{"id":373025,"date":"2023-07-07T06:49:10","date_gmt":"2023-07-07T04:49:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=373025"},"modified":"2023-07-07T06:49:10","modified_gmt":"2023-07-07T04:49:10","slug":"gacko-ako-je-mesto-malo-ne-znaci-i-da-je-zdravo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/07\/07\/gacko-ako-je-mesto-malo-ne-znaci-i-da-je-zdravo\/","title":{"rendered":"Gacko: Ako je mesto malo ne zna\u010di i da je zdravo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mima Kova\u010devi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Za stanovnike velikih gradova u regiji kvalitet \u017eivota je u opadanju. Smanjenje zelenih povr\u0161ina, divlja gradnja, prenatrpanost i saobra\u0107ajni kolaps su svakodnevica. Ipak, stanje nije bolje ni u mnogim manjim mestima: lo\u0161a infrastruktura, nepouzdano snabdevanje vodom i strujom, nepostojanje kanalizacione mre\u017ee, samo su neki od problema. U isto\u010dnom delu Hercegovine koji je jo\u0161 uvek vi\u0161e ruralan nego urban, veliki problem je i zaga\u0111enje \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Trebinje se, sa druge strane, suo\u010dava sa intenziviranom izgradnjom stambenih i poslovnih objekata u \u010demu se javni interes povla\u010di pred interesom investitora, pa je gradska Skup\u0161tina menjala planske dokumente kako bi, obrazlo\u017eeno je u predlogu odluke, iza\u0161li njima u susret.<\/p>\n

U najte\u017eoj poziciji su stanovnici Gacka jer \u017eive pored termoelektrane koja svakog dana u vazduh emituje tone pepela. Iz dimnjaka visokog oko 100 metara, pepeo zasipa podru\u010dje u pre\u010dniku i preko 20 kilometara, a zahvaljuju\u0107i vetrovima dopire i dalje nego \u0161to se na prvi pogled \u010dini. Porozni, kra\u0161ki teren doprinosi da je zaga\u0111enje dospelo i u reke ponornice, pa se, prema nekim ispitivanjima, tragovi nalaze i u vodotokovima u zale\u0111u Dubrovnika.<\/p>\n

\n

Zdravljem pla\u0107aju hleb<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nekada je Gacko, mesta\u0161ce na 940 metara nadmorske visine, sa oko pet hiljada stanovnika, va\u017eilo za vazdu\u0161nu banju. Bronhitis i astma su bile nepoznanice. Okru\u017eeno planinama Lebr\u0161nikom i Volujakom, naslonjeno na, po mnogima, najlep\u0161i nacionalni park Sutjeska, bilo je oaza i svojevrsni prirodni rezervat. A onda je, sredinom 80-tih dvadesetog veka, napravljena termoelektrana, formiran povr\u0161inski kop za eksploataciju uglja i sve je krenulo naopako za prirodu, a i zdravlje.<\/p>\n

Sa tako zna\u010dajnim resursom koji su \u010desto nazivali i fabrikom para, Gacko ipak nije uspelo da se razvije, pa \u010dak ni da pove\u0107a broj stanovnika.<\/p>\n

Mada zvani\u010dno spada u red razvijenih op\u0161tina u Republici Srpskoj jer je prakti\u010dno jedini kriterijum dohodak po glavi stanovnika, u su\u0161tini je to slabo razvijeno podru\u010dje. Nema re\u0161en kanalizacioni sistem, otpadne vode se ne pre\u010di\u0161\u0107avaju, leta karakteri\u0161u restrikcije vode, a mesto nema ni ure\u0111eno \u0161etali\u0161te, ni park i igrali\u0161te za decu. O bazenu, trim i biciklisti\u010dkim stazama, sportskim dvoranama i klizali\u0161tima, da ne govorimo.<\/p>\n

Najve\u0107i problem je ogromno zaga\u0111enje prirode kao posledica rada Rudnika i termoelektrane Gacko. I, dok se u potrazi za ugljem desetine hektara plodne zemlje prekopavaju, zasipaju jalovinom, a vodotoci zaga\u0111uju otpadnim vodama koje nepre\u010di\u0161\u0107ene izlaze iz postrojenja i kopa rudnika, dotle iz dimnjaka u vazduh svakog dana poslednjih meseci, a sada ve\u0107 i godina, izlazi i po dve hiljade tona pepela! I to se de\u0161ava nao\u010digled, ne samo gra\u0111ana, nego i nadle\u017enih ustanova, ekolo\u0161kih inspekcija i tu\u017eila\u0161tava. Ali, u BiH, kao i u jo\u0161 nekim dr\u017eavama u regionu, institucije su obesmi\u0161ljene, a odluke se donose u skladu sa li\u010dnim procenama, dogovorima i\/ili interesima zvani\u010dnika.<\/p>\n

Tako i pomenuto preduze\u0107e Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko, koje posluje u sastavu Elektroprivrede Republike Srpske (RS), radi uprkos propisima i zakonima. Osim \u0161to ne ispunjava odredbe ekolo\u0161ke dozvole, kr\u0161i bar jo\u0161 nekoliko zakona – onaj o za\u0161titi \u017eivotne sredine i zdravlja stanovni\u0161tva, na primer.<\/p>\n

Ipak, zvani\u010dnici- od op\u0161tinskih do entitetskih imaju isti stav – RiTE Gacko mora da radi i proizvodi struju po svaku cenu.<\/p>\n

A cenu pla\u0107aju zdravljem. Veliki broj dece ima problema sa bronhitisom i alergijama, a ni odrasli nisu po\u0161te\u0111eni. Konjuktivitis, ote\u017eano disanje, svrab, simptomi su sve ve\u0107eg broja stanovnika koji pomo\u0107 tra\u017ee u apoteci, pre nego u lokalnom domu zdravlja jer ve\u0107inu lekova ionako moraju da kupe. A zbog neupla\u0107enog doprinosa, neko vreme je ve\u0107ina radnika u op\u0161tini bila bez osiguranje.<\/p>\n

“U odnosu na druga mesta u na\u0161oj regiji, ovdje je znatno je pove\u0107an broj obolelih od karcinoma i alergijskih oboljenja, a posebno su izra\u017eeni karcinom plu\u0107a i dojke i alergije na nepoznatu supstancu\u201d, izjavljivao je svojevremeno dr. Zlatan Ivkovi\u0107, tada odbornik u Skup\u0161tini op\u0161tine Gacko.<\/p>\n

Za lekove daju ogroman novac budu\u0107i da ve\u0107ina njih nije na listi Fonda zdravstvenog osiguranja. Ipak, konkretnih podataka nema jer za protekle \u010detiri decenije koliko TE Gacko radi, nije bilo sistemskog pra\u0107enja zdravstvenog stanja stanovni\u0161tva, niti studije uticaja ovog postrojenja na zdravlje populacije. Skup\u0161tina op\u0161tine Gacko se na zasedanju 2019. godine bavila zaga\u0111enjem i donela odluku da se uradi studija, ali do danas ni\u0161ta po tom pitanju nije ura\u0111eno.<\/p>\n

Centar za \u017eivotnu sredinu iz Banjaluke je od februara do maja mjeseca 2017. godine sproveo online anketu namjenjenu stanovnicima Gacka \u010diji je cilj bio dobijanje mi\u0161ljenja o radu postoje\u0107e termoelektrane Gacko sa posebnim osvrtom na kvalitet vazduha. Rezultati ankete nisu nimalo ohrabruju\u0107i.<\/p>\n

\u201cOdgovori gra\u0111ana i gra\u0111anki pokazuju da je stanje u Gacku vi\u0161e nego zabrinjavaju\u0107e, dok u isto vrijeme zdravlje stanovni\u0161tva nije na listi prioriteta. Mjerna stanica u centru grada ne funkcion\u0161e, a podaci o kvalitetu vazduha i emisiji \u010destica samo se mogu dobiti iz termoelektrane. Na\u017ealost vidi se da ne postoji volja vlasti da omogu\u0107e gra\u0111anima transparentnost podataka i time otkriju odakle zaga\u0111enje dolazi\u201d, izjavila je Du\u0161ka Kudra, iz Centra za \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

Samo taj podatak dovoljno govori o tome \u010demu nadle\u017eni daju prioritet i kolika je briga za zdravlje stanovnika ovog kraja.<\/p>\n

Zbog pepela koji zasipa \u0161ire podru\u010dje, te\u0161ko mo\u017ee da se govori o zdravoj hrani koja je bila brend, pa i adut lokalne zajednice u promociji planinskog turizma. Stoka uz travu pase i pepeo, a kako se to na nju odra\u017eava govori \u010dinjenica da veterinari bele\u017ee pove\u0107anje broja slu\u010dajeva poba\u010daja kod krava.<\/p>\n

\u201cBilo je vi\u0161e slu\u010dajeva u selima Nadani\u0107i, Kravarevo i Rudo Polje. Krave su i\u0161le u ispa\u0161u, ne postoji drugi razlog za to, a \u0161teta je velika\u201d, rekao je jedan od me\u0161tana na protestu ispred RiTE Gacko sredinom maja ove godine.<\/p>\n

\u201cOvo je stra\u0161no \u0161ta se de\u0161ava. Kome ra\u0111amo mi decu? Ka\u017eu hranimo se zdravo jer \u017eivimo na selu, a kakva je zdrava hrana kod nas kada nam stoka do\u0111e iz ispa\u0161e pa taj kajmak i mleko sve je zaga\u0111eno. Vazduh nam je zaga\u0111en, da li ima kraja ovome – zapitala je me\u0161tanka Nadani\u0107a Sne\u017eana Markovi\u0107.<\/p>\n

\n

Na re\u0161enje \u0107e da se \u010deka<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Uzrok za prekomernu emisiju pepela u vazduh le\u017ei u nekvalitetnom uglju od koga se u TE Gacko pravi struja. On se, naime, eksploati\u0161e iz takozvane Povlatne zone- podru\u010dja na kojem se ugalj nalazi na maloj dubini, pa je njegova eksploatacija jeftinija i jednostavnija. Takav ugalj je uglavnom manje kalorijske mo\u0107i i sa velikim procentom ne\u010disto\u0107a. To zna\u010di da prilikom spaljivanja u kotlu termoelektrane daje manju snagu, te\u017ee gori, a udeo pepela je i do 30%. Ne\u0161to kvalitetnije gorivo iz \u201cglavnog ugljenog sloja\u201d izgubljeno je pre izvesnog vremena prvenstveno zbog lo\u0161ih odluka menad\u017ementa, ka\u0161njenja sa otkrivkom i velike neispravnosti mehanizacije.<\/p>\n

Sada iz uprave preduze\u0107a tvrde da imaju re\u0161enje, ali da \u0107e na njega da se \u010deka najmanje dve godine. Naime, u planu je da se nabavi postrojenje za separaciju uglja koje \u0107e podi\u0107i kvalitet. Za to su potrebne pare (oko 35 miliona evra, izjavio je premijer RS Radovan Vi\u0161kovi\u0107), koje RiTE Gacko nema, ve\u0107 o\u010dekuje pomo\u0107 od Elektroprivrede RS\u00a0 i Vlade RS.<\/p>\n

Sa druge strane, povr\u0161inski kop zauzima zna\u010dajan deo Gata\u010dkog polja – najplodnije zemlje, podru\u010dje koje najvi\u0161e podse\u0107a na ogromnu ranu – niti se smanjuje, niti rekultivi\u0161e, a hiljade tona plodne zemlje koju je trebalo sa\u010duvati, sa jalovinom je bespovratno izgubljeno na odlagali\u0161tu.<\/p>\n

Propu\u0161tena je \u0161ansa da se ovaj resurs iskoristi na dobrobit op\u0161tine. TE Gacko je na kraju svog tehnolo\u0161kog veka, uni\u0161tila je prirodu toliko da \u0107e trebati ne samo vreme, nego i ogromna sredstva da se koliko-toliko rekultivi\u0161e podru\u010dje. Lo\u0161im re\u0161enjima, podizanjem kota nasipa, na\u010dinjena je ogromna \u0161teta, \u010dije je popravljanje, ostavljeno budu\u0107im generacijama.<\/p>\n

A sve je moglo biti druga\u010dije.<\/p>\n

Za malu zajednicu veliki resurs je mogao zaista da donese blagostanje i \u017eivot po meri svakog stanovnika. To \u0161to nije iskori\u0161tena prilika da se u ovom snegopadnom mestu instalira grejanje ispod glavnih saobra\u0107ajnica i trotoara je mo\u017eda previ\u0161e futuristi\u010dki (mada ne bi smelo da bude), ali to \u0161to ogromna toplota odlazi u vazduh umesto da se greju ku\u0107e\u00a0 i stanovi u Gacku, najvi\u0161e govori o jednom istinskom nemaru svih koji su u nekom momentu bili na rukovode\u0107im pozicijama.<\/p>\n

Oni mo\u017eda jesu imali mo\u0107, ali nisu imali viziju, a ni \u017eelju da rade za op\u0161te dobro. Zato ceh sada pla\u0107aju oni koji su ostali da \u017eive na obodu rudnika, mo\u017eda se kaju\u0107i zbog nekih propu\u0161tenih prilika\u00a0 za \u017eivot na nekom drugom, prijatnijem i zdravijem mestu.<\/p>\n

Za sada stanovnici Gacka imaju obe\u0107anje premijera RS Radovana Vi\u0161kovi\u0107a da \u0107e Vlada pomo\u0107i\u00a0 preduze\u0107u RiTE Gacko da u naredne dve godine kupi postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje uglja \u010dime bi se, tvrde, smanjila emisija \u010destica, ali i proizvodnja struje u\u010dinila profitabilnijom. Do tada apeluju na me\u0161tane ove op\u0161tine da se strpe i stoi\u010dki podnesu pepeo jo\u0161 najmanje koju godinu. (Foto: Wikimedia Commons<\/a>)<\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg realizuje <\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta \u201cKori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na \u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru\u201d uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nekada je Gacko, mesta\u0161ce na 940 metara nadmorske visine, sa oko pet hiljada stanovnika, va\u017eilo za vazdu\u0161nu banju. Bronhitis i astma su bile nepoznanice<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":373028,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-373025","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373025","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=373025"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373025\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":373029,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/373025\/revisions\/373029"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/373028"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=373025"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=373025"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=373025"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}