Psiholo\u0161ki fenomen \u201cde\u017ea vi\u201d, predstavlja onaj \u010dest ose\u0107aj da smo ne\u0161to ve\u0107 videli ili do\u017eiveli.<\/p>\n
Ovo se ve\u0107 dogodilo? Koliko puta ste se na\u0161li u situaciji gde ste to pomislili? Stru\u010dnjaci obja\u0161njavaju ovaj fenomen.<\/p>\n
De\u017ea vi u prevodu sa francuskog jezika zna\u010di \u201cne\u0161to ve\u0107 vi\u0111eno\u201d ili promnezija u gr\u010dkom jeziku poznato kao \u201cpredse\u0107anje\u201d. U pitanju je jak utisak da smo ve\u0107 pro\u017eiveli odre\u0111en trenutak iako se on de\u0161ava po prvi put.<\/p>\n
Frojd je izneo tezu koja obja\u0161njava ovaj fenomen kao raniji, odnosno potisnut i zaboravljen do\u017eivljaj. S druge strane, parapsiholozi obja\u0161navaju pojavu kao iskustvo koje proizilazi iz pro\u0161log \u017eivota, dok ve\u0107ina stru\u010dnjaka nema racionalno obja\u0161njenje za ovu psiholo\u0161ku pojavu.<\/p>\n
Dok jedna grupa nau\u010dnika podr\u017eava tezu da se \u201cde\u017ea vi\u201d oslanja na emocionalne reakcije koje se javljaju kao odgovor na sli\u010dne doga\u0111aje, drugi pak smatraju da je u pitanju vremenska razlika ili jaz izme\u0111u samog momenta do\u017eivljavanja, pro\u017eivljavanja i pam\u0107enja.<\/p>\n
Britanski profesor Kris Mulin, koji se bavi izu\u010davanjem pam\u0107enja, obja\u0161njava \u201cde\u017ea vi\u201d kao posledicu, odnosno rezultat \u201czbrke\u201d u pam\u0107enju.<\/p>\n
S Dr\u017eavnog univerziteta u Koloradu navode da je u pitanju druga\u010dija mo\u017edana \u201cgre\u0161ka\u201d. Naime, profesorka kognitivne psihologije En Kliri, isti\u010de da je problem u na\u0161em se\u0107anju, ne\u0161to \u0161to se dogodi i aktivira se\u0107anje sli\u010dnog iskustva iz pro\u0161losti ali mozak ne uspeva da se seti.<\/p>\n
Sama \u010dinjenica da ne postoji adekvatno racionalno obja\u0161njenje za ovu psiholo\u0161ku pojavu, potvr\u0111uje tezu da jo\u0161 dosta toga treba da nau\u010dimo o sopstvenoj vrsti i funkcionisanju mozga.(Izvor: edukacija.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Psiholo\u0161ki fenomen \u201cde\u017ea vi\u201d, predstavlja onaj \u010dest ose\u0107aj da smo ne\u0161to ve\u0107 videli ili do\u017eiveli.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":280476,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-372368","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372368","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=372368"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372368\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":372369,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372368\/revisions\/372369"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/280476"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=372368"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=372368"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=372368"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}