobodno vreme.<\/p>\n

Proizvodi koje bi komuna odlu\u010dila da ne uklju\u010di u svoj ekonomski plan mogli bi stoga da budu proizvedeni od strane privatnog sektora, ili u podru\u010dju slobode \u2013 a to zna\u010di u onom odeljku ekonomije dru\u0161tva kojim bi komunari_ke upravljali tokom slobodnog vremena. Tu bi svako proizvodio i razmenjivao po sopstvenom naho\u0111enju, ostaju\u0107i pritom u odre\u0111enim demokratski definisanim granicama (nema proizvodnje i razmene ljudi, oru\u017eja ili te\u0161kih droga, na primer). Komunari_ke bi bili u mogu\u0107nosti da formiraju institucije i tehnologije zarad olak\u0161anja i regulacije razmene \u2013 na primer, formiranje odre\u0111ene vrste novca.<\/p>\n

Zamislimo, na primer, da demokratski donesemo odluku da proizvodimo bicikle u samo jednoj boji kako bi svima smanjili radno vreme. Ako bi neko od komunara_ki o\u010dajni\u010dki \u017eeleo bicikl u crvenoj boji, bilo bi omogu\u0107eno da u javnom skladi\u0161tu preuzme neobojeni bicikl (besplatno, naravno, kao i svi ostali) i ofarba ga sam_a. Ili bi ga mogao odneti u biciklisti\u010dku radionicu koju je grupa komunara osnovala u svoje slobodno vreme, i oni bi ga ofarbali u zamenu za ne\u0161to drugo. Kao \u0161to ovaj primer, nadam se, pokazuje, privatni sektor bi u osnovi bio ime za one produktivne aktivnosti koje bi komunari obavljali u svoje slobodno vreme.<\/p>\n

Razlika izme\u0111u privatnog i javnog sektora bila bi demokratski uspostavljena od strane komune. U svakom slu\u010daju, pitanje bi glasilo: Da li je se radi o potrebi za koju preuzimamo kolektivnu odgovornost ili je u pitanju ne\u0161to \u0161to \u0107emo prepustiti komunarima da se sami pobrinu o tome? Energija, nepokretnosti i sirovine neophodne za proizvodnju izvan javnog sektora bi\u0107e obezbe\u0111ene od strane komune, bilo besplatno bilo u zamenu za neku uslugu ili proizvod.<\/p>\n

Ali, nije li privatni sektor samo drugo ime za kapitalizam? Odgovor glasi: ne, zato \u0161to \u0107e komuna svim komunarima_kama uvek garantovati bezuslovni pristup \u017eivotnim potrep\u0161tinama, \u0161to zna\u010di da \u0107e uvek biti mogu\u0107e u potpunosti se povu\u0107i iz privatnog sektora. Zemlji\u0161te, stambene jedinice i radna snaga nikada ne\u0107e postati roba. Novac \u0107e postojati samo kao sredstvo razmene i ne\u0107e mo\u0107i da se koristi u svrhe dodeljivanja mo\u0107i odre\u0111enim ljudima nad drugim ljudima.<\/p>\n

\n

\u017divot u komunizmu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Vekovima je kapitalizam davao prioritet profitu u odnosu na prirodu. Kao rezultat toga, sada smo prepu\u0161teni ne\u010demu \u0161to komunisti\u010dki autori poput Eskila Halberga nazivaju planetom koju treba renovirati (fixer-upper of a planet). Potrebno nam je ono \u0161to The Salvage Collective u svom manifestu The Tragedy of the Worker iz 2021. naziva spasavala\u010dkim komunizmom, \u0161to zna\u010di da \u0107e zna\u010dajan deo resursa komune morati da bude posve\u0107en ekolo\u0161koj restauraciji. Demokratizacija zajedni\u010dkih resursa omogu\u0107i\u0107e regulaciju upotrebe prirodnih resursa i tako \u0107e osigurati uslove opstanka budu\u0107ih generacija ljudi i drugih \u017eivih bi\u0107a sa kojima delimo na\u0161u planetu.<\/p>\n

Ideja komunizma koju sam ovde izlo\u017eio u neskladu je kako sa autoritarnim dr\u017eavnim socijalizmom XX veka tako i sa kapitalizmom. Za\u0161to onda insistirati na tome da ga se zove \u201ekomunizam\u201c, s obzirom na to da je re\u010d tako sna\u017eno povezana sa staljinisti\u010dkom diktaturom? Iz istog razloga zbog kojeg ne treba odustati od ideje \u201edemokratije\u201c zbog Nema\u010dke Demokratske Republike ili Demokratske Narodne Republike Koreje\u2026 Za neke re\u010di se vredi boriti i, umesto napu\u0161tanja pojma komunizma usled tipi\u010dno bur\u017eoaskog krivotvorenja istorije, trebalo bi da insistiramo na kontinuitetu duge, neprekinute tradicije koja se \u2013 u otvorenom protivljenju autoritarnom dr\u017eavnom socijalizmu \u2013 borila za slobodno dru\u0161tvo pod barjakom komunizma vi\u0161e od 150 godina.<\/p>\n

Kako bi onda izgledalo \u017eiveti u komunizmu? Pre svega, komunisti\u010dko dru\u0161tvo bi bilo slobodno, besklasno i raznoliko. Komunizam bi svima pru\u017eio mogu\u0107nost da svoj \u017eivot oblikuju po sopstvenoj \u017eelji. Komunizam bi bio sinoniman sa demokratskim dono\u0161enjem odluka, manjim brojem radnih sati, boljim stanovanjem, boljom hranom i stabilnom biosferom, kao i sa ne\u010dim \u0161to kapitalizam nikada nije i ne\u0107e mo\u0107i da ponudi \u2013 ekonomskom sigurno\u0161\u0107u. U kapitalizmu nikada ne mo\u017eemo da budemo sigurni kada \u0107e nam otpu\u0161tanja, inflacije i ekonomske krize uru\u0161iti tlo pod nogama; u komunizmu, niko nikada ne\u0107e morati da strahuje da \u0107e mu biti oduzet pristup osnovnim \u017eivotnim potrep\u0161tinama. Drugim re\u010dima, komunisti\u010dki \u017eivot \u0107e biti slobodan, siguran i dobar \u2013 za sve.<\/p>\n

Tekst je prvobitno objavljen na stranici Verso Blog
\nPreveo s engleskog: Lazar Petkovi\u0107
\nMasina.rs<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U kapitalizmu nikada ne mo\u017eemo da budemo sigurni kada \u0107e nam otpu\u0161tanja, inflacije i ekonomske krize uru\u0161iti tlo pod nogama; u komunizmu, niko nikada ne\u0107e morati da strahuje da \u0107e mu biti oduzet pristup osnovnim \u017eivotnim potrep\u0161tinama<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":272494,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[672,1813,2545,3215],"class_list":["post-375340","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","tag-kapitalizam","tag-komunizam","tag-profit","tag-sloboda"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375340","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=375340"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375340\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":375343,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375340\/revisions\/375343"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/272494"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=375340"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=375340"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=375340"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}