Godine 2007. Naga Jolokija, ili “ghost chili”, progla\u0161ena je najlju\u0107om papri\u010dicom na svetu.<\/p>\n
Potom je 2010. godine Naga vajper preuzeo tu titulu, da bi 2012. na vrh do\u0161la papri\u010dica Trinidad Scorpion Moruga Blend. I to s dobrim razlogom. Scorpion sadr\u017ei oko dva miliona jedinica na Skovilovoj skali. Za pore\u0111enje, tabasko sos ima izme\u0111u 2.500 i 5.000 Skovilovih jedinica ili SHU. Me\u0111utim, \u0161ta to ta\u010dno zna\u010di?<\/p>\n
Lestvicu je izmislio farmaceut 1912. godine<\/strong><\/p>\n Kada je lestvicu 1912. godine izumeo farmaceut Vilbur Skovil, koji je \u017eeleo da napravi mast koja stvara ose\u0107aj topline, temeljila se na ljudski receptorima za ukus. Ideja je bila razre\u0111ivati alkoholni ekstrakt pripremljen s odre\u0111enom papri\u010dicom dok test grupa ne bi prestala da ose\u0107a ljutinu.<\/p>\n Stepen razre\u0111ivanja prenosi se na Skovilovu skalu. Drugim re\u010dima, prema Skovilovoj skali trebalo bi vam \u010dak 5.000 \u0161oljica vode da razredite jednu \u0161oljicu tabasko sosa dovoljno da vi\u0161e ne osetite ljutinu.<\/p>\n Skovilova skala izvorno je bila temeljena na subjektivnom \u010dulu ljudskih degustatora. Danas nau\u010dnici koriste sofisticiranu tehniku poznatu kao te\u010dna hromatografija visokih performansi za merenje koli\u010dine kapsaicina, materije koja uzrokuje ose\u0107aj ljutine u \u010dili papri\u010dicama. Ova metoda je preciznija i manje zavisi od ljudskog subjektivnog \u010dula.<\/p>\n Iako se Skovilova skala jo\u0161 \u0161iroko koristi, dr Pol Bosland, profesor hortikulture na Dr\u017eavnom univerzitetu Novog Meksika i autor nekoliko knjiga o \u010dili papri\u010dicama, ka\u017ee kako lestvica vi\u0161e ne zavisi od ljudskog \u010dula, koje je nepouzdano.<\/p>\n “Lako je do\u0107i do tzv. umora ukusa. Vrlo brzo se va\u0161i receptori iscrpe i vi\u0161e nemate \u010dulo ukusa. Zbog toga smo tokom godina razvili sistem gde koristimo ono \u0161to se zove te\u010dna hromatografija visokih performansi”, rekao je Bosland, a preneo \u010dasopis “Smithsonian”.<\/p>\n Jednostavnije re\u010deno, ovo zna\u010di da nau\u010dnici sada mogu da izmere koliko ta\u010dno ima ljutih materija u jednoj \u010dili papri\u010dici. Ako taj broj pomno\u017ee sa 16, dobi\u0107e broj koji predstavlja koliko je papri\u010dica ljuta prema Skovilovoj skali. Bosland isti\u010de kako je taj broj dovoljno precizan za kori\u0161\u0107enje u industrijske svrhe.<\/p>\n “Ghost \u010dili” izaziva halucinacije<\/strong><\/p>\n Zapravo, ko bi se usudio da proba \u010dili papri\u010dice s imenima koje aludiraju na zmije ili \u0161korpije? BBC je nedavno izvestio o prvom \u010doveku koji je pojeo celu porciju karija napravljenog s ghost \u010dili papri\u010dicama, jelo nazvano The Widower (Udovac). Bilo je toliko ljuto da je po\u010deo da halucinira.<\/p>\n Bosland, stru\u010dnjak za \u010dili papri\u010dice, jednom je rekao kako je Ghost \u010dili dobio svoje ime jer je toliko ljut da se ose\u0107ate kao da ste odustali od \u017eivota kad ga pojedete. Zvu\u010di zastra\u0161uju\u0107e, zar ne? Zaista, kapsaicin, hemijski spoj koji se nalazi u \u010dili paprikama, zahteva pa\u017enju konzumenta ba\u0161 kao i stvarna toplota.<\/p>\n “Isti receptor koji va\u0161em mozgu signalizira da je kafa vru\u0107a signalizira i da je \u010dili papri\u010dica ljuta”, obja\u0161njava Bosland.<\/p>\n Mogu li vrlo ljute papri\u010dice o\u0161tetiti receptore?<\/strong><\/p>\n Neki se pitaju mogu li veoma ljute \u010dili papri\u010dice o\u0161tetiti receptore za ukus. Bosland to opovrgava. Upore\u0111uje ljutinu \u010dilija sa solju – lako je preterati, ali na duge staze ne\u0107e na\u0161tetiti va\u0161im ustima. \u010cak ni najlju\u0107i habanero, koji ima Skovilovu ocenu od 100.000 do 350.000 i \u010dija ljutina mo\u017ee ostati na nepcu satima, pa \u010dak i danima, ne\u0107e o\u0161tetiti va\u0161e receptore.<\/p>\n Bosland i njegovi saradnici razradili su pet glavnih karakteristika ljutine \u010dili papri\u010dica. To su: intenzitet ljutine, brzina njenog nastupanja, trajanje ljutine, mesto na kojem se ljutina ose\u0107a (npr. vrh jezika ili zadnji deo grla) i vrsta ose\u0107aja ljutine – da li je “ravan” ili “o\u0161tar”.<\/p>\n Zanimljivo je kako ove karakteristike ljutine odra\u017eavaju kulturne preference. Tako ljudi iz azijskih kultura, gde se ljutina \u010dilija ceni hiljadama godina, vi\u0161e vole “o\u0161tru” ljutinu koja brzo nestaje. S druge strane, ve\u0107ina Amerikanaca preferira “ravnu” ljutinu koja traje du\u017ee.<\/p>\n Institut za \u010dili papri\u010dice, u sklopu Dr\u017eavnog univerziteta Novog Meksika, prodaje prakti\u010dan “to\u010dki\u0107 za testiranje \u010dilija”. On opisuje ljutinu i ukus razli\u010ditih vrsta \u010dili papri\u010dica i daje savete o njihovom kori\u0161\u0107enju u kuvanju.<\/p>\n Kao \u0161to Bosland napominje, u\u017eivanje u \u010dili papri\u010dicama mo\u017ee se uporediti s degustacijom vina. U po\u010detku ose\u0107ate samo ljutinu, sli\u010dno kao \u0161to u vinu prvo osetite alkohol. Me\u0111utim, vremenom nau\u010dite da razlikujete nijanse ukusa. Tako je i s \u010dili papri\u010dicama – u po\u010detku ose\u0107ate samo ljutinu, ali vremenom nau\u010dite daa prepoznate i cenite razli\u010dite vrste ljutine.(Izvor: \u00a0Index.hr\/021.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Godine 2007. Naga Jolokija, ili “ghost chili”, progla\u0161ena je najlju\u0107om papri\u010dicom na svijetu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":374809,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-374806","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/374806","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=374806"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/374806\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":374810,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/374806\/revisions\/374810"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/374809"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=374806"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=374806"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=374806"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}