{"id":373192,"date":"2023-07-09T08:05:29","date_gmt":"2023-07-09T06:05:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=373192"},"modified":"2023-07-09T08:05:29","modified_gmt":"2023-07-09T06:05:29","slug":"atomizacija-medjunarodne-politike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/07\/09\/atomizacija-medjunarodne-politike\/","title":{"rendered":"Atomizacija me\u0111unarodne politike"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Fjodor Lukjanov<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Me\u0111unarodna politika postaje sve zamr\u0161enija. Pre nekoliko godina, niko ne bi mogao ni da zamisli da misija najvi\u0161eg nivoa koja nastoji da razre\u0161i ozbiljan me\u0111unarodni sukob putuje iz Afrike u Evropu, umesto u suprotnom smeru i da \u0107e o\u010di celog sveta biti uprte u predstavnike afri\u010dkih zemalja koji apeluju na vo\u0111e velikih evropskih zemalja da prekinu nasilje i da otpo\u010dnu pregovore. A ovo je samo jedna naznaka koliko nelinearno funkcioni\u0161u sada\u0161nji me\u0111unarodni odnosi.<\/p>\n

Da li Afrika ili drugi predstavnici ne-zapadne \u201eSvetske ve\u0107ine\u201d stoje na strani Rusije? Ne. U svakom slu\u010daju, njihove pozicije se razlikuju. Ali ono \u0161to ih zaista razlikuje od zapadnih zemalja jeste razumevanje koje proisti\u010de iz sopstvenog te\u0161kog iskustva, koje ih je nau\u010dilo da je svet zaista slo\u017een i nepo\u0161ten. Ovo se mo\u017ee i zale\u010diti, ali to zahteva stalno prilago\u0111avanje jednih drugima i ispravljanje neravnote\u017ea. Ideal je te\u0161ko dosti\u0107i, ali mo\u017ee se poku\u0161ati, uz uzimanje u obzir razli\u010ditih mi\u0161ljenja i interesa. Ovo se u su\u0161tini svodi na stvaranje me\u0111unarodnog poretka u hodu. U pitanju je proces, zato \u0161to je ostvarenje krajnjeg cilja uvek ostaje izvan doma\u0161aja.<\/p>\n

\n

Dvodimenzionalna \u0161ema<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Zapadni proces je potpuno druga\u010diji. \u0160to je kompleksniji okolni svet i \u0161to vi\u0161e izmi\u010de poku\u0161ajima da se podvede pod bilo kakve obrasce \u2013 sna\u017enija je \u017eudnja da se uklopi u proste i jednostavne \u0161eme. Idealno, te \u0161eme moraju biti binarne: moderna demokratija tvrdi da je dobronamerna i da se suprotstavlja zlo\u0107udnom i nazadnom autoritarizmu.<\/p>\n

\u017delja da se uproste stvari je razumljiva, ne samo sa ljudskog, ve\u0107 i sa prakti\u010dnog stanovi\u0161ta. Onima koji donose odluke potrebna je razumom pojmljiva slika stvari. U nekim situacijama, takva slika je bolja nego da nema ni\u010dega, \u010dak i ukoliko je pogre\u0161na.<\/p>\n

Vreme je da se podsetimo me\u0111unarodnog bestselera sa kraja devedesetih godina pro\u0161log veka Svet je ravan (The World is Flat) [1] ameri\u010dkog novinara Tomasa Fridmana. On je pisao o potpunoj unifikaciji svega i sva\u010dega kao dela procesa globalizacije. Danas, ova metafora se \u010dita kao nastojanje da se sve prika\u017ee kao jednostavnije i ravnije zato \u0161to je nemogu\u0107e nositi se sa zastra\u0161uju\u0107om multidimenzionalno\u0161\u0107u. Ovaj pristup karakteri\u0161e dana\u0161nje me\u0111unarodne odnose, odakle se preliva u unutra\u0161nju politiku svake od zemalja. Ali unutar zemalja njihovi sopstveni interesi su na prvom mestu; svakodnevni \u017eivot je prioritet.<\/p>\n

Lideri EU i G7 tokom slikanja u Memorijalnom parku mira u Hiro\u0161imi, 19. maj 2023. (Foto: Susan Walsh\/AP)
\nNedavni samit G7 u Hiro\u0161imi je uverljivo pokazao nastojanja koja se \u010dine kako bi se u\u010dvrstila, \u010dak okamenila, dvodimenzionalna \u0161ema na globalnom nivou. Po prvi put, Rusija i Kina su nedvosmisleno izjedna\u010dene po svom statusu: neprijatelji i glavna pretnja po svet. Ukrajinsko pitanje je postalo, kako se to obi\u010dno ka\u017ee, \u201eta\u010dka okupljanja\u201d za zajednicu koja sebe smatra \u201epravom stranom istorije\u201d. Vladimir Zelenski igra veliku ulogu tako \u0161to deluje kao prekopotrebni vezivni \u010dinilac.<\/p>\n

Potreba za pojavnim i personalizovanim objedinjuju\u0107im motivom je prili\u010dno razumljiva. U izostanku takvih elemenata \u2013 zajednice se lako raspadnu, zato \u0161to svet uop\u0161te nije dvodimenzionalan. On nije samo diversifikovan ve\u0107 je, u stvari, atomizovan u skladu sa razli\u010ditim interesima, idejama i agendama, i potrebna mu je maksimalna fleksibilnost kako bi odgovorio na sve ve\u0107i broj sve \u0161irih izazova. Ovo \u010dini veoma te\u0161kim odr\u017eavanje kohezije, koja mo\u017ee biti postignuta samo uz pomo\u0107 te\u0161ke artiljerije, figurativno, a na\u017ealost i doslovno re\u010deno.<\/p>\n

\n

Demokratski centralizam<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u0160ta bi trebalo da \u010dine oni protiv kojih su usmerena gorenazna\u010dena razmatranja? Oni bi trebalo da u\u010dine upravo suprotno \u2013 da te\u017ee maksimalnoj raznovrsnosti, da osiguraju razvitak u raznolikim pravcima i da insisitraju na svom pravu da ne \u010dine krajnje i neopozive izbore. Dihotomija izme\u0111u dobra i zla je razumljiva i moralno privla\u010dna, ali u najve\u0107em broju slu\u010dajeva nema ni\u010dega zajedni\u010dkog sa stvarnim me\u0111unarodnim procesima.<\/p>\n

Profesionalci koji su dobro upoznati sa istorijom ratova i sukoba potvrdi\u0107e da se oni izuzetno retko zavr\u0161avaju ne\u010dijom neupitnom i potpunom pobedom. Poku\u0161aji da se \u010disto moralna dimenzija pripi\u0161e nekom sukobu zahteva ba\u0161 ovakvo ishodi\u0161te, jer bi u drugom slu\u010daju \u201ezlo\u201d pro\u0161lo neka\u017enjeno.<\/p>\n

\u0160efovi dr\u017eava-\u010dlanica, vlada posmatra\u010da i \u0161efovi delegacija me\u0111unarodnih organizacija tokom samita \u0160angajske organizacije za saradnju (\u0160OS) u Rusiji, 10. jul 2015. (Foto: RIA Novosti)
\nEra eti\u010dkih i ideolo\u0161kih procena, normativna pre svega, potrajala je nekoliko decenija. Dana\u0161nji pristup mora biti mnogo vi\u0161e relativizuju\u0107i, sa mnogo razli\u010ditih eti\u010dkih sistema koje se bore za jednaka prava, delimi\u010dno i zato \u0161to je svet koji ja\u010da izvan Zapada po definiciji heterogen, i ne mo\u017ee se svesti na zajedni\u010dki imenilac. Ne mo\u017ee biti konsolidovan, za razliku od Zapada koji je te\u017eio postizanju jedinstvenog mi\u0161ljenja, ako ne i jedinstvenog autoriteta jo\u0161 od polovine 20. veka.<\/p>\n

\u201eGlobalna ve\u0107ina\u201d \u0107e uvek te\u017eiti za fleksibilnim oblicima partnerstva \u2013 politici koja se prote\u017ee u vi\u0161e pravaca i balansiranju umesto potpunoj subordinaciji. Oni iz Rusije koji su \u017eiveli u sovjetsko vreme se\u0107aju se da je Povelja Komunisti\u010dke partije SSSR-a proklamovala princip \u201edemorkratskog centralizma\u201d koji je formulisao Lenjin: \u201eVe\u0107ina je donela odluku, i to je to. To je demokratija!\u201d Paradoksalno, sada zapadni svet kao da nastoji da \u017eivi po ovom principu. To je paradoksalno zato \u0161to je Zapad zapravo manjina u globalnim okvirima. Ali ovde je o\u010dito re\u010d o samosagledavanju.<\/p>\n

Prevod Milo\u0161 M. Milojevi\u0107\/Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za razliku od Zapada koji je te\u017eio postizanju jedinstvenog mi\u0161ljenja jo\u0161 od polovine 20. veka, svet koji se suprotstavlja Zapadu ne mo\u017ee lako biti sveden na zajedni\u010dkog imenitelja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":346705,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-373192","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373192","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=373192"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373192\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":373195,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373192\/revisions\/373195"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/346705"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=373192"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=373192"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=373192"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}