{"id":371102,"date":"2023-06-11T07:49:23","date_gmt":"2023-06-11T05:49:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=371102"},"modified":"2023-06-11T07:49:23","modified_gmt":"2023-06-11T05:49:23","slug":"tragedije-trauma-i-zivot-posle","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/06\/11\/tragedije-trauma-i-zivot-posle\/","title":{"rendered":"Tragedije, trauma i \u017eivot posle"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: \u0110ur\u0111a Timotijevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u010cini nam se da je dru\u0161tvo u kome \u017eivimo, ili \u010ditav svet, na ivici katastrofe i pitamo se kako \u0107e nakon svega izgledati \u017eivot i kako \u0107emo nastaviti dalje. Ubistvo devetoro dece i jednog odraslog po\u010dinjeno od strane deteta za vreme \u0161kolskog \u010dasa, kao i vi\u0161estruko ubistvo koje je usledilo i u kome je ubijeno osmoro mladih ljudi uzrasta 15 do 20 godina, su tragedije koje i danas, mesec dana kasnije, i dalje ne mo\u017eemo da prihvatimo da su se desile, da ih razumemo, osmislimo i osetimo sav u\u017eas koje nose.<\/p>\n

Tuga, saose\u0107anje, strah, bes, do\u017eivljaj bespomo\u0107nosti i besmisla su nekad toliko intenzivni da prevazilaze na\u0161e dosada\u0161nje kapacitete da se sa njima nosimo. Osciliramo izme\u0111u poricanja i potpune preplavljenosti, izme\u0111u emotivne obamrlosti i kuljaju\u0107eg besa koji ne znamo gde da usmerimo, izme\u0111u pasivnosti i neizdr\u017eive potrebe da se pokrenemo, ne\u0161to preduzmemo i ponovno uspostavimo nekakav smislen i pravedan poredak.<\/p>\n

\n

Traumatsko iskustvo<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Tragedije o kojima govorimo zaista jesu ekstreman oblik traumatskog iskustva, ne samo za one koji su direkno pogo\u0111eni, ve\u0107 za cele zajednice i dru\u0161tvo u celini. Suvi\u0161no je naglasiti da je bol i gubitak onih koji su u ovim tragedijama izgubili decu, \u010dlanove porodice i prijatelje nemerljiva i neuporediva sa bilo kojim drugim iskustvom. No i za sve nas koji smo deo ovog dru\u0161tva ovo jeste traumatsko iskustvo. Odgovor na pitanje kako da posle tragedija nastavimo \u017eivot dalje je pri\u010da o traumi i oporavku, ali i dru\u0161tvenom odgovoru na traumu i odgovornosti koje dru\u0161tvo nosi.<\/p>\n

Neke od prvih definicija traume opisivale su traumatske doga\u0111aje kao izrazito retka de\u0161avanja, izvan domena uobi\u010dajnog ljudskog iskustva. Na\u017ealost, pokazalo se da traumatska iskustva nisu retka po svojoj u\u010destalosti, ve\u0107 da su njihove posledice vanredno velike i razaraju\u0107e u psiholo\u0161kom smislu. Trauma je razaraju\u0107a jer dekonsrui\u0161e sliku sveta koju smo do tada imali kao dovoljno bezbednog i do tada stvorenu sliku sebe kao osobe koja raspola\u017ee kapacitetima da se za\u0161titi i uti\u010de na svoju dobrobit.<\/p>\n

\u017divot nakon traumatskog iskustva je posebno te\u017eak jer pro\u0161lost nastavlja da probija u sada\u0161njost nedozvoljavaju\u0107i nam da do\u017eivimo mir i uverimo se da je opasnost pro\u0161la. Zato je u procesu oporavka od traume, nakon \u0161to se osiguramo da opasnost zaista jeste pro\u0161la, prvi cilj da traumatsko iskustvo ostavi tamo gde se desilo \u2013 u pro\u0161losti i osvestimo da je sada i ovde dovoljno bezbedno, barem onoliko koliko je bilo i pre traumatskih doga\u0111aja.<\/p>\n

Na ponovni do\u017eivljaj sveta kao dovoljno bezbednog u velikoj meri uti\u010de okru\u017eenje i dru\u0161tveni odgovor na osobu koja je do\u017eivela traumu i njeno iskustvo. Pod okru\u017eenjem u ovom slu\u010daju podrazumevamo ne samo bliske osobe i pru\u017eaoce stru\u010dne pomo\u0107i, ve\u0107 i \u0161iru zajednicu i dru\u0161tvo u celini. Okru\u017eenje mo\u017ee obezbediti uslove za oporavak tako \u0161to \u0107e validirati traumatsko iskustvo, pru\u017eiti razumevanje i empatiju i stvoriti prostor u kome bezbedno mo\u017eemo da mislimo i ose\u0107amo u vezi sa traumatskim doga\u0111ajem i to sa nekim podelimo. Nasuprot tome, okru\u017eenje mo\u017ee dovoditi u pitanje traumati\u010dnost iskustva, umanjivati i omalova\u017eavati patnju ili pripisivati odgovornost i krivicu \u017ertvama traume i time ote\u017eava oporavak. Sa izuzetkom pojedinaca i grupa gra\u0111ana koji su pokazali kapacitet za razumevanje, empatiju i solidarnost, utiska sam da je dominantan dru\u0161tveni odgovor na ove, ali i mnoge druge tragi\u010dne doga\u0111aje proteklih godina u Srbiji, takav da, ne samo da ne pru\u017ea siguran prostor za oporavak, ve\u0107 je vi\u0161estruko retraumatiziraju\u0107i.<\/p>\n

Ovde prvenstveno mislim na neodgovorne i neodmerene postupke ljudi na vrhu vlasti i na \u010delu relevantnih ministarstava i institucija i neeti\u010dno, neprofesionalno i senzacionalisti\u010dko izve\u0161tavanje medija koje se nastavlja, evo, ve\u0107 mesec dana nakon tragedija. Va\u017eno je da razumemo da nisu samo neposredne reakcije dru\u0161tva one koje olak\u0161avaju ili ote\u017eavaju proces oporavka. Konstantno nestabilna politi\u010dka i ekonomska situacija i veliki stepen siroma\u0161tva ve\u0107 sami po sebi podrivaju ose\u0107aj egzistencijalne sigurnosti i vode ka obeshrabrenosti. Sveprisutno nasilje u svim sferama i na svim nivoima dru\u0161tva, od vr\u0161nja\u010dkog do porodi\u010dnog, od medija do vrha vlasti, potencijalno doprinosi do\u017eivljaju da je pretnja svuda oko nas i da nema ko da nas za\u0161titi. U dru\u0161tvu u kome se vlada nasiljem i zastra\u0161ivanjem posebno nam je te\u0161ko da posle traumatskih iskustava povratimo do\u017eivljaj sigurnosti i bezbednosti i vratimo izgubljenu veru u ljude kao doboronamerne. Te\u0161ko je, ali ne i nemogu\u0107e, samo \u0107emo, izgleda, najve\u0107i deo morati da odradimo sami.<\/p>\n

\n

Kako da nastavimo dalje<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prvi deo tog posla je probamo sebe da umirimo i stabilizujemo i, onda kad smo spremni, vratimo se \u017eivotu kakav je bio pre tragedija, koliko je to mogu\u0107e. Ve\u0107ina nas verovatno polako izlazi iz faze akutnog \u0161oka i stresa u kojoj smo u svemu videli pretnju uz do\u017eivljaj da smo bespomo\u0107ni i da vi\u0161e nigde nije dovoljno sigurno. Sada, kada polako prihvatamo da su se tragedije dogodile i spoznajemo razmere njihovih posledica, iako mo\u017eda nismo preplavljeni strahom, strepnja je i dalje tu i pred nama je zadatak da se nosimo sa \u010dinjenicom da garancije za siguro\u0161\u0107u nema i da se nepravedni, pogre\u0161ni i nezamislivo tu\u017eni doga\u0111aji mogu desiti uvek i svakome. Iako smo sada ove \u010dinjenice svesni verovatno vi\u0161e nego ikada ranije i na\u0161 emotivni odgovor na nju je mnogo ja\u010di, dobro je da se setimo da smo i pre tragedija nekako sa tom \u010dinjenicom \u017eiveli.<\/p>\n

Dobro je da imamo na umu da, iako nam se lo\u0161e stvari mogu uvek desiti, tragi\u010dni doga\u0111aji ovakvih razmera su zaista ekstremno retki i da je verovatno\u0107a da \u0107e se u skorijoj budu\u0107nosti ponovo dogoditi izrazito mala. Apsolutnu garanciju za bezbednost, na \u017ealost, nikada nismo imali, niti \u0107emo je imati. Ostaje nam, dakle, da se vodimo time da je situacija, dru\u0161tvo, svet dovoljno bezbedan dok nema vidljivih dokaza da nije. Iako je sada te\u0161ko \u017eiveti sa tim da su mnoge stvari van domena na\u0161e kontrole, va\u017eno je da se setimo da nismo bespomo\u0107ni, da uvek postoji ne\u0161to na \u0161ta mo\u017eemo uticati, ne\u0161to \u0161to mo\u017eemo uraditi za na\u0161u dobrobit i dobrobit drugih i da mo\u017eemo, barem donekle, povratiti do\u017eivljaj kontrole, predvidljivosti i kontinuiteta u svom \u017eivotu. Zbog toga je va\u017eno, da onda kada smo za to spremni, sebi i svojim porodicama obezbedimo uslove da se \u017eivot nastavi kakav je bio i pre, koliko je to mogu\u0107e.<\/p>\n

Kada danas poku\u0161avamo da razumemo kako smo i za\u0161to su nas tragedije ovoliko poremetile, \u010dak iako nismo direktno pogo\u0111eni, va\u017eno je da imamo na umu da je mnogima od nas ova tragedija bila okida\u010d za ponovno pro\u017eivljavanje na\u0161ih traumatskih iskustava iz pro\u0161losti i da nas mo\u017ee potencijalno destabilizovati u psiholo\u0161kom smisu. Ako se osvrnemo na poslednjih pola veka \u017eivota u Srbiji, skoro da nema traume koje delovi stanovni\u0161tva ili dru\u0161tvo u celini nisu imali u iskustvu. Po svemu sude\u0107i, vrlo je verovatno da je veliki broj stanovnika bio izlo\u017een nizu traumatskih dogadjaja, kao i da je ne mali deo populacije, pored individualne traume, u iskustvu imao i neku vrstu grupne traume u kojoj je pogo\u0111en veliki broj ljudi ili cele zajednice ili dru\u0161tva (diktature, ratovi, migracije, elementarne nepogode itd).<\/p>\n

Mo\u017ee nam se \u010diniti da su nas mnoga traumatska iskustva o\u010dvrsla i u\u010dinila otpornijim na budu\u0107e neda\u0107e koje nas mogu zadesiti, neke od nas sigurno i jesu. Me\u0111utim, mnogima se desilo upravo suprotno, traumatska iskustva od kojih se nismo oporavili u\u010dinila su nas ranjivijima te u ve\u0107em riziku od retraumatizacije i nove destabilizacije. Valja imati da umu da su svi emotivni odgovori i stanja u koje upadamo posle ovih tragi\u010dnih doga\u0111aja normalni i da imaju funkciju da nas, barem privremeno, za\u0161tite. Mo\u017eda \u0107e nekima od nas biti potrebno vi\u0161e vremena da iza\u0111emo iz postraumatskog \u0161oka i vratimo se u stanje \u201cnormalnog\u201d funkcionisanja. Mo\u017ee se desiti i da zaklju\u010dimo da nam je previ\u0161e, da ipak ne mo\u017eemo sami i da nam je potrebna profesionalna pomo\u0107 i mo\u017eda nas ba\u0161 ovi doga\u0111aji podstaknu da tu pomo\u0107 zatra\u017eimo.<\/p>\n

\n

\u0160ta mo\u017eemo da uradimo?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Verujem da je za oporavak kolektivne traume poput ove nije dovoljno da se svi pobrinemo za sebe ve\u0107 je potrebno da izazovemo dru\u0161tvenu promenu \u2013 da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da se nasilje zaustavi. \u0160ta mo\u017eemo da uradimo? Mo\u017eemo da prestanemo da podr\u017eavamo nasilnike i biramo ih za predsednike dr\u017eave ili vlade, urednike novina, menad\u017eere, direktore \u0161kola, trenere sportskih i de\u010djih klubova, nastavnike i vaspita\u010de, mo\u017eemo da ne podr\u017eavamo i ne \u0107utimo pred nasiljem u svojim redovima, da se pobunimo i poku\u0161amo da spre\u010dimo nasilje kad god mo\u017eemo, ali najva\u017enije, mo\u017eemo da sami prestanemo da budemo nasilnici i zlostavlja\u010di. Da prestanemo da budemo nasilnici prema svojoj deci, prema svojim \u017eenama, sestrama i majkama, prema svojim u\u010denicima, svojim zaposlenima, prema svim svojim sugra\u0111anima i sugra\u0111ankama. \u201cNasilje ra\u0111a nasilje\u201d nije prazna fraza, to je obja\u0161njenje stalne retraumatizacije na\u0161eg dru\u0161tva i nemogu\u0107nosti da se od nje oporavimo.<\/p>\n

Iskustvo psihoterapijskog rada sa osobama koje su pre\u017eivele traumu pokazuje nam da zalaganje za neki vi\u0161i cilj i \u017eivot u skladu sa vrednostima koje su ve\u0107e od nas samih, mo\u017ee biti veoma mo\u0107an resurs za prevladavanje kriza i trauma, ali i vrlo mo\u0107na pokreta\u010dka snaga. Ako na kraju dana znamo da smo uradili sve \u0161to je bilo u na\u0161oj mo\u0107i, da nismo \u0107utali i posmatrali sa strane ve\u0107 smo se aktivno borili za ono \u0161to je nama va\u017eno to nam mo\u017ee doneti utehu i snagu da sutra nastavimo dalje. Kada su protesti protiv nasilja po\u010deli, \u010dinilo mi se da je prerano, no bilo mi je jasno koliko nam oni mogu biti dragocena prilika da ne\u0161to uradimo ili barem steknemo do\u017eivljaj da ne\u0161to mo\u017eemo da preduzmemo.<\/p>\n

Dok zavr\u0161avam ovaj tekst i pripremam se da idem na protest \u201cSrbija protiv nasilja\u201d razmi\u0161ljam o tome kako sam jutros povisila ton na svoju \u0107erku, razmi\u0161ljam o nasilju koje sam ja kao dete do\u017eivljavala, razmi\u0161ljam o nasilju koje sam gledala, a nisam mogla da spre\u010dim, razmi\u0161ljam o nasilju koje sam mo\u017eda mogla da spre\u010dim, a nisam ni probala. I dok se u meni smenjuju tuga, krivica, sram i poku\u0161aji da razumem i ute\u0161im sebe, idem na protest sa nadom da mogu da budem bolja i da \u0107u biti bolja nego \u0161to sam do sad bila. Ono \u0161to svi mo\u017eemo jeste da se trudimo da jedni drugima pru\u017eimo to iskustvo koje \u0107e vratiti izgubljenu veru u ljude kao dobronamerne i svet kao dovoljno bezbedan.<\/p>\n

Masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cini nam se da je dru\u0161tvo u kome \u017eivimo, ili \u010ditav svet, na ivici katastrofe i pitamo se kako \u0107e nakon svega izgledati \u017eivot i kako \u0107emo nastaviti dalje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":186124,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-371102","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/371102","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=371102"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/371102\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":371103,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/371102\/revisions\/371103"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/186124"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=371102"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=371102"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=371102"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}