{"id":370658,"date":"2023-06-04T06:22:56","date_gmt":"2023-06-04T04:22:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=370658"},"modified":"2023-06-04T06:25:48","modified_gmt":"2023-06-04T04:25:48","slug":"ko-brine-o-starima-nemacke-negovateljice-izmedju-bivse-jugoslavije-i-nemacke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/06\/04\/ko-brine-o-starima-nemacke-negovateljice-izmedju-bivse-jugoslavije-i-nemacke\/","title":{"rendered":"Ko brine o starima Nema\u010dke \u2013 negovateljice izme\u0111u biv\u0161e Jugoslavije i Nema\u010dke"},"content":{"rendered":"

Autorica: \u017deljka Oparnica<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Starost je na\u0161a budu\u0107nost \u2013 podaci Eurostata to potvr\u0111uju. Sociolozi, politikolozi i lekari godinama ukazuju na to koliko \u0107e to izmeniti na\u0161a dru\u0161tva. Armija \u017eena iz biv\u0161e Jugoslavije, koja se udru\u017eenim snagama sa \u017eenama iz drugih delova isto\u010dne Evrope bavi negovanjem starijih i bolesnih u Nema\u010dkoj, je mo\u017eda prvi pokazatelj tih promena.<\/p>\n

Projekcije bazirane na podacima iz 2019. godine upu\u0107uju na to da \u0107e se broj starijih od 65 godina udvostru\u010diti do 2050. godine. U brojkama to zna\u010di da \u0107e Evropska unija od 12,5 miliona starijih osoba za manje od tri decenije do\u0107i do broja od 26,8 miliona.<\/p>\n

Knjiga Tanje Vi\u0161i\u0107, Periferne radne mobilnosti: briga o starima izme\u0111u Nema\u010dke i biv\u0161e Jugoslavije (Peripheral Labour Mobilities: Elder Care Work between the Former Yugoslavia and Germany), objavljena pro\u0161le godine u frankfurtskoj izdava\u010dkoj ku\u0107i Campus govori o polo\u017eaju \u017eena iz biv\u0161e Jugoslavije kojima je starost Evrope svakodnevni posao. Ova etnolo\u0161ka studija nas navodi da se zapitamo na \u010dijim je zapravo ple\u0107ima na\u0161a starost \u2013 odnosno na\u0161a budu\u0107nost.<\/p>\n

\u017dene van sistema<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ko su negovateljice starih i bolesnih Nema\u010dke? Kratak odgovor iz ove studije bio bi: \u017eene izme\u0111u 30 i 59 godina, prvenstveno sa teritorije Srbije i Bosne i Hercegovine. Me\u0111utim, Tanja Vi\u0161i\u0107 neposredno je pratila vi\u0161e negovateljica izme\u0111u 2016. i 2018. godine te je kroz dopisivanje, telefonske, Skype i intervjue u\u017eivo upoznala stvarnosti ovog posla, ali i neke od svojih u\u010desnica veoma li\u010dno.<\/p>\n

Naime, autorka je koriste\u0107i antropolo\u0161ki metod posmatranja uz u\u010destvovanje, putovala sa negovateljicama, prelazila granice s njima, te ih pose\u0107ivala na njihovim radnim mestima kad je za to imala prilike. Autorka je vidno posve\u0107ena osvetljavanju nezavidne pozicije, potpune socijalne i zdravstvene neza\u0161ti\u0107enosti, te ilegalnosti ovih klju\u010dnih, ali marginalizovanih radnica u najve\u0107oj i najmo\u0107nijoj dr\u017eavi Evropske unije.<\/p>\n

Istoriju ove vrste neredovonog i neregulisanog rada autorka po\u010dinje sa liberalizacijom viznog re\u017eima zemalja \u0161engen zone sa Srbijom, Makedonijom i Crnom Gorom 2009. odnosno 2010. godine sa Bosnom i Hercegovinom, tj. od trenutka kad su gra\u0111ani ovih zemalja dobili pravo turisti\u010dke vize, dobropoznatih 90 u 180 dana unutar EU. U tom periodu, do \u010dlanstva u EU tri godine kasnije, i Hrvatska je bila deo ove prakse.<\/p>\n

Od tada se mo\u017ee pratiti odlazak sve ve\u0107eg broja negovateljica na po devedeset dana neprijavljenog rada \u2013 brige za stare, bolesne i nepokretne u nema\u010dkim porodicama, iliti \u201erotacija\u201c. Po isteku tih devedeset dana, na njihovo mesto dolazi \u201ezamena\u201c koja taj isti posao obavlja isti period. Ovakav rad je, kako i autorka navodi, i stil \u017eivota; odnosno, negovateljice \u017eivot \u017eive u smenama, tokom rada u Nema\u010dkoj i tokom boravka kod ku\u0107e.<\/p>\n

Koliko \u017eena \u017eivi ovako ne mo\u017eemo s precizno\u0161\u0107u da ka\u017eemo. Ovaj rad je nevidljiv po\u0161to nije prepoznat u legalnim tokovima, stoga ne postoje podaci koji bi utvrdili ta\u010dan broj radnika i radnica koji po ovom principu rade u Nema\u010dkoj i drugim dr\u017eava EU.<\/p>\n

Ipak, prema istra\u017eivanju iz 2010. godine, u Nema\u010dkoj je bilo 1,45 miliona starih osoba registrovanih za dr\u017eavne benefite na ra\u010dun neophodne brige u doma\u0107instvu. Prema podacima, samo 30% prijavljenih je za brigu unajmilo profesionalnu, medicinsku pomo\u0107, a 70% je zavisilo od svojih porodica. Me\u0111utim, u \u010dak 40% porodica, iliti oko 460.000 doma\u0107instava, koja su preuzela obavezu brige za starije, njihovi \u010dlanovi zadr\u017eali su puno radno vreme na svojim poslovima. Kada se sagledaju osnovne du\u017enosti negovateljica \u2013 kupanje, hranjenje, menjanje pelena, obla\u010denje, davanje lekova, insulina, \u0161etanje u slu\u010daju da je osoba pokretna ili povremeno pomeranje za slu\u010daj da je starija osoba nepokretna \u2013 postaje jasno da je nemogu\u0107e brinuti se o osobi koja zahteva punu pa\u017enju ako ste zaposleni sa punim radnim vremenom.<\/p>\n

Pritom, briga o starima je samo jedan deo posla koji negovateljice obavljaju. Uz nju, ove \u017eene \u010desto preuzimaju i druge uloge u doma\u0107instvu, kao \u0161to je kuvanje, pranje i peglanje ve\u0161a, \u010di\u0161\u0107enje, te staranje o ba\u0161ti. Od mnogih se o\u010dekuje da budu dostupne non-stop, a po\u0161to nemaju ugovore, nemaju ni zagarantovano slobodno vreme, a kamoli slobodne dane. \u010cesto sme\u0161tene u ruralnim predelima, smanjene su im mogu\u0107nosti za interakciju sa okolnim dru\u0161tvom. Pregovaranje za plate, uslove posla, te slobodno vreme su komplikovani procesi sa neizvesnim rezultatima.<\/p>\n

\n

Prekarijat s obe strane granice<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ko su \u017eene koje se odlu\u010duju na ovako zahtevan, nesiguran, marginalizovan, i emotivno i fizi\u010dki zahtevan rad? Vi\u0161i\u0107 u svom istra\u017eivanju pravi pore\u0111enje sa gastarbajterima, koji su 1960-ih i 1970-ih odlazili na rad u Nema\u010dku i isti\u010de: negovateljice su znatno obrazovanije od ove prethodne generacije radnika u inostranstvu. One su, uglavnom, sredove\u010dne sa odraslom decom ili mlade \u017eene bez dece. Mnoge od njih su dvojne dr\u017eavljanke, te poseduju i EU paso\u0161e.<\/p>\n

Vrlo bitna informacija je da negovateljice uglavnom postaju glavni hranitelji svojih porodica. Stoga motivacije za ovim radom ne manjka i uglavnom poti\u010de iz prekarnih i nestabilnih radnih odnosa koje su imale u svojim domovinama, unapre\u0111ivanja svog i porodi\u010dnog, \u010desto veoma te\u0161kog, finansijskog stanja, ali i \u017eelje i potrebe za emancipacijom od svog okru\u017eenja. Vi\u0161i\u0107 u vi\u0161e navrata nagla\u0161ava da negovateljice ne treba posmatrati kao \u017ertve, te ukazuje na na\u010dine na koji one imaju inicijativu, iskazuju domi\u0161ljatost i snala\u017eljivost u borbi sa socijalnim i birokratskim sistemima koji naj\u010de\u0161\u0107e rade protiv njih.<\/p>\n

Privredne i ekonomske okolnosti u zemljama biv\u0161e Jugoslavije ipak su nezaobilazan faktor u obja\u0161njavanju pojave negovateljica. Visoka nezaposlenost \u017eena u svim biv\u0161im jugoslovenskim republikama postoji od 1990-ih, ipak ova vrsta radne mobilnosti direktna je posledica \u0161ireg pristupa internetu koji je kroz dru\u0161tvene mre\u017ee, a najpre kroz fejsbuk, doneo mogu\u0107nost lak\u0161e cirkulacije informacija te povezivanja. U ovom kutku interneta negovateljice tra\u017ee poslove, razmenjuju iskustva, savete i uputstva.<\/p>\n

Vi\u0161i\u0107 je upravo kroz fejsbuk grupe do\u0161la do velikog broja u\u010desnica u istra\u017eivanju. Tokom vi\u0161emese\u010dne ili \u010dak vi\u0161egodi\u0161nje razmene sa ispitanicama, ona je slagala sliku jednog kompleksnog sistema koji po\u010diva na \u010ditavom nizu formalnih, dr\u017eavnih institucija kako biv\u0161ih jugoslovenskih zemalja tako i Nema\u010dke, i neformalnih institucija, poput posrednika, prevoznika itd. Zato se u pojedinim trenucima ova studija \u010dita kao triler.<\/p>\n

Mre\u017ea ljudi koji odr\u017eavaju ovaj na\u010din rada je \u0161iroka, uigrana i iznena\u0111uju\u0107e duboko uvezana sa dr\u017eavnim institucijama kako Nema\u010dke tako i zemalja iz kojih negovateljice putuju. Osobe koje su posao negovanja starijih pretvorile u \u010ditav biznis su posrednici, odnosno posrednice, individualci koji su preko svojih li\u010dnih veza ili poznavanja situacije na lokalu nalazili poslove za negovateljice, \u010desto im organizuju\u0107i i prevoz do posla, te napla\u0107uju\u0107i svoje \u201eusluge\u201c ne tako simboli\u010dno. Sada tu vrstu posla rade uglavnom posebne \u201eagencije\u201c koje manje ili vi\u0161e transparentno i ilegalno napla\u0107uju pronala\u017eenje posla, organizovanje rotacionog rada, prevoza, organizovanja \u010dasova nema\u010dkog jezika ili odre\u0111ene dokumentacije. Iako je najve\u0107i broj agencija vezan za Srbiju, one postoje i u Hrvatskoj, gde je tako\u0111e njihova transparentnost, te legalnost \u010desto podjednako upitna.<\/p>\n

Slede\u0107a u lancu je grani\u010dna policija, posebno na grani\u010dnim prelazima izme\u0111u Ma\u0111arske i Srbije. Kako negovateljice same svedo\u010de, na ovom koraku postaje jasno da je ovaj na\u010din rada \u201ejavna\u201c tajna, grani\u010dari su svesni razloga putovanja ovih \u017eena, te su neretko ili u dosluhu sa \u201eagencijama\u201c ili spremni da prime mito u slu\u010daju, na primer, prekora\u010denja boravka od 90 dana. Da bi izbegle probleme sa grani\u010dnom policijom, \u017eene \u010desto pribegavaju uni\u0161tavanju paso\u0161a, te prijavljivanju za novi po ubrzanom postupku. Radnici u gradskoj administraciji su \u010desto svesni razloga koji stoje iza \u201epaso\u0161a gre\u0161kom opranih u ve\u0161 ma\u0161ini\u201c, a neki su \u010dak davali i savete kako uni\u0161titi paso\u0161.<\/p>\n

\n

Budu\u0107nost starosti u i van EU<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na kraju, deficit radnika u oblasti brige za stare i bolesne u Nema\u010dkoj, ali i drugim zemljama EU, diktira ovo tr\u017ei\u0161te rada. Ogromnu ulogu u ovoj sferi ima i nema\u010dki socijalni i pravni sistem koji ne obezbe\u0111uje dovoljno velike nadoknade da bi brigu o starima i bolesnima vodile profesionalne slu\u017ebe, ne sprovodi kontrolu kako se tro\u0161e sredstva upla\u0107ena na ra\u010dune pojedinaca, a namenjena za brigu, i ne vr\u0161i nadzor ilegalnog rada. Najbitnije, kr\u0161enje radnog prava, u ovom slu\u010daju zapo\u0161ljavanje negovateljica bez ugovora, prava i za\u0161tite, nema\u010dki pravni sistem smatra svega manjim prekr\u0161ajem.<\/p>\n

Socijalni sistem Savezne republike Nema\u010dke, dakle, indirektno podr\u017eava ovaj neformalan i neza\u0161ti\u0107en rad \u017eena. To nije samo pitanje dr\u017eavne birokratije. Iskustva negovateljica nam govore da u nema\u010dkom dru\u0161tvu svest da ovaj paralelan sistem nege o starima postoji i to od lokalnih policijskih stanica do medicinskih sestara i lekara u nema\u010dkim bolnicama koji tako\u0111e rade kao posrednici ili sa njima. Dakle, nema\u010dko dru\u0161tvo svesno po\u010diva na izrabljiva\u010dkom radu.<\/p>\n

Iako se \u010dine kao samo mali \u0161raf u razra\u0111enom mehanizmu ovog sivog tr\u017ei\u0161ta rada izme\u0111u Nema\u010dke i Balkana, negovateljice jesu i tek \u0107e biti osnovna jedinica bilo kog dru\u0161tva koje se zove socijalnim. Kad se broj starijih udvostru\u010di za manje od tri decenije, ve\u0107ina starijih od 65 godina u EU \u0107e biti \u017eene i to u razmeri 1,24:1. Ako se trend upo\u0161ljavanja \u017eena bez osnovnih radnih prava iz biv\u0161ih jugoslovenskih republika nastavi, a po svemu sude\u0107i to je uigrana ma\u0161inerija koju ne ometaju niti pravni, niti socijalni sistemi, o njima \u0107e se brinuti sve vi\u0161e \u017eena iz na\u0161ih sredina. Me\u0111utim, starenje sledi i nama i negovateljicama. Posle ove studije ostaje pitanje bez odgovora: Ko \u0107e se brinuti o \u017eenama koje su odnegovale desetine, ako ne i stotine hiljada starih Nemaca, kada one zatrebaju i zaslu\u017ee negu?<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Visoka nezaposlenost \u017eena u svim biv\u0161im jugoslovenskim republikama postoji od 1990-ih, ipak ova vrsta radne mobilnosti direktna je posledica \u0161ireg pristupa internetu koji je kroz dru\u0161tvene mre\u017ee, a najpre kroz fejsbuk, doneo mogu\u0107nost lak\u0161e cirkulacije informacija te povezivanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":273168,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-370658","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370658","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=370658"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370658\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":370659,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370658\/revisions\/370659"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/273168"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=370658"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=370658"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=370658"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}