{"id":373634,"date":"2023-07-12T21:08:04","date_gmt":"2023-07-12T19:08:04","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=373634"},"modified":"2023-07-12T21:08:42","modified_gmt":"2023-07-12T19:08:42","slug":"ne-koristiti-praksu-suda-u-strazburu-da-se-pravda-krsenje-domacih-procesnih-pravila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/07\/12\/ne-koristiti-praksu-suda-u-strazburu-da-se-pravda-krsenje-domacih-procesnih-pravila\/","title":{"rendered":"Ne koristiti praksu suda u Strazburu da se pravda kr\u0161enje doma\u0107ih procesnih pravila"},"content":{"rendered":"

Predstavljanje izvje\u0161taja HRA o izdvajanju nezakonito pribavljenih dokaza u krivi\u010dnom postupku<\/strong><\/p>\n

Javlja: Akcija za ljudska prava<\/strong><\/p>\n

Doma\u0107i zakon ima primat, jer detaljnije ure\u0111uje izdvajanje nezakonito pribavljenih dokaza u krivi\u010dnom postupku, dok Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) uspostavlja minimalne standarde i posmatra pravi\u010dnost postupka u cjelini, istakla je izvr\u0161na direktorica Akcije za ljudska prava (HRA) Tea Gorjanc Prelevi\u0107.<\/p>\n

\u201dNjegovu praksu ne treba koristiti da bi se pravdalo kr\u0161enje Zakonika o krivi\u010dnom postupku (ZKP-a), a takvih primjera je bilo u sudskoj praksi, da se izbjegava primjena ZKP uz poziv na praksu suda u Strazburu\u201d.<\/p>\n

U izvje\u0161taju, koji je HRA predstavila na okruglom stolu, govori se o izdvajanju nezakonito pribavljenih dokaza u krivi\u010dnom postupku, i analizira sudska praksa u posljednjih desetak godina u Crnoj Gori u odnosu na stavove Evropskog suda za ljudska prava.<\/p>\n

Kada je u pitanju upotreba dokaza pribavljenih iz skaj aplikacije ili sli\u010dnih aplikacija, \u0161to je jedno od goru\u0107ih pravnih pitanja, zaklju\u010duje se u izvje\u0161taju, treba utvrditi njihovu autenti\u010dnost i pouzdanost, a za to je, kao i kod svih drugih dokaza, klju\u010dno da se odbrani omogu\u0107i da djelotvorno osporava ove dokaze:<\/p>\n

\u201cDobro je \u0161to dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo autenti\u010dnost dokaza pribavljenih iz aplikacije Sky ECC nastoji potvrditi drugim dokazima, jer tako doprinosi provjeri njihove pouzdanosti, ali bi, da bi djelotvorna odbrana bila mogu\u0107a, njoj trebalo da budu poznati relevantni podaci o operaciji u kojoj su prikupljeni i treba joj dati pristup svim dokazima koji su u vezi s okrivljenim\u201d.
\nSpecijalni tu\u017eilac Miroslav Turkovi\u0107 na okruglom stolu zastupao je tezu da ovo jesu dokazi, dok je advokat Dragoljub \u0110ukanovi\u0107 tvrdio da se radilo o operativnim podacima, koji su posljedica \u201chakerskog upada\u201d i koji ne mogu biti kori\u0161\u0107eni kao dokaz.<\/p>\n

\u201c\u010cvrsto stojimo na stanovi\u0161tu da jesu dokazi, pravno upotrebljivi, i da na njima mo\u017ee biti zasnovana sudska odluka\u201d, rekao je Turkovi\u0107.<\/p>\n

On je pojasnio da Sky ECC nije jedina ni prva kripto aplikacija koja je kori\u0161\u0107ena me\u0111u kriminalcima, te da su one kori\u0161\u0107ene isklju\u010divo za nelegalne aktivnosti, kako je utvr\u0111eno do sada, i da je na\u010din funkcionisanja aplikacije druga\u010diji od ostalih sredstava komunikacije: \u201cHiljade presuda je ve\u0107 done\u0161eno na osnovu dokaza pribavljenih iz komunikacije ostvarene putem ovih aplikacija. Skaj komunikacija je isprava, po na\u0161em stanovi\u0161tu, radi se o digitalnoj ispravi\u201d.<\/p>\n

On je dodao i da se me\u0111unarodna pravna pomo\u0107 zasniva na principu me\u0111usobnog povjerenja, i precizirao da je u Francuskoj izvr\u0161eno presrijetanje softvera na osnovu naredbe suda, \u0161to nikako ne mo\u017ee biti operativni podatak.<\/p>\n

Gorjanc Prelevi\u0107 je istakla da jo\u0161 nema odluka na nivou Evrope o eventualnim povredama evropskih pravnih standarda. \u201cPred Evropskim sudom za ljudska prava u toku su dva procesa, a o\u010dekuje se i da Evropski sud pravde da mi\u0161ljenje na zahtjev Regionalnog suda u Berlinu\u201d.<\/p>\n

U Crnoj Gori imamo vi\u0161e potvr\u0111enih optu\u017enica, zasnovanih na SKY dokazima, kojima nije osporena zakonitost, ali se na glavnom pretresu o\u010dekuje odluka da li su ti dokazi valjani.<\/p>\n

Ona je navela da je va\u017eno pitanje da li odbrana ima dovoljno podataka o tome kako su dokazi prikupljeni, i da li su pouzdani i autenti\u010dni.<\/p>\n

Advokatica Andrijana Razi\u0107 i advokat Dragoljub \u0110ukanovi\u0107 su bili kategori\u010dni da skaj komunikacija nije pribavljena zakonito, te da ne mo\u017ee biti dokaz.<\/p>\n

Advokat \u0110ukanovi\u0107 je istakao da su to neprovjereni i tajni podaci, koji se moraju dostaviti odbrani, pa da tek onda pri\u010damo o njihovoj autenti\u010dnosti.<\/p>\n

\u201cU Srbiji je Apelacioni sud zbog nemogu\u0107nosti kontrole ovih komunikacija, ukinuo odluku i tra\u017eio da se ispita na\u010din pribavljanja\u201d.
\nDodao je da je u Crnoj Gori istra\u017eni sudija, odlu\u010duju\u0107i o pritvoru u jednom od prvih predmeta zasnovanih na dokazima sa Sky ECC aplikacije, rekao da su to operativni podaci, a ne dokazi, i da je on pokrenuo to pitanje, a ne odbrana.<\/p>\n

\u201cTreba vidjeti da li je to u skladu sa na\u0161im zakonodavstvom, ja mislim da to ne mo\u017ee biti isprava\u201d.<\/p>\n

Advokat Veselin Radulovi\u0107, me\u0111utim, navodi da odluka Apelacionog suda u Beogradu nije pravosna\u017ena, da se radi o ukidnom rje\u0161enju, i da se nigdje u toj odluci ne govori da skaj ne mo\u017ee biti dokaz. \u201cDa su mislili da nije dokaz, izuzeli bi ga, a oni to nijesu u\u010dinili, ve\u0107 su vratili na ponovni postupak\u201d.<\/p>\n

Radulovi\u0107 navodi da su te aplikacije koristile osobe koje su se bavile organizovanim kriminalom, te da je upitno zbog \u010dega je neko imao potrebu da skupo plati kriptovani telefon i koristi tu vrstu komunikacije.<\/p>\n

\u201cNiti je to operativni podatak niti je dokaz na kome se isklju\u010divo mo\u017ee zasnivati odluka u sudskom postupku\u201d.<\/p>\n

On smatra da se ne radi o neovla\u0161\u0107enom, hakerskom upadu u sistem, jer postoji naredba francuskog suda za pribavljanje podataka, ali da se odbrani mora omogu\u0107iti da ima uvid u te dokaze.<\/p>\n

\u201cBio je veoma jak javni interes da se ove prepiske objave u medijima, obzirom da su sve te informacije pribavljene prije nekoliko godina, a reakcije tu\u017eila\u0161tva nije bilo, ali ipak treba biti oprezan pri objavi informacija da se ne bi kr\u0161ila pretpostavke nevinosti\u201d.<\/p>\n

Razi\u0107, me\u0111utim, tvrdi da u po\u010detku ovi upadi u sistem nijesu bili pokriveni naredbama suda, te da se to naknadno desilo.
\nAdvokatica Milena Brnovi\u0107 je naglasila da se ovdje o\u010digledno radi o li\u010dnom interesu veoma mo\u0107nih pojedinaca koji su optu\u017eeni, te da se ne sje\u0107a da smo ranije imali ovoliku raspravu i proteste advokata, i kada je, na\u017ealost, bilo itekako razloga za to.<\/p>\n

Direktor Direktorata za me\u0111unarodnu pravosudnu saradnju u Ministarstvu pravde Branimir Janjevi\u0107 je zaklju\u010dio da o\u010dekuje da se postigne konsenzus na nivou Evrope, obja\u0161njavaju\u0107i da je skaj aplikacija pribavljena iz Francuske putem me\u0111unarodne pravne pomo\u0107i, preko Ministarstva, a onda proslije\u0111ena SDT-u i da je to u skladu sa me\u0111unarodnim ugovorima koji obavezuju Crnu Goru, kao i Zakonu o me\u0111unarodnoj pravnoj pomo\u0107i u krivi\u010dnim stvarima.<\/p>\n

\u201cU Crnoj Gori nije do\u0161lo do izdvajanja dokaza prilikom potvr\u0111ivanja optu\u017enica, pa je samim tim sud prejudicirao \u0161to misli o ovim dokazima\u201d.<\/p>\n

Janjevi\u0107 je naglasio da to nijesu prvi dokazi koji su pribavljani po me\u0111unarodnoj pravnoj pomo\u0107i, u skladu sa pravnim sistemom drugih dr\u017eava, i da do sad nije bilo primjedbi.<\/p>\n

ESLJP u na\u010delu, dodaje se u izvje\u0161taju, ne smatra da je povrije\u0111eno pravo na pravi\u010dno su\u0111enje ako su u krivi\u010dnom postupku upotrijebljeni dokazi pribavljeni povredom prava na privatnost, pod uslovom da su pouzdani, da je odbrani data mogu\u0107nost da ih osporava i da je sud njene argumente uzeo u obzir prilikom odlu\u010divanja i dao razumno obja\u0161njenje za svoje odluke.<\/p>\n

\u201cESLJP i povrede procesnih pravila nu\u017eno ne smatra razlogom da cijeli postupak proglasi nepravi\u010dnim, osim ako one nijesu takve da su dovele u pitanje pouzdanost dokaza i ako nijesu odlu\u010duju\u0107e uticale na mogu\u0107nost odbrane da se djelotvorno brani\u201d.<\/p>\n

Iz primjera postupaka vo\u0111enih u Holandiji i pred Vrhovnim sudom Italije sporno je mo\u017ee li odbrana djelotvorno osporavati zakonitost, autenti\u010dnost i pouzdanost dokaza, \u0161to je bazi\u010dni zahtjev pravi\u010dnosti, ako nema dovoljno podataka o tome kako su dokazi prikupljeni.<\/p>\n

Holandski sudovi i italijanski Vrhovni sud smatraju da odbrani moraju biti dostupni ti podaci, a iz istih razloga i pred britanskim sudovima objelodanjeni podaci o policijskoj akciji koja je dovela do pribavljanja ovih dokaza.<\/p>\n

S druge strane, u Francuskoj se odluka da se ne otkriju podaci o operaciji pravda bezbjedno\u0161\u0107u zemlje (progla\u0161eni su tajnom), a autenti\u010dnost pribavljenih podataka se garantuje izdavanjem potvrde nacionalnog tehni\u010dkog tijela.<\/p>\n

Blagovremeno izdvajati nezakonite dokaze<\/strong><\/p>\n

U izvje\u0161taju HRA se obja\u0161njava da ZKP predvi\u0111a izdvajanje nezakonitih dokaza u prakti\u010dno svim fazama postupka, \u0161to bi trebalo da omogu\u0107i da nezakonito pribavljeni dokazi budu blagovremeno izdvojeni i da se time sprije\u010di da ostanu u predmetu na glavnom pretresu i uti\u010du na sudije koje odlu\u010duju o krivici i sankciji. \u201cMe\u0111utim, ove mogu\u0107nosti se u praksi nedovoljno koriste, pa nerijetko tek najvi\u0161e sudske instance, Vrhovni i Apelacioni sud, zahtijevaju izdvajanje dokaza za koje od po\u010detka postupka nije moglo biti nikakve sumnje da su nezakoniti i da se na njima ne mo\u017ee zasnivati sudska odluka\u201d.<\/p>\n

Postupak kontrole optu\u017enice bi mogao biti djelotvorniji, dodaje se, da bi se nezakoniti dokazi izdvojili na vrijeme. \u201cOsim ovih, trebalo bi \u010de\u0161\u0107e koristiti i mogu\u0107nost promjene prvostepenog vje\u0107a ako drugostepeni sud ukine presudu zato \u0161to se zasnivala na nezakonito pribavljenom dokazu koji, po prirodi stvari, uti\u010de na utisak sudije o odgovornosti okrivljenog\u201d.<\/p>\n

\u201cU sudskoj praksi nijesmo nai\u0161li ni na jedan primjer izdvajanja dokaza pribavljenih zlostavljanjem ili dokaza za koje postoji ozbiljna sumnja da su pribavljeni na taj na\u010din, iako ima vi\u0161e slu\u010dajeva u kojima su okrivljeni iznosili dobro potkrijepljene tvrdnje da su njihovi iskazi ili iskazi svjedoka bili iznu\u0111eni, a i drugi dokazi su ukazivali na to\u201d, rekla je Gorjanc-Prelevi\u0107. \u201cOvo je, makar u nekim presudama Vrhovnog suda i Osnovnog suda u Podgorici, posljedica stave da je potrebno da zlostavljanje bude dokazano \u201evan razumne sumnje\u201c, odnosno s vrlo visokim stepenom vjerovatno\u0107e da bi se takvi dokazi izuzeli\u201d. Takav stav, me\u0111utim, isti\u010de se u Izvje\u0161taju HRA, nije u skladu s me\u0111unarodnim standardom (presuda ESLJP u slu\u010daju Bokhonko protiv Gruzije) i treba ga zamijeniti pristupom prema kojem je, u situaciji u kojoj postoji sumnja da je dokaz prikupljen nezakonito, na sudu da rasvijetli okolnosti pod kojima je taj dokaz pribavljen. \u201cAko to ne u\u010dini ili sumnja ne bude otklonjena, to, shodno na\u010delu in dubio pro reo, treba da ide u korist okrivljenom\u201d.<\/p>\n

Iako sudovi u najve\u0107em broju slu\u010dajeva vode ra\u010duna o tome da li je radnja pretresanja sprovedena u skladu sa odredbama ZKP, u praksi Vrhovnog suda, Apelacionog suda i Vi\u0161eg suda u Podgorici nailazimo na odluke u kojima su tolerisane nepravilnosti koje dovode u pitanje ne samo formalnu zakonitost pribavljenih dokaza, ve\u0107 potencijalno i njihovu pouzdanost, po\u0161to prilikom pretresanja nijesu po\u0161tovana pravila koja treba da otklone sumnju da su dokazi mogli biti podmetnuti.<\/p>\n

Kada su u pitanju mjere tajnog nadzora, HRA ukazuje na problemati\u010dne novije stavove Apelacionog suda prema kojima nije nu\u017eno da naredba sudije za istragu za sprovo\u0111enje ovih mjera bude obrazlo\u017eena, pod uslovom da je obrazlo\u017een odgovaraju\u0107i predlog dr\u017eavnog tu\u017eioca. \u201cZakonodavac je propisao da naredbu mora donijeti sudija, a ne dr\u017eavni tu\u017eilac, da bi kod ozbiljnog zadiranja u pravo na privatnost uspostavio mehanizam kontrole nad radom policije i dr\u017eavnog tu\u017eioca\u201d.<\/p>\n

Odredbe ZKP iz \u010dl. 156 o kori\u0161\u0107enju fotografija i audiovizuelnih snimaka, kojima se ne dozvoljava kori\u0161\u0107enje ovakvih dokaza ako nijesu napravljeni uz saglasnost osumnji\u010denog, odnosno okrivljenog ili druge osobe koja se zajedno s njim snima, o\u010digledno su nelogi\u010dne. \u201cAko snimite drugog kako vam krade auto, to ne\u0107e biti dokaz za sud, iako to televizija, npr, mo\u017ee istovremeno bez problema da snimi i emituje\u201d, istakla je Gorjanc-Prelevi\u0107.<\/p>\n

Mijenjati ZKP, na nedjelu se pravda ne izri\u010de
\n<\/strong>
\nNa okruglom stolu je zaklju\u010deno da je potrebna temeljna izmjena ZKP-a u mnogim aspektima, po\u010dev od pomenutog \u010dlana 156, pa nadalje. Izra\u017eeno je o\u010dekivanje da se po pribavljanju mi\u0161ljenja EK o nacrtu zakona o izmjenama ZKP-a organizuje odgovaraju\u0107a javna rasprava.<\/p>\n

Dr\u017eavna tu\u017eiteljka u Vi\u0161em dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu u Podgorici Ana Radovi\u0107 ocijenila je da na kr\u0161enju prava ne mo\u017ee biti zasnovana nijedna krivi\u010dna osuda: \u201cNa nedjelu se pravda ne izri\u010de\u201d.<\/p>\n

Moramo voditi ra\u010duna, dodaje Radovi\u0107, da ne do\u0111e do povrede \u010dlana 6 Konvencije, jer bi moglo do\u0107i do ponavljanja postupka, \u0161to je bolno za svaki sistem.<\/p>\n

Sudska praksa neujedna\u010dena je u smislu pretresanja, dodaje tu\u017eiteljka, a apsurdno je, ocjenila je, i rje\u0161enje da se ne mo\u017ee koristiti snimak bez dozvole onog koji se snima.<\/p>\n

Advokat Dalibor Tomovi\u0107 je istakao da treba iskristalisati sudsku praksu kada je dokaz valjan a kada ne.<\/p>\n

\u201cImao sam nekoliko slu\u010dajeva gdje su odluke sudova bile razli\u010dite\u201d. On se saglasio sa tu\u017eiteljkom da se ZKP mora mijenjati vezano za snimke doga\u0111aja.<\/p>\n

Advokatica Razi\u0107 je istakla da je nezakonita praksa u dosta slu\u010dajeva da odbrana mora da se nate\u017ee od samog po\u010detka postupka da se dostave spisi predmeta kojima raspola\u017ee tu\u017eilac.<\/p>\n

\u201cNa zahtjeve braniocima da se dostave spisi predmeta se samo \u0107uti, treba da napi\u0161u makar obrazlo\u017eenje te odluke, ali potpunim ignorisanjem u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, dok ne do\u0111e optu\u017enica u sud mi ne mo\u017eemno dobiti dokaze, \u0161to je potpuno nepravi\u010dno, ljudi po godinu dana, u pritvoru, ne znaju \u0161ta im se stavlja na teret\u201d.<\/p>\n

Tu\u017eiteljka Radovi\u0107, koja je istovremeno predsjednica komisije Tu\u017eila\u010dkog savjeta za prijem pritu\u017ebi, predlo\u017eila je advokatima da se u slu\u010daju \u0107utanja tu\u017eioca obrate pritu\u017ebom Tu\u017eila\u010dkom savjetu na nezakonit rad.<\/p>\n

Armin Selmanovi\u0107 tu\u017eilac u Vi\u0161em dr\u017eavnom tu\u017eila\u0161tvu u Podgorici podsjetio je da su se nekad optu\u017enice donosile i samo na osnovu krivi\u010dne prijave, nije se ni razmi\u0161ljalo o dokazima, tako da sad je bolja situacija svakako.<\/p>\n

Radovi\u0107 je istakla i da je frapantno kako se radilo na izmjenama ZKP-a, da su u avgustu pro\u0161le godine, u sred odmora dobili kratak rok da daju primjedbe, da su se potrudili da ih daju, ali da nijesu prihva\u0107ene. Smatra da postupak izmjena nije transparentan.<\/p>\n

Razli\u010dita pravila, svi se dr\u017ee principa suda u Strazburu<\/strong><\/p>\n

U izvje\u0161taju se isti\u010de da evropske dr\u017eave pravilima o dokazivanju i o izdvajanju dokaza pristupaju na razli\u010dite na\u010dine \u2013 na primjer, ve\u0107ina \u010dlanica Evropske unije ima pravila o izdvajanju nezakonitih dokaza, ali su ona u nekim dr\u017eavama veoma detaljna (Hrvatska), dok se u nekima svode na svega par odredaba (Litvanija), ili ih gotovo ni nema (\u0160vedska, koja ima izuzetno \u0161iroko postavljeno na\u010delo \u201eslobodne ocjene dokaza\u201c koje sudijama daje veliku slobodu u odlu\u010divanju o kori\u0161\u0107enju i nezakonitih dokaza. U odsustvu zajedni\u010dkih pravila o dokazima, jedini principi koji va\u017ee za sve evropske dr\u017eave i na koje se oslanjaju nacionalni sudovi jesu oni iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Dokazi \u010dije kori\u0161\u0107enje postupak uvijek \u010dini nepravi\u010dnim, po praksi Evropskog suda su oni do kojih se do\u0161lo povredom \u010dlana 3 Konvencije, koji zabranjuje mu\u010denje i ne\u010dovje\u010dno ili poni\u017eavaju\u0107e postupanje ili ka\u017enjavanje, kao i onih do kojih se do\u0161lo kori\u0161\u0107enjem agenta provokatora, koji nekoga podsti\u010de da izvr\u0161i krivi\u010dno djelo.<\/p>\n

Primat me\u0111unarodnom pravu daje se kada bi primjena konkretne norme nacionalnog prava dovela do povrede me\u0111unarodnog. Me\u0111utim, kada doma\u0107e pravo neko pitanje ure\u0111uje samo detaljnije nego me\u0111unarodno i standarde za\u0161tite ljudskih prava postavlja na vi\u0161i nivo, onda treba primijeniti standarde postavljene na nacionalnom nivou. Naravno, primjena pravila i principa me\u0111unarodnog prava je logi\u010dna i mo\u017ee biti neophodna kada doma\u0107im pravom ne\u0161to nije regulisano.
\nNacionalna prava mogu imati, i \u010desto imaju, kao u Crnoj Gori, vi\u0161e standarde za\u0161tite prava okrivljenog pa neke procesne nepravilnosti koje ESLJP toleri\u0161e mogu smatrati razlozima za ukidanje presuda.<\/p>\n

Skup je organizovan u okviru projekta \u201cPristup pravdi i ljudskim pravima u Crnoj Gori \u2013 projekat monitoring su\u0111enja 2021-2023\u201d koji HRA sprovodi u saradnji sa NVO Centar za monitoring i istra\u017eivanje (CeMI) uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije i Ministarstva javne uprave.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predstavljanje izvje\u0161taja HRA o izdvajanju nezakonito pribavljenih dokaza u krivi\u010dnom postupku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282296,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[],"class_list":["post-373634","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-cuj-vidji-javi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373634","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=373634"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373634\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":373638,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373634\/revisions\/373638"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282296"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=373634"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=373634"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=373634"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}