Nemar prema ose\u0107aju srama je sastavni deo na\u0161e vrste i mnogima slu\u017ei kao socijalna supermo\u0107, obja\u0161njava psiholog Kristijan D\u017eeret u svom autorkom tekstu za sajt sciencefocus.<\/p>\n
Sram je jedna od takozvanih \u201esamosvesnih emocija\u201c, zajedno sa drugim emocijama kao \u0161to su ponos, stid, ljubomora i krivica. Sve ove emocije su povezane sa na\u010dinom na koji razmi\u0161ljamo o sebi i \u0161ta verujemo da drugi misle o nama.<\/p>\n
Ljudi \u010desto me\u0161aju krivicu i sramotu ili ih koriste naizmeni\u010dno, ali psiholozi prave o\u0161tru razliku izme\u0111u ove dve emocije.
\nKrivica je neugodan ose\u0107aj koji dobijete kada verujete da ste ne\u0161to lo\u0161e uradili.<\/p>\n
Sram je neugodan ose\u0107aj koji se javlja kada verujete da postoji ne\u0161to su\u0161tinski lo\u0161e, pokvareno ili pogre\u0161no kod vas (mo\u017eda zbog ne\u010dega \u0161to ste uradili, ali mo\u017ee biti i iz drugih razloga, poput na\u010dina na koji ste bili zlostavljani od strane drugih).<\/p>\n
Za\u0161to ose\u0107ate sramotu<\/strong><\/p>\n Iskusiti umerenu koli\u010dinu sramote povremeno je deo ljudskog bi\u0107a i mo\u017ee \u010dak imati neke koristi, uprkos nelagodnosti koju donosi.<\/p>\n a evolutivne ta\u010dke gledi\u0161ta, psiholozi i antropolozi isti\u010du da je pripadnost grupi bila klju\u010dna za pre\u017eivljavanje mnogih na\u0161ih predaka i da bi im sramota pomogla da se uklope i pridr\u017eavaju pravila i konvencija grupe.<\/p>\n Da bismo videli kako bi to moglo da funkcioni\u0161e, zamislite da se pona\u0161ate protiv interesa svoje grupe (mo\u017eda uzimate vi\u0161e hrane nego \u0161to vam pripada ili flertujete sa idejom da se pridru\u017eite rivalnoj grupi) i da ose\u0107ate intenzivan sram zbog onoga \u0161to ste uradili \u2013 mo\u017eda podstaknuti aktivnim sramo\u0107enjem od strane va\u0161e grupe.<\/p>\n Ose\u0107aj srama \u0107e trajati i biti ja\u010di od prolaznog ose\u0107aja krivice.<\/p>\n Zapravo, sna\u017ena emotivna nelagodnost zbog ose\u0107aja da \u201esa vama ne\u0161to nije u redu\u201c mo\u017ee vas motivisati da preduzmete korake da se iskupite, da se ponovo obavezujete na pravila grupe kako biste se oslobodili ose\u0107aja sramote.<\/p>\n Vremenom, to bi moglo dovesti do ponovnog sticanja prihvatanja od strane grupe, \u010dime bi se pove\u0107ale va\u0161e \u0161anse za pre\u017eivljavanje.<\/p>\n Nisu sve osobe podjednako sklone stidu<\/strong><\/p>\n Ali ba\u0161 kao \u0161to se razlikujemo po tome koliko smo skloni osnovnim emocijama poput straha, besa i ga\u0111enja, tako\u0111e se razlikujemo i po sklonosti sramoti. A u ekstremu, sklonost sramoti mo\u017ee biti onesposobljavaju\u0107a i \u010dini se da je karakteristika nekoliko razli\u010ditih mentalnih poreme\u0107aja.<\/p>\n Zamislite da ose\u0107ate intenzivan sram nakon svake sitne gre\u0161ke koju napravite ili nakon \u010dak i manjeg percipiranog omalova\u017eavanja od strane drugih.<\/p>\n Osobe koje lak\u0161e i \u010de\u0161\u0107e ose\u0107aju sramotu imaju ve\u0107i rizik od depresije, anksioznosti (posebno socijalne anksioznosti), opsesivno-kompulzivnog poreme\u0107aja, poreme\u0107aja ishrane, problema sa zavisno\u0161\u0107u i poreme\u0107aja li\u010dnosti, kao \u0161to je poreme\u0107aj li\u010dnosti grani\u010dnog tipa, izme\u0111u ostalih stanja.<\/p>\n Ove veze nisu previ\u0161e iznena\u0111uju\u0107e ako se uzme u obzir da je sramota vrlo neugodna i da dolazi zajedno sa negativnim mislima i uverenjima, kao \u0161to je o\u010dekivanje socijalnog odbacivanja ili verovanje da ste duboko pokvareni na neki na\u010din.<\/p>\n \u0160ta je sa drugom krajno\u0161\u0107u \u2013 biti bezobrazan?<\/strong><\/p>\n Ako iskustvo srama doprinosi tome da ljudi prilago\u0111avaju socijalna o\u010dekivanja, da li bi ljudi koji su bezobrazni do\u017eiveli slobodnije, bezbri\u017enije postojanje?<\/p>\n Lako je prona\u0107i primere pojedinaca u javnosti, neprijatno se samopromovi\u0161u i kr\u0161e dru\u0161tvena pravila u cilju ostvarivanja sopstvenih ciljeva.<\/p>\n Neki populisti\u010dki politi\u010dki lideri posebno deluju veoma udobno la\u017eu\u0107i i varaju\u0107i kako bi postigli uspeh, zbog \u010dega ih mnogi medijski komentatori kritikuju kao \u201ebezobzirne\u201c.<\/p>\n Pozornost privla\u010de i rok zvezde koje tra\u017ee pa\u017enju, preduzetnici koji izazivaju poreme\u0107aje i provokativni umetnici tako\u0111e mogu imati koristi od toga \u0161to su bezbri\u017eni u vezi srama.<\/p>\n Mogu po\u010diniti vrstu malih prestupa, gre\u0161aka i skandala zbog kojih bismo se ve\u0107ina nas krila iza najbli\u017ee stene.<\/p>\n Ali oni hrabro kora\u010daju dalje, uvereni da nisu uradili ni\u0161ta lo\u0161e (ili ako jesu, to nije njihova krivica). Nema ni\u010deg pokvarenog u njima, mogli bi pomisliti \u2013 problem smo svi mi ostali.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, njihovi postupci podsti\u010du medijsku pa\u017enju, koju ponekad mogu iskoristiti u svoju korist.<\/p>\n Za\u0161to neki ljudi nemaju ose\u0107aj srama<\/strong><\/p>\n Iako ovo obja\u0161njenje ima elemente naga\u0111anja, ima smisla s obzirom da su neka istra\u017eivanja pokazala povezanost izme\u0111u psihopatije i niske sklonosti ka sramoti, i s obzirom na sve ve\u0107u svest o postojanju \u201euspe\u0161nih psihopata\u201c.<\/p>\n Psihopatija je jedna od takozvanih \u201emra\u010dnih trojstvenih\u201c karakteristika (uz narcizam i ma\u010dijavelizam). Karakteri\u0161e je povr\u0161inski \u0161arm, impulsivnost, izuzetno samopouzdanje (i nizak anksioznost) i hladnokrvnost. Poslednje dve osobine posebno mogu doprineti nedostatku srama.<\/p>\n Uspe\u0161ni psihopati posti\u017eu visoke rezultate na skali ekstremnog samopouzdanja i hladnokrvnosti, ali nisu toliko skloni impulsivnosti i nasilnom kriminalnom pona\u0161anju. Lako je videti kako sloboda od srama tako\u0111e mo\u017ee doprineti njihovom uspehu, omogu\u0107avaju\u0107i im da preduzmu socijalne rizike koji ponekad donose korist.<\/p>\n Psiholozi s evolucionisti\u010dkog stanovi\u0161ta nazvali su ovakav pristup \u017eivotu \u201estrate\u0161ko varanje\u201c.<\/p>\n Kao \u0161to je psiholog Minna Lyons sa Univerziteta u Liverpulu napisala u \u010dasopisu Journal of Psychology: \u201ePsihopatija je predlo\u017eena kao evolucijska, genetski uticajna strategija prevare koja se sastoji od konstelacije ve\u0161tina i deficita koji poma\u017eu u socijalnoj manipulaciji\u201c.<\/p>\n Njena sopstvena istra\u017eivanja su pokazala nisku sklonost ka sramoti kod osoba sa visokim rezultatima na skali psihopatije. Kako je navela, ovaj nedostatak srama (i krivice) mo\u017ee dati \u201eosobama sa visokom psihopatijom sposobnost da iskori\u0161tavaju druge bez ose\u0107aja kajanja\u201c.<\/p>\n U dana\u0161nje vreme, kada su ljudi \u010desto izlo\u017eeni sramo\u0107enju na internetu \u2013 ponekad \u010dak i zbog najbla\u017eih navodnih prestupa \u2013 jo\u0161 je zanimljivije sresti ljude koji su o\u010digledno nezainteresovani za rizike i nelagodu sramo\u0107enja.<\/p>\n Zapravo, istra\u017eiva\u010d iz SAD Jeremy Sherman, autor knjige What\u2019s Up With A**Holes? (2021), tvrdi da postoji takva \u201emeta-bezobzirnost\u201c \u2013 \u0161to se mo\u017ee primetiti kod ljudi koji ne samo da su bezobzirni, ve\u0107 u\u017eivaju u svojoj bezobzirnosti kada im se na to skrene pa\u017enja.<\/p>\n Kako on to obja\u0161njava, ako je bezobzirnost \u201eosloba\u0111anje\u201c, meta-bezobzirnost je \u201e\u2026 kao da sami sebi dajete d\u017eoker kartu\u00a0 kartu. Mo\u017eete uraditi \u0161ta god \u017eelite i sve \u0161to uradite je ispravno i pravedno, neoborivo, ne\u0161to na \u0161ta treba biti ponosan, a ne sramiti se\u201c. (Izvor: Danas.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nemar prema ose\u0107aju srama je sastavni deo na\u0161e vrste i mnogima slu\u017ei kao socijalna supermo\u0107, obja\u0161njava psiholog Kristijan D\u017eeret u svom autorkom tekstu za sajt sciencefocus. Sram je jedna od takozvanih \u201esamosvesnih emocija\u201c, zajedno sa drugim emocijama kao \u0161to su ponos, stid, ljubomora i krivica. Sve ove emocije su povezane sa na\u010dinom na koji razmi\u0161ljamo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":287007,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-373567","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373567","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=373567"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373567\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":373570,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373567\/revisions\/373570"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/287007"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=373567"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=373567"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=373567"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}