{"id":375281,"date":"2023-07-30T08:29:04","date_gmt":"2023-07-30T06:29:04","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=375281"},"modified":"2023-07-30T08:29:04","modified_gmt":"2023-07-30T06:29:04","slug":"od-geopolitike-ka-filozofiji-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/07\/30\/od-geopolitike-ka-filozofiji-istorije\/","title":{"rendered":"Od geopolitike ka filozofiji istorije"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Dugin<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Veza civilizacione strukture sa jednom od stihija kao vode\u0107om \u2013 Kopnom ili Morem \u2013 predstavlja osovinu koncepcije Karla \u0160mita i njenu najja\u010du i najupe\u010datljiviju stranu. Pritom je va\u017eno ista\u0107i da se tu ne radi prosto o apstraktnoj primeni sakralne teorije \u010detiri elementa na kulturnoistorijsku analizu, nego o izdvajanju temeljne istorijske (a ne samo prirodne) dvojnosti dveju stihija \u2013 Kopna i Mora, Zemlje i Vode, s tim \u0161to ta dvojnost postaje zaista istorijski \u010dinilac tek onda kada je ljudsko dru\u0161tvo postaje svesno i po\u010dne intelektualno da je do\u017eivljava.<\/p>\n

Da bi se objasnilo \u0161ta u stvari imamo u vidu, ukaza\u0107emo na odsustvo pominjanja vatrene stihije i njene filozofske, kulturne i civilizacione analize kod \u0160mita (o tome \u0107e kasnije biti re\u010di). A \u0161to se ti\u010de vazdu\u0161ne stihije vezane za epohu vazduhoplovstva, \u0160mit tvrdi da ona nije iznedrila sopstveni \u201enomos\u201d, sopstveni civilizacioni tip, budu\u0107i da predstavlja tehni\u010dki nastavak istorijske trajektorije koju je utvrdila civilizacija Mora. Aerokratija i jo\u0161 aktuelnija etrokratija, tj. vazduhoplovni i svemirski stupanj razvoja tehnike, nisu izazvali onako globalne promene u toku istorije \u010dove\u010danstva kakve su doneli otkri\u0107e Svetskog okeana i njegov izazov.<\/p>\n

Genijalna \u0160mitova intuicija mu je sasvim ta\u010dno do\u0161apnula da svemir u sebi ne nosi ni pravi izazov ni istorijski odgovor, i da svemirska istra\u017eivanja u uslovima \u201eetrokratije\u201d samo demonstriraju agoniju porobljavaju\u0107e a ne osloba\u0111aju\u0107e tehnokratske civilizacije. Na prvi pogled se \u010dini da takav \u0160mitov prilaz istorijskoj dijalektici stihija, ako se imaju u vidu njegove pre\u0107utno antitalasokratske naklonosti, mora postati osovina izrazito konzervativne doktrine sa istaknuto ekolo\u0161kim gledi\u0161tem. Javlja se isku\u0161enje da se upravo tako shvate zavr\u0161ne re\u010di iz njegovog \u010dlanka o \u201ePlanetarnoj napetosti izme\u0111u Istoka i Zapada\u201d<\/a>: \u201eNovi prostori odakle \u0107e se pojaviti novi izazov moraju se nalaziti\u00a0na\u00a0na\u0161oj zemlji, a ne van nje u otvorenom svemiru.\u201d<\/p>\n

\u0160mitovi sledbenici naj\u010de\u0161\u0107e tako i \u010dine, uzimaju\u0107i pritom u obzir i njegove konzervativne poglede u politici. No, po na\u0161em mi\u0161ljenju, to bi bilo suvi\u0161e jednostavno. Ako novi izazov nije ni\u0161ta drugo nego povratak na kopneno opredeljenje posle revolucionarne epohe prevlasti \u201eoslobo\u0111ene tehnike\u201d i okeanske civilizacije \u2013 \u010dak i zbog straha od tehnolo\u0161ke ili ekolo\u0161ke katastrofe \u2013 onda duhovna napetost istorijske dijalektike gubi svoju dramati\u010dnu dimenziju, postaje skoro prirodni ciklizam, poistove\u0107uje se sa onom stati\u010dno-polarnom napeto\u0161\u0107u na \u010dijem je prevazila\u017eenju \u2013 prema samom \u0160mitu \u2013 i zasnovana sva izrazito ljudska duhovna istorija. Civilizaciona dvojnost \u2013 Kopno-More \u2013 mora se nekako druga\u010dije razre\u0161iti.<\/p>\n

\u0160mit je sklon da prelazak na aerokratiju i dalje, na etrokratiju, ne smatra za znake novih revolucionarnih epoha nego samo za prirodni razvoj strategije Mora. Zna\u010di, mo\u017ee se re\u0107i da stihija Vode u svojoj univerzalisti\u010dkoj ekspanziji, koja se ostvaruje upravo na ra\u010dun Kopna i njemu tradicionalnih pot\u010dinjenih prostora, pod svoju vlast stavlja druge dve stihije \u2013 vazduh i etar (vakuum), koje sa fizi\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta nisu ni\u0161ta drugo do sve razre\u0111enija stanja materije. Drugim re\u010dima vodena stihija mora da se ispoljava kroz pot\u010dinjene stihije vazduha i etra, nastavljaju\u0107i svoje civilizaciono stremljenje ka \u201erazre\u0111ivanju\u201d; pritom \u0107emo podsetiti da je upravo ta te\u017enja iznedrila istorijsku dijalektiku \u201epomorskog bitisanja\u201d i sa njim u vezi osloba\u0111anje tehnike i etape industrijske revolucije.<\/p>\n

Kako u tom slu\u010daju objasniti uspehe u vazduhoplovnoj i svemirskoj sferi kopnene velesile kao \u0161to je SSSR \u2013 vremenski poslednji planetarni izraz geopoliti\u010dkog Bahemota, sila kontinentalnih masa i kopnenog Nomosa? Isto onako kao \u0161to je \u0160mit genijalno objasnio istorijsku ulogu marksizma u Rusiji: on je alternativnu elitu konceptualno naoru\u017eao doktrinom druge industrijske revolucije tako da je uspela da svojom voljom i svesno arhai\u010dno kopnenu zemlju pretvori u divovski industrijsko-tehni\u010dki bastion sposoban za uspe\u0161no su\u010deljavanje mnogolikom pritisku okeanske civilizacije tokom 70 godina. Kori\u0161\u0107enje aerokratije i etrokratije od strane Isto\u010dnog bloka predstavljalo je nastavak marksisti\u010dke strategije industrijske revolucije radi otpora bur\u017eoaskoj civilizaciji Zapada.<\/p>\n

Zna\u010di, jedan \u010dlan istorijske dvojnosti \u2013 More \u2013 obuhvatio je u procesu planetarnog u\u010dvr\u0161\u0107ivanja druge stihije. Dok je taj proces u vreme kad je \u0160mit pisao \u010dlanak \u201ePlanetarna napetost\u201d (1959. godina) bio u zametku, ve\u0107 1980-ih godina je postao jasan i svima o\u010digledan. More je osvojilo Vazduh i Svemir.<\/p>\n

Tu se pribli\u017eavamo najva\u017enijoj ta\u010dki novije istorije koja je probni kamen za prete\u017enu ve\u0107inu ideologija i socijal-politi\u010dkih doktrina sve donedavno smatranih za sasvim prihvatljive.<\/p>\n

Imamo u vidu slom Isto\u010dnog bloka i perestrojku.<\/p>\n

\n

Kit protiv medveda<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Taj doga\u0111aj je klju\u010dan za proveru adekvatnosti pogleda \u0160mita. Rasu\u0111uju\u0107i u njegovim terminima, taj doga\u0111aj se mo\u017ee opisati na slede\u0107i na\u010din.<\/p>\n

Kraj Isto\u010dnog bloka, koji je u na\u0161em veku oli\u010davao planetarnu te\u017enju Kopna su\u010deljenu Moru, ozna\u010dava kraj onog istorijskog stadijuma u kome je bilo mogu\u0107e delotvorno kori\u0161\u0107enje konceptualne strukture koja daje sa\u017eetak drugog stupnja industrijske revolucije za globalnu konkurenciju sa civilizacijom Mora \u2013 sa Zapadom i svetom koji je svoju sudbinu poistovetio sa neograni\u010denim razvojem oslobo\u0111ene tehnike. Drugim re\u010dima, to je bio kraj adekvatnosti marksizma. Sile Kopna su izgubile odbrambenu konceptualnost koja je bila delotvorna, dok se uslovi Marksovog odgovora na njemu savremeni izazov evropske istorije nisu kona\u010dno i neopozivo izmenili.<\/p>\n

Jedno od obja\u0161njenja sloma Sovjetskog bloka je njegovo zaostajanje u sferi tehnolo\u0161ke konkurencije, s tim \u0161to je glavni \u010dinilac u tom zaostajanju bila nemogu\u0107nost adekvatnog odgovora na ameri\u010dki program SOI. Drugim re\u010dima, More je pobedilo Kopno u tehnolo\u0161kom dvoboju u sferi etrokratije \u2013 visokih tehnologija vezanih za strate\u0161ke pronalaske u svemirskoj oblasti.<\/p>\n

\u0160ta to zna\u010di sa ta\u010dke gledi\u0161ta dijalektike istorije?<\/p>\n

Prvo: More \u2013 koje je iznedrilo impuls tehni\u010dkog prodora i potom tehni\u010dku civilizaciju \u2013 ipak je pobedilo Kopno, iako je ovo potonje od samog Mora pozajmilo savremenu i efikasno najnoviju (za svoje vreme) konceptualnu tehnologiju. Taj proces se vremenski podudario sa zavr\u0161etkom drugog stupnja industrijske revolucije. To je na teoretskom nivou postalo jasnije od po\u010detka 1970-ih godina uporedo sa brzim izro\u0111avanjem komunizma i socijalizma u Evropi.<\/p>\n

U praksi je ta\u010dka bila stavljena tokom perestrojke. Tre\u0107em stupnju industrijske revolucije je, u najmanju ruku, bio potreban novi Marks i novi marksizam. To je mogao postati evropski fa\u0161izam, ali je taj poku\u0161aj ispao abortivan kako u teoriji, tako i u praksi \u2013 Nema\u010dka je pretrpela poraz od civilizaciono doslednije velike kopnene dr\u017eave (SSSR), u tom slu\u010daju podr\u017eane od strane Mora (kako se ve\u0107 de\u0161avalo mnogo puta u istoriji \u2013 od Napoleona do Prvog i Drugog svetskog rata). Novog Marksa nije bilo, po svoj prilici nije moglo niti trebalo biti.<\/p>\n

Drugo: Slom Isto\u010dnog bloka zna\u010di realnu globalizaciju Mora, koje od uloge sudije i kontrolora prelazi na ulogu autokratora (samodr\u0161ca). To je mondijalizam, civilizaciona integracija planete pod pokroviteljstvom Zapada. U verskom jeziku za taj doga\u0111aj postoji samo jedan naziv \u2013 Svetski potop, kraj nomosa Zemlje i univerzalna prevlast nomosa Mora. Setimo se apokalipti\u010dne zveri koja izlazi iz Mora\u00b9. To za sobom povla\u010di kona\u010dan prelazak iz ere su\u010deljavanja dve stihije u eru u kojoj jedna neprijateljska stihija pokorava drugu. Mo\u017ee se re\u0107i da je to po\u010detak \u201euniverzalnog mira\u201d, Levijatan pobe\u0111uje Bahemota, Kit \u2013 Medveda. Trijumf Mobi Dika nad Ruskim medvedom.<\/p>\n

Tre\u0107e: Moru su odsad pot\u010dinjene ostale stihije \u2013 pokoreno Kopno (pobe\u0111eni neprijatelj, Hostis), Vazduh i Etar (prirodni saveznici, solidarni sa vodenom dijalektikom, Amicus) \u2013 i slu\u017ee kao ideovarijacije Mora, pomo\u0107ne stihije planetarnog Broda, Svetskog ostrva (World Island u Spajkmenovim, a ne Makinderovim terminima). To je era One World \u2013 postindustrijsko dru\u0161tvo \u2013 epoha globalne informatizacije i automatizacije. Jezikom najavangardnijih Marksovih intuicija to se naziva \u201erealna prevlast kapitala\u201d, odnosno vreme nestanka ideologija, vreme postmodernizma i \u201ekraja istorije\u201d.<\/p>\n

Izazov otkrivenog Okeana, koji su Anglosaksonci prihvatili i dali odgovor oli\u010den u tehno-industrijskom napretku, izlio se u savremenu zapadnu civilizaciju, pot\u010dinio \u010ditav svet i stekao kona\u010dan oblik u globalnoj autokratiji SAD, istog onog kontinenta od \u010dijeg je otkrivanja i zapo\u010deo \u201esavremeni svet\u201d. Taj izazov je zavr\u0161io svoje istorijsko ispoljavanje u slomu Isto\u010dnog bloka, u perestrojci i raspadu SSSR-a. Oslobo\u0111ena tehnika (Entfesselte Technik) je savladala sve spolja\u0161nje prepreke. Vlast Mora je od tada apsolutna. Ona je oli\u010dena u hegemoniji tehnokratskog Zapada, strate\u0161kom prvenstvu SAD, prevlasti pokretljivog kapitala, potpunom podlokavanju struktura tradicionalnih vrednosti. Vlasni\u0161tvo, nasledstvo, brak, ku\u0107a \u2013 sve je izgubilo onaj zna\u010daj koji je imalo tokom epohe kopnenog bitisanja, epohe nomosa Zemlje.<\/p>\n

\n

Element ispu\u0161ten iz vida<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Premda \u0160mit govori o jednokratnosti istinski istorijskih doga\u0111aja, svesno izbegavaju\u0107i bilo koje oblike determinizma i sistematizacije, ipak, te\u0161ko se kao hri\u0161\u0107anin mogao odricati postojanja kraja istorije i samim tim izvesne teleologije. Njegovo odricanje Marksove ili Hegelove teleologije ne zna\u010di odricanje teleologije uop\u0161te. Kao krajnje \u010dastan mislilac (u tom smislu sli\u010dan Hajdegeru) on ne \u017eeli da ograni\u010dava \u2013 ni kod sebe ni kod drugih \u2013 slobodnu intuiciju istine, smatraju\u0107i da se upravo u tome sastoji vrhunska ljudska vrednost i intelektualna sloboda koja se, na kraju krajeva, projektuje u politiku (das Politische) i Odluku (die Entscheidung). U svim \u0160mitovim razmi\u0161ljanjima pre\u0107utno je prisutan za hri\u0161\u0107anina normalan eshatologizam: on podvla\u010di jedinstvenost Novog Doba koja se sastoji u njegovom globalizmu, dok se u njegovom odnosu prema \u201eoslobo\u0111enoj tehnici\u201d i pomorskom bitisanju lako prepoznaju apokalipti\u010dni prizvuci.<\/p>\n

\u0160mit je o\u010digledno bio svestan paralelizma izme\u0111u biblijske pri\u010de o stvaranju Kopna \u2013 kao rezultatu povla\u010denja Voda \u2013 i aktuelne situacije koja predstavlja ne\u0161to suprotno \u2013 napredovanje pomorskog bitisanja na kopneno, tj. simboli\u010dno zapljuskivanje Zemlje Vodom. Pritom je zna\u010dajno da u istoriji postojana talasokratska te\u017enja tek u sada\u0161njici ulazi u svoj okeanski stupanj, sti\u010de maksimalno mogu\u0107e razmere. Zra\u010denje okeanske talasokratije u stratosferu i svemir samo ocrtava krajnje granice njene pobede.<\/p>\n

No, s pravom se postavlja retrospektivno pitanje: za\u0161to je upravo nomos Zemlje, Kopna postao matrica bitisanja \u010dove\u010danstva tokom 1000 godina tradicije? I dalje, za\u0161to je tako postojana kopnena struktura tradicionalnog nomosa (koju nisu sru\u0161ila ni potamska (re\u010dna), ni ograni\u010deno talasokratska, ni nomadska skretanja) na kraju pala kao \u017ertva haoti\u010dne stihije Okeana?<\/p>\n

Knjiga Postanka tvrdnjom o postojanju Voda pre Kopna nagove\u0161tava izvesnu primarnost haosa u odnosu na red, a indoevropska mitologija to u velikom broju slu\u010dajeva potvr\u0111uje. U izvesnom smislu se mo\u017ee pretpostaviti (kao \u0161to je slu\u010daj u hermeti\u010dkoj tradiciji), da je Zemlja \u2013 zgusnuta Voda, a u terminima geografije da je Kopno \u2013 dno Okeana oslobo\u0111eno Vode. No, ta od haosa osvojena teritorija, nomos, Kopno, Kontinent, Heartland Makindera, Mitgard starih Germana, tvr\u0111ava reda, istorijski polis nije uzrok tradicionalnog nomosa, nego rezultat izvesnog transcendentnog uticaja, trag natprirodnog zabele\u017een u prirodi, otisak onoga \u0161to bi se moglo nazvati izvori\u0161tem istorije.<\/p>\n

Ruska re\u010d koja ozna\u010dava tvrdu zemlju, das feste Land, die Erde, omogu\u0107i\u0107e nam da se pribli\u017eimo toj tajanstvenoj sili. To je re\u010d Su\u0161a\u00b2. U njoj je etimolo\u0161ki ukazano na kvalitet suvo\u0107e koga u drugim jezicima nema\u00b3. A taj kvalitet sa svoje strane izaziva asocijaciju sa toplotom, vrelinom i\u00a0Vatrom, tim poslednjim zaboravljenim elementom \u2013 petom stihijom,\u00a0uobi\u010dajenom za anti\u010dke klasifikacije, ali kojeg u civilizacionoj i istorijskoj analizi \u0160mita iz nekog razloga nema.<\/p>\n

I tu se odmah prise\u0107amo Heraklita koji je nasuprot Talesu iz Mileta i drugim filozofima-talasokratama utvrdio revolucionarnu teoriju porekla Vaseljene iz Vatre. Vatra je nesumnjivo transcendentan element u pore\u0111enju sa stihijama zemaljske sredine. Ako su Zemlja, Voda i Vazduh unutra\u0161nji u odnosu na na\u0161u planetu i njene stanovnike, pa se \u010dak i svemirski vakuum koji okru\u017euje stratosferu mo\u017ee smatrati za unutra\u0161nji u odnosu na sredinu kvintesencije (etar), onda nam Vatra, Toplota i Svetlost dolaze spolja, od \u017ertvene zvezde \u0161to sija \u2013 velikog Sunca. Obi\u010dni elementi su stihije ljudi. Vatra je stihija Bogova, supstanca duhovnih Nebesa.<\/p>\n

I polarnost Vatre u odnosu na sve ostale elemente ne uklapa se u onu stati\u010dku, izrazito prirodnu shemu koju je \u0160mit ispravno izdvojio govore\u0107i o prirodnoj napetosti izme\u0111u Kopna i Mora, a koju je sasvim pravilno odvojio od napetosti svojstvene dijalektici istorije \u010dove\u010danstva. Naime, napetost koju izaziva Vatra i jeste su\u0161tina dijalektike. Stoga, ako se u vezi porekla prirode mo\u017eemo slo\u017eiti sa Talesom, u vezi porekla istorije u pravu je samo Heraklit. Dar titana Prometeja ljudima, bo\u017eanska Vatra spu\u0161tena na zemlju i jeste glavni tajanstveni subjekat istorijske dijalektike, agent invisible alhemi\u010dara, filozofsko dete istog tog Heraklita, koje kroz vekove i cikluse \u0161iri sadr\u017eaj svog sun\u010danog duha, nebeske gnoze.<\/p>\n

Transcendentna Vatra rasteruje iskonske Vode da bi nastalo Kopno. Ljudi Zemlje kao glavni princip po\u0161tuju transcendentnu Vatru \u2013 oni je stavljaju u centar svoga doma (sveto ognji\u0161te), u centar svoga hrama (sveti oltar), u centar svoga tela (po\u0161tovanje srca), u centar svoga sveta (sunce koje daje smerove prostora i merenje vremena). Kopneni nomos Zemlje je posledica suptilnog uticaja Vatre. \u010cove\u010danstvo je na izazov transcendentnog odgovorilo kopnenim redom i samim tim stupilo u istoriju, uzdiglo se nad prirodom i postalo ono \u0161to jeste. Dom je odgovor na Sunce. Kopno i njegova civilizacija su produkt intelektualnog poimanja Vatre.<\/p>\n

Dok je veza izme\u0111u Vatre i Zemlje bila svesno shvatana, okeanskog izazova nije bilo. Talasokratiju je uravnote\u017eavala telurokratija i rimska boginja vatre i ognji\u0161ta Vesta je iz pene ro\u0111enu Kartaginu pobedonosno uni\u0161tavala svaki put kada bi ova posezala na univerzalizaciju svoje kulturne i civilizacione poruke. Kada se sveta vatra ugasila u ljudskim domovima, srcima i hramovima, odjeknula je apokalipti\u010dna ruka Levijatana. I Kopno je, izgubiv\u0161i svoj smisao, svoj centar, svoju mo\u0107, bilo osu\u0111eno na poraz u eshatolo\u0161kom dvoboju sa Morem.<\/p>\n

Perestrojka i klanje Bahemota postali su neizbe\u017eni ve\u0107 onog trenutka kada je tradicija postala konzervativna, kada je odgovor dat na izazov transcendentne Vatre kona\u010dno sobom zakrio pitanje, kada je nomos Zemlje prestao da svoje norme upore\u0111uje sa nomosom Neba. Na kraju krajeva, \u010ditava istorija \u010dove\u010danstva nije ni\u0161ta drugo do me\u0111uigra izme\u0111u prvog bljeska vol\u0161ebne zvezde i vaseljenskog potopa.<\/p>\n

\n

Ikona i Kopno<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Veoma su zanimljive \u0160mitove opaske o ikonografiji i uop\u0161tavanja u vezi lika sa Zapadom. To je u neposrednoj vezi sa stihijom Vatre, po\u0161to je \u010dulo vida element svetlosne dimenzije realnosti koja je, sa svoje strane, jedan od aspekata Vatre (uporedo sa vrelinom). Ako se prihvati genetska veza Kopna sa Suncem koju smo otkrili, bi\u0107e razumljiva i veza ikone, sakralnog i vizuelnog prikaza sa nomosom Zemlje.<\/p>\n

Prirodno da prostorna nepokretnost, fiksiranost, ure\u0111enost okoline sami po sebi te\u017ee tome da budu izra\u017eeni u liku \u2013 simbolu, hijeroglifu, slici. Vatra kao da iz realnosti koja te\u010de istr\u017ee izvesni fragment koji se preobra\u017eava u lik, u ikonu, u ne\u0161to stalno. U tome kao da se ponavlja tajanstvo porekla iskonskog Kopna iz mase vodenog haosa. Nomos Zemlje kroz ikonu stalno podse\u0107a na svoje izvori\u0161te. U tom smislu je po\u0161tovanje ikona i uop\u0161te kori\u0161\u0107enje slikarstva zaista upe\u010datljivo obele\u017eje tradicionalnog, zemaljskog, kontinentalnog bitisanja.<\/p>\n

To razmi\u0161ljanje nam poma\u017ee da razvijemo one primedbe koje je \u0160mit izrekao u vezi istorijske misije \u0160panije. Katoli\u010dka \u0160panija koja je na svim osvojenim zemljama isticala lik Pre\u010diste Device ostvarivala je neverovatno va\u017enu misiju neutralizacije Okeana (i njegovog izazova) posredstvom Vatre. U ne\u010demu je ta planetarna operacija bila sli\u010dna istorijskoj misiji marksizma u Rusiji: u oba slu\u010daja je izazov Mora bio prihva\u0107en uz poku\u0161aj neutralisanja njegovih posledica ubita\u010dnih po nomos Zemlje i pretvaranja otrova u lek.<\/p>\n

Izgubljena pomorska bitka \u0160panije sa engleskim piratima bila je bremenita u\u017easnim planetarnim posledicama: Anglosaksonci su na prekoatlanskom ostrvu posejali semenje one apokalipti\u010dke civilizacije kojoj je bilo su\u0111eno da oli\u010di Levijatana u svoj njegovoj eshatolo\u0161koj, finalnoj mo\u0107i. Iz pene je izrastao Kontinent \u2013 brod koji po svojim parametrima nadma\u0161uje svoj evropski arhetip. Tom \u010dudovi\u0161tu je bilo su\u0111eno da ugasi svetu vatru, razbije lik i na planeti uspostavi svoj \u201enovi svetski poredak\u201d.<\/p>\n

Prirodno da je u novoro\u0111enom monstrumu nadvladao svetonazor u vidu ideja krajnjih protestantskih sekti \u2013 baptista, puritanaca, mormona itd. \u2013 kojima su bili svojstveni do krajnosti dovedeni ikonoborstvo, crkveni modernizam i mr\u017enja prema svetlosti. Unapred osu\u0111ena na propast latinoameri\u010dka gerila zasnovana na me\u0161avini marksizma (\u0161ic!) i katoli\u010dke teologije oslobo\u0111enja (\u0161ic!) \u2013 to je sve \u0161to je danas preostalo od ambicioznog planetarnog demar\u0161a \u0160panaca-konkistadora za spre\u010davanje vaseljenskog potopa.<\/p>\n

Ali, tu iskrsava jedna teoretska pote\u0161ko\u0107a koju \u0160mit nije do kraja razjasnio. Radi se o tome da on pominje naviku da se vizuelni lik i po\u0161tovanje ikona poistove\u0107uju sa Zapadom, a njegovo odricanje, ikonoborstvo \u2013 sa Istokom. Me\u0111utim, i sam \u0160mit navodi nekoliko primera koji opovrgavaju ispravnost takvog poistove\u0107ivanja. Pretre\u0161\u0107emo to malo detaljnije, tim pre \u0161to to direktno zadire u na\u0161 najva\u017eniji problem \u2013 istorijski smisao Rusije i njene misije.<\/p>\n

\n

Apsolutni Amicus et Hostis<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ovde se radi o problemu \u010diji je matafizi\u010dki smisao razmatran u drugoj na\u0161oj knjizi (Misterije Evroazije, poglavlje \u201ePodsvest Evroazije\u201d). Radi se o, za evropske mislioce, tipi\u010dnom poistove\u0107ivanju svoje tradicije sa Zapadom. Pritom se \u010desto ne radi prosto o Zapadu, nego o Severozapadu. I \u0161tavi\u0161e, ponekad se spajaju \u010dak tri geografska pojma \u2013 Zapad, Severozapad i Sever. Nasuprot tome se postavljaju Jug, Jugoistok i Istok, tako\u0111e naj\u010de\u0161\u0107e spojeni u jednu civilizacionu sliku koja predstavlja semitski kulturni predeo Bliskog Istoka, Evropi istorijski najbolje poznat. Pritom se takav pogled ponekad izvodi iz rimskog, a ponekad iz hri\u0161\u0107anskog nasle\u0111a.<\/p>\n

No, tu se u stvari radi o opti\u010dkoj varci koju Evropljani duguju geografiji. Samo su najdublji umovi \u2013 u prvom redu Rene Genon \u2013 uspeli da izbegnu tu zamenu i na stvari pogledaju sa druge, adekvatnije pozicije. Tako je Rene Genon sasvim ispravno ukazivao na to da, sa stanovi\u0161ta realne (i sakralne) geografije, kontinent-Evroazija predstavlja ogromnu masu Kopna gde je Evropa tek zapadni rt, poluostrvo upereno u Atlantik. Indoevropski narodi \u017eive na \u010ditavom kontinentu \u2013 od Indostana preko Irana i Rusije pa sve do same Evrope. Arijevska Indija \u010duva se\u0107anje na najdrevnije mitove i intelektualne poglede na svet bele rase, dok se pravoslavno hri\u0161\u0107anstvo \u0161iri daleko iza Urala sve do Tihog okeana \u2013 zauzimaju\u0107i prostore koji po obimu prema\u0161uju Evropu.<\/p>\n

Uostalom, istorijska ograni\u010denost i usa\u0111eni kli\u0161ei onemogu\u0107avaju Evropljane da se prema pravoslavnoj kulturi Rusije odnose kao prema izvornoj hri\u0161\u0107anskoj tradiciji, i to onoj koja je poverena belom indoevropskom narodu. U na\u0161em kontekstu, mnogo govori to \u0161to se upravo u pravoslavnoj Rusiji sa\u010duvao gr\u010dki naziv \u201eikona\u201d za sveti lik, i \u0161tavi\u0161e, \u0161to upravo pravoslavna, ruska ikona danas u punoj meri odr\u017eava na Zapadu prakti\u010dno uga\u0161enu izvorno hri\u0161\u0107ansku tradiciju.<\/p>\n

Rene Genon je u recenziji knjige nema\u010dkog profesora Hermana Virta Poreklo \u010dove\u010danstva naveo da treba razlikovati pojmove kao \u0161to su severnoatlanski (severozapadni), hiperborejski (severni) i atlanski (zapadni) region.<\/p>\n

Naime, po\u0161tovanje Vatre i kopneni nomos Zemlje, ina\u010de predmet \u0160mitovog marljivog prou\u010davanja, predstavljaju osobinu svojstvenu indoevropskim belim narodima u celini, koji su se spustili u Evroaziju sa Severa, raseliv\u0161i se po \u010ditavom njenom prostoru sa Zapada na Istok i sa Istoka na Zapad. Tamo gde ima Indoevropljana, tamo postoje ikona, sveto slikarstvo, po\u0161tovanje Vatre i svetlosti, solarni mitovi, tradicionalna hijerarhija i se\u0107anje na Hiperboreju.<\/p>\n

Svetih likova u izobilju ima u Indiji. U Iranu su \u010dak i posle islamizacije \u2013 a islam najstro\u017ee zabranjuje prikazivanje ljudi i \u017eivotinja \u2013 cvetale minijatura i pravo slikarstvo. U ruskoj pravoslavnoj crkvi nisu po\u0161tovane samo ikone, nego i ikonopisci, dok je pravoslavni isihazam \u2013 u\u010denje o nematerijalnoj svetlosti \u2013 bio te\u017ei\u0161na \u017eivotno va\u017ena linija ruske crkve. Ikona je neodvojivi atribut Indoevropljana i mora biti poistove\u0107ena upravo sa Severom \u2013 sa Hiperborejom \u2013 najdrevnijom praotad\u017ebinom normalnog i tradicionalnog kopnenog nomosa Zemlje.<\/p>\n

Ni odbojnost prema likovnosti, ikonoborstvo, nije svojstvena toliko Istoku koliko Jugu. To je sasvim normalna geografska simetrija, ako se uzmu u obzir hiperborejska izvori\u0161ta Indoevropljana. Ako rasa Severa po\u0161tuje vatru i likovnost, onda njoj opre\u010dna rasa Juga mora po\u0161tovati antitezu Vatre (na primer, Vodu) i antitezu Ikone (na primer, zvuk). Zanimljivo je da sam Genon tu kulturnu dvojnost dovodi u vezu sa sedela\u0161tvom i nomadstvom: on sedela\u0161tvo vezuje za figuru biblijskog Kaina,\u00a0vizuelni lik i vreme, a nomadstvo \u2013 za Avelja, verbalnost i prostor. To se izvanredno uklapa u dvojnost elemenata u \u0160mitovoj analizi. Pomorsko bitisanje (iako strogo odvojeno od nomadstva) predstavlja ekstremni razvoj nomadizma koji u novi kvalitet prelazi u trenutku kada se zavr\u0161ava put od kopnenog nomadstva preko plovidbe kontinentalnim morima pa sve do odlu\u010dnog izlaska u otvoreni okean.<\/p>\n

Krajnje je zanimljiva jo\u0161 jedna pojedinost. Genon tvrdi da semitska tradicija uop\u0161te nije isto\u010dna tradicija, nego atlanska, zapadna i istovremeno nomadska. Otuda, po njemu, i pozitivni odnos prema sto\u010daru-Avelju u biblijskoj pri\u010di. \u0160tavi\u0161e, Genon ukazuje na \u010dinjenicu da je veliki arhitekta pozvan na izgradnju Solomonovog hrama bio tu\u0111inac, i dokazuje da se radilo o predstavniku indoevropske tradicije, po\u0161to je njoj svojstveno negovanje sakralne arhitekture \u2013 tj. izgradnje onog doma koji po \u0160mitu le\u017ei u osnovi nomosa Zemlje \u2013 dok su sami Semiti-nomadi imali druga\u010diju socijalno-ekonomsku strukturu.<\/p>\n

I najzad, Genon je za Istok tvrdio da je ta strana sveta najvi\u0161e od svih drugih povezana sa tradicijom, sa postojano\u0161\u0107u sakralnih arhetipova, sa verno\u0161\u0107u izvori\u0161tima. On je u knjizi Istok i Zapad detaljno razvio argumentaciju koja potvr\u0111uje tu tezu. Mo\u017ee se re\u0107i da Genon Istok izri\u010dito povezuje sa Severom, smatraju\u0107i ga za istorijskog naslednika iskonske nordijske tradicije. Uzgred, sjajni pasusi o istovetnosti koncepcije svetlosti Severa i svetlosti Istoka mogu se na\u0107i kod Anrija Korbena, najboljeg savremenog stru\u010dnjaka za iransku tradiciju i prevodioca velikog Suhravardija.<\/p>\n

Dakle, da sa\u017ememo sve svoje primedbe. Sever se poistove\u0107uje sa indoevropskom tradicijom, sedela\u0161tvom, po\u0161tovanjem Vatre i lika. Osim toga, Sever je sakralno povezan sa Istokom. Upravo te dve orijentacije treba uzeti kao iskonske po pitanju istorije razvoja nomosa Zemlje i njegovih centalnih silnica. Tako za\u0161tita po\u0161tovanja ikona u istoriji uop\u0161te nije zapadna, nego severna ili isto\u010dna te\u017enja. Ta linija je svojstvena \u010ditavoj Evroaziji \u2013 od Indije do Irske. Ona se podudara sa istorijskom trajektorijom svetlosti Severa (Nordlicht)\u00a0i sa narodima i kulturama koji su nosioci te svetlosti. To su dorska Sparta, imperijalni Rim, zoroastrijski Iran, vedska Indija, Vizantija, pravoslavna Rusija, katoli\u010dka Irska i \u0160panija. To je lager nomosa Zemlje.<\/p>\n

Na suprotnom polu istorije se, prema tome, nalazi se Jug zajedno sa Zapadom (!), nomadi-Semiti, ikonoklaste, zameci talasokratije, trgova\u010dke civilizacije i \u201etehnolo\u0161kog napretka\u201d. Genon bi taj lager nazvao \u201epreduslovima antitradicionalne civilizacije\u201d i \u201egraditeljima Velike Parodije\u201d. Treba tako\u0111e podsetiti na ideju koju je Genon izlo\u017eio u \u201eCarstvu koli\u010dine\u201c \u2013 ideju o eshatolo\u0161kom rastvaranju svetskog jajeta, \u201edisoluciji\u201d, \u0161to se kako hronolo\u0161ki tako i tipolo\u0161ki podudara sa trijumfom Mora iz \u0160mitove analize. Genon, kao i \u0160mit, to rastvaranje povezuje sa tehni\u010dkim napretkom, liberalnom ideologijom i zapadnom civilizacijom Novog doba. Anglosaksonski svet u celini kod njega je izazivao ose\u0107aj duboke odbojnosti i opreznosti.<\/p>\n

I najzad, uloga semitskog \u010dinioca \u2013 zapadnog i nomadskog po Genonu; ju\u017enog, ako se \u0161irenje Semita ocenjuje sa pozicija Evroazije; skop\u010danog sa trgovinom i sa slobodnom razmenom svojstvenim svim talasokratijama (Kartagina protiv Rima); koji je stajao na izvori\u0161tima kapitalizma (kritikovanog od Marksa i Zombarta); ikonobora\u010dkog i neprijateljskog prema svemu indoevropskom u verskim pitanjima (judaizam i islam); solidarnog sa protestantskim pokretom u njegovoj kalvinisti\u010dkoj verziji (\u0161irenje kalvinizma u Holandiji, Engleskoj, a kasnije i u Americi \u2013 prete\u017eno okeanskim dr\u017eavama); i najzad, naro\u010dito aktivnog u ru\u0161enju za Evropu tradicionalnog nomosa Zemlje (o \u010demu je vi\u0161e puta i sam \u0160mit pisao) \u2013 stavlja poslednju ta\u010dku u nizu podudarnosti.<\/p>\n

Sever + Istok, ikona, Indoevropljani, vatra, dom, sedela\u0161tvo, tradicija i Kopno. To su snage nomosa Zemlje, pristalice kulture i reda, koji su na izazov transcendentne Vatre odgovorile lepezom arijevskih tradicija \u2013 sve do hri\u0161\u0107anstva.<\/p>\n

Jug + Zapad, ikonoborstvo, semitski narodi, Voda, brod, nomadstvo, modernizam i More. To su snage poricanja Zemlje, nosioci rastakanja, apokalipti\u010dke energije racionalnog haosa, nomosa Mora. One su na izazov Okeana odgovorile tako \u0161to su stale na njegovu stranu protiv Zemlje i protiv najdrevnijeg, skoro zaboravljenog vatrenog prometejskog pitanja koje je prethodilo nomosu Zemlje i \u010ditavoj istoriji \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

\n

Nomos Vatre<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kraj Isto\u010dnog bloka ozna\u010dava potpunu pobedu nomosa Mora. Svi poku\u0161aji odupiranja njegovoj logici i njegovoj strukturi pomo\u0107u isto tako njegovih sredstava bili su neuverljivi. \u0160panija je izgubila pomorsku bitku; ekonomsko-industrijski, strate\u0161ki i doktrinarni otpor nacional-socijalisti\u010dke Nema\u010dke (1933-1945) nomosu Mora, unekoliko nadahnut Haushoferovim evroazijskim projektom, ugu\u0161en je silom i lukavstvom Zapada koji je u tu svrhu iskoristio SSSR; najdu\u017ee je trajalo tehnolo\u0161ko suparni\u0161tvo u kome su uzete u obzir pouke marksizma, a zemlje Var\u0161avskog pakta tokom 1960-1980-ih godina postale gubitnici uporedo sa zavr\u0161etkom drugog stadijuma industrijske revolucije i prelaskom na postindustrijsko dru\u0161tvo. Ciklus istorije \u010dove\u010danstva se zavr\u0161io, pro\u0161av\u0161i kroz sve stati\u010dke polarnosti prirode, i o tome nas je obavestio jedan Amerikanac japanskog porekla.<\/p>\n

Mo\u017eemo konstatovati apsolutni gubitak Kopna, Bahemota, Evroazije, nomosa Zemlje. Svakako da sam nomos Zemlje nije predstavljao su\u0161tinu re\u0161enja kojim je \u010dove\u010danstvo odgovorilo na postavljeni mu otvoreni problem Bi\u0107a, nego samo posledicu. To je bio spolja\u0161nji oblik odgovora, ali ne od vatrene stihije koja je iznedrila hiperborejski odgovor: Zemlja vi\u0161e ne mo\u017ee da odgovori na izazov Mora, globalnog i jedinog. Nju su potopile vode, njen red je rastvoren kroz pukotine u Svetskom jajetu.<\/p>\n

Zavr\u0161etak industrijske revolucije je sru\u0161io iluzije o tome da se sa oslobo\u0111enom tehnikom (entfesselte Technik) mo\u017ee takmi\u010diti na njenom nivou. Etrokratski stadijum apsolutne talasokratije, pogled upu\u0107en na Zemlju iz svemira, \u010dini sva bi\u0107a koja po njoj vrve principijelno jednakim \u2013 njihova vrednost je strogo pragmati\u010dna i jednaka njihovoj korisnosti. \u017divot je izra\u010dunat u finansijskom ekvivalentu realno nadmo\u0107nog kapitala. Genetski in\u017eenjering le\u017ee pili\u0107e i ljude-klonove isto onako kako su ju\u010de izmi\u0161ljali parnu ma\u0161inu ili tka\u010dki razboj. Tehnika je prodrla u \u010dove\u010danstvo i dospela sve do njegovog centra. \u0160mit je 1959. godine jo\u0161 mogao imati iskru nade da se ne\u0161to mo\u017ee iznenada promeniti. Pred kraj stole\u0107a takve nade vi\u0161e nema.<\/p>\n

Trijumf Vode apokalipti\u010dki je upio u sebe sve stihije i sve istorijske oblike je uspeo ne da jednostavno uni\u0161ti, nego da transmutira u svojoj civilizacionoj geopoliti\u010dkoj parodiji na alhemiju. Zlato (novac), univerzalni rastvara\u010d i tehni\u010dka dovitljivost sila Mora pretvorili su \u010dove\u010danstvo u kontrolisanu biomasu. Ipak je ostalo ne\u0161to \u0161to ne podle\u017ee tom globalnom procesu.<\/p>\n

Vatra. Upravo je ona \u2013 o\u010di\u0161\u0107ena od svojih prirodnih, kulturnih i socijalno-politi\u010dkih naslaga ste\u010denih tokom putovanja kroz istoriju \u2013 sada u privilegovanom polo\u017eaju u odnosu na ono kompromisno stanje u kom se nalazila dok je bila samo nomos Zemlje, red Kopna. Tek sada se razja\u0161njava struktura njenog iskonskog izazova, po\u0161to se tek sada u \u010ditavom svom istorijskom obimu ispoljava ono \u010demu je taj izazov bio upu\u0107en. U pitanje je doveden ni manje ni vi\u0161e nego \u010covek. U kojoj meri je on istori\u010dan? U kojoj meri prirodan? U kojoj meri je podlegao stihijama koje \u010dine njegovo prirodno tkivo (sve do racionalnosti zajedni\u010dke \u010ditavoj vrsti)? U kojoj je uspeo da o\u010duva vernost neo\u010diglednoj transcendentnoj dimenziji? Koliko, na kraju krajeva, u njemu ima Vatre? Ili je on samo Voda?<\/p>\n

Napomene prevodioca:<\/em>
\n(\u00b9) Zanimljivo je istra\u017eiti geopoliti\u010dki smisao simvolizma \u201ela\u017enog proroka\u201c ili \u201edruge zveri\u201c. O njemu se u Apokalipsi ka\u017ee slede\u0107e: \u201eI videh drugu zver gde iz zemlje izlazi\u201c (Ap., 13, 11); tj. ta \u201edruga zver\u201c pripada Kopnu. No time se isti\u010de i da \u201eona deluje pred njim sa svom vla\u0161\u0107u prve zveri\u201c (Ap., 13, 12). Drugim re\u010dima, radi se o \u201eduhu Kopna\u201c koji je pre\u0161ao na stranu stihije Mora, na stranu Levijatana. Kao \u0161to je sama \u201ezver \u0161to iz mora izlazi\u201c predstavnik satane-a\u017edaje, njen supstitut (tj. atlantizam je istorijski izraz svetskog zla), tako je \u201edruga zver\u201c ili \u201ela\u017eni prorok\u201c, sa svoje strane, ve\u0107 predstavnik \u201ezveri iz mora\u201c, tj. njen supstitut. Atlantisti\u010dki lobi u velikim dr\u017eavama Kopna ima upravo tu funkciju.<\/em><\/p>\n

(\u00b2) Su\u0161a \u2013 kopno.<\/em><\/p>\n

(\u00b3) Suvozemno \u2013 kopneni.<\/em><\/p>\n

Prevod Sava Rosi\u0107<\/em><\/p>\n

Priredio: Ivan \u0106upin<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Trijumf Vode apokalipti\u010dki je upio u sebe sve stihije. Sve istorijske oblike je uspeo ne da jednostavno uni\u0161ti, nego da transmutira u civilizacionoj parodiji na alhemiju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-375281","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375281","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=375281"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375281\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":375285,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375281\/revisions\/375285"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=375281"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=375281"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=375281"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}