{"id":370435,"date":"2023-06-01T06:56:36","date_gmt":"2023-06-01T04:56:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=370435"},"modified":"2023-06-01T06:56:36","modified_gmt":"2023-06-01T04:56:36","slug":"vagner-i-blekvoter-mracna-slava-podizvodaca-industrije-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2023\/06\/01\/vagner-i-blekvoter-mracna-slava-podizvodaca-industrije-rata\/","title":{"rendered":"‘Vagner’ i ‘Blekvoter’: mra\u010dna slava podizvo\u0111a\u010da ‘industrije rata’"},"content":{"rendered":"

Autor: Dragan Biseni\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Jo\u0161 je nejasno kakva je situaciju u Bahmutu, da li je grad u ruskim rukama ili nije, ali ako se oslonimo na izjave \u0161efa ruske pla\u0107eni\u010dke grupe \u201eVagner\u201c, Jevgenija Prigo\u017eina, Vagner je zauzeo Bahmut i sada se od 1. juna sprema na dvomese\u010dnu pauzu, dok \u0107e u me\u0111uvremenu regularna ruska vojska da bude raspore\u0111ena u Bahmutu. Grupa \u201eVagner\u201c ovim je jo\u0161 jednom do\u0161la u centar javne pa\u017enje, koje, istina, nije manjkalo ni ranije.<\/p>\n

Osim \u0161to je stekla mra\u010dnu slavu surovih i brutalnih osvaja\u010da, Prigo\u017ein je predo\u010davao borbe za Bahmut gotovo u direktnom prenosu, veoma \u010desto u neposrednom sukobu i raskolu sa vojnim i politi\u010dkim rukovodstvom zemlje. To je njemu, ali i celoj grupi obezbe\u0111ivalo dodatni kontraverzni publicitet. Iako su nosili zlo\u010dina\u010dku reputaciju, \u201eVagner\u201c je razmatran kao mogu\u0107na protivte\u017ea Putinu ili \u010dak sila koja bi mogla da okon\u010da njegovu vladavinu nekim dr\u017eavnim udarom, pa se \u010dini, da zbog toga grupa nije bila i jo\u0161 uvek nije, sasvim u nemilosti zapadne javnosti. Jo\u0161 o\u0161trije postavljeno je pitanje kako je nekada slavna ruska vojska spala na to da zadatke u njeno ime obavljaju pla\u0107enici svih profila, od robija\u0161a do avanturista svih vrsta.
\n\u0160panski El Pais naziva ih \u201ehordama o\u010dajnika\u201c koji se regurutuju tamo gde vi\u0161e nemaju nade: \u201eu zatvorima Rusije ili u slamovima Afrike. Ratna privatizacija od strane Rusije dostigla je nevi\u0111ene razmere.\u201c<\/p>\n

Nije, me\u0111utim, \u201eVagner\u201c velika specifi\u010dnost u tom miljeu. Sve vi\u0161e zemalja uklju\u010denih u oru\u017eane sukobe okrec\u0301e se uslugama privatnih vojnih i bezbednosnih kompanija. Ovaj trend ozbiljno zabrinjava me\u0111unarodnu zajednicu, pa i same Ujedinjene nacije. Ove kompanije su naj\u010de\u0161\u0107e dr\u017eavni \u201epodizvo\u0111a\u010di\u201c ratnih radova, ali ne moraju da se vezuju samo za dr\u017eave. \u010cinjenica je da privatni \u201epodizvo\u0111a\u010di\u201c nisu pot\u010dinjeni najvi\u0161em vojnom rukovodstvu zemalja, \u010desto su dr\u017eavljani drugih dr\u017eava, ne poznaju ili ne priznaju zakone i obi\u010daje ratovanja i, u stvari, ne odgovaraju za svoje postupke. Prvi takav slu\u010daj koji je privukao veliku pa\u017enju javnosti bio je incident koji se dogodio 16. septembra 2007. kada su pripadnici privatne kompanije Blekvoter u pratnji konvoja Stejt departmenta, otvorili vatru na civile na prometnom trgu Ni\u0161ur u centru Bagdada. Ubijeno je 17 ira\u010dkih civila. 20 je ranjeno.<\/p>\n

Istraga o tragediji i poku\u0161aji da se odgovorni privedu pravdi trajali su nekoliko godina. Incident na trgu Ni\u0161ur dobio je \u0161irok publicitet i negodovanje svetske zajednice. Ovo je bio samo vrh ledenog brega. Ovakvi incidenti se svakodnevno de\u0161avaju \u0161irom sveta. I ne radi se samo o ubistvima. Civili, uklju\u010dujuc\u0301i decu, postaju \u017ertve torture, silovanja i nezakonitih pritvora. Istovremeno, broj privatnih vojnih kompanija nastavlja da raste.<\/p>\n

U tradicionalnom shvatanju dr\u017eave i dru\u0161tva uvek je problem kada se privatne vrednosti, poput brojnih sloboda, \u201epodr\u017eavljuju\u201c ili postaju javne ili kada javne vrednosti, poput bezbednosti, postaju privatne. Dr\u017eava se smatrala legitimnim nosiocem sile i \u010duvarem bezbednosti, zbog toga \u0161to je trebalo da o\u010duva jednakost pred dr\u017eavnom silom i zakonom. Sada to vi\u0161e nije tako. Bezbednost sve vi\u0161e postaje privatna.<\/p>\n

U ruskim snagama u Ukrajini mo\u017ee da se razlikuje nekoliko tipova formacija. Prvi je regularna vojska, drugi su dobrovoljci i pripadnici ruskih jedinica u Donbasu, tre\u0107i su specijalne jedinice ruske armije, \u010detvrti jedinice Ramzana Kadirova i peti su pripadnici private vojne formacije \u201cVagner\u201d, kojoj je \u0161ef Jevgenij Prigo\u017ein.<\/p>\n

Ruska vojna doktrina odmah posle poraza u Avganistanu uvidela je pote\u0161ko\u0107e koje stvara upotreba regularnih vojnih jedinica u ratovima ili produ\u017eenim sukobima. Po\u0161to su gubici neminovni, oni koji pretrpe gubitke, porodice, prijatelji, zajednica, brzo se okre\u0107u protiv rata i postaju njegovi protivnici. Da bi se izbegao ovakav raskorak izme\u0111u armije i dru\u0161tva, da se gra\u0111ani ne bi otu\u0111ili od politi\u010dkog vo\u0111stva i ciljeva rata, stvaraju se neregularne, paravojne jedinice, od dobrovoljaca ili od profesionalaca koji su pla\u0107eni za ratovanje.<\/p>\n

Vagner je privatna vojna sila, tehni\u010dki pod ugovorom sa delom ruske vlade. Plac\u0301enicima koje zapo\u0161ljava ne komanduje vojska, vec\u0301 civil. Oni broje oko 25.000 do 30.000 ljudi na frontu\u2013 ne\u0161to manje od ruskih konvencionalnih oru\u017eanih snaga, ali ne tako dramati\u010dno \u2013 i zauzimaju oko 30 od vi\u0161e hiljada kilometara dugih linija fronta. Pa ipak, \u010dini se, Vagner je jedini kontingent ruskih snaga koji redovno napreduje na oblasti pod kontrolom Ukrajine.<\/p>\n

Njeno ime \u2013 \u201eVagner\u201c povezuje se s nema\u010dkim kompozitorom Rihardom Vagnerom, nacisti\u010dkim idolom u muzici, iako je to samo nadimak \u201eVagnerovog\u201c osniva\u010da. Vagnerov zloglasni esej \u201eJudaizam u muzici\u201c i njegov entuzijasti\u010dki prijem od strane nacista su op\u0161ta stvar, ali drugi aspekt njegovog politi\u010dkog anga\u017eovanja dobio je nedovoljnu pa\u017enju. To je njegov\u00a0 odnos prema anarhizmu. Na vezu izme\u0111u Vagnera i anarhizma direktno su ukazali Teodor Adorno, D\u017eord\u017e Bernard \u0160o, Maks Nordau, ruski anarhisti i francuski simbolisti. \u0160o poredi Zigfrida s Bakunjinom. Levi\u010darski revolucionari otkrili su Vagnera mnogo pre nacista. Socijalisti, komunisti, socijaldemokrate i anarhisti, svi su na\u0161li oslonac u Vagnerovom delu. Nakon bolj\u0161evi\u010dke revolucije, u Lenjinovo doba, Vagner je kratko bio u modi kao nosilac proleterske kulture. Tek kada su ga oni napustili, preuzeli su ga nacisti.<\/p>\n

Prigo\u017ein je zna\u010dajna unutra\u0161nja vaninstitucionalna sila. Narod veruje da je on pravi borac za rusku stvar u Ukrajini, a on s vremena na vreme preti ruskim oligarsima regrutacijom i slanjem na front, \u0161to se do\u017eivljava kao pravedna \u017ertva koju bi trebalo da podnesu, a ne da se \u017eale nad svojim debelim ra\u010dunima u inostranstvu. Prigo\u017einove kompanije veoma dobro posluju. Samo inostrani deo, procenjuje se, doneo mu je najmanje 250 miliona dolara u protekle \u010detiri godine. To je, kako navodi \u201eFajnan\u0161el tajms\u201c samo od zvani\u010dnih prihoda Prigo\u017einovih kompanija u Sudanu, Centralnoafri\u010dkoj Republici, Siriji\u2026<\/p>\n

Treba napomenuti da istorija poznaje primere kada su plac\u0301eni\u010dke trupe ipak izmakle kontroli dr\u017eave i delovale samostalno.Tokom Stogodi\u0161njeg rata (1337-1453) Evropa je bila preplavljena najamnicima. Sve strane u sukobu koristile su njihove usluge. Rat, me\u0111utim, nije trajao 100 godina u kontinuitetu, bilo je perioda primirja, zati\u0161ja ili jednostavno besparice. U takvim vremenima plac\u0301enici su ostajali bez posla, a samim tim i bez sredstava za \u017eivot. Engleska je u tom pogledu imala vi\u0161e srec\u0301e. Po\u0161to su se sve borbe vodile na kontinentu, tamo su ostali i biv\u0161i britanski plac\u0301enici. Stoga je Francuska bila podvrgnuta teroru gladnih bandi. Terorisali su sela, pa \u010dak i gradove, a vlasti nisu mogle da im pru\u017ee adekvatan otpor, jer je feudalna vite\u0161ka milicija, uz svu ve\u0161tinu pojedina\u010dnog konji\u010dkog naoru\u017eanja, bila prakti\u010dno bespomoc\u0301na u borbi protiv profesionalne najamni\u010dke pe\u0161adije. Indikativna je u tom pogledu bitka kod Brinja kod Liona koja se odigrala 6. aprila 1362. izme\u0111u vite\u0161ke vojske grofa Tanervila i vojske najamnika. Kao rezultat bitke, vladina vojska je potpuno pora\u017eena, a njen vo\u0111a grof Tanervil je poginuo.<\/p>\n

Stoga je jedini na\u010din da se odupre plac\u0301enicima bio regrutovanje najspremnijih od njih da se bore na strani dr\u017eave, pa je uz njihovu pomoc\u0301 stanje u dr\u017eavi dovedeno u red. Ova ideja pripadala je istaknutom dr\u017eavniku \u017daku Keru (1400-1456), koju je izneo 1439. Tako su se pojavile poznate \u201eordonans kompanije\u201c. Kao \u0161to se vidi, dr\u017eava je ponovo pretvorila privatnu vlast u svoj instrument.<\/p>\n

Ni druge savremene kompanije nisu daleko od uplitanja u politiku. Poznat je sastanak koji je \u0161ef \u201eBlekvotera\u201c, Erik Prins, imao 2016. na Sej\u0161elima sa ruskim predstavnicima. Demokrate su ga optu\u017eivale da je sastanak organizovan kako bi se za Trampov ra\u010dun uspostavile veze sa Rusijom, \u0161to je Prins odlu\u010dno negirao i pred istra\u017enim kongresnim komitetom.<\/p>\n

Privatna vojna industrija je u procvatu. Sve vi\u0161e zemalja koje se bore kod kuc\u0301e ili u inostranstvu koristi usluge privatnih vojnih podizvo\u0111a\u010da. U nekim slu\u010dajevima, to su usluge u domac\u0301instvu – na primer, kuvanje, ali \u010desto govorimo o direktnom u\u010de\u0161c\u0301u u neprijateljstvima.<\/p>\n

Prema mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka, \u201ezgodnije je\u201d koristiti privatne vojne podizvo\u0111a\u010de nego plac\u0301enike. Na kraju krajeva, postoji su\u0161tinska razlika izme\u0111u prvog i poslednjeg.<\/p>\n

Plac\u0301enik je neko ko se direktno bori u ratu i nije dr\u017eavljanin nijedne zarac\u0301ene zemlje. Za njega je rat na\u010din da se zaradi. Zaposleni u privatnim kompanijama tako\u0111e ponekad u\u010destvuju u neprijateljstvima. Ali oni, tako\u0111e, mogu da pru\u017ee vojsci, na primer, tehni\u010dku podr\u0161ku. A njihova nacionalnost nije bitna.<\/p>\n

Ali glavna razlika izme\u0111u plac\u0301enika i zaposlenih u privatnim vojnim kompanijama je u tome \u0161to je ove druge veoma te\u0161ko pozvati na odgovornost za zlo\u010dine i kr\u0161enje ljudskih prava. Postoji me\u0111unarodno zakonodavstvo, sporazumi i protokoli uz \u017denevsku konvenciju, koji jasno defini\u0161u pojam \u201eplac\u0301enika\u201c i uvode kazne za plac\u0301enike. Ali u me\u0111unarodnom pravu ne postoje odredbe koje zabranjuju delatnost privatnih vojnih kompanija. Velike vojne kompanije su po pravilu multinacionalne kompanije. Oni mogu biti registrovani u zemlji A, mogu imati ugovor o pru\u017eanju usluga u zemlji B, mogu biti ugovoreni u zemlji C, a mogu da zapo\u0161ljavaju osoblje u zemljama D, E, F i G. Postavlja se pitanje: ako se ne\u0161to dogodi, masovno ubistvo ili silovanje, na primer, u \u010dijoj c\u0301e nadle\u017enosti biti ovaj slu\u010daj?\u201c<\/p>\n

Radi razumevanja pravnih zamr\u0161enosti u vezi sa privatizacijom vojnih slu\u017ebi, prac\u0301enja kr\u0161enja ljudskih prava od strane privatnih vojnih kompanija i prijavljivanja Savetu UN za ljudska prava, obrazovana je Radna grupa za kori\u0161c\u0301enje plac\u0301enika. U su\u0161tini radi se samo o javnom obelodanjivanju podataka i informacija. Odluka o tome \u0161ta u\u010diniti u ovom ili onom slu\u010daju, da li c\u0301e po\u010dinioce privesti pravdi, da li sprovesti zakonodavne reforme, ostaje na svakoj od zemalja \u010dlanica UN. Me\u0111u najnovijim projektima Radne grupe je i stvaranje me\u0111unarodnog mehanizma u okviru kojeg c\u0301e sve zemlje morati da prihvate bar osnovne standarde koji reguli\u0161u aktivnosti privatnih vojnih podizvo\u0111a\u010da. A do tog trenutka, koji je u sada\u0161njim uslovima, sasvim daleko, Vagner i njegovi pandani nastavi\u0107e svoje poslove u \u201eindustriji ratovanja\u201c.<\/p>\n

Autor je\u00a0 novinar, publicista i biv\u0161i diplomata<\/p>\n

Media centar\u00a0<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U me\u0111unarodnom pravu ne postoje odredbe koje zabranjuju delatnost privatnih vojnih kompanija. Velike vojne kompanije su po pravilu multinacionalne kompanije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":343931,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-370435","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370435","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=370435"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370435\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":370436,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/370435\/revisions\/370436"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/343931"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=370435"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=370435"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=370435"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}