U Memorijalnom centru u Poto\u010darima danas \u0107e biti odr\u017eana komemoracija povodom 28. godi\u0161njice zlo\u010dina u Srebrenici.<\/p>\n
Ovaj zlo\u010din su tokom jula 1995. godine po\u010dinile srpske snage nad bo\u0161nja\u010dkim stanovni\u0161tvom u tada\u0161njoj “za\u0161ti\u0107enoj zoni” pod kontrolom UN.<\/p>\n
Najmla\u0111a \u017ertva, koja \u0107e biti sahranjena ove godine je Elvir Sal\u010dinovi\u0107, koji je imao 15 godina kada je ubijen, a najstarija \u017ertva je Nezir Muminovi\u0107, koji je u momentu kada je ubijen imao 65 godina.<\/p>\n
U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica – Poto\u010dari do sada je ukopana 6.721 \u017ertva.<\/p>\n
Za zlo\u010dine u Srebrenici pred Ha\u0161kim tribunalom i sudovima u BiH do sada je osu\u0111eno vi\u0161e od 50 osoba, na vi\u0161e od 700 godina zatvora.<\/p>\n
U Federaciji BiH 11. jul je Dan \u017ealosti, ali ne i na teritoriji cijele BiH, jer su se srpski ministri u Savjetu ministara BiH suprostavili dono\u0161enju te odluke.<\/p>\n
Visoki predstavnik u BiH Kristijan \u0160mit ju\u010de je u Poto\u010darima izjavio da \u0107e po\u010deti da radi na pronala\u017eenju pravnih re\u0161enja kako bi svi koji negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid bili krivi\u010dno gonjeni.<\/p>\n
\u0160mitov prethodnik, Valentin Incko, donio je u ljeto 2021. godine Zakon o zabrani negiranja genocida, ali iz Tu\u017eila\u0161tva BiH nije pokrenut nijedan predmet protiv osoba koje javno negiraju genocid u Srebrenici i veli\u010daju osobe osu\u0111ene za ratne zlo\u010dine, navode\u0107i da ta oblast nije pravno jasno definisana, podsje\u0107a Beta.<\/p>\n
Evropski parlament je 2009. godine donio Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao dr\u017eave \u010dlanice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obilje\u017eavaju 11. jul kao dan sje\u0107anja na genocid u Srebrenici.<\/p>\n
Skup\u0161tina Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zlo\u010dina u Srebrenici koja se poziva na presudu Me\u0111unarodnog suda pravde iz februara 2007. da je u Srebrenici po\u010dinjen zlo\u010din, ali se u njoj ne pominje termin genocid.<\/p>\n
Rezoluciju kojom se osu\u0111uje genocid o Srebrenici 2021. su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to u\u010dinio 2009. godine, a parlament S. Makedonije 2010. godine.<\/p>\n
Vlasti Republike Srpske su 2018. na\u010dinile novi korak u poku\u0161aju da minimiziraju zlo\u010din srpskih snaga u Srebrenici, poni\u0161tavanjem Izvje\u0161taja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.<\/p>\n
Iako Izvje\u0161taj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao op\u0161teprihva\u0107en u cijeloj BiH, ni od Bo\u0161njaka ni od Srba, \u010dinjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995, po\u010dinile masovne egzekucije Bo\u0161njaka.<\/p>\n
Komesarka za ljudska prava Savjeta Evrope Dunja Mijatovi\u0107 saop\u0161tila je ju\u010de da je krajnje vrijeme da se 11. jul proglasi Me\u0111unarodnim danom sje\u0107anja na \u017ertve genocida u Srebrenici.<\/p>\n
“Da je u Srebrenici po\u010dinjen genocid nije stvar mi\u0161ljenja, to je istorijska \u010dinjenica, pravno utvr\u0111ena od strane Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju, Me\u0111unarodnog suda pravde i doma\u0107ih sudova. Na\u017ealost, mnogi ljudi ne znaju i ne\u0107e da znaju za genocid, a neki ga \u010dak i pori\u010du. Ovo je uvreda za \u017ertve i ozbiljna prijetnja pravdi i miru u regionu”, navela je Mijatovi\u0107 u video poruci povodom 28. godi\u0161njice srebreni\u010dkog genocida.<\/p>\n
Ona je navela da je genocid u Srebrenici, u kojem je brutalno ubijeno 8.372 Bo\u0161njaka, ve\u0107inom mu\u0161karaca i dje\u010daka, mra\u010dno poglavlje u zajedni\u010dkoj istoriji Evrope.<\/p>\n
Abazovi\u0107 i Ad\u017ei\u0107 sjutra na komemoraciji u Srebrenici<\/a><\/p><\/blockquote>\n