{"id":373112,"date":"2023-07-07T22:23:35","date_gmt":"2023-07-07T20:23:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=373112"},"modified":"2023-07-07T22:23:35","modified_gmt":"2023-07-07T20:23:35","slug":"gradovi-u-paklu-zeleno-mrzim-te-zeleno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/07\/07\/gradovi-u-paklu-zeleno-mrzim-te-zeleno\/","title":{"rendered":"Gradovi u paklu: Zeleno, mrzim te, zeleno"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Denis Kolund\u017eija<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

To \u0161to se u poslednjih 50 godina bele\u017ei rast temperature za 0,5 stepeni godi\u0161nje u mernim stanicama van gradova, a takav trend se bele\u017ei i u samim gradovima, na one koji planiraju razvoj gradova ima minimalnog uticaja. Profit ipak deluje stvarnije, i ose\u0107a se pod prstima.<\/p>\n

Bio je to jedan od prvih vrelih junskih dana ove godine u Novom Sadu. U parku iza Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, gde su prof. dr Stevan Savi\u0107<\/a> i njegovi saradnici parkirali mobilnu stanicu za merenje temperature i drugih parametara, odista je bilo podno\u0161ljivo (ako se ne ra\u010dunaju komarci!); van hladovine brojnih stabala topola bilo je, blago re\u010deno, nesnosno.<\/p>\n

Dr Savi\u0107 je redovni profesor na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo (Katedra za geoekologiju) Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta u Novom Sadu i njegova oblast nau\u010dnog istra\u017eivanja je – urbana klimatologija.<\/p>\n

\u201eUrbana klima je, jednostavno govore\u0107i, klima gradova, a to je zapravo modifikovana klima u odnosu na prirodnu sredinu\u201c, obja\u0161njava mi ovaj urbani klimatolog.<\/p>\n

Iako jedan od malobrojnih parkova u Novom Sadu, ovaj na univerzitetskom kampusu nema zagarantovan opstanak u sada\u0161njim gabaritima.<\/p>\n

Dok mi profesor Savi\u0107 pri\u010da o rastu temperature u gradu, sve vreme razmi\u0161ljam o podatku da je Novi Sad u poslednjih pet godina kroz izmene planske dokumentacije izgubio sedam parkova (!) i velikih zelenih povr\u0161ina na u\u0161trb \u2013 jasno – izgradnje novih stambenih kompleksa i poslovnih prostora.<\/p>\n

Novi Sad se ne suo\u010dava samo s posledicama klimatskim promena, \u0161to je globalni fenomen, ve\u0107 i sa nerazumnim potezima gradskih vlasti, koji \u017eivot gra\u0111ana u drugom po veli\u010dini gradu u Srbiji sve vi\u0161i \u010dini te\u0161ko podno\u0161ljivim.<\/p>\n

Pogotovo leti.<\/p>\n

Poslednjih godina, u vreme izra\u017eenih toplotnih talasa, izme\u0111u najurbanizovanijih sredina u Novom Sadu i prirodnih sredina u okolini grada, razlika u temperaturi, pogotovo no\u0107u, mo\u017ee da bude izme\u0111u osam i \u010dek deset stepeni, ka\u017ee mi profesor Savi\u0107.<\/p>\n

Pove\u0107anje temperature u gradovima, dodaje, posledica je sve izra\u017eenije urbanizacije, dok klimatske promene samo dodatno doprinose rastu temperature na globalnom nivou, i isto tako doprinose da u gradovima bude jo\u0161 ve\u0107a temperatura \u2013 pre svega usled kombinacija ve\u0161ta\u010dkih povr\u0161ina i visokih objekata.<\/p>\n

I sve o\u010ditijeg manjka zelenih povr\u0161ina.<\/p>\n

\u201eU Novom Sadu se smanjio broj zelenih povr\u0161ina<\/a>. Ostale su zelene povr\u0161ine uz ve\u0107e saobra\u0107ajnice i infrastrukturne koridore i ne\u0161to parkova koje mo\u017eemo nabrojati na prste dve ruke, dok, primera radi, samo Be\u010d ima nekoliko stotina parkova\u201c, prime\u0107uje Ana Ferik-Ivanovi\u0107, predsednica Dru\u0161tva arhitekata Novog Sada.<\/p>\n

Proletos, ba\u0161 nekako u vreme kad se grad testerama surovo obra\u010dunavao sa dragocenom zelenom oazom na obali Dunava, isti taj grad, koji je po istra\u017eivanju Mre\u017ee “Po\u0161umimo Vojvodinu” na devetom mesto po povr\u0161ini \u0161uma<\/a> (u hektarima), a na 12. po intenzitetu \u0161umovitosti me\u0111u gradovima i naseljima u Vojvodini \u2013 u, pastesad, najmanje po\u0161umljenoj regiji u Evropi! – zaslu\u017eio je titulu “Evropski grad \u0161uma<\/a>“!? Koliko jedan grad ba\u0161 mora da zasere pa da ne bude u konkurenciji sa sticanje ovakve titule?!<\/p>\n

Ta oaza, \u0160odro\u0161, \u201eplu\u0107a grada\u201c i stani\u0161te brojnih vrsta ptica, zbog najavljene izgradnje novog mosta preko Dunava pretrpela je veliko uni\u0161tenje \u2013 za sada je, procena je, pose\u010deno oko 50 stabala a izvesno je da \u0107e se\u010da biti nastavljena kad po\u010dnu radovi na mostu – i to upravo od onih koji \u0107e se tokom ove godine na sve strane hvaliti titulom \u201eEvropskog grada \u0161uma\u201c. Ekolozi koji su mesecima kampovali i tako poku\u0161avali da odbrane \u0160odro\u0161 jesu pokazali istrajnost \u2013 ba\u0161 kao i gradske vlasti u nameri da se pripremi teren za izgradnju mosta (koji je, tvrdi se, \u201etrojanski konj\u201c za izgradnju novih milion kvadrata stanova i ostalog prostora u projektu kolokvijalno nazvanom \u201eNovi Sad na vodi<\/a>\u201c!).<\/p>\n

Ako gradskim ocima nije problema da poseku \u0161umu, \u0161to bi im bio problem da investitorima aminuju projekat u kome zelenilo, u najboljem slu\u010daju, stoji samo na papiru. Kao i parking mesta.<\/p>\n

Uprkos tome \u0161to urbano podruje Novog Sada danas ima bar 100.000 stanovnika vi\u0161e nego pre 20 godina, i po broju onih koji se u njega doseljavaju jedini mo\u017ee da parira Beogradu, nekad mirna vojvo\u0111anska varo\u0161 \u201epo meri \u010doveka\u201c upravo je u poslednjoj deceniji pretvorena u grad iz koga se be\u017ei kad god se uka\u017ee prilika; makar vikendom, uglavnom na Fru\u0161ku goru, koja, opet, rapidno gubi vekovni status guste i bogate \u0161ume; \u0161ume se, pod okriljem dr\u017eave i SPC besomu\u010dno seku.<\/p>\n

Prenaseljen, sa saobra\u0107ajnom infrastrukturom koja se sve te\u017ee nosi sa drasti\u010dno uve\u0107anim brojem automobila, do\u010dim zastarela komunalna infrastruktura nema kapaciteta za sve vi\u0161e novih zgrada i novih stanovnika; u dobrom delu godine prezaga\u0111enog vazduha, sa visokim letnjim temperaturama i na sve strane okovan betonom, Novi Sad i dalje takav pojedincima nudi ono \u0161to njihove daleko zdravije za \u017eivot mati\u010dne sredine ne nude: kakvu-takvu perspektivnost.<\/p>\n

\u017divot u Novom Sadu postao je, tako, o\u010dito vredan trpljenja i svojevrsnog mazohizma. Politi\u010dari to pak gledaju kroz svoju optiku i s ponosom isti\u010du kako je grad ve\u0107 godinama \u201eveliko gradili\u0161te\u201c.<\/p>\n

Koji je obim stanogradnje u Novom Sadu? Evo, pored ve\u0107 skoro 200.000 postoje\u0107ih stambenih jedinica, u 2022. bila je aktuelna izgradnja jo\u0161 oko 10.000 stanova<\/a> \u2013 samo u toj godini zapo\u010deti su radovi na oko 3.500 stanova.<\/p>\n

Urbanizacija u Srbiji je u poslednjih pedesetak godina dovela do znatnog pove\u0107anja procenta izgra\u0111enosti u gradovima – sa 1,06% ukupne povr\u0161ine pod objektima u 1975. godini na 1,97% u 2014, predo\u010dava mi prof. dr Slobodan Milutinovi\u0107<\/a>, redovni profesor na Fakultetu za\u0161tite na radu u Ni\u0161u, \u010dija je u\u017ea oblast interesovanja urbanizacija i odr\u017eiv urbani razvoj.<\/p>\n

Istovremeno, o zelenim povr\u0161inama sve se manje vodi ra\u010duna.<\/p>\n

\u201eU pore\u0111enju sa evropskim gradovima, gradovi u Srbiji imaju gotovo zanemarljivu koli\u010dinu ukupne zelene povr\u0161ine u odnosu na ukupno urbano podru\u010dje. Na primer, Stokholm i Frankfurt imaju 68%, odnosno 52% zelenih povr\u0161ina, dok su Kragujevac i Subotica jedva blizu 5%. Plan generalne regulacije sistema zelenih povr\u0161ina za Beograd, usvojen 2019. godine u okviru Projekta \u2019Zelena regulativa Beograda\u2019, predvi\u0111a pove\u0107anje povr\u0161ine pod zelenilom (\u0161ume i javne zelene povr\u0161ine) sa sada\u0161njih 12,38% na 22,74%. Me\u0111utim, nezavisno od statisti\u010dkih podataka, praksa pokazuje da zelene povr\u0161ine ne predstavljaju prioritet gradskih vlasti u eri investitorskog urbanizma u kojoj \u017eivimo. Planovi ozelenjavanja, iako postoje, ne sprovode se, a postoje\u0107e zelene povr\u0161ine su fragmentirane, slabo se odr\u017eavaju ili obnavljaju.\u201c<\/p>\n

Po stranu zna\u010daj zelene infrastrukture za rekreaciju, de\u010diju igru, ili estetski i duhovni do\u017eivljaj gradskog prostora, zelenilo u gradovima je, isti\u010de profesor Milutinovi\u0107, va\u017ean katalizator lokalne klime i nivoa zaga\u0111enosti vazduha.<\/p>\n

\u201eU uslovima ekstremnih temperatura i toplotnih talasa kojim \u0107emo sve vi\u0161e biti izlo\u017eeni, temperatura na osen\u010denim povr\u0161inama je znatno ni\u017ea i u njima je prijatnije nego na otvorenom. Zelenilo zbog infiltracije u zemlji\u0161te omogu\u0107ava bolju regulaciju padavinskog oticaja i, samim tim, spre\u010dava negativan uticaj ekstremnih padavina i bolji tretman otpadnih voda. Zelene povr\u0161ine su naro\u010dito zna\u010dajne u gradovima koji zbog nagnutosti terena ili karaktera zemlji\u0161ta imaju probleme sa erozijom i klizi\u0161tima: ozelenjene povr\u0161ine spre\u010davaju eroziju zemlji\u0161ta i spre\u010davaju klizi\u0161ta. Kona\u010dno, ozelenjene povr\u0161ine stvaraju uslove za podr\u0161ku usluga ekosistema u gradovima, uklju\u010duju\u0107i biodiverzitet, biolo\u0161ku za\u0161titu i polinaciju.\u201c<\/p>\n

\n

\u201cBolje le\u010diti nego spre\u010diti\u201c<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Padavinski oticaj. To je termin koji su u Novosa\u0111ani, iako im to nije bio prvi put u poslednjih nekoliko godina, u maju ove godine<\/a> na bolan na\u010din spoznali, kada je za desetak minuta na grad pala enormna koli\u010dina padavina koja je prouzrokovala da u dobrom delu grada ulice budu poplavljene. Uprkos prili\u010dno jasnim upozorenjima da nas u budu\u0107nosti \u010dekaju sve ekstremnije vremenske neprilike, novosadski gradona\u010delnik Milan \u0110uri\u0107 ne smatra da je pametno \u2013 \u0161tavi\u0161e, da nije isplativo \u2013 investirati u oja\u010davanje kapaciteta za prijem tolike vode, pa lakonski zaklju\u010duje da se vi\u0161e isplati da se gra\u0111anima – nadokna\u0111uje \u0161teta!<\/p>\n

Takve ekstremne padavine, koje su nedavno dovele do poplava u mnogim sredinama u Srbiji, efekti su klimatskih promena, smatra profesor Milutinovi\u0107 , i u takvim uslovima postoje\u0107a infrastruktura za odvo\u0111enje atmosferskih otpadnih voda, projektovana za neke druge, bla\u017ee uslove, nije u mogu\u0107nosti da prihvati oticaj i dolazi do poplava. Problem je u tome, isti\u010de ovaj stru\u010dnjak, \u0161to se ta infrastruktura jo\u0161 uvek projektuje za padavinske uslove koje smo imali onda kada klimatske promene nisu bile ovako izra\u017eene.<\/p>\n

\u201eJo\u0161 jedan veliki problem je poplo\u010davanje gradova vodonepropusnim zastorom. Vi\u0161e asfaltiranih, betoniranih ili poplo\u010danih povr\u0161ina zna\u010di manju mogu\u0107nost da se atmosferske padavine infiltriraju u zemlji\u0161te i time smanji optere\u0107enje infrastrukture za odvo\u0111enje atmosferskih otpadnih voda\u201c, isti\u010de profesor Milutinovi\u0107.<\/p>\n

U Srbiji, barem, ne sti\u010de se utisak da posledice drasti\u010dnih promena globalne pa i klime u gradovima ikoga ozbiljno zabrinjavaju, iako se one ve\u0107 odra\u017eavaju na kvalitet \u017eivota, pa i zdravlja stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Urbana klimatologija, kojim se bavi profesor Stevan Savi\u0107, treba upravo da slu\u017ei javnom zdravlju tako \u0161to bi nau\u010dnici svojim predlozima doprineli da se pobolj\u0161a situacija i da se gra\u0111ani bolje adaptiraju na nove klimatske prilike.<\/p>\n

Istra\u017eivanja mogu da poka\u017eu urbanistima i lokalnim vlastima gde gre\u0161e sa urbanizacijom, napominje profesor Savi\u0107 koji priznaje da sa tim ba\u0161 i nema pozitivna iskustva.<\/p>\n

\u201eGre\u0161i se sa velikom koncentracijom veoma visokih objekata na veoma malom prostoru\u201c, ukazuje profesor Savi\u0107, \u201ei potrebno je ta\u010dno znati kako uklopiti kombinaciju zelenih i izgra\u0111enih povr\u0161ina da bi se dobila optimalna temperatura.\u201c<\/p>\n

Profesor Slobodan Milutinovi\u0107 navodi da je Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine pripremilo nacrt Nacionalnog plana prilago\u0111avanja na klimatske promene, koji se nalazi na javnoj raspravi. Jedan broj lokalnih samouprava tako\u0111e je usvojio lokalne planove adaptacije. Me\u0111utim, ovi planovi, napominje profesor Milutinovi\u0107, ne sprovode se. Dobar primer za to je plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove za Grad Beograd, koji je usvojen 2015. godine i nikad nije implementiran.<\/p>\n

\u201ePotpisivanjem Sofijske agende Srbija je preuzela obavezu sprovo\u0111enja Zelene agende EU, koja izme\u0111u ostalog, podrazumeva razvoj zelenih i klimatski odgovornih politika. Po mom mi\u0161ljenju, najve\u0107i problem ipak predstavlja nedovoljna svest kreatora javnih politika o neophodnosti sagledavanja svih javnih politika kroz prizmu ubla\u017eavanja i adaptacije na izmenjene klimatske uslove.\u201c<\/p>\n

Usvajanje raznoraznih akata i dokumenata je jedna stvar, ali prihvatanje klimatske promene u stvarnosti je o\u010dito ne\u0161to sasvim drugo. Ni to \u0161to se, kako nam predo\u010dava profesor Stevan Savi\u0107, u poslednjih 50 godina bele\u017ei rast temperature za 0,5 stepeni godi\u0161nje u mernim stanicama van gradova, a takav trend se bele\u017ei i u samim gradovima, na one koji planiraju razvoj gradova ima zanemarljivog uticaja. Profit ipak deluje stvarnije, i ose\u0107a se pod prstima.<\/p>\n

Da nije tako, valjda bi institucije u Novom Sadu, pogotovo njegovo komunalno preduze\u0107e koje prvo mora da reaguje u slu\u010daju poplava u gradu, prihvatile poklon profesora Savi\u0107a i njegovih kolega koji su preko jednog projekta obezbedili mre\u017eu od 15 padavinskih stanica plus sistem za ranu najavu poplava.<\/p>\n

Nikog to nije zanimalo. Fakultet je, koliko je imao novca, tu opremu odr\u017eavao, a onda ju je posle 2-3 godine morao ugasiti. Tako je bilo i sa prethodnom. (Foto: pixabay.com<\/a>)<\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg realizuje <\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta \u201cKori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na \u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru\u201d uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

To \u0161to se u poslednjih 50 godina bele\u017ei rast temperature za 0,5 stepeni godi\u0161nje u mernim stanicama van gradova, a takav trend se bele\u017ei i u samim gradovima, na one koji planiraju razvoj gradova ima minimalnog uticaja. Profit ipak deluje stvarnije, i ose\u0107a se pod prstima. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-373112","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373112","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=373112"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373112\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":373116,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373112\/revisions\/373116"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=373112"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=373112"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=373112"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}