U \u017eivotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu \u2013 tvrdi da je stru\u010dnjak, da je ve\u0161ta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i ve\u0161tinu da poka\u017ee, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, \u201eprodajemo se\u201c bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su mogu\u0107a obja\u0161njenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.<\/p>\n
A \u0161ta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?<\/p>\n
Psihologija nudi odgovor \u2013 oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.<\/p>\n
\u0160ta je Daning-Kruger efekat
\nDaning-Kruger efekat je psiholo\u0161ki fenomen koji podrazumeva da pojedinci sa manjkom znanja i ve\u0161tina imaju nerealno pozitivnu sliku o sopstvenim sposobnostima u odnosu na sposobnosti drugih ljudi. Ova iluzorna superiornost je oblik kognitivne pristrasnosti i \u010desto se naziva \u201edvostrukim prokletstvom\u201c jer pojedinci ne samo da nemaju sposobnosti za obavljanje nekog zadatka, ve\u0107 im nedostaje i sposobnost da prepoznaju sopstvenu nesposobnost, zbog \u010dega se javljaju nerealna pozitivna uverenja o sebi.<\/p>\n
Fenomen su otkrili i definisali socijalni psiholozi po kojima je ovaj efekat dobio ime. Oni su tvrdili da fenomen poga\u0111a ne samo ljude koji imaju slabo razvijene ve\u0161tine, odnosno manjak znanja, ve\u0107 i one sa dosta znanja i sposobnosti. U slu\u010daju onih kojima ve\u0161tine nedostaju, nerealno pozitivna slika o sebi je posledica mispercepcija njih samih. U slu\u010daju onih koji imaju znanja, iluzija superiornosti posledica je mispercepcije drugih, te uverenja da u odnosu na njih vi\u0161e znaju i umeju.<\/p>\n
\u0160ta pokazuju istra\u017eivanja Daning-Kruger efekta?
\nVe\u0107ina istra\u017eivanja usmerenih na ovaj efekat imalo je za cilj da proveri prisustvo fenomena u nekim grupama ljudi. Tako je, recimo, istra\u017eivanje grupe autora u SAD potvrdilo da se ovaj fenomen javlja kod studenata avijacije. U ispitanoj grupi studenata bilo je onih sa niskim skorovima na testu znanja iz gramatike, kao i testu stru\u010dnog znanja, a isti studenti su precenjivali sopstveno znanje. S druge strane, studenti koji su dobro uradili oba testa, potcenjivali su svoje znanje (fenomen poznat kao sindrom uljeza). Ovaj obrazac precenjivanja sopstvenog znanja, ovog puta iz oblasti jezika (vokabulara) i logike, identifikovan je i kod studenata psihologije na jednom ekvadorskom univerzitetu.<\/p>\n
<\/p>\n
Istra\u017eivanje objavljeno u \u010dasopisu Politi\u010dka psihologija ispitivalo je da li se isti fenomen javlja kod gra\u0111ana u kontekstu znanja o politici. I ovde su rezultati pokazali da su oni pojedinci sa umereno niskom ekspertizom zna\u010dajno precenjivali sopstvena znanja. U \u017eelji da se proveri prisustvo Daning-Kruger efekta u razli\u010ditim okru\u017eenjima i realnim \u017eivotnim situacijama, istra\u017eivanja su sprovo\u0111ena i u oblastima poput sporta i medicine. Istra\u017eivanja dosledno pokazuju prisustvo ovog efekta kod pojedinaca sa najni\u017ee rangiranom realnom ekspertizom.<\/p>\n
Interesantno je i istra\u017eivanje koje se bavilo prisustvom Daning-Kruger fenomena kod takozvanih anti-vaksera (protivnika vakcinacije). Pokazalo se da oko tre\u0107ina ispitanika veruje da zna vi\u0161e o uzrocima autizma u odnosu na lekare i nau\u010dnike, a da je ovo preterano samopouzdanje u najve\u0107oj meri prisutno upravo kod ljudi koji ne znaju dovoljno o ovoj temi.<\/p>\n
Svakodnevne opasnosti zbog Daning-Kruger efekta
\nOvaj efekat mo\u017ee biti iritantan i izazvati frustracije kod drugih ljudi te tako ugroziti me\u0111uljudske odnose. Osoba koja uporno tvrdi da je kompetentna, a onda se ispostavi da nema potrebne kompetencije za obavljanje nekog zadatka, posla ili svakodnevne aktivnosti, mo\u017ee brzo izgubiti poverenje kolega ili prijatelja i rizikovati da bude isklju\u010dena iz zajedni\u010dkih radnih ili privatnih aktivnosti.<\/p>\n
Druga i mo\u017eda o\u010diglednija posledica je ona koja se odnosi na neadekvatno obavljanje radnih zadataka na odgovornim mestima. Zamislite hirurga ili voza\u010da autobusa koji veruju da su stru\u010dniji i sposobniji od svih drugih za obavljanje onih zadataka od koji zavisi ne\u010diji \u017eivot ili sigurnost, a onda se ispostavi da je to uverenje bilo nerealno pozitivno. I autori iz ranije pomenutog istra\u017eivanja upozoravaju na opasnost od toga da se ovaj efekat uo\u010dava kod budu\u0107ih pilota.<\/p>\n
Bez panike!
\nAko posle ovog teksta po\u010dinjete da sumnjate u svakog ko se hvali svojim znanjem, ne \u201eska\u010dite\u201c brzo u zaklju\u010dke. Daning-Kruger efekat je fenomen koji poga\u0111a sve ljude u nekom trenutku. Mo\u017eda neki od nas misle da su bolji voza\u010di, drugi da su gramati\u010dki kompetentniji, tre\u0107i da bolje razumeju ljude. I ponekad smo u pravu, a ponekad je na snazi Daning-Kruger efekat.<\/p>\n
Pojedini su prepoznali zna\u010daj ovog fenomena i opasnosti koje nosi, pa su se razvile brojne preporuke za obrazovanje kako bi se predupredio nastanak ovog ni\u010dim opravdanog samopouzdanja.<\/p>\n
A za zaposlene na odgovornim pozicijama ne brinite. Kada psiholozi rade profesionalnu selekciju kadra, ovaj efekat im ne\u0107e proma\u0107i.( Izvor: psihoverzum.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u017eivotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu \u2013 tvrdi da je stru\u010dnjak, da je ve\u0161ta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i ve\u0161tinu da poka\u017ee, isti izostaju.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":372208,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-372207","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372207","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=372207"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372207\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":372209,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/372207\/revisions\/372209"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/372208"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=372207"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=372207"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=372207"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}