Svako od nas do\u017eiveo je neku neprijatnost u detinjstvu koje se i danas se\u0107a, koja je ostavila dubok trag i to je prirodno. Me\u0111utim, ako su situacije koje su vas povre\u0111ivale bile \u010deste, onda su one u vama ostavile emotivne rane.<\/p>\n
Problemi koje smo do\u017eiveli u detinjstvu opredeljuju kakav \u0107e biti kvalitet na\u0161eg \u017eivota kao odraslih. Oni tako\u0111e mogu da uti\u010du na model vaspitanja koji \u0107e sutra usvojiti na\u0161a deca kao i na to kako se suo\u010davamo sa neda\u0107ama.<\/p>\n
\u200bNekako, od tih emotivnih rana ili bolnih iskustava iz detinjstva, mi stvaramo deo na\u0161e li\u010dnosti.<\/p>\n
1. Strah od napu\u0161tanja<\/strong><\/p>\n Usamljenost je najgori neprijatelj onih koji su bili napu\u0161teni tokom detinjstva. Tu postoji konstanta pa\u017enja na nedostatke, \u0161to \u0107e dovesti one koji su patili do napu\u0161tanja pertnera ili projekata dok je jo\u0161 uvijek rano za to, iz straha da oni ne budu ti koji \u0107e biti napu\u0161teni.<\/p>\n To je neka vrsta \u201eJa \u0107u oti\u0107i pre nego \u0161to me ti ostavi\u0161\u201c, niko me ne podr\u017eava, ne mogu da podnesem sve ovo \u201eako ode\u0161, ne vra\u0107aj se\u201c\u2026<\/p>\n Osobe koje su do\u017eivele iskustvo ostavljanja tokom detinjstva, moraju da porade na svom strahu od samo\u0107e, strahu od obacivanja i nevidljivih barijera fizi\u010dkog kontakta.<\/p>\n Rane koje su nastale napu\u0161tanjem, nisu ni malo lake za le\u010denje. Sami \u0107ete postati svesni kada rane po\u010dnu da zarastaju i kada nestane strah od usmaljenosti i kada on bude zamenjen unutr\u0161njim dijalogom koji je pozitivan i pun nade.<\/p>\n 2. Strah od odbacivanja<\/strong><\/p>\n Budu\u0107i da se radi o dubokoj rani, ona uzrokuje unutra\u0161nje odbacivanje. Mislimo na ono \u0161to smo do\u017eiveli, na na\u0161e misli i ose\u0107anja.<\/p>\n Kada se pojavi, mo\u017ee da uti\u010de na vi\u0161e faktora, kao odbacivanje roditelja, porodice ili sebe samih. To stvara ose\u0107aj odbijanja, negativne misli, ose\u0107aj nepo\u017eeljnosti \u0161to dovodi do potcenjivanja sebe samih.<\/p>\n Osoba koja pati od ovog bolnog iskustva ose\u0107a da ne zaslu\u017euje naklonost niti razumevanje od bilo koga, i izoluje se u svoju unutra\u0161nju prazninu zbog straha od odbacivanja. Verovatno, ako ste imali ovih problema tokom detinjstva bi\u0107ete \u201eneuhvatljive\u201c osobe.<\/p>\n Zbog toga, neophodno je da radite na svom strahu, na svojim unutra\u0161njim strahovima i situacijama koje stvaraju paniku.<\/p>\n \u200bAko je ovo va\u0161 slu\u010daj, mislite o sebi, rizikujte i donosite odluku za sebe. Sve manje \u0107e vas uznemiravati \u010dinjenica \u0161to se neke osobe udaljavaju od vas i ne\u0107ete to li\u010dno shvatiti, jednostavno ponekad \u0107e vas zaboraviti.<\/p>\n 3. Poni\u017eenje<\/strong><\/p>\n Ova rana nastaje kada u razli\u010ditim momentima imamo ose\u0107aj da drugi ne odobravaju to \u0161to radimo i kritikuju nas. Ovaj problem mo\u017eete \u010dak i preneti na svoju decu, govore\u0107i im da su nevaspitani, nepristojni i bezobrazni, a to uni\u0161tava samopouzdanje deteta.<\/p>\n Na ovaj na\u010din, tip li\u010dnosti koji se stvara sa ovom frekvencom, postaje \u201eosoba koja zavisi od drugih\u201c. Mo\u017eete zauzeti stav \u201etiraninia\u201c i egoiste kao mehanizam odbrane, i mo\u017eete poni\u017eavati druge radi stvaranja oklopa kako bi za\u0161titili sami sebe.<\/p>\n Ako ste do\u017eiveli ova iskustva, morate da radite na va\u0161oj samostalosti, na va\u0161oj slobodi, na razumevanju va\u0161ih potreba i strahova, kao i na va\u0161im prioritetima.<\/p>\n 4. Prevara i strah od verovanja drugima<\/strong><\/p>\n Ova ose\u0107anja se javljaju kada se dete ose\u0107a prevarenim, posebno od strane jedog od njegovih roditelja koji nije ispo\u0161tovao dato obe\u0107anje. Ovo dovodi do toga da nepoverenje koje proizilazi iz ovog problema mo\u017ee da se pretvori u zavist i druga negativna ose\u0107anja, kao i ose\u0107aj da ne zaslu\u017euju to \u0161to im je obe\u0107ano i \u0161to drugi imaju.<\/p>\n Ovi problemi u detinjstvu stvaraju sumnji\u010dave osobe i osobe koje uvek \u017eele da imaju sve za sebe. Ako ste tokom detinjstva patili od sli\u010dnih situacija, verovatno \u0107ete imati potrebu da izvr\u0161ite neku vrstu kontrole nad drugima, koja se obi\u010dno pravda jakim karakterom.<\/p>\n Ove osobe priznaju svoje gre\u0161ke zbog na\u010dina na koji reaguju. Imaju potrebu da rade na strpljenju, toleranciji, kao i da nau\u010de da budu same i da same odgovaraju za svoje postupke.<\/p>\n 5. Nepravda<\/strong><\/p>\n Nastaje u kontekstu kada su ljudi koji se brinu o deci hladni i autoritativni. Tokom detinjstva, preterani zahtevi koji prelaze granice, stvaraju ose\u0107aj ne efikasnosti i bezvrednosti, kako u detinjstvu tako i u odrasloj dobi.<\/p>\n Direktna posledica onih koji su pretrpeli nepravdu je rigidnost, jer \u0107e ove osobe poku\u0161ati da postanu jako bitne i da osvoje veliku mo\u0107. To \u0107e verovatno dovesti do stvaranja fantazije o redu i perfekcionizmu, kao i do nemogu\u0107nosti da budu sigurni u odluke koje donose. Treba poraditi na poverenju i na mentalnoj snazi, poku\u0161avaju\u0107i da budete \u0161to fleksibilniji i da verujete drugima.(Izvor: Bebamur)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svako od nas do\u017eiveo je neku neprijatnost u detinjstvu koje se i danas se\u0107a, koja je ostavila dubok trag i to je prirodno. Me\u0111utim, ako su situacije koje su vas povre\u0111ivale bile \u010deste, onda su one u vama ostavile emotivne rane.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":372602,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-372601","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372601","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=372601"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372601\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":372603,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372601\/revisions\/372603"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/372602"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=372601"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=372601"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=372601"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}